Питања и одговори

Погледај/преузми: 

Пример записника_поновни поступак.доц

Записник о поновном постутпку се сачињава у случајевима када је другостепеним решењем ожалбено решење поништено и враћено на поновни поступак, у случајевима када нема основа за утврђивање или наплату утврђене обавезе по поништеном решењу. Без обзира што порескоправна ситуација не подразумева доношење решења о утврђивању обавезе, о захтеву за надокнаду трошкова мора се одлучити решењем, у складу са оценом основаности захтева.

У записнику који се сачињава о поступању у поновном поступку, потребно је констатовати да ће се о трошковима одлучити решењем, с тим да се трошкови могу усвојити или одбити.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Престанак пореске обавезе по основу застарелости /апсолутне или релативне/ врши се доношењем решења о утврђивању престанка пореске обавезе, којим се такође врши и пренос застареле обавезе у ванбилансно пореско рачуноводство.

Узимајући у обзир да је тачком диспозитива решења утврђен престанак пореске обавезе због застарелости која је наступила на одређени дан, а следећом тачком диспозитива одлучено о преносу у ванбилансно пореско рачуноводство са стањем на одређени дан, дакле, диспозитивом решења се одлучује на који дан ће се извршити књижења на картици пореског обвезника.

Најтачније (математички) је да то буде дан на који је констатована застарелост, јер даља стања на картици су неосновано утврђена и подразумевају корекције камате и сагласно томе одговарајућу тачку диспозитива решења којим се врши утврђивање престанка обавезе по основу застарелости и пренос у ванбилансно пореско рачуноводство.

Дакле, уколико се књижење спроводе под датумом доношења решења, у решењу се мора одредити са  стањем на који дан ће се извршити пренос, као и дефинисати тачку диспозитива којом се врши корекција неосновано обрачунате камате након престанка обавезе по основу застарелости.

Чланом 190. Закона о општем управном поступку уређена је извршност решења. 

Погледај/преузми:

Пример решења_престанак пореске обавезе због апсолутне zastarelosti.docx

Пример решења_престанак пореске обавезе због релативне zastarelosti.docx

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 28. став 1. Правилника о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна, повраћај више или погрешно уплаћених јавних прихода обвезника, врши Управа за трезор на терет рачуна за уплату јавних прихода, у складу са чланом 60. Закона о буџетском систему.

Повраћај јавних прихода из става 1. овог члана, Управа за трезор врши на основу решења Пореске управе, локалне пореске администрације, односно другог акта надлежног органа.

За све више или погрешно уплаћене јавне приходе обвезника, за које у колони 8 Прилога 1 није уписана реч: "ПУ" или "ЛПА", односно за које аналитику уплата не води Пореска управа или локална пореска администрација, надлежни орган по чијем налогу је извршено плаћање издаје потврду обвезнику да средства нису, односно неће бити искоришћена по својој намени. Обвезник доставља оригинал потврду, оригинал налог за уплату или извод - као доказ о извршеној уплати, и захтев за повраћај више или погрешно уплаћених јавног прихода Пореској управи - надлежној филијали, односно локалној пореској администрацији.

На основу наведене документације Пореска управа - надлежна филијала, односно локална пореска администрација доноси решење за повраћај више или погрешно уплаћених јавних прихода, и исто доставља Управи за трезор на извршење.

Када је у евиденцији ЛПА на рачуну јавног прихода/за које се аналитика води у ЛПА/исказана претплата и порески обвезник поднесе захтев за повраћај, од обвезника се не захтева доказ о уплати пореза, односно оригинал уплатница којом треба да документује извршено плаћање, у ком случају се врши контрола правилности књижења задужења и уплата увидом у донета решења, пореске пријаве, изводе о прокњиженим уплатама и на основу чињеничног стања одлучи о основаности захтева за повраћај, водећи рачуна и о евентуалној застарелости права на повраћај. 

Прекњижавање уплаћених средстава је специфичан вид повраћаја средстава, односно ради се о повраћају више или погрешно уплаћених средстава са једног уплатног рачуна уз истовремену уплату на други уплатни рачун.

По пријему захтева за прекњижавање, надлежна локална пореска администрација цени основаност поднетог захтева, односно у свом пореском рачуноводству проверава да ли је евидентирана погрешно извршена уплата, односно да ли постоји претплата јавног прихода, да ли су извршена сва потребна књижења у пореском рачуноводству и да ли је потребно извршити пореску контролу. Уколико на основу чињеничног стања локална пореска администрација утврди да је евидентирана погрешно извршена уплата, односно да постоји претплата и да треба одобрити захтев за прекњижавање, ЛПА доноси решење којим се прекњижавање одобрава и наведено решење доставља пореском обвезнику, Управи за трезор, које врши пренос средстава са једног на други уплатни рачун јавних прихода и пореском рачуноводству, као документ који остаје у евиденцији локалне пореске администрације.

Свакако у поступку одлучивања о поднетом захтеву за прекњижавање/повраћај користе се сви расположиви докази, водећи рачуна о одредбама ZPPPA и Закона о буџетском систему.

Извештај Трезора о извршеним уплатама је доказ за повраћај у случајевима захтева за повраћај јавних прихода за које аналитику води ЛПА. У случајевима поступања по захтеву за повраћај изворних јавних прихода када аналитику изворних јавних прихода не води ЛПА /у колони 8. Прилога 1.  Правилника о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна није уписана реч: "ПУ" или "ЛПА" обвезник је у обавези да достави доказе који су наведени у члану 28. Правилника.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Погледај/преузми: 

Пример решења о принудној наплати из зараде.доц

Пример решења о принудној наплати из penzije.docx

Пример решења о принудној наплати пореске обавезе из других прихода на текућем računu.docx

Пример решења о одређивању принудне наплате из средстава на računu.docx

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према одредби члана 19. ст. 1. и 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, испуњење пореске обавезе састоји се у плаћању о доспелости, дугованог износа пореза. Пореску обавезу испуњава непосредно порески обвезник, осим у случају када је тим законом или другим пореским законом прописано да је друго лице одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника.

Према одредби члана 212. став 1. Закона о наслеђивању, заоставштина прелази по сили закона на оставиочеве наследнике у тренутку његове смрти. Наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине (члан 222. Закона о наслеђивању). Наследник који се одрекао наслеђа не одговара за оставиочеве дугове (члан 223. Закона о наслеђивању). Пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства (члан 22. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији). Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује (члан 22. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији).

Члан 2. став 1. тачка 6) Закона о порезима на имовину прописује да је предмет опорезивања, између осталог и државина непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен.

Члан 2а  став 1. прописује да кад на непокретности, поред права својине, постоји неко од права, односно коришћење или државина, из члана 2. став 1. тач. 2) до 5) и тач. 7) и 8) овог закона, односно у случају из тачке 6) тог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.

Чланом 10. став 7. тачка 3) Закона о порезима на имовину прописано је да је дан настанка пореске обавезе,  кад је основ стицања правоснажни акт којим су оглашени наследници заоставштине - дан смрти оставиоца.

Имајући у виду да у моменту смрти физичког лица – имаоца права из члана 2. Закона није расправљена његова заоставштина, нити је ико од лица позваних на наследство оглашен његовим наследником, од дана његове смрти до дана правоснажности решења о наслеђивању његове заоставштине, обвезник пореза на имовину на права на непокретности преминулог обвезника је држалац тих непокретности. То значи да је држалац непокретности као порески обвезник, дужан да у року од тридесет дана од дана смрти физичког лица, пријави државину његових непокретности, јединици локалне самоуправе на чијој територији се те непокретности налазе. У том случају се пореска обавеза утврђује држаоцу непокретности, као пореском обвезнику и наплаћује од њега као његова обавеза, независно од тога да ли ће то лице бити позвано на наследство иза оставиоца и да ли ће га прихватити. Ако корисник непокретности не буде оглашен наследником непокретности чију државину има, стицањем права из члана 2. Закона од стране другог наследника, престаје пореска обавеза држаоца по основу пореза на имовину, значи и настанак и престанак пореске обавезе потребно је пријавити надлежној јединици локалне самоуправе.

За непокретности које се не користе од смрти имаоца права из члана 2. Закона о порезима на имовину до оглашавања његових наследника правоснажним решењем о наслеђивању, односно за које није утврђена обавеза држаоцу непокретности, пореска обавеза на имовину за тај период утврдиће се наследницима. 

На основу наведеног, у конкретном случају, за период од дана смрти до дана правоснажности наследног решења није утврђена обавеза држаоцу, већ је обавеза за период од дана смрти утврђена на име оставиоца, тако да је иста неоснована и мора бити поништена, што значи да је потребно да у пореском рачуноводству на име преминулог лица по донетом решењу извршите отпис/сторнирање неоснованих задужења и припадајуће камате за период од дана смрти до 2021. године (док је утврђивана обавеза). На име преминулог лица треба да остане салдо који преостаје након скидања неоснованог задужења и који се односи на обавезе које су утврђене до дана смрти. Ако је тај салдо дуг, исти се преноси на наследнике, у складу са чланом 22. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, о чему се доносе посебна решења. Наследници испуњавају пореску обавезу преминулог лица у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства. То значи да се на сва три наследника преноси дуг сразмерно учешћу сваког од њих у укупној вредности наслеђене имовине (земљиште, кућа, као и сва наслеђена имовина). Код преноса дуга са преминулог лица на наследника, не посматра се дуг који се односи на конкретан предмет наслеђивања, већ се посматра укупна вредност имовине и колико је учешће сваког наследника у тој имовини.

Сходно наведеном, наследницима по правоснажном решењу треба утврдити обавезе пореза на имовину у складу са тим решењем, за период од дана смрти оставиоца.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је плаћање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору (тзв. фирмарине). У члану 16. овог Закона наведено је да је фирма, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму.

У складу с наведеним, Закон ограничава истицање фирме на једном пословном објекту; ако је на једном објекту истакнуто више назива фирме плаћа се само једна фирмарина (нпр. ако се предузеће налази у стану а обележје постављено на више места, нпр. на сандучету, на вратима станаиИ на улазу у зграду).

За утврђивање фирмарине први услов је да је фирма заиста и истакнута што обвезник сам пријављује или се утврђује увиђајем на лицу места о чему службено лице сачињава записник.

Поред испуњења Законом прописаних услова за плаћање фирмарине (висина годишњег прихода, разврставање и делатност), води се рачуна и о претходно наведеном, односно да се за један пословни објекат може утврдити само једна фирмарина. Ако обвезник делатност обавља у више пословних објеката (без обзира да ли они чине комплекс или не), тада се може утврдити фирмарина за сваки објекат посебно, али само под условом да је на сваком објекту заиста и извршено истицање фирме о чему мора постојати или поднета пријава од стране обвезника или доказ прибављен службеним путем - записник о увиђају.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 10а Закона о порезима на имовину прописано је да обавеза по основу пореза на имовину престаје даном којим друго лице стекне право на које се порез плаћа. Чланом 10 истог Закона је прописано да пореска обавеза настаје, између осталог, даном стицања права, а да се даном стицања права сматра дан закључења правног посла.

У конкретној ситуацији је првенствено потребно проверити да ли је 2016. године заиста закључен уговор о поклону, у смислу да је веродостојан И оверен код надлежног органа. Уколико то јесте случај, онда су обавезе утврђене поклонодавцу, које се односе на период након овере уговора о поклону, неосноване јер за тај период не постоји предмет опорезивања за то лице и њих је потребно сторнирати (отписати) у пореском рачуноводству заједно са припадајућом каматом. Код отписа камате обавезно се мора водити рачуна о томе да је део камате отписан по репрограму. Власнику непокретности, поклонопримцу, треба утврдити обавезу од дана стицања непокретности.

Лицу – поклонодавцу је одобрен репрограм за обавезе које нису основане (делом или у целости), али је исти извршен у целости тако да то није од утицаја на спровођење потребних корекција. У складу с наведеним нема основа да се због репрограма обвезнику задрже задужења за која не постоји предмет опорезивања. Уплате извршене по репрограму намириће друга дуговања или ће остати као претплата. Након књижења отписа неоснованих задужења, уколико остане претплата, иста може бити враћена обвезнику. поднета пријава од стране обвезника или доказ прибављен службеним путем - записник о увиђају.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Обзиром да у питању није наведено који је основ за престанак пореске обавезе за део дуга на који се обрачунава валоризација, размотрићемо две опције.

1. У случају да је то застарелост, онда се за цео главни дуг (који укључује и валоризацију), за који је наступила застарелост, врши пренос у ванбилансну евиденцију са одговарајућом шифром промета.
2. У случају да је нешто друго основ, па се врши отпис, онда се он врши заједно коришћењем шифре 630 јер нема посебне шифре промета за отпис валоризације.

У складу с наведеним, престанак пореске обавезе, односно главног дуга који у себи садржи И валоризацију која се односи на тај дуг или његов део, књижи се у целости без одвајања дела дуга који представља валоризацију.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Дугови правног лица продатог у поступку стечаја преносе се на ПИБ стечајне масе. 

Погледај/преузми: 

Упутство за postupanje.docx

Уплате које су грешком извршене на ПИБ правног лица уместо на ПИБ стечајне масе, потребно је прекњижити директно у апликацији, по захтеву пореског обвезника.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Погледај/преузми:

Билтен 10/2014.пдф (мишљење по тачком 2.)

Билтен 1/2016.пдф (мишљење под тачком 2.)

На основу наведених мишљења Министарства финансија, произилази да се подаци о ценама оствареним у промету могу добити од Пореске управе (а не и готове просечне цене). Свакако, није препорука тражити од Пореске управе да локалу достави готове просечне цене без података на који начин се до њих дошло, односно по основу којих промета и цена су оне израчунате. Уколико локални порески орган ипак остане при томе да тражи од Пореске управе да она обрачуна просечне цене (уз напомену да ово нигде није прописано), потребно је тражити и табеларне податке са свим ценама у промету, по зонама и врстама непокретности, на основу којих би биле израчунате конкретне просечне цене.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 7. став 1. Закона о порезима на имовину прописано је да је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама. Чланом 110. Закона о стечају прописано је да пословне књиге стечајног дужника после отварања стечајног поступка води стечајни управник или лице које он одреди. Отварањем стечајног поступка сматра се да је почела нова пословна година. Стечајни судија може да постави овлашћеног ревизора за оцену завршног рачуна односно почетног стечајног биланса. Члан 4. став 4. Закона о рачуноводству прописује да се одредбе овог закона које се односе на правна лица сходно примењују на правна лица у стечају са стечајним масама из члана 2. тачка 29) овог Закона.

Правилник о утврђивању националних стандарда за управљање стечајном масом у оквиру Националног стандарда број 2 прописује Процену вредности на следећи начин:

Стечајни управник израђује потпун и свеобухватан попис имовине стечајног дужника у роковима које прописује Закон, који обухвата и:

1) листу дужника стечајног дужника;

2) листу поверилаца стечајног дужника;

3) утврђује процењену вредност имовине стечајног дужника у циљу израде почетног стечајног биланса.

Стечајни управник приликом пописа имовине врши и процену ликвидационе вредности сваког појединачног дела имовине, осим у случају када је природа имовине таква да се не може продавати појединачно, већ само заједно са другом имовином стечајног дужника, у ком случају се ликвидациона вредност такве имовине процењује као целина. Ликвидациона вредност представља новчани износ који би се остварио продајом имовине на датом тржишту у разумном року. Књиговодствена вредност имовине стечајног дужника не узима се у обзир, осим у случају када је та вредност од значаја за утврђивање ликвидационе вредности. Процена ликвидационе вредности треба да буде заснована на најпоузданијим расположивим подацима у тренутку процене. Имовини којом се не тргује на предметном тржишту и за коју се не очекује да се за њу може наћи заинтересовани купац може се доделити вредност нула.

После именовања, стечајни управник може за потребе процене вредности покретне имовине стечајног дужника ангажовати стручно лице, уз сагласност стечајног судије, руководећи се критеријумом њихове стручности и поузданости. Стечајни управник за потребе процене вредности непокретне имовине стечајног дужника ангажује овлашћено стручно лице (проценитеља), уз сагласност стечајног судије.

Уколико је делатност стечајног дужника таква да би продаја стечајног дужника као правног лица, омогућила повољније намирење поверилаца, за потребе израде Извештаја о економско-финансијском положају стечајног дужника, поред процене појединачних делова имовине, врши се и процена стечајног дужника као правног лица. У овом случају, за потребе процене користи се преносни метод (метод дисконтованих новчаних токова), као и друге методе које су у складу са Међународним стандардима финансијског извештавања. На основу процене вредности имовине стечајног дужника, стечајни управник израђује извештај о економско-­финансијском положају стечајног дужника за потребе првог поверилачког рочишта, у циљу изјашњавања поверилаца о начину окончања поступка банкротством или реорганизацијом у складу са Националним стандардом број 3. Према МРС 16 који регулише вредновање некретнина, постројења И опреме по МСФИ, не помиње се могућност вредновања некретнина по ликвидационој вредности, већ само по набавној или фер вредности. У овом стандарду је наведено да фер вредност јесте цена која би се наплатила за продају средства или платила за пренос обавезе у редовној трансакцији између учесника на тржишту на датум одмеравања и упућује на ИФРС 13: Одмеравање фер вредности.

У складу са наведеним, у Напоменама уз финансијски извештај сачињен на последњи дан пословне године, у делу који се односи на Рачуноводствене политике и начин вредновања некретнина и инвестиционих некретнина, не би требало да стоји да се исте вреднују по ликвидационој вредности непокретности јер то није наведено у МСФИ. Поред тога, ликвидациона вредност имовине се утврђује приликом пописа у циљу израде почетног стечајног биланса, а не за израду редовног годишњег финансијског извештаја.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У конкретној ситуацији, решењем из 2011. године утврђена је застарелост права на наплату дуга на дан 31.12.2005. године, па се у складу са наведеним то решење не би могло сматрати радњом пореског органа предузетом против пореског дужника у циљу наплате дуга насталог у периоду 2006-2011 године, јер се решење односи на период до 2005 године.

У сваком случају, захтев обвезника из 2020. године треба посматрати на следећи начин:

- 01.01.2020. године, уколико није било застоја застарелости, наступила је апсолутна застарелост права на наплату дуга насталог закључно са 31.12.2009. године И локална пореска администрација престанак утврђује по службеној дужности.

- Чак и под претпоставком да решење о застарелости из 2011. године прекида застарелост права на наплату дуга насталог до дана доношења тог решења, оно продужава право на наплату само до 31.12.2016.г. (јер на основу радње предузете у 2011. застарелост права на наплату почиње да тече изнова од 01.01.2012.г. и тече пет година, до 31.12.2016.г.). Ако у периоду 2011-2016 није било другог прекида или застоја застарелости онда је тај дуг свакако застарео за наплату пре 2020. године.

- Ако у целом периоду 2011-2020. није било других прекида или застоја застарелости, 2020. године је застарео за наплату дуг настао закључно са 31.12.2015. године (њега је требало наплатити или прекинути застарелост у наредних пет година: 2016, 2017, 2018, 2019, 2020 године).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.