Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Порески обвезник је код јавног бележника закључио уговор о купопродаји, затим је поднео захтев Одсеку за локалну пореску администрацију са молбом да комисија изађе на лице места и утврди чињенично стање, са наводима да су објекти који су наведени у уговору срушени, али није извршено њихово брисање у Катастру непокретности. ЛПА није задужила пореског обвезника за наведене спорне објекте. Како поступити у конкретном случају и одговорити на исти захтев, ако се узме чињеница да је опорезована кућа, а спорни објекти нису. Када комисија изађе на лице места и утврди чињенично стање, ако објекти стварно не постоје, да ли се може на захтев одговорити у форми обавештења? Порески обвезник није уплатио таксу на захтев.
Одредбе члана 33б Закона о порезима на имовину, уређују обавезе јавног бележника по основу исправа које је саставио, оверио или потврдио јавни бележник, а односе се на начин подношења пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину. На основу добијених податка од јавног бележника генерише се пореска пријава за утврђивање пореза на имовину за предметног пореског обвезника. Из конкретног случаја може се утврдити да се порески обвезник није изјаснио код јавног бележника о чињеницама које су од значаја за утврђивање пореске обавезе, али је надлежном пореском органу доставио посебан допис. У вези са тим, сматрамо да се захтев пореског обвезника може сматрати његовим изјашњењем да објекти не постоје, у смислу доказа од значаја за утврђивање пореске обавезе у складу са чланом 33б став 6. Закона о порезима на имовину.
Уколико порески обвезник није доставио доказе о томе да предметни објекти не постоје, сагласно члану 49. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, на лицу места порески орган изврши увиђај, сачини записник о извршеном увиђају, што ће послужити као доказ у поступку утврђивања пореске обавезе, а што се може сматрати и да је одговорено на захтев пореског обвезника. Ако се утврди да објекти не постоје, пореска пријава сачињена према подацима добијеним од јавног бележника добиће статус „одбијена“.
Уколико је Одлуком о локалним административним таксама прописана обавеза плаћања административне таксе на захтеве, поступак наплате таксе, води се према одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, шаље се пореском обвезнику прво опомена, затим решење о принудној наплати уколико се на плати по опомени.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику је одобрен репрограм са грејс периодом од годину дана по основу пореза на имовину обвезника који води пословне књиге. Репрограм је уз доставу авалиране менице из банке одобрен за износ који се налази у решењу из 2016. годину, а које је утврђено ретроактивно. Порески обвезник је уложио жалбу на наведено решење. После годину дана другостепени орган поништава решење и враћа првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање. Да ли се у конкретној ситуацији репрограм поништава? Да ли порески обвезник има право да поново поднесе захтев за репрограм за исти дуг (биће повећан за камату до датума записника), ново решење биће донето у што краћем року и биће задужени за исти износ. Обавезе по репрограму још увек нису доспеле, након укидања репрограма по службеној дужности због поништења решења и након доношења новог решења, да ли порески обвезник има право на репрограм за исти дуг? Порески обвезник текуће обавезе измирују редовно, тако да је дуг који је у репрограму (уколико се укине репрограм) само по основу решења за 2016. годину.
У конкретном случају полази се од тога да је решење о утврђивању обавезе за 2016. годину у поступку по жалби од стране другостепеног органа поништено и враћено на поновни поступак и одлучивање. Поништавање коначног решења уређено је одредбама члана 152. Закона о пореском поступку и пореској администрацији и члана 183. Закона о општем управном поступку. Поступање по овим члановима закона је у надлежности другостепеног или надзорног органа.
Поништавањем решења поништавају се све правне последице које је решење произвело и оно се онемогућава да даље производи правне последице.
Важно је да првостепени орган у поновном поступку донесе ново решење у свему по налозима из решења другостепеног органа. У том случају другостепени орган је дужан да својим решењем укаже првостепеном органу у којем погледу треба да допуни поступак, а првостепени орган је дужан да у свему поступи по другостепеном решењу и да без одлагања, а најкасније у року од 40 дана од дана пријема другостепеног решења донесе ново решење, у складу са чланом 152. ZPPPA.
С обзиром да је решење којим је првобитно утврђена обавеза за 2016. годину поништено и враћено на поновни поступак и одлучивање, чиме су поништене и све правне последице које је то решење произвело, поништава се и решење о одлагању плаћања дугованог пореза које се односи на ту обавезу. У пореском рачуноводству се сторнирају све утврђене обавезе које су поништене другостепеним решењем, као и књижења по решењу о одлагању дугованог пореза.
Након доношења решења о утврђивању обавезе у поновном поступку за 2016. годину, порески обвезник има право да поново поднесе захтев за одлагање плаћања дугованог пореза из разлога што су поништавањем првобитног решења о утврђивању обавезе поништене и све правне последице које је то решење произвело.
Авалирана меница од стране пословне банке дата као средство обезбеђења уз сачињавање записника враћа се пореском обвезнику.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступа порески орган у случају када се порески обвезник позове на застарелост, а увидом у аналитичке картице се утврди да постоје услови за отпис дуга по службеној дужности (апсолутна застарелост)? Да ли може да се објави пример решења за отпис дуга због наступања релативне застарелости?
Када се у пореском поступку решава о застарелости, не врши се „отпис дуга“, већ се сагласно одредбама члана 23. Закона о пореском поступку и пореској администрацији утврђује престанак пореске обавезе по основу застарелости и врши пренос застарелих обавеза у ванбилансно пореско рачуноводство, према члану 163а ZPPPA.
Одредбама члана 114ж Закона о пореском поступку и пореској администрацији који је у примени од 27.03.2009. године дефинисана је апсолутна застарелост. Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена претплата. Пореска управа, по истеку рока од 10 година, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе, односно о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, због застарелости.
Дакле, о апсолутној застарелости ЛПА води рачуна по службеној дужности и доноси решење о престанку пореске обавезе водећи рачуна о извршеним уплатама пореских обвезника којима се према ZPPPA намирују најстарије пореске обавезе које утичу на рок почетка апсолутне застарелости. Радње и поступци пореског органа које се дешавају у периоду за који се утврђује апсолутна застарелост нису од утицаја на период застарелости.
Порески обвезник има право да се позове на застарелост у свакој фази пореског поступка, при чему надлежни порески орган решава по захтеву обвезника узимајући у обзир све чињенице и доноси решење о томе.
Према одредбама члана 114д ZPPPA застарелост се прекида сваком радњом пореског органа предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, односно радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћаја споредних пореских давања. После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост.
Сходно наведеном, сматрамо да је потребно прво утврдити, по службеној дужности, решењем престанак пореске обавезе по основу апсолутне застарелости и пренос обавеза у ванбилансно пореско рачуноводство, па у складу с тим решавати и по захтеву пореског обвезника.
Погледај/преузми:
Пример решења о престанку пореске обавезе по основу zastarelosti.docxи, а по захтеву пореског обвезника и преносу застарелих обавеза у ванбилансно пореско рачуноводство
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступити у случају када је порески обвезник поднео жалбу на решење, али није платио таксу на жалбу? Да ли може да се објави модел опомене?
За неплаћену таксу на изјављену жалбу, пореском обвезнику се доставља опомена и поступак наплате се води према Закону о пореском поступку и пореској администрацији, али порески орган треба да поступа и по жалби.
Погледај/преузми:
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступити када је жалба неблаговремена, која се одбацује закључком, а из приложених доказа у конкретном случају уочава се да је порески обвезник оштећен, односно да му је утврђен порез за погрешну врсту непокретности (уместо за гаражу, порез је утврђен за кућу за становање)?
Поступање првостепеног органа по жалби уређено је одредбама члана 144. Закона о пореском поступку и пореској администрацији и одредбама члана 162-165. Закона о општем управном поступку прописан је рад првостепеног органа по жалби.
Дужност првостепеног органа у вези са жалбом коју је странка изјавила је пре свега да испита да ли је жалба допуштена, благовремена и изјављена од овлашћеног лица. Првостепени орган је дужан да закључком одбаци недопуштену, неблаговремену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу. Против закључка о одбацивању жалбе странка има право посебне жалбе у којој треба да се ограничи на побијање недопуштености, неблаговремености, у року од осам дана.
С обзиром да се у конкретној ситуацији наводи да су жалбени разлози основани, односно да је у питању грешка пореског органа код утврђивања годишњег пореза на имовину, без обзира на неблаговременост жалбе грешка се мора исправити.
Поступак је следећи:
- По жалби се решава у првом степену, на начин да се закључком жалба одбацује као неблаговремена.
- Због исправљања грешке код утврђивања годишњег пореза доноси се ново исправно решење о утврђивању пореза на имовину којим се у ставу 2. мења већ донето решење.
Погледај/преузми:
Пример закључка_неблаговремена žalba.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када се доноси решење којим се преносе обавезе из пореског рачуноводства у ванбилансно пореско рачуноводство, где ће се водити као неплаћене пореске обавезе које су престале, а услед брисања пореског обвезника из АПР -а, ликвидације или стечаја, да ли је потребно решење слати пореском обвезнику? Решења о преносу пореских обавеза потписује начелник одељења или начелник управе?
Чланом 163а Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да се у ванбилансном пореском рачуноводству воде неплаћене пореске обавезе пореских обвезника који су сагласно другим прописима брисани из прописаног регистра, осим ако је за испуњење тих обавеза одговорно друго лице. У вези са тим, сматрамо да би најтачније било да се пренос у ванбилансну евиденцију врши под 01.01. текуће године. Салдо на дан 01.01. текуће године се своди на нулу, без обзира на датум брисања.
Уколико су се пореском обвезнику који је брисан из прописаног регистра/ АПР након брисања утврђивале обавезе, потребно је да се донесе решење о поништавању решења о неосновано утврђеним обавезама и сторнирању неосновано утврђене пореске обавезе и камате за сваку годину за период од брисања до 31.12. године која претходи текућој години у којој се врши књижење и пренос у ванбилансну евиденцију обавеза на дан брисања пореског обвезника из регистра. Дакле, у ванбилансно пореско рачуноводство не преносе се обавезе које су неосновано утврђене.
С обзиром да не постоји могућност уручења донетог решења пореском обвезнику јер је брисан из регистра, а како би исто могло бити прокњижено, сматрамо да би у апликацији требало унети датум уручења који је исти као и датум доношења решења.
Предметна решења се доносе у пореском поступку у складу са ZPPPA и односе се на администрирање изворних јавних прихода, сходно томе сматрамо да би требало да их потписује овлашћено лице које иначе потписује пореска управна акта ЛПА.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
На који начин Управа за трезор врши повраћај погрешно уплаћених средстава са рачуна пореског органа, и у складу са којим законским одредбама?
Правилник о начину и поступку обављања платног промета у оквиру консолидованог рачуна трезора („Службени гласник РС“, број 96/2017 …152/2020) прописује начин и поступак исправљања грешака повраћајем или прекњижавањем више или погрешно уплаћених јавних прихода у платном промету.
Када се решава по захтеву за повраћај/прекњижавање, када је приликом уплате јавних прихода дошло до грешке у платном промету, тако да је пружалац платних услуга погрешно извршио трансфер одобрења, односно ако је при обради података уписаних у налогу којим је извршена уплата јавних прихода, пружалац платних услуга унео погрешан уплатни рачун јавних прихода, општину, односно територију или ПИБ, порески обвезник се обраћа пружаоцу платних услуга. Пружалац платних услуга подноси захтев за прекњижавање јавних прихода, по којем надлежна унутрашња јединица Управе за трезор поступа на начин прописан Правилником о начину и поступку обављања платног промета у оквиру консолидованог рачуна трезора. По пријему рекламације, унутрашња јединица Управе за трезор одмах, а најкасније сутрадан, врши прекњижавање, испостављањем интерног налога за пренос средстава.
За ове грешке, пружалац платних услуга код кога је грешка настала, захтев за повраћај или прекњижавање тих уплата подноси унутрашњој јединици Управе за трезор, по принципу територијалне надлежности Управе за трезор.
Према наведеном, имајући у виду законске одредбе, као и да се рачуни за уплату јавних прихода воде према Плану рачуна за уплату јавних прихода, у оквиру консолидованог рачуна трезора, сматрамо да је Управа за трезор, након констатовања да је настала грешка у платном промету, без икаквог упућивања захтева за повраћај, требало да изврши повраћај и исправи сопствену грешку.
Уколико локална пореска администрација утврди да није надлежна за решавање по захтеву за повраћај/прекњижавање, поступа у складу са чланом 62. Закона о општем управном поступку и захтев одбацује решењем због ненадлежности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У коју групу непокретности је потребно сврстати рибњак за сврху утврђивања пореза на имовину (води се у катастру као земљиште под зградом и другим објектима - рибњак), а који је купило физичко лице? Да ли је за сврху утврђивања пореза на имовину битна чињеница да ли је он у функцији или не ? Ако није у функцији, да ли се опорезује као пољопривредно земљиште? Уколико је у функцији - да ли се евидентира као гараже и помоћни објекат уз пореско ослобођење да је објекат који је намењен и користи се за пољопривредну производњу? Шта се у том случају ради са пореском основицом која је веома нереална и да ли се умањује за амортизацију?
Одредбама члана 12. Закона о порезима на имовину које уређују пореска ослобођења ставом 1. тачка 7а, прописано је да се порез на имовину не плаћа на: „ водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар катастра водног добра, односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке)“ .
У складу са чланом 18. тачка 4 . Закона о водама, водни објекти за коришћење вода су објекти:
1) за снабдевање водом за пиће и санитарно -хигијенске потребе - водозахвати (бунари, каптаже, захвати из водотока, канала, језера и бране са акумулацијама), постројења за припрему воде за пиће, магистрални цевоводи и резервоари са уређајима који им припадају;
2) за наводњавање: захвати из водотока, канала, језера, подземних вода и бране са акумулацијама, главни канали и секундарна мрежа и објекти и уређаји који им припадају;
3) за производњу хидроелектричне енергије и друге намене - бране са акумулацијама, доводни и одводни канали и уређаји који им припадају;
4) за узгој риба - рибњаци;
5) за пловидбу - објекти којима се обезбеђује сигурност пловидбе у пловном путу на каналима за наводњавање и одводњавање и бродске преводнице на њима.
Према члану 2. став 1. тачка 24а Закона о планирању и изградњи, економски објекти јесу објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за гајење живине, коза, оваца и свиња, као и објекти за гајење голубова, кунића, украсне живине и птица); пратећи објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење осоке); објекти за складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви), објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви), рибњаци, кречане, ћумуране и други слични објекти на пољопривредном газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушионице и сл.) и рибњаци.
Сходно томе, економски објекат - рибњак, за сврху утврђивања основице пореза на имовину, разврстава се у групу непокретности из члана 6а став 1. тачка 8 подтачка (2) - помоћни објекти - економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.
Напомињемо, да се за пољопривредне објекте физичких лица од 2021. године остварује право на пореско ослобођење по члану 12. став. 1. тачка 10) Закона о порезима на имовину, без додатних услова да је лице и обвезник пореза на доходак грађана. Потребно је само да је објекат заиста и намењен за примарну пољопривредну производњу у складу са чланом 12б Закона о порезима на имовину. Такође, изменама и допунама Закона о порезима на имовину који је ступио на снагу 1. јануара 2021. године није брисан услов за пореско ослобођење, а то је да ти објекти нису трајно дати другом лицу ради остваривања прихода.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
На територији ЈЛС послује правно лице које се бави прометом нафте и нафтних деривата (бензинска пумпа), а регистровано је у АПР под шифром делатности - Производња обуће - Ц1520. Да би се утврдила накнада за заштиту и унапређење животне средине, која делатност се узима претежна за потребе утврђивања, да ли је то делатност коју он фактички обавља или која је регистрована у АПР – у?
У складу са чланом 4. Закона о привредним друштвима, друштво има претежну делатност, која се региструје у складу са Законом о регистрацији, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом.
Према Уредби о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину, под претежном делатношћу сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре, као и делатност чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.
Према мишљењу Министарства заштите животне средине, као приоритетна, односно опредељујућа, узима се делатност од које обвезник остварује највише прихода, ако се она разликује од претежне регистроване делатности, без обзира да ли има већи или мањи негативан утицај на животну средину.
Обвезник мора сам у пореској пријави да определи делатност од које остварује највише прихода.
Погледај/преузми:
Мишљење Министарства животне средине.пдф (одговор под бројем 1)
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли нотар/јавни бележник има право да од странке која продаје некретнину тражи уверење о измиреном порезу на непокретност, односно да ли је измирење пореза на имовину услов за продају непокретности регулисано неком законском одредбом?
Према одредби члана 4. став 1. Закона о промету непокретности, уговор о промету непокретности закључује се у облику јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе.
Купопродаја непокретности је правни посао који је регулисан уговором о купопродаји непокретности чија форма и садржина су прописани Законом о облигационим односима и Законом о промету непокретности.
Уговором се могу утврдити и обавезе продавца да, приликом изласка из поседа некретнине, мора исплатити све трошкове који су до тог момента ишли на терет предметне непокретности – струја, вода, грејање и друго. Може се захтевати и да продавац купцу о овоме пружи јасан доказ, а из разлога да нови власник и корисник услуга не би дошао у незавидан положај.
Настанак пореске обавезе код купопродаје непокретности прописан је чланом 10. став 7. Закона о порезима на имовину. Обвезник пореза на имовину уређен је Законом и нема основа да се мења вољом уговорних страна, па је до момента продаје непокретности порески обвезник продавац и обавеза се до дана преноса права својине на непокретности правним послом утврђивала, а тако ће се и наплаћивати од продавца - пореског обвезника.
Сходно наведеном, сматрамо да јавни бележник може захтевати уверење о измиреном порезу уколико је то елемент уговора о закључењу правног посла, само у смислу да нови власник (купац) располаже доказима да су обавезе које терете предметну непокретност измирене.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли може да се објави шаблон обавештења/подсетника пореском обвезнику о стању дугованог пореза?
Према члану 71. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, подсетник се може послати пореском обвезнику пре доспелости пореске обавезе, да пореску обавезу плати о доспелости, односно да доспелу, а неплаћену обавезу са каматом, плати у року од пет дана од дана достављања подсетника за доспелу пореску обавезу.
Подсетник се може послати писаним или електронским путем, СМС поруком или на други начин о чему се у зависности од начина подсећања пореског обвезника саставља и службена белешка.
С обзиром да није прописана форма подсетника, као ни начин подсећања, сматрамо да свака локална пореска администрација има могућност да на најоптималнији начин подсети пореске обвезнике на плаћање пореских обавеза.
Погледај/преузми:
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли порески обвезник плаћа комуналну таксу за сваку халу посебно или не, уколико он у склопу комплекса има више хала где обавља делатност, а и огранци су регистровани на истој адреси?
Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је плаћање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору (фирмарина). У члану 16. овог закона наведено је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму.
Значи, закон ограничава истицање фирме на једном пословном објекту, односно да се плаћа једна фирмарина ако је на једном објекту истакнуто више назива фирми.
За утврђивање фирмарине први услов је да је фирма заиста и истакнута, што обвезник сам пријављује или се утврђује увиђајем на лицу места, о чему службено лице сачињава записник.
Поред испуњења законом прописаних услова за плаћање фирмарине (висина годишњег прихода, разврставање и делатност), води се рачуна и о напред наведеном, да се за један пословни објекат може утврдити само једна фирмарина. Ако обвезник делатност обавља у више пословних објеката (без обзира да ли они чине комплекс или не), тада се може утврдити фирмарина за сваки објекат посебно, али само под условом да је на сваком објекту заиста и извршено истицање фирме, о чему мора постојати или поднета пријава од стране обвезника или доказ прибављен службеним путем - записник о увиђају.
Огранак, у складу са Законом о привредним друштвима нема својство правног лица, и сходно томе, према одредбама члана 16. Закона о финансирању локалне самоуправе, не може бити обвезник таксе за истицање фирме у пословном простору. С обзиром да је у Закону о привредним друштвима, у члану 567. прописано да је огранак издвојени организациони део привредног друштва преко кога друштво обавља делатност у складу са законом и да огранак у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва, као и да је чланом 16. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано да је фирма, у смислу тог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност, обвезник таксе на истицање фирме на пословном простору огранка је привредно друштво оснивач огранка.
Сходно наведеном, обвезник таксе за истицање фирме на пословном простору може бити само домаће привредно друштво - оснивач огранка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.