Питања и одговори

Наплата локалних административних такси врши се у складу са Законом о републичким административним таксама, Законом о финансирању локалне самоуправе и Одлуком о локалним административним таксама.  

Чланом 7. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано је да стопе изворних прихода, као и начин и мерила за одређивање висине локалних такси и накнада утврђује скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком, у складу са законом. Одлука скупштина јединице локалне самоправе се доноси након одржавања јавне расправе, а може се мењати највише једанпут годишње, и то у поступку утврђивања буџета јединице локалне самоуправе за наредну годину.

Изузетно, одлука се може се изменити и у случају доношења, односно измене закона или другог прописа којим се уређују изворни приходи јединице локалне самоуправе. Одлука се објављује на начин на који се објављују акти јединице локалне самоуправе.

Чланом 9. и 10. Закона о финансирању локалне самоуправе уређене су локалне административне таксе:

У складу са чланом 9. Закона о финансирању локалне самоуправе скупштина јединице локалне самоуправе може уводити локалне административне таксе за списе и радње у управним стварима, као и за друге списе и радње које органи јединице локалне самоуправе издају, односно обављају у оквиру послова из своје изворне надлежности.

Јединица локалне самоуправе не може увести локалну административну таксу за списе и радње из надлежности органа за које је законом којим се уређују републичке административне таксе прописано плаћање републичких административних такси.

У складу са чланом 10. овог закона, акт из члана 9. став 1. садржи следеће елементе:

1) списе и радње за које се уводи локална административна такса;

2) настанак таксене обавезе;

3) обвезнике таксе;

4) начин плаћања таксе;

5) ослобађања од плаћања таксе;

6) висина таксе.

Висина таксе не може бити већа од износа републичке административне таксе прописане за одговарајући, односно сличан спис или радњу.

Локална пореска администрација, за своје услуге и радње наплаћује локалну административну таксу која је прописана Одлуком о локалним административним таксама коју је усвојила скупштина општине у оквиру које је висина локалне административне таксе прописана Таксеном тарифом. Дакле, одлуком се уводе локалне административне таксе за списе и радње у изворним пословима које обавља јединица локалне самоуправе.

У оквиру надлежности локалне пореске администрације републичке административне таксе наплаћују се за списе радње које су у надлежности републичког органа (Министарство финансија у поступку надлежности по жалбама, ванредних правних лекова, опомене за неплаћене републичке таксе…).

Сходно наведеном, приликом издавање уверења о чињеницама о којима се води службена евиденција у оквиру надлежности локалне пореске администрације, увек се наплаћује се локална административна такса. 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о порезима на имовину прописано је да се порез на имовину плаћа, између осталог и на право својине на непокретности.

Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова, у члану 7. прописано је да се право својине на непокретности уписује као:

            1) својина;

            2) сусвојина;

            3) заједничка својина, а заједничка својина је једна врста права својине.

Чланом 4. Закона о порезима на имовину прописано је када је на истој непокретности више лица обвезници, обвезник је свако од тих лица сразмерно свом уделу у односу на целу непокретност. Када удели обвезника на истој непокретности нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки.

Према наведеним законским одредбама, у конкретном случају пореске пријаве треба да поднесу оба супружника, при чему ће сваком од њих порез на имовину бити утврђен за 1/2 непокретности.

Погледај/преузми:

- Мишљење Министарства финансија (супружници приликом продаје).пдф

Страница са питањима и одговорима  из области рада локалне пореске   администрације организује се кроз  сарадњу пројекта „Институционална   подршка СКГО-трећа фаза“ који  спроводи СКГО и програма „Реформа пореза   на имовину“ који спроводи  ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према одредби члана 88. Закона о стечају, у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.

Према одредби члана 93.став 1. Закона о стечају, од дана отварања стечајног поступка не може се против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења, осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка.

Дакле, као обвезник пореза на имовину који води пословне књиге, привредно друштво је обавезно да сваке године, до 31. марта, утврди порез на имовину самоопорезивањем и да поднесе пореску пријаву на обрасцу PPI-1 (са одговарајућим прилозима прописаним Правилником о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на имовину, као и да пријави промене које су од утицаја на измену пореске обавезе у току пореске године и да у вези са тим променама утврди увећање, односно умањење обрачунатог пријављеног пореза за ту пореску годину).

Даном отварања стечаја над привредним друштвом не престају његова права, коришћење и државина на непокретности које то друштво чине обвезником пореза на имовину. То друштво је обвезник пореза на имовину све док му не престане пореска обавеза (према Закону о порезима на имовину) на свакој конкретној непокретности (нпр. њеном продајом). Стога је и привредно друштво у стечају у обавези да у прописаним роковима подноси пореске пријаве о утврђеном порезу на имовину, односно о променама које утичу на измену утврђеног пореза на имовину.

Сходно наведеном, пореске обавезе које су настале пре отварања стечајног поступка морају се пријавити у поступку стечаја, пријавом потраживања, и није их могуће принудно наплатити. Међутим, обавезе настале по основу пореза у току трајања стечајног поступка представљају трошкове стечајног поступка, односно обавезе стечајне масе, па се исти мора утврђивати и у смислу одредби члана 93. став 1 . Закона о стечају, и може принудно наплаћивати. Пресуда Управног суда управо потврђује наведено.

Потраживање се не може мењати које је пријављено пријавом потраживања, али се обавезе за период након отварања стечајног поступка утврђују и наплаћују.

Погледај/преузми:

- Билтен Министарства финансија 12/2017.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске   администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална   подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза   на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 71. Закона о пореском поступку и пореској администрација прописано је да опомена садржи поуку пореском обвезнику да у року од 5 дана може са пореским органом да расправи спорна питања у вези врсте и износа пореза, односно споредних пореских давања.

Члан 34. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописује да је порески акт пореско решење, закључак, налог за пореску контролу, позив за пореску контролу, записник о пореској контроли и други акт којим се покреће или довршава нека радња у пореском поступку, а став 2. овог члана прописује да је порески управни акт којим порески орган решава о појединачним правима и обавезама пореског дужника из порескоправног односа пореско решење и закључак.

Узимајући у обзир да Закон о пореском поступку и пореској администрацији не прописује да се по поднетом приговору одлучује доношењем пореског управног акта, сматрамо да се по приговору обвезнику одговара решењем, осим у случају да се из текста приговора утврди да приговор садржи одређени захтев (нпр. за застарелост и сл.) по ком се мора донети решење. Форма обавештења, којим се по приговору одговара обвезнику не постоји, јер свако обавештење зависи од садржине приговора. Уколико се у приговору истакне између осталог и захтев за застарелост, такав захтев се води као посебан предмет, о ком се одлучује решењем.

Ако је захтев пореског обвезника нејасан или непотпун, има недостатке због којих се по њему не може поступати, тада порески орган обавештава подносиоца на који начин да поднесе захтев, а у року који не може бити краћи од 8 дана (по члану 59. Закона о управном поступку). Обвезник се по приговору обавештава да ће се по захтеву о застарелости одлучивати у посебном поступку и дају се обавештења о свим другим наводима из приговора.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске   администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална   подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза   на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 2. Закона о порезима на имовину прописано је да се порез плаћа на непокретности које се налазе на територији Републике Србије и то на одговарајућа права, коришћење или државину на њима.

Чланом 6б Закона о порезима на имовину прописано је да је "стан" посебни део објекта који чини функционалну целину која се састоји од једне или више просторија намењених за становање и по правилу има засебан улаз, осим кад је (цео или у претежном делу) категорисан за обављање делатности или се у њему (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност. Према члану 6. овог закона у корисну површину непокретности не улази неадаптирани тавански простор.

Сходно наведеном, за простор у поткровљу који је оспособљен за коришћење, настала је пореска обавеза у складу са Законом.

У случајевима када постоји сумња да подаци који се добијају преко нотарске апликације или на други начин, нису тачни у смислу Закона о порезима на имовину, порески орган/ локална пореска администрација може да позове пореског обвезника или друго лице (инвеститора и др.) у складу са чланом 45. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, да доставе све информације од значаја за утврђивање пореске обавезе. Напомињемо да је за непоступање по позиву прописана прекршајна одговорност. Позив за контролу се доставља у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, а не по одредбама Закона о управном поступку.

Порески орган, проверу у смислу да ли постоји површина која није обухваћена исправом добијеном од јавног бележника, могу да изврше увидом у орто фото снимке (нпр. Google и др.),  провером података у ЈКП или увиђајем на лицу места (напомена: улазак у стамбени простор без сагласности пореског обвезника може се обавити само уз решење суда).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске   администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална   подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза   на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према Уредби о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем делатности, износима накнада критеријуми за одређивање негативног утицаја активности које утичу на животну средину правних лица и предузетника утврђују се у оквиру претежне делатности коју обавља обвезник накнаде.

Под претежном делатношћу, у смислу ове уредбе, сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре, као и делатност чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

Уколико је правном лицу,  власнику издавање у закуп претежна делатност (што је потребно утврдити), онда би за обављање те претежне делатности на територији ЈЛС био обвезник ове накнаде.

Такође, ако је правном лицу, власнику нека друга делатност претежна (што је потребно утврдити увидом у званичне податке), а ту претежну делатност обавља на територији ЈЛС, онда по том основу јесте обвезник накнаде.

Сходно томе, полазни основ за плаћање  накнаде на територији неке ЈЛС је обављање претежне делатности у смислу Уредбе (делатност регистрована код АПР, а ако од неке друге делатности остварује највише прихода, онда је та делатност претежна делатност).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске   администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална   подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза   на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 2. Закона о порезима на имовину прописани су предмети опорезивања, односно порез на имовину плаћа се на:

1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;

2) право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица;

3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;

4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;

7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа;

8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу.

Правом закупа стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право закупа за период дужи од једне године или на неодређено време, за који је прописано плаћање непрофитне закупнине или закупнине која се обрачунава применом прописаних критеријума и мерила, у складу са законима којима се уређују:

(1) становање и одржавање зграда, односно у складу са посебним прописима којима је било уређено становање који су престали да важе даном почетка примене закона којим је уређено становање и одржавање зграда;

(2) јавна својина;

(3) права бораца, војних инвалида и породица палих бораца;

 (4) збрињавање избеглица.

Правом коришћења стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право коришћења за период из става 4. овог члана, у складу са законом којим се уређује збрињавање избеглица.

Чланом 2а прописано је да кад на непокретности, поред права својине, постоји неко од права, односно коришћење или државина, из члана 2. став 1. тачка 2) до 5) и тачка 7) и 8) овог закона, односно у случају из тачке 6) тог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине. Кад на непокретности, поред права, односно коришћења из члана 2. став 1. тач. 2) до 5) и тачка 8) овог закона, постоји и државина из тачке 7) тог става, порез на имовину плаћа се на државину, а не на право, односно на коришћење из тачке 2) до 5) и тачке 8) овог закона. Кад на стану или кући за становање, поред права из члана 2. став 1. тачка 2) овог закона, постоји и право или коришћење из тачке 4) и 5) тог става, порез на имовину плаћа се на право закупа или право коришћења из тачке 2), а не на право, односно коришћење из тачке 4) и 5) тог члана.

Да би се правилно утврдило чињеничко стање и одредио порески обвезник предметног стана, потребно је извршити увид у постојећу документацију (уговор Или други акт),  на основу које је могуће утврдити по ком основу и од када физичко лице користи предметни стан. Сходно наведеном, порески обвезник се утврђује у зависности од једне од следећих ситуација:

Уколико је школа (или друга институција) са физичким лицем склопила уговор о закупу, у ком се позива на Закон о становању, односно по ком се то лице обавезује на плаћање непрофитне закупнине, тада је у складу са чланом 2. став 1. тачка 2. Закона о порезима на имовину порески обвезник физичко лице које има право закупа.

Уколико је са физичким лицем склопљен уговор или други акт којим му се службени стан даје на коришћење без накнаде, тада је обвезник пореза на имовину школа која је корисник непокретности у јавној својини, при чему је школа као индиректни буџетски корисник ослобођена плаћања пореза на имовину по члану 12. став 1. тачка 1)  Закона о порезима на имовину и подноси PPI-1 пореску пријаву са Прилогом 2 (погледати: Билтен министарства финансија 1/2017, мишљење бр. 1)

Уколико физичко лице користи предметни стан без икаквог правног основа, у смислу да не постоји сачињен било какав акт или  постојећи акт који више не важи, тада то физичко лице има државину на непокретности у јавној својини и обвезник је пореза на имовину у складу са чланом 2. став 1. тачка 7 Закона о порезима на имовину.

Погледај/преузми:

- Билтен Министарства финансија 1/2017, мишљење бр. 1.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Члан 12. став 7.  Закона о порезу на имовину прописује да порез на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге, које од настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, које се не користе, не плаћа се за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години.

Према рачуноводственим правилима у Билансу стања у оквиру Залиха се исказују Стална средства намењена продаји, која се у складу са Правилником о контном оквиру исказују на рачунима групе 14. Да би имовина била призната као имовина која је намењена даљој продаји, према захтевима из Међународних стандарда финансијског извештавања - МСФИ 5 Стална имовина која се држи за продају и престанак пословања, мора бити: доступна за моменталну продају у свом тренутном стању, искључиво под условима који су уобичајени за продају такве имовине и њена продаја мора бити врло вероватна. О испуњењу наведених услова из МСФИ 5 порески обвезник води рачуна приликом евидентирања имовине на одговарајућем конту.

Сходно наведеном, за признавање права на пореско ослобођење, није довољно да обвезник приложи одлуку да је непокретност за даљу продају, већ је неопходно да буду кумулативно испуњени следећи услови у складу са чланом 12. став 7. Закона о порезу на имовину:

1. да је та непокретност од настанка пореске обавезе евидентирана у његовим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји (у Билансу стања на рачунима групе 14,  и то:  141 - Земљиште намењено даљој продаји, 142 - Грађевински објекти намењени даљој продаји и рачун 144 - Остале некретнине намењене продаји) – као доказ од пореског обвезника се може захтевати књиговодствена картица за одговарајући конто, на којој се види да је од дана настанка пореске обавезе имовина евидентирана на једном од рачуна групе 14;
2. да се непокретност није користила и не користи од дана настанка пореске обавезе – може се проверити увиђајем на лицу места, као и на све друге расположиве начине.

Погледај/преузми:

- Мишљење Министарства финансија из 2015. године.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о накнадама за коришћење јавних добара прописано је да накнаду за заштиту и унапређивање животне средине плаћају правна лица и предузетници.

Уредбом о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности и износима накнада прописани критеријуми за плаћање накнаде су прописани критеријуми за плаћање накнаде, па је неопходно да правно лице или предузетник испуњава следеће услове:

• да има претежну шифру делатности регистровану у АПР или делатност од које остварују највише прихода;
• да се његова претежна делатност налази у Прилогу Уредбе;
• да правно лице води пословне књиге по Закону о рачуноводству и да се разврстава у складу са овим законом на микро, мало, средње или велико правно лице и
• да има приход остварен у претходној години, с обзиром да је услов из закона да накнада не може бити већа од 0,4% тог прихода.

Чланом 4. Закона о рачуноводству прописано је да се одредбе овог закона не односе на буџете и кориснике буџетских средстава, стамбене зграде, као и на организације обавезног социјалног осигурања. Такође се одребе овог закона не односе на цркве и верске заједнице, осим у делу обављања привредне или друге делатности.

Правна лица буџетски корисници - индиректни корисници буџета - ознака КЈС 2, који се искључиво финансирају из буџета и немају рачуне код банке, што значи да нису у обавези да подносе завршне рачуне у АПР и не разврставају се, дакле немају све елементе за плаћање накнаде, тако да нису ни обвезници предметне накнаде и  не подносе пријаву.

Уколико ова правна лица и поднесу пријаву, иста би морала бити дефинисана као непотпуна у систему, с обзиром на то да немају разврставање, на основу ког би се утврдио степен негативног утицаја на животну средину. Непотпуна пријава која не може бити допуњена и правилно попуњена би требало да буде стављена у статус одбијена у систему ЛПА.

Законом и Уредбом није прописано ослобођење за ова лица, сходно томе не постоји законски основ за доношења решења којим би се утврдило то право на ослобођење, нити су обвезници, нити им се мозе утврдити ова обавеза.

Погледај/преузми:

- Одговор Министарства заштите животне средине.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са чланом 10. Закона о порезима на имовину настанак пореске обавезе уређен је и то:

Ставом 1. овог члана обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона, даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.

Ставом 2. кад је право из става 1. овог члана стечено на објекту у изградњи који није оспособљен за коришћење, не користи се и за који није издата употребна дозвола, обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат настаје најранијим од следећих дана: даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења објекта на други начин (укључујући успостављање државине), осим у случају из ставова 3. и 4. овог члана.

Ставом 3.  пореска обавеза за зграду у изградњи површине преко 500 м2 (осим зграде која се сматра економским објектом, односно зграде за чију изградњу грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине као поверени посао, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња), односно за посебни део зграде који представља техничку и функционалну целину површине преко 500 м2 који се дограђује или надграђује, која није оспособљена за коришћење и не користи се (у даљем тексту: зграда), на чијој изградњи, доградњи или надградњи (у даљем тексту: изградња) су изведени груби грађевински радови са конструктивним склопом (темељ, стубови са гредама или зидови, таваница, са или без крова, са или без завршене фасаде, са или без постављене спољне столарије и изведених подополагачких радова), настаје почев од 1. јануара наредне године у односу на годину:

1) у којој је истекло пет година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе или одобрења за изградњу те зграде (у даљем тексту: грађевинска дозвола), односно седам година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе за ту зграду, ако је решењем надлежног органа одобрено да грађевинска дозвола остаје на правној снази још две године по истицању пет година од дана њене правоснажности;

2) завршетка изградње конструктивног склопа, ако грађевинска дозвола није издата.

Ставом 4. за зграде из става 3. овог члана за које је до 31. децембра 2018. године протекао дужи период од периода који опредељује настанак пореске обавезе у складу са том одредбом, пореска обавеза настаје 1. јануара 2019. године.

Када правно лице, које порез на имовину утврђује самоопорезивањем, не поднесе пореску пријаву, обавеза се утврђује у поступку пореске контроле у складу са Законом о пореској администрацији и Законом о порезима на имовину.

Према члану 51. Закона о пореском поступку и пореској администрацији у пореском поступку терет доказа сноси:

1) Пореска управа - за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе; 

2) порески обвезник - за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.

У поступку пореске контроле, треба утврдити дан настанка пореске обавезе имајући у виду цитиране одредбе члана 10. Закона о порезима на имовину, затим проверити да ли је објекат почео да се користи, да ли је оспособљен за коришћење или је омогућено коришћење на други начини, утврдити најранији дан, односно дан настанка обавезе према члану 10. став 1 Закона о порезима на имовину. На основу решења о озакоњењу и друге документације којом располаже орган који је донео то решење (а која се може прибавити и службеним путем), треба утврдити да ли је објекат завршен у грађевинском смислу (оспособљен за коришћење) или не, с обзиром да се озакоњење може извршити и за објекат који је стављен под конструктивни склоп, а који није у потпуности оспособљен за коришћење.

Према члану 3. Закона о озакоњењу, предмет озакоњења, у смислу овог закона, јесте објекат који је завршен у грађевинском смислу. Изузетно од одредбе става 1. овог члана, када је предмет озакоњења зграда, предмет озакоњења може бити и зграда на којој су изведени само конструктивни грађевински радови (темељ, армирано бетонски или челични стубови са гредама, односно армиранобетонска таваница, кровна конструкција), са или без завршене фасаде.

Члан 6. Закона о озакоњењу прописује да је предмет озакоњења објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године. Предмет озакоњења је и објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката (“Службени гласник РС”, број 96/15). Предмет озакоњења је и објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (“Службени гласник РС”, бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за које поступак није правноснажно окончан.

У складу са Законом о озакоњењу објеката (члан 11), у циљу утврђивања могућности озакоњења у складу са одредбама овог закона, у поступку озакоњења прибавља се извештај о затеченом стању објекта чији саставни део је и елаборат геодетских радова за незаконито изграђени објекат.

Дан настанка пореске обавезе по основу пореза на имовину не може бити дан озакоњења, није прописано законом. С обзиром да је инвеститор обвезник – правно лице који води пословне књиге, од истог се у поступку пореске контроле могу захтевати докази на основу којих се може утврдити дан настанка пореске обавезе (када су завршени сви грађевински радови, извршено прикључење на струју, воду и слично...). Уколико обвезник не учествује у поступку пореске контроле одговарајући  докази којим се може потврдити дан настанка пореске обавезе се морају прибавити службеним путем од других органа или јавних предузећа који подацима могу да располажу. У случају да се из расположивих доказа утврди да је обавеза настала пре 2016 године, није неопходно утврђивати тачан датум настанка пореске обавезе, јер се током поступка пореске контроле, може утврдити обавеза пет година уназад (најраније од 1.1.2016. године) због застарелости.

Такође, у случају да објекат и даље није функционалан у целости, у смислу да се није отпочело са коришћењем нити је оспособљен за коришћење, тада је обавеза за објекат свакако настала 1.1.2019. године, а у складу са чланом 10. став 3 Закона о порезима на имовину (објекат већи од 500м2).

Сходно наведеном, када се изврши провера свих доказа и утврде чињенице, може се определити дан настанка обавезе по основу пореза на имовину за предметни објекат, након чега се у поступку пореске контроле сачињава записник, затим се доноси решење о утврђивању пореза, на које обвезник  има право жалбе, при чему је терет доказивања жалбених навода на пореском обвезнику.

Погледај/преузми: Билтен Министарства финансија 4/2019, мисљења бр. 9 и 13.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Члан 12. став 1 тачка 10. Закона о порезима на имовину, који се примењује од 1.1.2021 године, прописује пореско ослобођење за објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу.

Према овој одредби кумулативни услови који морају бити испуњени за пореско ослобођење за обвезника који не води пословне књиге су следећи:

• да је објекат намењен за примарну пољопривредну производњу;
• да се објекат фактички користи за примарну пољопривредну производњу и
• да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду дуже од 183 дана годишње.

За пореског обвезника који води пословне књиге додатни услов је да му је пољопривреда претежна регистрована делатност.

Чланом 12б Закона о порезима на имовину прописано је да су објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12. став 1. тачка 10) овог закона - објекти за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурки, пужева и риба.

Напомињемо да је у законским одредбама до краја 2020.  године додатни услов за пореско ослобођење по овом основу за обвезника који не води пословне књиге био и да је обвезник пореза на доходак грађана за приходе од пољопривреде, али је тај услов укинут од 1.1.2021 године.

Порески обвезник који не води пословне књиге подноси пореску пријаву и у њој исказује податке од значаја за опорезивање , прилаже доказе од значаја за остваривање права на пореско ослобођење. Члан 51. Закона о пореском поступку и пореској администрацији пописује да терет доказа сноси порески обвезник – за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза. У складу са наведеним, порески обвезник је по примљеном решењу о утврђивању пореза могао уложити жалбу и изнети нове чињенице од значаја за опорезивање, уколико их није навео у пореској пријави или није имао прилике да их изнесе у поступку пре утврђивања пореза. Уколико обвезник сматра да није правилно опорезован у смислу висине пореске обавезе, може поднети измењену пореску пријаву у којој ће исказати нове податке од значаја за опорезивање и уз пријаву приложити доказе.

Напомињемо да је чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано да порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву након доношења решења о утврђивању пореза. Овде се ради о чињеницама које утичу на висину пореза које се исказују у пореској пријави,  о којима је порески обвезник дужан да води рачуна.  То значи да се нове чињенице исказане у измењеној пореској пријави не могу узети у обзир за утврђивање пореза на имовину за претходне године, односно за период за који су пореска решења донета, уручена и за које је истекао рок за жалбу.

Сходно наведеном, може се по измењеној пореској пријави и на основу приложених доказа извршити увиђај на терену ради провере фактичке намене и коришћења објеката, односно испуњености услова за пореско ослобођење.

Погледај/преузми: 

- Билтен Министарства финансија бр. 3/2021.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Код одређивања врсте земљишта полази се од дефинисане врсте, а не намене земљишта. То значи да и за предметно земљиште за које је планом генералне регулације утврђена намена “остало зеленило”, потребно  проверити која је врста тог земљишта, да ли је то земљиште по врсти грађевинско, јер постоји врста грађевинског земљишта које не мора увек бити предвиђено за изградњу, постоје и она која се никада неће изградити. За опорезивање таквог земљишта, пре свега треба утврдити да ли је оно фактички изграђено или не, као и за које намене се фактички користи.

Често се дешава да је планом предвиђена нека намена земљишта, али да то није фактички спроведено, нарочито у ситуацији када постоји само генерални план, а не и детаљни план. Земљиште се у пракси понекад користи за друге намене, без обзира на плански документ.

За утврђивање пореза на имовину важно је која је врста земљишта (према Катастру и према Плану), да ли је земљиште изграђено или не , да ли је донета одлука да се грађевинско земљиште може опорезовати као шумско или пољопивредно, ако се тако фактички и користи, у складу са Законом о порезима на имовину.

У том смислу, не може се гледати намена земљишта из урбанистичког плана, већ врста земљишта, као и фактичка намена, односно коришћење (ако је донета одлука ЈЛС у складу са Законом о порезима на имовину).

Ако је предметно земљиште у катастру одређено као врста земљишта – пољопривредно, онда се примењују одредбе члана 6б Закона о порезима на имовину, којим је прописано да је пољопривредно земљиште врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење пољопривредног земљишта.

Закон о пољопривредном земљишту у члану 2. прописује да пољопривредно земљиште јесте земљиште које се користи за пољопривредну производњу (њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, рибњаци, трстици и мочваре) и земљиште које се може привести намени за пољопривредну производњу. Врста земљишта се одређује како према планском документу, тако и према фактичкој намени, узимајући у обзир чињенице да у пракси често имамо ситуацију да се оно што је предвиђено планом разликује од ситуације на терену. Због тога је у Закон о порезима на имовину и уведена одредба да ЈЛС може својом одлуком прописати да се неизграђено грађевинско земљиште може опорезовати као пољопривредно или шумско.

Сходно наведеном, предметно земљиште се може опорезовати као пољопривредно ако фактички испуњава ове услове, односно, ако није изграђено или на други начин претворено у грађевинско земљиште у смислу да је, на пример, асфалтирано или му је на други начин онемогућено да се може привести намени за пољопривредну производњу.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.