Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Порески обвезник је имао обавезе по основу поменутог рачуна за период од 2009. до 2011. године и није имао ниједну уплату до момента постављања овог питања. Решења за 2009. годину су рађена 2010. године, а за 2010. и 2011. су рађена у 2011. године. На који начин урадити Решење за отпис дуговања по службеној дужности (с тим да не би био отписан дуг у целости) због апсолутне застарелости и на који начин одбити трошкове адвоката који заступа пореског обвезника у поступку? Уколико је могуће, може ли да се објави пример Решења о апсолутној застарелости по службеној дужности.
У ситуацији када се порески обвезник или његов пуномоћник обрати Захтевом за застарелост пореског дуга, потребно је узети у обзир релативни рок за застарелост. Апсолутни рок застарелости је порески орган дужан да посматра, односно решава у смислу да утврђује престанак пореске обавезе И прекњижава у ванбилансну евиденцију по службеној дужности.
У конкретном случају, обавезе које су доспеле до 31.12.2010. године, локални порески орган је требало да наплати до 31.12.2015. године (5 година релативни рок застарелости) или да у том периоду од 2011. до 2015. године предузме радњу против пореског дужника у циљу наплате (на пример да изда опомену и сл.) и на тај начин прекине рок за застарелост, тако да застарелост почне да тече изнова. Ако до краја 2015. године није прекинута застарелост, онда је она наступила 01.01.2016.г., а ако јесте прекинута, онда се на годину прекида додаје још 5 година. Ако није било застоја застарелости, свакако је апсолутна застарелост за дуг који је настао до 31.12.2010. наступила 31.12.2020. године. За дуг из 2011. године, ако је било прекида застарелости у периоду до краја 2016. године, застарелост може бити продужена до краја 2021. (ако је прекид био у 2016.г.), а ако није или је прекид био пре 2016. онда је и за тај дуг наступила апсолутна застарелост.
Погледај/преузми:
Упутство за трошкове postupka.docx са објашњењима када адвокат може имати право на исте, а када не
Пример решења за апсолутну zastarelost.docx и Пример решења за релативну zastarelost.docx
Инструкција за пренос у ванбилансну evidenciju.docx
Пример решења за усвајање захтева за трошкове поступка.доц
Пример решења за одбијање захтева за трошкове postupka.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли малолетно дете, обзиром да је наследило непокретност, може бити задужено порезом на имовину?
Дете које је наследило непокретност може бити обвезник пореза на имовину, а на његово име се преносе и дугови преминулог лица у висини и сразмери наслеђене имовине, ако такви дугови постоје.
Погледај/преузми:
Билтен Министарства финансија_мишљење под тачком 7.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се одређена парцела коју поседује порески обвезник може обрачунавати као грађевинско земљиште, уколико се она налази у градском подручју које је према Плану детаљне регулације конкретне локалне самоуправе предвиђено за гробље?
У складу са чланом 6б Закона о порезима на имовину, грађевинско земљиште је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређују планирање и изградња.
Члан 82 Закона о планирању И изградњи, прописује да грађевинско земљиште јесте земљиште које је одређено законом или планским документом за изградњу и коришћење објеката, као и земљиште на којем су изграђени објекти у складу са законом. Члан 83 истог Закона даље прописује да се грађевинско земљиште користи према намени одређеној планским документом, на начин којим се обезбеђује његово рационално коришћење, у складу са Законом. Ступањем на снагу Планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим Законом и подзаконским актима донетим на основу Закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права. Грађевинско земљиште коме је намена промењена може се користити и у друге сврхе, до привођења земљишта планираној намени.
Када је у опорезивање порезом на имовину као посебна врста земљишта уведено друго земљиште, Министарство финансија је у предлогу Закона навело да друго земљиште, у смислу овог Закона, јесте водно земљиште, дефинисано Законом којим се уређују воде, рудно земљиште, дефинисано Законом којим се уређују рударство и геолошка истраживања, земљиште намењено за сахрањивање умрлих, земљиште намењено за депоновање отпада, као и остале врсте земљишта које није грађевинско, пољопривредно или шумско земљиште. Касније је у Закону усвојена само одредба да је друго земљиште оно које није грађевинско, пољопривредно или шумско (члан 6а).
У конкретном случају је потребно поћи од тога да је у катастру за предметно земљиште под врстом земљишта уписано „земљиште у грађевинском подручју“, а да је Планским документом то земљиште одређено за гробље. У складу с наведеним је потребно проверити како се земљиште заиста користи у конкретном случају, односно уколико се већ користи за сахрањивање умрлих и већ јесте гробље, треба га опорезовати као „друго земљиште“.
У случају да план још увек није спроведен и да се на предметној парцели не налази гробље, треба проверити за које намене се земљиште користи, па у складу с тим треба и определити врсту за опорезивање. Став аутора је да нема основа да се земљиште опорезује као „друго земљиште“ уколико оно још увек није гробље, односно не служи за сахрањивање умрлих.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Општинска управа купила кућице од дрвета које би се користиле за продају пољопривредних производа, евентуално и других производа нпр. слика, производа домаће радиности и сл. На који начин је потребно вршити доделу кућица физичким лицима и предузетницима за коришћење у одређеном временском периоду у складу с наведеном ситуацијом? Да ли је за то потребно да иста та лица плаћају накнаду за заузеће јавне површине у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара и локалне Одлуке о накнадама за коришћење јавних површина донете по основу истог Закона и/или неку другу накнаду? Да ли ове објекте, у смислу плаћања, треба третирати као заузеће јавне површине за мање монтажне објекте? Уколико је потребно да плаћају претходно наведену накнаду, на који начин одредити ко ће добити кућице на коришћење и да ли је могуће да се то одредити лицитацијом? Уколико да, шта би био предмет лицитације и да ли је могуће износ лицитације уплатити на рачун конкретне локалне самоуправе? Уколико је износ лицитације могуће уплатити на рачун конкретне локалне самоуправе, на који рачун је потребно извршити уплату или би евентуално тај износ локално Одељење за финансије требало да прекњижи на рачун накнада за конкретно лице које буде добило одређену кућицу (и које ће убудуће добијати решења о накнадама по Тарифном броју 1)? На који начин поступати са депозитом који би био уплаћен за учествовање на лицитацији?
Начин доделе кућица физичким лицима и предузетницима у одређеном временском периоду није у надлежности Одељења за администрирање изворних прихода локалне самоуправе. Обзиром да се питања односе и на то да ли се кућице постављају на јавној површини или не, као и да ли се користе за обављање пословне или друге делатности, навешћемо да су по члану 236 Закона о накнадама за коришћење јавних површина, накнаде за коришћење јавне површине, између осталог, и накнаде за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе.
Конкретна локална самоуправа би требала да има донету Одлуку о постављању привремених објеката на сопственој територији којом би требало да буде уређено следеће: врста, изглед, услови и начин постављања, коришћења и уклањања мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама на територији те локале самоуправе, вршење надзора над применом одредаба поменуте Одлуке и инспекцијски надзор. Такође би требало да постоји План постављања поменутих објеката, као и да се исти додељују спровођењем јавног конкурса.
Наведени поступци, као и припрема Одлуке и издавање одобрења нису у надлежности локалне пореске администрације, већ других организационих делова локалне самоуправе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ко је надлежан за поступање по захтевима за повраћај више или погрешно уплаћених средстава са рачуна јавних прихода за које локална пореска администрација не води аналитику уплата?
Чланом 28. Правилника о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна ("Сл. гласник РС", бр. 16/16 … 19/2021), прописано је:
„Повраћај више или погрешно уплаћених јавних прихода обвезника, врши Управа за трезор на терет рачуна за уплату јавних прихода, у складу са чланом 60. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон и 103/15).
Повраћај јавних прихода из става 1. овог члана, Управа за трезор врши на основу решења Пореске управе, локалне пореске администрације, односно другог акта надлежног органа.
За све више или погрешно уплаћене јавне приходе обвезника, за које у колони 8 Прилога 1 није уписана реч: "ПУ" или "ЛПА", односно за које аналитику уплата не води Пореска управа или локална пореска администрација, надлежни орган по чијем налогу је извршено плаћање издаје потврду обвезнику да средства нису, односно неће бити искоришћена по својој намени. Обвезник доставља оригинал потврду, оригинал налога за уплату или извод - као доказ о извршеној уплати, и захтев за повраћај више или погрешно уплаћеног јавног прихода Пореској управи - надлежној филијали, односно локалној пореској администрацији.
На основу наведене документације Пореска управа - надлежна филијала, односно локална пореска администрација доноси решење за повраћај више или погрешно уплаћених јавних прихода, и исто доставља Управи за трезор на извршење.“
Надлежност за поступање по захтевима за повраћај више или погрешно уплаћеног јавног прихода за рачуне за које Пореска Управа или локална пореска администрација не води евиденцију у пореском рачуноводству, односно за рачуне за које у колони 8 Прилога 1 Правилника, није уписана реч “ПУ” или “ЛПА, одређује се на следећи начин:
- Уколико је за рачун у колони 9 Прилога 1 прописана припадност: 1 и/или 2 и/или 3 надлежна је локална пореска администрација. Значи, без обзира да ли приход припада општини (ознака 1), граду (ознака 2) или покрајини (ознака 3) или се приход дели између њих, надлежна је локална пореска администрација.
- Уколико је за рачун у колони 9 Прилога 1 прописана припадност: 1 и/или 2 и/или 3 и 4 или само 4, надлежна је Пореска управа. Значи, без обзира да ли приход у потпуности припада Републици (ознака 4) или Република приход дели са општином (ознака 1) и/или градом (ознака 2) и/или покрајином (ознака 3) надлежна је Пореска Управа.
Сходно наведеном, захтев за повраћај се подноси надлежној организационој јединици Пореске управе или локалне пореске администрације према седишту правног лица или предузетника, односно према месту пребивалишта физичког лица.
Погледај/преузми:
Билтен Министарства финансија 5/2021.пдф и Билтен Министарства финансија 6/2021.пдф који се односе на ЗПИ
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је уложио једну жалбу на пореско решење за 2021. годину, уз захтев да му се одобри порески кредит. У конкретној ситуацији, порески обвезник у тренутку доношења решења није имао пребивалиште на адреси непокретности. Првостепени орган је све списе предмета доставио другостепеном органу на одлучивање. Након тога, порески обвезник је поднео још један захтев, а који се односи на корекцију квадратуре и измену висине утврђеног пореза за 2021. годину на истој непокретности. Уз захтев је приложио доказ из пројектне документације, уз наводе да му је у уговору о купопродаји унета погрешна корисна површина непокретности, јер су у њој укључене и терасе. Како поступати у конкретном случају, узимајући у обзир да постоје 2 (два) захтева истог пореског обвезника, а другостепени орган није решио по првој жалби истог пореског обвезника?
С обзиром да је жалба на решење о утврђивању пореза у поступку по жалби достављена другостепеном органу на даље поступање и одлучивање, сматрамо да свако даље поступање првостепеног органа по ожалбеном решењу о утврђивању пореза мора сачекати одлуку другостепеног органа.
Такође, ако је захтев за корекцију квадратуре поднет у року за жалбу може се посматрати и као допуна жалбе у ком случају се може доставити другостепеном органу као допуну жалбе.
Даље, поднети захтев за корекцију квадратуре, могао би се посматрати као измењена пореска пријава, при чему је даље поступање уређено у складу са чланом 40. став 5) ZPPPA који прописује да се измењена пореска пријава не може поднети након покретања поступка контроле за контролисани период, односно након доношења решења о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2. подтачка (2) овог закона.
Такође, приликом одлучивања о статусу „захтева за корекцију“ мора се имати у виду и одредбе Закона о порезима на имовину, члан 33б став 6. и став 7. који прописује следеће:
“Кад обвезник који не води пословне књиге јавном бележнику није доставио изјашњење по свим тачкама из става 3. овог члана, или кад није доставио све доказе од значаја за утврђивање пореске обавезе, односно за остваривање права на пореско ослобођење, односно на порески кредит, које надлежни порески орган не може прибавити разменом података између државних органа преко Сервисне магистрале органа, обвезник је дужан да те податке, односно доказе достави надлежном пореском органу у року од 30 дана од истека рока из става 2. овог члана, или на захтев тог органа у остављеном року у пореском поступку.
Ако обвезник који не води пословне књиге у прописаном, односно остављеном року не достави податке, односно доказе из става 6. овог члана, сматраће се да њима не располаже, па се пореска обавеза утврђује на основу података и доказа којима располаже надлежни порески орган.”
Према наведеном, ако су чињенице такве да захтевају измену ожалбеног решења мора се сачекати решење другостепеног органа који ће бити одлучено о жалбеним наводима, а у складу с тим и о првостепеном решењу о утврђивању.
Такође, треба имати у виду да је поступање по коначним решењима у управном поступку уређено одредбама чл.176. Закона о општем управном поступку у смислу коришћења – понављања поступка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је код оверавања дописа потребно у складу са законским одредбама стављати потпис и печат на сва документа? У конкретном случају, ЈЛС је добила допис, односно Захтев за прибављање података из службене евиденције, из друге ЈЛС, али без печата, без заглавља и неоверен. На молбу ЈЛС да се захтев печатира и овери, добијено је образложење да наведена ЈЛС печат ставља само на решења, а не и на захтеве или дописе.
Уредбом о уступању података о чињеницама о којима се води службена евиденција (Сл.гласник РС, број 56/2017), уређено је да се упит за податке и подаци из службене евиденције могу доставити електронском поштом или у папирном облику.
Ако се упит и подаци достављају електронском поштом, документ је потребно потписати квалификованим електронским потписом или на други начин несумњиво утврдити да је упит односно податке доставило овлашћено службено лице.
Упит за податке, поред назива органа и података о овлашћеном службеном лицу, мора да садржи информације: о управној ствари о којој се одлучује, броју предмета на који се упит односи и потребним подацима.
Уколико се захтев за прибављање података доставља у папирној форми, потребно га је оверити печатом и документ мора да буде потписан од стране овлашћеног лица органа који доставља захтев за прибављање података.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли порески орган/локална пореска администрација доноси решења за еко накнаду са исказаном пореском обавезом у износу од „0“ динара, уколико је порески обвезник у електронској пријави исказао „0“ прихода? Да ли порески орган може независно од поднете е–пријаве кроз систем, извршити промену у бази података или је потребно странку уводити у поступак канцеларијске контроле, уколико се увидом у приходе кроз базу АПР-а у финансијским извештајима, констатује да је порески обвезник погрешио у попуњавању пореске пријаве за еко накнаду, да није „нула“ приход , већ постоји одређени износ оствареног прихода?
Свака поднета пријава и подаци исказани у њој нужно се проверавају и усаглашавају са подацима из АПР из финансијских извештаја.
Дакле, ако је провером у подацима из АПР утврђено да је порески обвезник поднео изјаву о неактивности и ако је исказани податак о приходу “нула”, стекли су се услови за доношење решења са “нулом”.
За све друге пријаве за које се не може из расположивих података утврдити да је податак о приходу тачан, пријава би требало да добије статус “необрађена”, затим да порески орган пошаље позив пореском обвезнику за достављање потребних податка и документације из које се може утврдити тачност исказаног податка.
Одредбе члана 55. став 6. ZPPPA прописују могућност доношења решења о утврђивању обавезе непосредним одлучивањем, када је основ за утврђивање увид у податке из евиденција надлежних органа, без претходног изјашњења обвезника, а странка има могућност жалбе у пореском поступку.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли пољопривредна газдинства треба да подносе пореску пријаву о утврђеном порезу на имовину – образац PPI-1? Уколико су у обавези да поднесу PPI-1, на који начин исказују пореску основицу у њој у случају када јединица локалне самоуправе није у законском року донела и објавила цене непокретности, конкретан пример за текућу годину?
Појам пореског обвезника уређен је одредбама члана 4. Закона о порезима на имовину.
Порез на имовину плаћа се на непокретности на територији Републике Србије од стране лица која имају опорезива права из члана 2. став 1. Закона о порезима на имовину.
Обвезник пореза на имовину из члана 4. става 1. ЗПИ који не води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који не води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:
1) физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (у даљем тексту: предузетник) који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход;
2) друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
3) предузетник који води пословне књиге - за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама;
4) фонд из става 1. овог члана који не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије.
Обвезник пореза на имовину из члана 4. став 1. ЗПИ који води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:
1) правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
2) нерезидентно правно лице - за непокретности за које пореску обавезу испуњава огранак тог лица у складу са ставом 2. овог члана;
3) предузетник који води пословне књиге - за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама (у даљем тексту: имовина у пословним књигама), осим предузетника из става 6. тачка 1) овог члана;
3а) фонд из става 1. овог члана који води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
4) друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника из става 6. тачка 3) овог члана.
Обвезником који води пословне књиге сматра се, и:
- физичко лице које обавља промет добара или пружање услуга у Србији, па је по том основу обвезник ПДВ и обвезник пореза на приходе од самосталне делатности (предузетник) и води пословне књиге у складу са прописима у Републици Србији - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
- физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је обвезник ПДВ, предузетник је и дужан је да води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
- физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је носилац породичног пољопривредног газдинства уписаног у регистар, које се определило да има својство предузетника па води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама.
Физичко лице које остварује приход од пољопривреде, а нема статус предузетника, нема ни обавезу да води пословне књиге, па сходно томе нема ни обавезу самоопорезивања за непокретности за које је обвезник пореза на имовину.
Да би се порез на имовину утврђивао самоопорезивањем, нужно је да обвезник води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије и да је предметна имовина евидентирана у пословним књигама.
Предузетник односно предузетник пољопривредник (обвезник пореза по основу прихода од пољопривреде и шумарства - физичко лице које је носилац породичног пољопривредног газдинства уписано у регистар пољопривредних газдинстава) није субјект у праву и не може бити странка у поступку, када је предмет опорезивања порезом на имовину право својине на непокретности чији је ималац физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности, обвезник пореза на имовину за те непокретности је физичко лице - ималац права својине на непокретности.
Уколико пољопривредно газдинство егзистира у оквиру привредног друштва и предметна имовина је прокњижена у пословним књигама порез на имовину се утврђује самоопорезивањем.
Према члану 7а. став 6. Закона о порезима на имовину, основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена вредност непокретности исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години, кад:
1) јединица локалне самоуправе до 30. новембра текуће године не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама, односно просечне цене одговарајућих непокретности у најопремљенијој зони у случају кад у зони и граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године;
2) у зони и граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године, а у најопремљенијој зони не постоји одговарајућа врста непокретности;
3) јединица локалне самоуправе до 30. новембра текуће године не објави акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне, као и сваку промену тог акта.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику је послато решење којим се утврђује порез на имовину обвезника који не воде пословне књиге на адресу пребивалишта које порески обвезник није примио. ЈЛС је службеним путем од МУП-а добио следеће податке: да порески обвезник има стално место пребивалишта у једном селу у ЈЛС , а да живи у другој Месној заједници. На коју од ове две адресе је исправно послати решење?
Законом о пребивалишту и боравишту грађана (Сл.гласник РС, број 87/11), уређено је између осталог и пријављивање и одјављивање пребивалишта, као и надлежност и начин вођења одговарајућих евиденција, при чему је пребивалиште место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио, а боравиште је место у коме грађанин привремено борави ван места свог пребивалишта дуже од 90 дана.
Достављање пореских аката уређено је одредбама члана 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Достављање пореског акта пореском обвезнику - физичком лицу врши се на адресу његовог пребивалишта, односно боравишта у складу са чланом 36. став 6. ZPPPA.
Пребивалиште и боравиште, уређено је чланом 18. Закона о пребивалишту и боравишту грађана. Узимајући у обзир да је решење о утврђивању пореза на имовину обвезника који не воде пословне књиге достављано на актуелну адресу пребивалишта пореског обвезника, порески акт ће се сматрати достављеним ако је у свему поступљено према одредбама о начину достављања пореског акта (препорученом или обичном пошиљком или у електронском облику преко јединственог електронског сандучића у складу са чланом 36. став 3) и 4) и став 14) ZPPPA.
Достављање пореских аката на адресу која се према члану 36. ZPPPA не сматра доставном адресом подразумева да достављање није ни извршено, што може бити проблем у даљем пореском поступку. Сходно томе, порески орган може, дакле без достављања захтева МУП - у, да изврши проверу пребивалишта пореског обвезника.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Над пореским обвезником је прошле године покренут стечајни поступак, обвезник се дужио порезом на имовину обвезника који воде пословне књиге. Порески обвезник је поднео пореску пријаву PPI – 1 за 2020. годину и PPI - 1 за 2021.годину, као и три измењене пореске пријаве (под датумима када је имовина продавана). ПИБ није мењан у току преласка у стечај. Тренутно постоји дуг који је делом из претходног периода, а делом из периода 2020. и 2021. година. ЈЛС из продаје треба да намири своја дуговања. Приликом продаје није сва имовина продата, и увидом у документацију, постоји још један објекат. Стечајни управник сада тражи да се одвоје дуговања до и од уласка у стечај по основу пореза како би измирио само тај део дуга. Обвезник није пребачен у ванбилансну евиденцију, јер су рађена задужења, доспева још један квартал у овој години дана 15.11. На који начин поступати са наведеним пореским обвезником сто се књижења тиче?
Стечај се, у смислу Закона о стечају, спроводи банкротством или реорганизацијом. Под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица. Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.
Циљ стечаја јесте најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине.
По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са Законом о стечају и националним стандардима за управљање стечајном масом.
Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине новчана средства стечајног дужника на дан отварања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.
Чланом 104. Закона о стечају прописане су обавезе стечајне масе , односно шта се све може намиривати из стечајне масе.
Пријављивање потраживања уређено је чл.111. Закона о стечају.
Закључком, стечајни судија, усваја коначну листу потраживања на основу листе потраживања коју је саставио стечајни управник у складу са чланом 116. Закона о стечају. Дакле, закључком се утврђује висина потраживања сваког повериоца и његов исплатни ред. Закључак је обавезујући и за стечајног дужника и за повериоце.
ЈЛС има право намирења пријављених потраживања из стечајне масе у износу која су призната у закључку о листи утврђених и оспорених потраживања, приликом деобе стечајне масе.
Обавеза подношења пореских пријава за порез на имовину обвезника који воде пословне књиге је на стечајном управнику који је отварањем стечајног поступка преузео у државину целокупну имовину која улази у стечајну масу и њоме управља у складу са чланом 105. Закона о стечају. Средства остварена продајом имовине на којој нису постојала оптерећења улазе у стечајну масу у складу са чланом 133. став 11. Закона о стечају, а деоба стечајне масе ( намирење поверилаца) се врши у складу са поступком који је прописан Законом о стечају.
Деоби стечајне масе односно намирењу стечајних поверилаца приступа се по правноснажности решења о главној деоби у складу са чланом 143. Закона о стечају.
Завршној деоби стечајне масе приступа се после завршетка уновчења целокупне стечајне масе односно претежног дела стечајне масе, ако главном деобом није обухваћена целокупна деобна маса у складу са чланом 144. Закона о стечају.
Отварањем стечајног поступка привредно друштво не добија нови ПИБ. Само се у случају продаје стечајног дужника као правног лица добија нови ПИБ стечајне масе јер се даљи поступак стечаја наставља на ПИБ стечајна маса. Подношењем пријаве потраживања добија се податак са којим даном и у ком износу је пријављено потраживање, са тим датум се штампа картица из пореског рачуноводства као доказ о висини пријављених потраживања. Обавезе које је ЈЛС пријавила у пријави потраживања наплаћују се у поступку стечаја, а обавезе које су доспеле након тог датума наплаћују се у поступку наплате према ZPPPA (опомена, решење о принудној наплати...). На картици у пореском рачуноводству је прокњижена тачна обавеза по основу пореза на имовину који износ је стечајни управник морао да измири невезано за поступак стечаја. Износ који стечајни управник намирује, а односи се на поступак стечаја је износ из решења о главној односно завршној деоби, а по закључку о признатим и оспореним потраживањима и то се види као уплата на аналитичкој картици. Када све те уплате буду извршене и прокњижене добиће се тачно стање на картици у пореском рачуноводству.
Стечајном управнику треба да се одвоје дуговања са инструкцијама за плаћање како би се тачно извршиле уплате пријављених потраживања из стечајне масе. Након окончања стечајног поступка путем банкротства (решење о завршном рочишту које доноси стечајни судија) преноси се у ванбилансно пореско рачуноводство износ неплаћене пореске обавезе у складу са чланом 23. и чланом 163а ZPPPA.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли су индиректни корисници буџета јединице локалне самоуправе (месне заједнице, предшколска установа, туристичка организација итд.) као и школе, дом здравља у обавези да поднесу пријаву за еко накнаду, или се доноси решење са ослобођењем или нису у законској обавези да подносе пријаве?
Законом о накнадама за коришћење јавних добара прописано је да накнаду за заштиту и унапређивање животне средине плаћају правна лица и предузетници.
Уредбом о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада су прописани критеријуми за плаћање накнаде, за плаћање накаде неопходно да правно лице или предузетник испуњава следеће услове :
- да има претежну шифру делатности регистровану у АПР или делатност од које остварују највише прихода;
- да се његова претежна делатност налази побројана у Прилогу Уредбе;
- да правно лице води пословне књиге по Закону о рачуноводству и да се разврстава у складу са овим законом на микро, мало, средње или велико правно лице;
- да има приход остварен у претходној години, јер је услов из закона да накнада не може бити већа од 0,4% тог прихода.
Чланом 4. Закона о рачуноводству прописано је да се одредбе овог закона не односе на буџете и кориснике буџетских средстава, стамбене зграде, као и на организације обавезног социјалног осигурања. Такође се одредбе овог закона не односе на цркве и верске заједнице, осим у делу обављања привредне или друге делатности. Да ли су субјекти који су наведени обвезници накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, зависи од тога да ли испуњавају напред наведене критеријуме.
Увидом у податке пословног субјеката на интернет страници Агенције за привредне регистре може се проверити, да ли воде пословне књиге применом Закона о рачуноводству, да ли се разврставају према Закону о рачуноводству провера се врши у делу где се налазе финансијски извештаји.
Правна лица буџетски корисници (индиректни корисници буџета - ознака КЈС 2, који се искључиво финансирају из буџета и немају рачуне код банке), што значи да не предају завршне рачуне у АПР и не разврставају се, дакле немају све елементе за плаћање накнаде, тако да нису ни обвезници предметне накнаде и не подносе пријаву.
На сајту Управе за трезор се објављују спискови корисника јавних средстава, при чему треба водити рачуна да се тај списак састоји из два дела : они који су укључени у консолидовани рачун трезора и који се финансирају искључиво из буџета РС (не разврставају се по Закону о рачуноводству) и они који нису укључени у консолидовани рачун трезора (ознака КЈС 7), који се финансирају делом из буџета РС, а делом самостално, па се сходно томе разврставају по Закону о рачуноводству. Шифре претежних делатности побројане су у Прилогу Уредбе.
Погледај/преузми:
Одговор Министарства животне средине (види одговор под тачком 7).пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.