Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Која је обавезна документација која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе за објекте категрије "Г"?
Према члану 145. Закона о планирању и изградњи, по завршетку изградње, односно извођења радова, за објекте за чију изградњу је у складу са посебним прописом предвиђено издавање решења о одобрењу за извођење радова, на захтев инвеститора, надлежни орган може издати употребну дозволу.
Према члану 158. став 5. Закона о планирању и изградњи, уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже се извештај комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу са предлогом да се може издати употребна дозвола, пројекат изведеног објекта израђен у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације, односно пројекат за извођење и изјава стручног надзора, извођача радова и инвеститора да није одступљено од пројекта за извођење, а за објекте из члана 145. овог закона за које није прописана израда пројекта за извођење изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, спецификација посебних делова, решење о утврђивању кућног броја, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта и елаборат геодетских радова за подземне инсталације, сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима, као и други докази у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре.
Према члану 42. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем, уз захтев за издавање употребне дозволе који се подноси кроз ЦИС се прилаже:
- пројекат за извођење са потврдом и овером инвеститора, лица које врши стручни надзор и одговорног извођача радова да је изведено стање једнако пројектованом, ако у току грађења није одступљено од пројекта за извођење или пројекат изведеног објекта, израђен у складу са правилником којим се уређује садржина техничке документације;
- идејни пројекат са изјавом инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, за објекте из члана 145. Закона за које није прописана израда пројекта за извођење;
- извештај комисије за технички преглед, којим се утврђује да је објекат подобан за употребу, са предлогом за издавање употребне дозволе;
- спецификација посебних делова;
- решење о утврђивању кућног броја;
- доказ о уплати административне таксе за подношење захтева и доношење решења којим се дозвољава употреба радова, као и доказ о уплати накнаде за Централну евиденцију;
- сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима;
- елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта;
- елаборат геодетских радова за подземне инсталације.
С обзиром да се ради о објектима ТС 10/04 и електрокаблу за предметну ТС, од наведених доказа није потребно достављати доказе под 4), 5) и 7). Уколико није одступљено од идејног пројекта, подноси се доказ под 2) – идејни пројекат са изјавом инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, а уколико јесте одступљено доказ под 1) - пројекат изведеног објекта, израђен у складу са правилником којим се уређује садржина техничке документације.
Идејни пројекат, односно пројекат изведеног објекта, као и наведена изјава, морају бити израђени и оверени у складу са правилником којим се уређује садржина техничке документације. Изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова мора бити у складу са истим правилником – Прилог 7.
Извештај комисије за технички преглед, са предлогом за издавање употребне дозволе, мора бити израђен и оверен у складу са правилником којим се уређује технички преглед. Предлог за издавање употребне дозволе мора бити у складу са истим правилником – Прилог 2.
Употребна дозвола се, на захтев инвеститора подноси за сваки објекат посебно, с обзиром да је њихова изградња одобрена посебним решењима.
На јавни конкурс су се пријавила два кандидата. Један кандидат је у писаној форми поднео захтев да присуствује отварању коверата и провери докуметације, а потом ће поднети захтев и да буде присутан на одговарању другог кандидата. Да ли пријављен кандидат има право да буде присутан приликом отварања коверата и да ли има право да присуствује одговарању другог кандидата?
Закон о запосленима у АП и ЈЛС у члану 108. каже:
„Решење о пријему у радни однос изабраног кандидата, односно решење о премештају* доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку. Кандидат из става 1. овог члана има право да у року од осам дана од дана пријема решења изјави жалбу жалбеној комисији ако сматра да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном поступку догодиле такве неправилности које би могле утицати на објективност његовог исхода.
Жалбена комисија је дужна да у року који не може бити дужи од 15 дана одлучи о жалби кандидата који су учествовали у изборном поступку.
Одлука жалбене комисије је коначна и против ње не може да се покрене управни спор.“
Даље се, у члану 109. истог Закона каже да:
„Кандидат који је учествовао у поступку јавног конкурса има право на приступ информацијама садржаним у документацији јавног конкурса, у складу са законом којим се уређује остваривање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Обавеза је послодавца да при остваривању права из става 1. овог члана води рачуна о заштити података о личности, у складу са законом.“
Дакле, кандидат који је учествовао у поступку јавног конкурса своја права може заштити у жалбеном поступку и у управном спору, а што се тиче права на приступ информацијама садржаним у документацији јавног конкурса (пријаве кандидата, записници и друго) њих ће остварити у поступку за слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Да ли инспектор за саобраћај контролише превоз у градском и приградском саобраћају или је то надлежност комуналног инспектора?
Градски и приградски превоз путника, сагласно Закону о комуналним делатностима, јесте комунална делатност од општег интереса. Садржина ове комуналне делатности уређена је чланом 3. став 1. тачка 5. наведеног закона.
Надзор над применом Закона о комуналним делатностима и прописа донетих на основу тог закона врше министарство надлежно за послове комуналних делатности и ЈЛС. Министарство врши инспекцијски надзор преко републичких комуналних инспектора, у оквиру делокруга утврђеног законом, а ЈЛС преко општинских, односно градских комуналних инспектора.
С друге стране, Законом о превозу путника у друмском саобраћају уређују се, између осталог, услови и начин обављања јавног превоза путника и превоза лица за сопствене потребе у друмском саобраћају. Инспекцијски надзор над применом овог закона врши министарство надлежно за послове саобраћаја преко републичког инспектора за друмски саобраћај (члан 146). Јединици локалне самоуправе се поверава инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона у обављању такси превоза, лимо сервиса, домаћег превоза који се обавља као ванлинијски превоз, посебан линијски превоз и превоз за сопствене потребе, као и локалног превоза који се обавља као ванлинијски превоз, посебан линијски превоз и превоз за сопствене потребе (члан 155).
Градски и приградски превоз путника према Закону о превозу путника у друмском саобраћају спада у домаћи линијски превоз путника, а организацију и начин обављања тог превоза који се обавља на територији ЈЛС, уређује и обезбеђује ЈЛС.
За разлику од поверених послова које уређује Закон о превозу путника у друмском саобраћају, послови инспекцијског надзора над спровођењем одредаба Закона о комуналним делатностима и прописа донетих на основу тог закона јесу послови из изворне надлежности ЈЛС.
Дакле, градски и приградски линијски превоз путника спада у област комуналних делатности за коју је изворно надлежна ЈЛС. Стога Закон о превозу путника у друмском саобраћају не убраја овај вид превоза у „локални превоз”, не уређује га ближе као вид јавног линијског превоза (као што је случај са међумесним линијским превозом) и не поверава га ЈЛС, јер се ради о изворној надлежности локалне самоуправе.
Као што је наведено, инспекцијски надзор над одредбама закона којим се уређује превоз путника врши републичког инспектора за друмски саобраћај. Међутим, када је реч о повереним пословима, тај закон није именовао ни локалног комуналног инспектора нити инспектора друмског саобраћаја (саобраћајног инспектора), већ користи термин овлашћено лице општинске, односно градске управе, што значи да законодавац није имао намеру да улази у организационо питање ове инспекције у ЈЛС.
Како секторски закон није дефинисао назив инспектора који у области превоза врши надзор на локалу, то је у већини ЈЛС задржан назив саобраћајни инспектор, при чему исто лице, због сродности послова, ефикасности и економичности у највећем броју случајева поред надзора над повереним пословима врши инспекцијски надзор и над градским и приградским превозом путника, што према нашем мишљењу није грешка. Ово стога што се у оба случаја ради о надзору над јавним превозом путника у друмском саобраћају (сродни послови) у прилог чему је и одредба члана 156. Закона о превозу путника у друмском саобраћају који даје овлашћење локалном инспектору у надзору над градским и приградским превозом путника да користи одређена овлашћења из тог закона, прописана за републичког инспектора за друмски саобраћај (члан 156).
Да ли рођени брат и сестра могу бити распоређени на исто радно место у оквиру органа управе, уколико су правилником о систематизацији систематизована два извршиоца и исти испуњавају услове у погледу стручне спреме, година искуства?
Да ли фирма која је израдила пројектну документацију може да се јави као понуђач у јавној набавци радова, а која је расписана на основу израђене пројектне документације?
Чланом 90. Закона о јавним набавкама прописано је следеће:
„Ако је понуђач, кандидат или са њим повезано лице у смислу закона којим се уређује положај привредних субјеката и закона којим се уређује порез на добит правних лица на било који начин био укључен у припрему поступка набавке, наручилац предузима одговарајуће мере да би обезбедио да учешће тог понуђача или кандидата не нарушава конкуренцију.
Мере из става 1. овог члана обухватају достављање другим привредним субјектима релевантних информација које су размењене или настале у оквиру учешћа понуђача или кандидата у припреми поступка набавке и утврђивање примерених рокова за подношење понуда.
Понуђач или кандидат може да се искључи из поступка јавне набавке, у вези са ставом 1. овог члана, ако нема другог начина да се обезбеди поступање, у складу са обавезом поштовања начела обезбеђивања конкуренције и једнакости привредних субјеката.
Пре искључења из става 3. овог члана, наручилац је дужан да понуђачу или кандидату омогући да докаже да његово учешће у припреми поступка набавке не може да наруши конкуренцију.
Наручилац је дужан да предузете мере из овог члана документује у извештају о стручној оцени пријава, односно понуда.“
Израђена пројектна документација на којој се заснива набавка за извођење радова представља учешће у припреми набавке радова, па би наручилац морао да има у виду одредбу члана 90. ЗЈН, и да достави другим привредним субјектима релевантне информације које су размењене или настале у оквиру учешћа понуђача у припреми поступка (пројектне документације) и утврди примерени рок за подношење понуда. Дакле, пројектна документација мора да буде стављена на располагање свим потенцијалним понуђачима уз довољно дуг рок, дужи од уобичајеног, за подношење понуда (препоручљиво, али не и обавезно, редован минимални рок у отвореном поступку је довољан).
Тада се претпоставља да нико од понуђача није доведен у неравноправан положај и да није дата предност понуђачу који је израдио пројектну документацију. На наручиоцу је процена даљег поступања.
Да ли принудни управник постављен од стране органа ЈЛС може да поднесе оставку на ту функцију? Уколико може, да ли је довољно да о томе обавести своју стамбену заједницу и истакне оставку на огласној табли, као и да обавести регистратора или је у питању другачија процедура?
Поступак увођења принудне управе уређен је чланом 57. Закона о становању и одржавању зграда.
Ставом 3. овог члана прописано је да поступак води надлежна општинска, односно градска управа, која у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, решењем именује професионалног управника са листе која се води у регистру професионалних управника.
Уколико професионални управник који је именован решењем из оправданих разлога више не жели да обавља посао за који је именован, он/она о разлозима спречености обавештава општинску управу која га је именовала.
Надлежни орган управе, након што оцени оправданост разлога наведених у овом обавештењу, може донети ново Решење о принудној управи и именовати новог професионалног управника.
Уколико надлежни орган управе оцени да разлози наведени у обавештењу нису оправдани, може поднети пријаву суду части при Привредној комори Србије, ради утврђивања да ли је дошло до повреде професионалних стандарда и норматива (професионалне одговорности), као и ради изрицање мера ако је до повреде дошло.
Дакле, професионални управник не може поднети оставку стамбеној заједници на начин како је то у питању постављено.
Да ли се исплата дневница са службених путовања у земљи и иностранству запосленима у Туристичкој организацији врши до неопорезивих износа и јесу ли у обавези доставити рачуне?
Чланом 118. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- одлука УС, 113/2017 и 95/2018-аутентично тумачење) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то између осталог и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству.
Чланом 3. Закона о раду прописано је да се колективним уговором код послодавца, у складу са законом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа и међусобни односи учесника колективног уговора.
Обзиром да не постоји колективни уговор за запослене у туристичким организацијама (односно не постоји уопште за област туризма), послодавац, односно, туристичка организација основана од стане јединице локалне самоуправе за случајеве предвиђене у члану 3. Закона о раду, треба да изради и донесе општи акт којим ће регулисати: када запослени остварује право за накнаду трошкова, који је износ накнаде и која је документација потребна за правдање насталих трошкова. Овим актом се не могу утврдити мања права за запослене нити се запослени може ставити у неповољнији положај од онога што је утврђено Законом о раду.
Такође, потребно је проверити у статутарној документацији Туристичке организације, као и у актима ЈЛС на који начин оснивач даје сагласност на овај акт.
Приликом упућивања запосленог на службени пут, послодавац издаје путни налог у који се уписују сви подаци значајни за путовање. Путни налог је и документ на основу ког се врши обрачун накнаде трошкова службеног пута и врши плаћање.
У складу са чланом 18. став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - одлука УС, 7/2012 - усклађени дин. изн., 93/2012, 114/2012 - одлука УС, 8/2013 - усклађени дин. изн., 47/2013, 48/2013 - испр., 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 - др. закон, 5/2015 - усклађени дин. изн., 112/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 7/2017 - усклађени дин. изн., 113/2017, 7/2018 - усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн., 86/2019, 5/2020-усклађени дин.изн., 153/2020, 156/2020-усклађени дин.изн., 6/2021-усклађени дин.изн., 44/2021, 118/2021, 132/2021-усклађени дин.изн. и 10/2022-усклађени дин.изн.), не опорезује се до 2.617,00 динара по основу целе дневнице, односно до припадајућег износа за половину дневнице, утврђене на начин и у складу са прописима надлежног државног органа.
Сам неопорезиви износ не представља прописани износ накнаде трошкова службеног путовања, али се на износ преко утврђеног плаћа порез по стопи од 10%.
Да ли је обавеза управника стамбене заједнице да након 4 године од дана када је изабран за управника из реда станара, поново поднесе Регистратору захтев са записником и одлуком о избору/реизбору управника, или постоји и обавеза професионалног управника да по истеку 4 године од дана када је закључен уговор са стамбеном заједницом поднесе захтев са записником и одлуком о избору професионалног управника?
Чланом 49. Закона о становању и одржавању зграда прописан је начин избора и трајање мандата Управника који се бира из реда власника станова. Његов/њен мандат траје четири године и након истека овог периода обавезан/на је да достави регистратору одлуку/записник са седнице скупштине стамбене заједнице о реизбору.
Чланом 56. Закона о становању и одржавању зграда прописан је начин поверавања послова управљања професионалном управнику. Став 4. овог члана прописује да се послови управљања поверавају професионалном управнику закључењем уговора између стамбене заједнице и организатора професионалног управљања. Овај уговор се закључује у писаној форми на одређено или неодређено време, у складу са ставом 6. истог члана.
Дакле, из наведеног се може закључити да мандат професионалних управника није орочен на 4 године на начин као што је орочен мандат “обичних” управника из редова станара, већ је регулисан уговором потписаним између организатора професионалног управљања и стамбене заједнице.
Ако би се утврдило да право коришћења на замењеном земљишту јесте стечено на основу уговора о замени са Месном заједницом али није стечено ради изградње, да ли има основа за спровођење конверзије на основу одредби чл. 2 . став 2. тачка 2) Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду или је законито одбити захтев за конверзију уз накнаду и странку упутити да захтев понови пред катастром?
Имајући у виду одредбе Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду („Сл. гласник РС“, бр. 64/15 и 9/20) чланом 1. став 2. Закона прописано је да су лица, носиоци права коришћења на грађевинском земљишту:
1) лица која су била или јеси привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихови правни следбеници у статусном смислу;
1а) лица која су право коришћења на земљишту стекла после 11. септембра 2009. године, куповином објекта са припадајућим правом коришћења, од лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, а која нису њихови правни следбеници у статусном смислу;
2) лица – носиоци права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини које је стечен ради изградње у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско земљиште до 13. маја 2003. године или на основу одлуке надлежног органа;
3) лица чији је положај одређен законом којим се уређује спорт, као и удружења;
4) друштвена предузећа, носиоци права коришћења на грађевинском земљишту;
5) лица на која се примењују одредбе прописа Републике Србије и билатералних међународних уговора којима се уређује спровођење Анекса Г Споразума о питањима сукцесије („Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 6/02).
Наиме, предметно земљиште које је предмет конверзије није додељено ради изградње, већ је исто било предмет размене између физичког лица и општине (у том тренутку МЗ) а за потребе изградње установе.
На основу свега, мишљења смо да је катастар морао да решава о захтеву странке за конверзију права коришћења у право својине без накнаде, обзиром да је земљиште стечено на неки начин теретним правним послом, и да је имао противчинидбу супротне стране за земљиште које је дато у размену.
Како нема места примени члана 1. Закона о конверзији из разлога јер су уписани носилац права коришћења земљиште није стекао на неки од начина који су таксативно наведени у члану 1. став 2. тачке 1-5. то је потребно да се захтев странке одбије као неоснован и да се странка упути да поступак конверзије спроведе у катастру, сагласно одредбама члана 102. став 3. Закона о планирању и изградњи.
Мандат савета МЗ као и председника истих истекао је у мају 2021. године, избори нису расписани, а председници Савета не одазивају се на позиве за потписивање завршног рачуна, тромесечних извештаја, приступања сервисима за електронско фактурисање, што доводи до вршења законских обавеза. Шта урадити у насталој ситуацији?
Наведена ситуација није правно уређена моделима аката о месним заједницама које је израдила СКГО.
Овим актима предвиђена је обавеза председника скупштине општине да распише изборе за савет месне заједнице, најкасније 30 дана пре истека мандата савета. Такође, је предвиђено да општинско веће врши надзор над радом и актима месне заједнице, а да контролу материјално-финансијског пословања врши општинска управа и буџетска инспекција. Очигледно је да поменути органи нису вршили своје задатке и обавезе прописане општинским актима.
Ако савети месних заједница не функционишу од маја месеца прошле године, то значи да ниједна исплата после тог периода није могла да буде извршена (председник савета је налогодавац за исплату), да није усвојен завршни рачун, извештај о раду, извештај о коришћењу средстава које им је општина пренела, као и да нису извршене друге прописане обавезе савета. Такође, није донет финансијски план за ову годину, што озбиљно угрожава функционисање месних заједница.
Имајући у виду озбиљност ситуације, као и чињеницу да оваква ситуација уопште није предвиђена општим актима којима се уређују месне заједнице, сматрамо да би у изналажење евентуалног решења требало укључити што више учесника, односно укључити функционере општине (председника скупштине, председника општине, евентуално члана већа задуженог за месну самоуправу, ако је таква подела задужења чланова већа извршена у вашој општини), управну и буџетску инспекцију, као и организациону јединицу надлежну за финансије, а према процени, прибавити и мишљење надлежног министарства.
Такође, потребно је одмах расписати изборе за савете месних заједница, а од савета којима је истекао мандат, прибавити извештаје о раду и о коришћењу средстава за период јануар-мај 2021. године, као и завршни рачун који би обухватио исти период.
Да ли препоручене мере интерресорне комисије из члана 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом морају бити у вези са мерама додатне подршке које се реализују на основу мишљења интерресорне комисије?
Поступање интерресорне комисије зависити од тога да ли је одређена услуга, односно мера подршке, успостављена у локалној заједници или на неком другом нивоу.
Уколико у ЈЛС (или на републичком нивоу) постоји уређена процедура како се нека услуга остварује и уколико се не наводи да је потребно приложити мишљење ИРК, сматрамо да је сувишно покретати поступак за прибављање мишљења ИРК, већ корисника треба директно упутити на установу где то право може да оствари.
Уколико је право на финансирање трошкова рекреативних настава и екскурзија у дефинисано кроз Одлуку о правима и услугама из области социјалне заштите општин“, онда нема потребе да се за остваривање мере додатне подршке: обезбеђивање средстава за финансирање трошкова рекреативне наставе и екскурзије које организује образовна установа школа или родитељ обраћају интерресорној комисији.
У случају да не постоји механизам којим се ова (или нека друга мере додатне подршке из друге групе мера које предлаже ИРК) остварује, онда је мишљење интерресорне комисије једини пут да се остваре права на додатну подршку за другу групу мера: Препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије.
Због тога је веома важно да, када добије захтев, интерресорна комисија у оквиру свог мишљења обједини све мере подршке на коју дете, ученик или одрасли имају право, како би се избегло да се за сваку појединачну меру поново подноси захтев ИРК-у. Поред процене потреба за додатном подршком, важно је да се узме у обзир и ситуација у погледу доступности појединих услуга.
Да ли општина може да изврши конверзију ако лице које је подносилац захтева за конверзију није уписано у катастру непокретности (члан 4. Закона о конверзији), а поседује као доказ закључен уговор о преносу права коришћења?
За поседовање активне страначке легитимације на подношење захтева за конверзију права коришћења у право својине према одредбама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду неопходно је да је лице уписано у катастру као носилац права коришћења, односно корисник непокретности која је предмет претварања права коришћења у право својине.
Од измена и допуна Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (фебруар 2020. године) то право је дато и власнику објекта према одредбама члана 105. став 5. Закона о планирању и изградњи.
Како је предмет захтева неизграђено грађевинско земљиште неопходно је да лице буде уписано у катастру као носилац права коришћења на том земљишту.