Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Наручилац има два објекта (базен и салу за одржавање спортских активности). На једном објекту има хидро радове за базен, а на другом објекту одржавање расвете. Да ли је наручилац у обавези да спроведе отворени поступак са обе набавке или се може поступити у складу са чланом 27. став 1. Закона о јавним набавкама?
Наручилац нема сметњи да спроведе два раздвојена поступка набавке за наведена два објекта (базен и салу за одржавање спортских активности). Наиме, на базену се спроводе хидро радови, док се на објекту спроводе услуге (односно радови) одржавања расвете.
Те две набавке су по предмету радова раздвојене и сматрамо да не представљају техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину.
Међутим, треба водити рачуна о износу процењене вредности радова са ПДВ-ом, и у том смсилу указујемо да се иста исказује без ПДВ-а у смислу члана 30. став 1. Закона, те ако је тај износ испод износа од 3.000.000 динара без ПДВ-а, то ове набавке (уколико су обе набавке радова) чини набавкама на које се Закон не примењује у смислу одредбе члана 27. став 1. тачка 1) Закона.
Дакле, процењена вредност се у Плану јавних набавки исказује без ПДВ-а и то је релевантан износ како за одређивање врсте поступка, тако и за подношење и вредновање понуда. И у интерном плану набавки на које се Закон не примењује, односно у интерној евиденцији тих набавки свакако треба навести процењену вредност без ПДВ-а као релевантну.
Закључујемо да уколико је вредност набавке хидро радова испод 3.000.000 динара без ПДВ-а, тада се на ову набавку не примењују одредбе Закона, али Наручилац свакако може, уколико жели, да и ову набавку спроведе кроз отворени поступак јавне набавке.
Такође, уколико је вредност набавке одржавања расвете (ако су ово радови) испод 3.000.000 динара без ПДВ-а, нема примене одредби Закона.
Међутим, ако су у питању услуге одржавања расвете (а не радови), тада је праг примене Закона 1.000.000 динара без ПДВ-а, и тада би ова набавка морала да се спроведе као јавна набавка у неком од поступака по Закону.
Наиме, према члану 27. Закона, за набавку добара и услуга процењене вредности 1.000.000 динара, наручиоци ће бити дужни да спроведу поступак јавне набавке, док за вредност до 1.000.000 динара, односно 999.999,00 динара та набавка би била испод лимита одређеног Законом.
За набавку радова процењене вредности 3.000.000 динара, наручиоци ће бити дужни да спроведу поступак јавне набавке, док за вредност до 3.000.000 динара, односно 2.999.999,00 динара та набавка би била испод лимита одређеног Законом.
Одредбом члана 29. Закона је прописано да није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона.
Такође, није дозвољена подела предмета јавне набавке на више набавки у циљу избегавања закона.
Додатно, Законом је прописано да је наручилац дужан да предмет јавне набавке одреди на начин да исти представља техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину.
Имајте у виду начин планирања буџета, који је по правилу на годишњем нивоу, правила о одређивању процењених вредности, а имајући у виду претходно наведене одредбе којима није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона.
Да ли су ускраћена или прекршена права службеника приликом разврставања у одговарајуће звање, обзиром да са 3 године искуства у струци (из јавног конкурса) захтева звање саветника? Што са собом носи већи коефицијент за плату у односу на млађег саветника где је службеник распоређен? Да ли су та права застарела протоком времена?
Чланом 106. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да по спроведеном изборном поступку у оквиру јавног конкурса руководилац органа доноси решење о избору кандидата са листе за избор у року од 15 дана од пријема листе. Решење из става 1. овог члана садржи лично име кандидата, као и назив радног места за које је изабран. Образложење решења из става 1. овог члана посебно садржи радње које је конкурсна комисија предузела у току изборног поступка. Ако је изабран кандидат који није службеник, руководилац у року од 15 дана од дана пријема листе за избор, доноси решење о његовом пријему у радни однос, а ако је изабран кандидат који је већ службеник код послодавца, руководилац доноси решење о премештају применом одредаба овог закона о премештају после интерног конкурса.
Даље је чланом 108. предвиђено да се решење о пријему у радни однос изабраног кандидата, односно решење о премештају доставља свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку. Наведени кандидат имају право да у року од осам дана од дана пријема решења изјаве жалбу жалбеној комисији ако сматрају да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном поступку догодиле такве неправилности које би могле утицати на објективност његовог исхода. Жалбена комисија је дужна да у року који не може бити дужи од 15 дана одлучи по жалби кандидата који су учествовали у изборном поступку. Одлука жалбене комисије је коначна и против ње може да се покрене управни спор.
Дакле, за кандидате који су учествовали у изборном поступку, па самим тим и за кандидата који је изабран по спроведеном изборном поступку, предвиђен је правни лек – жалба Жалбеној комисији. Одлука жалбене комисије је коначна и против ње може да се покрене управни спор у року од 30 дана од достављања решења Жалбене комисије.
Акт којим се одлучује о правима, обавезама и одговорностима службеника из радног односа доноси се у форми решења, сагласно закону којим се уређује општи управни поступак, и има карактер управног акта, ако Законом о запосленима у АП и ЈЛС није друкчије одређено. С обзиром на наведено, у овом конкретном случају би се могло размотрити посебни случајеви уклањања и мењања решења, у складу са Законом о општем управном поступку, уколико решење о пријему у радни однос не одговара условима из јавног конкурса за конкретно радно место.
По питању застарелости, напомињемо да сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе.
Да ли подношење приговора од стране једног учесника у јавном позиву, на Листу вредновања и рангирања програма који су поднети на јавни позив, одлаже доношење одлуке о избору програма и висини средстава којим ће бити подржани од стране градског буџета?
Све већи број родитеља јавља се интерресорној комисији са захтевом за одлагање похађања припремног предшколског програма, а у кровном закону и у правилнику којим се регулише рад интерресорне комисије нема предвиђене могућности одлагања PPP већ само првог разреда. На који начин постутпити?
Не постоји законски основ за одлагање уписа у припремни предшколски програм.
Члан 17. Закона о основама система образовања и васпитања прописује да у предшколску установу може да се упише дете на захтев родитеља, односно другог законског заступника. У предшколску установу уписује се свако дете у години пред полазак у школу. Родитељ, односно други законски заступник чије дете није обухваћено васпитно-образовним радом у предшколској установи, дужан је да упише дете старости од пет и по до шест и по година у предшколску установу ради похађања припремног предшколског програма.
Према Закону о предшколском васпитању и образовању (чл. 23. и чл. 24.), јединица локалне самоуправе (општина) је дужна да води евиденцију деце која су узраста између 5,5 – 6,5 година и која су стасала за упис у предшколску установу, односно за обавезни припремни предшколски програм. Они о томе обавештавају предшколску установу (вртић) или школу који реализују припремни предшколски програм. Сви родитељи, укључујући и родитеље деце са сметњама у развоју, дужни су и обавезни да своју децу упишу у предшколску установу, односно школу која реализује припремни предшколски програм.
Приликом разматрања захтева, чланови ИРК могу да информишу родитеље о могућности да за децу која због болести нису у могућности да похађају припремни предшколски програм у установи, остваривање програма може да се организује у породици у краћем трајању, најмање 240 сати у току радне године. Остваривање припремног предшколског програма ближе је уређено Правилником о ближим условима за остваривање припремног предшколског програма.
Да ли по Јавном конкурсу може да се прими лице које до сада није било запослено код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, али има две године радног искуства са високом стручном спремом у приватном сектору? Да ли приправнички стаж у смислу наведеног члана Закона о запосленима у АП и ЈЛС може да се изједначи са стручном праксом или са приправничким стажом у суду у трајању од две године?
Члан 63. став 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.
Члан 68а. истог закона дефинише радно искуство у струци и каже да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.
У смислу одредби овог закона приправник је лице које послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособљавања за самосталан рад у струци, односно самостално обављање посла. Послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту.
Члан 126. истог закона каже следеће:
„Својство приправника може стећи лице које није било у радном односу, као и лице које је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном образовања.
Време проведено у радном односу односно на раду ван радног односа, код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи.
Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса.
Изузетно од става 3. овог члана, ако је након спроведеног јавног конкурса за обављање приправничког стажа примљено лице које је службеник у радном односу на неодређено време код послодавца, службеник се распоређује на радно место на којем се обавља приправнички стаж у статусу приправника, до окончања трајања приправничког стажа.
Службенику из става 4. овог члана, за време обављања приправничког стажа мирују права и обавезе из радног односа у органу, служби или организацији у којем је засновао радни однос на неодређено време.“
Приправнички стаж за приправнике са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, траје једну годину.
С обзиром да се ради о лицу које има две године радног искуства у стрци, том лицу се не може утврдити својство приправника и оно испуњава услове за обављање послова у звању млађег саветника и може бити примљено у радни однос по спроведеном јавном конкурсу, без обзира што није било пет година у радном односу код послодавца из члана 1. став 1. и 2. закона, јер је тај услов постављен алтернативно у односу на услов о завршеном приправничком стажу.
Сасвим други институт овог закона је пробни рад, уређен чланом 72. у коме се каже да је пробни рад обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу. Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци. За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.
Пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на пословима кабинету градоначелника или председника општине и лица ангажована на припреми или реализацији пројекта (члан 70. став 1. тач. 3)–6) закона).
С тим у вези, потребно је у конкретном случају ценити да ли је потребно том лицу утврдити пробни рад.
Да ли се фискултурне сале основних школа воде на конту 011131 - објекти за потребе образовања или на конту 011193 - спортски и рекреациони објекти? Такође, да ли се домови културе воде на конту 011194- установе културе или на 011125 - остале пословне зграде?
У складу са чланом 10. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС“, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 и 130/2021) синтетички конто 011100 - Зграде и грађевински објекти (у оквиру Класе 000000 - Нефинансијска имовина) обухвата зграде и грађевинске објекте које корисници средстава, у обављању своје делатности, користе и којима управљају. У оквиру овог синтетичког конта садржана су аналитичка конта на којима се књиже стамбене зграде и станови, пословне зграде, пословни простор и други објекти, саобраћајни објекти, водоводна инфраструктура и остали објекти.
На основу напред наведеног мишљења смо да при одређивању конта односно економске класификације, фискултурне сале школа се воде на конту 011131-објекти за потребе образовања, обзиром да школе користе фискултурне сале за потребе обављања своје делатности, односно за потребе физичког образовања и васпитања.
Домови културе у селима, односно у месним заједницама у сеоском подручју, воде се на конту 011194 - установе културе, обзиром да представљају објекте који се користе за реализовање заједничких потреба и интереса локалног становништва у области културе.
Седницу Скупштине која је била заказана за 25. мај 2022. године, у складу са нашим Пословником одложена је за 30. јун 2022. године због недостатка кворума. Да ли се седница која је одложена за 30. јун 2022. године, може на основу захтева 1/3 потписаних одборника померити за неки ранији рок, нпр. 10. јун 2022. године или постоји неки други начин да се седница која је заказана након одлагања за 30. јун 2022. године одржи раније?
У складу са принципом „ко може више може и мање“, мишљења смо да се одредбе члана 34. Закона о локалној самоуправи о сазивању седнице скупштине на захтев овлашћеног подносиоца захтева (председника општине, општинског већа или једне трећине одборника) могу применити и у ситуацији када је председник скупштине седницу скупштине одложио услед недостатка кворума, односно сматрамо да се ономе ко има право да од председника скупштине затражи сазивање седнице скупштине, треба признати и право да затражи и раније одржавање већ сазване седнице па и раније одржавање седнице одложене због недостатка кворума. Ово стога што члан 34. став 7. Закона о локалној самоуправи, прописујући могућност да седница буде одложена, било одлуком председника скупштине, било одлуком саме скупштине, није истовремено прописао и крајњи датум за који се седница може одложити. Признавање права да се захтева раније одржавање седнице коју је одложио председник скупштине представљало би доследну примену права садржаног у члану 34. став 2. Закона о локалној самоуправи о захтевању одржавања седнице скупштине и у ситуацији када једна трећина одборника сматра да је седница одложена за предуг временски период.
Међутим, сматрамо да то право не постоји у случају када је седница одложена одлуком саме скупштине, у складу са чланом 34. став 7. Закона о локалној самоуправи, под условом да је скупштина истовремено одредила и нови датум одржавања седнице. Ово стога што члан 34. став 2. Закона о локалној самоуправи представља инструмент усмерен искључиво ка председнику скупштине, а не и ка самој скупштини.
У складу са наведеним, мишљења смо да би једна трећина одборника имала право да затражи да се седница која је одложена за 30. јун одржи раније, уз примену рокова из члана 34. став 2. Закона о локалној самоуправи, под условом да је одлагање одредио председник скупштине, а не сама скупштина.
Да ли су основне школе за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом дужне да пружају додатну подршку (логопедски, дефектолошки третман) коју интерресорна комисија наведе у мишљењу као додатну подршку, а у складу са чланом 89. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања?
Начин пружања додатне подршке од стране школа за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом регулисан је Правилником о о критеријумима и стандардима пружања додатне подршке у образовању деце, ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом у васпитној групи, односно другој школи и породици ("Службени гласник РС", број 70/2018).
Школа за образовање ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом и установа која има децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом (у даљем тексту: пружалац додатне подршке) пружа додатну подршку у складу са расположивим капацитетима и то:
1) детету, ученику и одраслом са сметњама у развоју и инвалидитетом током наставе или активности у одељењу или групи, а изузетно појединачно;
2) родитељу, другом законском заступнику, односно лицу које непосредно брине о детету кроз саветодавни рад или обуку;
3) запосленом кроз различите видове стручног усавршавања;
4) установи приликом планирања, програмирања и организације рада у спровођењу инклузивног образовања и васпитања.
Установа пружалац додатне подршке остварује додатну подршку у складу са расположивим капацитетима. Расположиви капацитети се, између осталог, односе на лица за пружање додатне подршке. Лица за пружање додатне подршке, у смислу овог правилника, јесу запослени у установи на пословима образовања и васпитања за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом у школама за образовање ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом. Школа за образовање ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом дужна је да пријави расположиве капацитете за пружање додатне подршке, за наредну школску годину до 15. августа надлежној школској управи и то подразумева да прикажу укупан проценат ангажовања у пружању додатне подршке. Школа пружалац услуге проценат ангажовања приказује у односу на слободан проценат који поједини запослени имају до 100% а у складу са Правилником о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, васпитача и стручних сарадника у школи и који представља законски основ за израду решења о ангажовању током школске године.
Чланом 5. Правилника о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, васпитача и стручних сарадника у школи је тачно наведено да поред непосредног рада наставник има остале обавезе које су јасно структуиране. Такође чланом 7. је прописана категорија осталих послова. Наставнику може да се распореди највише 26 часова непосредног рада недељно али само у ситуацији када он замењује/преузима часове другог наставника јер конкусом није обезбедио наставник који испуњава прописане услове.
С обзиром да су школе пружаоци услуге у обавези да пријаве расположиве капацитете, информацију о истом можете добити од надлежне школске управе.
Да ли порески обвезник - предузетник коме је уручена опомена са стањем дуга на дан 19.05.2022. године на рачуну комунална такса за истицање фирме на пословном простору има право за отпис камате на основу застарелости, пошто се камата се односи на дуг из 2012. године?
Застарелост, као облик престанка пореске обавезе, прописана је чл.114. - 114з Закона о пореском поступку и пореској администрацији. У складу са важећим одредбама члана 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији право надлежног пореског органа (локалне пореске администрације) на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет године од дана када је застарелост почела да тече.
Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године у односу на годину у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање, што је прописано чланом 114. став 3. истог закона.
Прекид рока застарелости уређен је одредбама члана 114д. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Наведеним чланом прописано је да се застарелост прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, односно радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања. После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост.
Порески орган не води рачуна о релативној застарелости по службеној дужности, већ искључиво ако се обвезник на њу позове.
Одредбама члана 114ж Закона о пореском поступку и пореској администрацији дефинисана је апсолутна застарелост. Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена преплата. Пореска управа, по истеку рока од 10 година, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе, односно о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, због застарелости.
При том није потребно да се порески обвезник у писаној форми позове на апсолутну застарелост, већ то порески орган треба да изврши по службеној дужности.
Чланом 114з Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописује се застој застарелости права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања.
Застарелост права Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања не тече:
- за време од покретања управног спора до правоснажне судске одлуке,
- за време када је другим законом прописано да се порески поступак не може отпочети, односно да се започети порески поступак прекида.
- за време када је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б ZPPPA, плаћање дугованог пореза одложено.
Време трајања застоја застарелости из става 1. овог члана не рачуна се у апсолутни рок за застарелост.
Законом о условном отпису камата и мировању пореског дуга, на основу кога су јединице локалне самоуправе донеле своје одлуке о условном отпису камате и мировању пореског дуга за изворне јавне приходе, уређен је прекид застарелости и продужење рока апсолутне застарелости. Чланом 12. овог закона прописано је да се у периоду од 01. новембра 2012. године до краја периода мировања главног пореског дуга, прекида застарелост права на наплату пореског дуга, а период за који је утврђено мировање пореског дуга не урачунава се у рок за застарелости о чему се мора водити рачуна када се одлучује о поднетим захтевима обвезника за застарелост за наплату. За период мировања главног пореског дуга продужава се и рок апсолутне застарелости тог дуга. Према наведеном, о апсолутној застарелости ЛПА води рачуна по службеној дужности и доноси решење о престанку пореске обавезе и преносу у ванбилансно пореско рачуноводство, водећи рачуна о извршеним уплатама пореских обвезника којима се према ZPPPA намирују пореске обавезе према прописаном редоследу намирења, као и о застоју застарелости који продужава рок апсолутне застарелости.
За одлучивање о петогодишњој (релативној), застарелости порески обвезник мора да поднесе захтев у писаној форми у коме истиче захтев за застарелост на наплату пореза И споредних пореских давања. Закон о пореском поступку и пореској администрацији није оставио могућност избора на која дуговања и које пореске обавезе ће се односити појединачна уплата пореског обвезника, већ је јасно и прецизно дефинисао редослед намирења пореских обавеза приликом уплате (члан 70.).
Одредбама члана 163а ZPPPA, у ванбилансно пореско рачуноводство преносе се и неплаћене пореске обвезе за које је наступила застарелост у складу са ZPPPA, што значи да се то односи и на апсолутну и на релативну застарелост.
У конкретном случају, полази се од тога да није било условног отписа камате и мировања дуга као и застоја застарелости по неком од прописаних основа (јер није наведено у питању). Према наведеном, за обавезе из 2009. године са припадајућом каматом, апсолутна застарелост наступила је 01.01.2020. године, а за обавезе из 2010. године са припадајућом каматом, апсолутна застарелост је наступила 01.01.2021. године (пре извршене уплате у 2021. години). О томе је, сходно закону, локална пореска администрација требало да утврди престанак обавезе по основу апсолутне застарелости по службеној дужности са наведеним датумима (01.01.2020. и 01.01.2021. године). Узимајући у обзир прописани редослед намирења, уплатом у 2021. години наплаћена је главница из 2011, 2012. и део главнице 2021. године.
За камату обрачунату на дуг из 2011. године (која није наплаћена уплатом извршеном у 2021. години), апсолутна застарелост је наступила 01.01.2022. године. О томе је такође локална пореска администрација требало да утврди апсолутну застарелост по службеној дужности. За камату на дуг из 2012. године (која није наплаћена уплатом извршеном у 2021. години) није наступила апсолутна застарелост (наступила би 01.01.2023. године). Међутим, пошто је обвезник поднео захтев за застарелост 2022. године, пре него што је наплаћена камата која се односи на обавезу из 2012. године (опомена из 2022. године се не може сматрати прекидом застарелости који продужава рок за релативну застарелост за дуг из 2012. године, јер није издата у року од 5 година), за ту камату је наступила релативна застарелост. Опомена из 2022. године прекида застарелост обавеза насталих од 1.1.2017. године. Значи, уплата из 2021. године намирује главницу из 2011, 2012. и део главнице из 2021. године. Након књижења престанка обавезе и преноса у ванбилансну евиденцију по основу застарелости (главница из 2009. и 2010. године и камата на обавезе из 2009, 2010, 2011. (апсолутна застарелост) и камата на обавезу из 2012. године (релативна застарелост), обвезнику на упиту стања остаје део ненаплаћене главнице из 2021. године са припадајућом каматом на ту главницу.
Да ли постоји сукоб интереса у отвореном поступку јавне набавке радова, Општинска управа је Наручилац, а најповољнији понуђач је члан општинског већа који је и законски заступник привредног субјекта?
Чланом 50. Закона о јавним набавкама је уређен сукоб интереса, па је предвиђено да је „наручилац дужан да предузме све мере у циљу утврђивања, спречавања и отклањања сукоба интереса у вези са поступком јавне набавке, да би се избегло нарушавање начела обезбеђења конкуренције и једнакости привредних субјеката.
Ставом 2. истог члана је прописано да сукоб интереса између наручиоца и привредног субјекта обухвата ситуације у којима представници наручиоца који су укључени у спровођење тог поступка или могу да утичу на исход тог поступка, имају директан или индиректан финансијски, економски или други приватни интерес, за који би се могло сматрати да доводи у питање њихову непристрасност и независност у том поступку.
Сукоб интереса у смислу става 2. овог члана нарочито укључује следеће случајеве:
- ако представник наручиоца учествује у управљању привредног субјекта или
- ако представник наручиоца има више од 1% удела, односно акција привредног субјекта.
Представником наручиоца у смислу става 2. овог члана нарочито се сматра:
- руководилац наручиоца односно одговорно лице наручиоца, члан управног, извршног или надзорног одбора наручиоца;
- члан комисије за јавну набавку, односно лице које спроводи поступак јавне набавке.
Привредним субјектом у смислу става 2. овог члана сматра се понуђач, члан групе понуђача и подизвођач.
Ст. 2. и 3. овог члана примењују се и на повезана лица представника наручиоца из става 4. овог члана, и то лица која су у: крвном сродству у правој линији; побочном сродству закључно са трећим степеном сродства; тазбинском сродству закључно с другим степеном сродства; односу усвојитеља и усвојеника; браку, без обзира да ли је брак престао или није; ванбрачној заједници; односу старатеља и штићеника.
Представник наручиоца из става 4. овог члана дужан је да се изузме из поступка јавне набавке уколико у било којој фази тог поступка дође до сазнања о постојању сукоба интереса.
Након отварања понуда или пријава, представник наручиоца из става 4. тачка 2) овог члана потписује изјаву о постојању или непостојању сукоба интереса.“
Дакле, сукоб интереса постоји када представници наручиоца (руководилац наручиоца односно одговорно лице наручиоца, члан управног, извршног или надзорног одбора наручиоца, члан комисије за јавну набавку, односно лице које спроводи поступак јавне набавке и њихова повезана лица, и то лица која су у: крвном сродству у правој линији; побочном сродству закључно са трећим степеном сродства; тазбинском сродству закључно с другим степеном сродства; односу усвојитеља и усвојеника; браку, без обзира да ли је брак престао или није; ванбрачној заједници; односу старатеља и штићеника) који су укључени у спровођење тог поступка или могу да утичу на исход тог поступка, имају директан или индиректан финансијски, економски или други приватни интерес, за који би се могло сматрати да доводи у питање њихову непристрасност и независност у том поступку, а то нарочито укључује ситуације ако представник наручиоца учествује у управљању привредног субјекта или има више од 1% удела, односно акција привредног субјекта.
Из наведеног описа сукоба интереса произилази да је Општинска управа Наручилац, а најповољнији понуђач је члан општинског већа који је и законски заступник привредног субјекта, дакле, учествује у управљању привредног субјекта.
Такође, треба утврдити да ли је тај члан општинског већа укључен у спровођење тог поступка или може да утиче на исход тог поступка, јер ако је потписивао било које документе из предметног поступка, или у било којој фази на било који начин био укључен у предметни поступак, а свакако по својој позицији може да се сматра да може да утиче на исход поступка, онда не може да се избегне сукоб.
Да ли се рок од месец дана из члана 85. тачка 2. Закона о локалној самоуправи (случај подношења оставке председника општине) рачуна од дана подношења односно предаје оставке на писарници органа или од констатовања престанка функције председника општине због поднете оставке, на седници Скупштине?
Имајући у виду формулацију одредбе члана 85. став 1. тачка 2) Закона о локалној самоуправи, према којој се скупштина јединице локалне самоуправе може се распустити ако не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од дана конституисања скупштине јединице локалне самоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке, мишљења смо да се рок за испуњење услова за распуштање скупштине општине рачуна од дана физичке предаје односно завођења оставке на писарници органа управе.
У прилог овом мишљењу, указујемо на одредбу члана 50. став 5. Закона о локалној самоуправи, према којој „председник општине, заменик председника општине или члан општинског већа који су разрешени или су поднели оставку, остају на дужности и врше текуће послове, до избора новог председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа“, из чега проистиче закључак да се престанак обављања послова у пуном капацитету председника општине везује за само подношење оставке, а не за њено констатовање на седници скупштине општине. То, даље, значи да је закон одређене правне последице оставке везао за тренутак њеног формалног подношења, а не за каснију правну ситуацију проистеклу поводом поднете оставке (нпр. констатовање оставке од стране скупштине и др.).
У вези са другим питањем, указујемо на одредбу члана 69. став 1. Закона о локалним изборима, којом је прописано да „скупштина доноси одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат одмах након што прими обавештење о разлозима за престанак његовог мандата, на седници која је у току, односно на првој наредној седници“. Имајући у виду да у складу са одредбама члана 68. ст. 5. и 6. Закона о локалним изборима, одборнику мандат престаје оног дана када поднесе оставку, те да се оставка не може опозвати, мишљења смо да у доношењу одлуке о констатовању престанка мандата не може да учествује одборник којем је, дакле, мандат престао даном подношења оставке. Треба имати у виду да је предметна скупштинска одлука деклараторног карактера, јер се њом само констатује наступање чињенице у прошлости, из чега јасно проистиче закључак да у њеном доношењу не може да учествује одборник коме је мандат већ престао.
Уколико оваква ситуација доведе до тога да се одлука не може донети јер не постоји потребна већина за њено доношење или се седница скупштине не може одржати услед недостатка кворума, може се применити члан 71. Закона о локалним изборима, којим је прописано правно средство када скупштина не донесе одлуку да је одборнику престао мандат.
На који начин се књиговодствено евидентира пројектна документација која је дефакто готова, а објекат на који се односи није завршен или није ни започет?
Пројектна документација, стручна оцена и коментари, односно надзор за одређену инвестицију, везује се за исту односно увећава јој вредност. Током године пројектна документација и све што је плаћено са економске класификације 511400-Пројектно планирање, књижи се на субаналитичком конту 016171- Остала нематеријална имовина.
Када се заврши инвестиција на коју се пројектна документација односи, пребацује се из припреме у употребу и увећава јој се вредност за вредност пројектне документације, стручног надзора и др. ( у помоћној књизи основних средстава када се унесе тај објекат у напомене наведите да је вредност увећана за пројектну документацију, стручне оцене и коментаре и сл.). Истовремено се врши сторнирање остале нематеријалне имовине. Тек тада и почиње обрачун амортизације те некретнине по стопи која је прописана Правилником о номенклатури нематеријалних улагања и основних средстава са стопама амортизације („Сл. лист СРЈ“, бр. 17/97 и 24/2000) за ту некретнину.
Ако на крају године објекат није завршен и остаје у припреми, пројектна документација може се везати и за објекат у припреми и увећати му вредност, али се амортизација не обрачунава све док се објекат не стави у употребу и исто се искњижава из са конта 016171-Остала нематеријална имовина.
У случају да није ни започета изградња објекта за који је урађена пројектна документација она остаје на конту 016171-Остала нематеријална имовина, све док се објекат не заврши и не обрачунава се амортизација.