Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како поступити по захтеву за измену решења за накнаду за заштиту и унапређивање животне средине (еко таксу) у следећој конкретној ситуацији? Порески обвезник је током 2020. године примио решење за накнаду за заштиту и унапређивање животне средине (еко таксу) којим је утврђена обавеза поводом обављања делатности на територији једне локалне самоуправе. Током 2021. године се порески обвезник обраћа истој локалној самоуправи са захтевом за измену решења уз образложење да делатност обавља на територији друге локалне самоуправе и прилаже решење те друге локалне самоуправе.
У конкретној ситуацији је обавеза поводом еко таксе утврђена у складу с подацима исказаним у поднетој пријави, у којој је обвезник исказао податке од значаја за утврђивање накнаде, а при чему податак о броју локалних самоуправа није био такав да је захтевао додатно проверавање.
У складу с чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA), уколико порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео пореском органу, садржи грешку која за последицу има погрешно утврђену висину пореске обавезе, односно пропуст друге врсте, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости, поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени (у даљем тексту: измењена пореска пријава), али да изузетно порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву после покретања поступка пореске контроле за контролисани порески период, односно након доношења решења о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2 подтачка 2 овог Закона.
У складу с наведеним, нема основа за подношење нове пријаве јер је обавеза по претходно поднетој пријави утврђена и обвезник се није жалио у поменутом року. Обзиром да обвезник није поднео нову, измењену пореску пријаву, већ захтев за измену решења, исти се мора другачије посматрати.
Потребно је пореског обвезника упутити да уреди свој захтев, тако што ће навести да ли тражи понављање поступка и, уколико да, навести разлог за понављање и одредбу Закона о општем управном поступку (ЗУП) која исти прописује.
Чланом 59. ЗУП-а прописано је да је поднесак неуредан ако има недостатке који орган спречавају да поступа по њему, ако није разумљив или ако није потпун. У том случају орган у року од осам дана од пријема поднеска обавештава подносиоца на који начин да уреди поднесак и то у року који не може бити краћи од осам дана, уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року.
Ако поднесак не буде уређен у року, орган решењем одбацује поднесак.
Ако поднесак буде уређен у року, сматра се да је од почетка био уредан, ако законом није друкчије предвиђено.
Ако поднесе уредан захтев потребно га је даље разматрати водећи рачуна о одредбама чл. 176-182. ЗУП-а којима су прописани услови када се И у ком року поступак може поновити И ко одлучује о захтеву.
Члан 176. ЗУП прописује да се поступак који је окончан решењем против којег не може да се изјави жалба (коначно решење) понавља :
1) ако се сазна за нове чињенице или стекне могућност да се изведу нови докази који би, сами или у вези са раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до друкчијег решења;
2) ако се решење повољно по странку заснива на неистинитим тврдњама странке којима је овлашћено службено лице доведено у заблуду;
3) ако је решење донело неовлашћено лице, или је поступак водило или у њему одлучивало неовлашћено лице или лице које је морало бити изузето;
4) ако колегијални орган није одлучивао у прописаном саставу или ако за решење није гласала прописана већина чланова колегијалног органа;
5) ако лицу које је могло да има својство странке није пружена прилика да учествује у поступку;
6) ако странка није била заступана сагласно закону;
7) ако странци или другом учеснику у поступку није омогућено да прати ток поступка сагласно члану 55. овог закона;
8) ако је решење донето на основу лажне исправе или лажног исказа сведока или вештака или као последица другог кривичног дела;
9) ако се решење заснива на пресуди суда или одлуци другог органа која је касније правноснажно преиначена, укинута или поништена;
10) ако је надлежни орган накнадно и у битним тачкама друкчије правноснажно одлучио о претходном питању на коме је решење засновано;
11) ако је Уставни суд у истој управној ствари, у поступку по уставној жалби утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом, а истовремено није поништио оспорено решење;
12) ако је Европски суд за људска права у истој управној ствари накнадно утврдио да су права или слободе подносиоца представке повређена или ускраћена.
Члан 178. ЗУП-а прописује да странка може да захтева понављање поступка у року од 90 дана од сазнања за разлог за понављање.
Према члану 179. ЗУП-а, о захтеву за понављање поступка одлучује орган који је донео коначно решење. Исти орган понавља поступак по службеној дужности.
Надлежни орган решењем одбацује захтев који није благовремен, није дозвољен или који је изјављен од неовлашћеног лица или у коме разлог за понављање поступка није учињен вероватним. Ако не одбаци захтев, даље испитује да ли је разлог за понављање поступка могао да доведе до друкчијег решења и, ако нађе да није, решењем одбија захтев.
Ако надлежни орган не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.
Решење којим се дозвољава понављање поступка одлаже извршење коначног решења.
У складу с наведеним и узимајући у обзир чињеницу да је локални порески орган тај који је донео коначно решење, исти ће решењем одлучити о поднетом уредном захтеву за понављање поступка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступати када је порески обвезник обрачунао порез на имовину за антену по просечној цени, док је у Закону о порезима на имовину у члану 7. прописано да је основица пореза на имовину за кориснике телекомуникација књиговодствена вредност?
Према Закону о планирању и изградњи, линијски инфраструктурни објекат јесте јавни пут, јавна железничка инфраструктура, метро, ваздушна саобраћајна инфраструктура (полетно-слетна стаза, рулна стаза, платформа и сл., као и објекти у њиховој функцији), оперативна обала у лучком подручју, електроенергетски вод, нафтовод, продуктовод, гасовод, деривациони цевовод, објекат висинског превоза, линијска инфраструктура електронских комуникација, водоводна и канализациона инфраструктура и сл. који може бити надземни или подземни, чија изградња је предвиђена одговарајућим планским документом, као и објекти у њиховој функцији.
Чланом 7. став 8. Закона о порезима на имовину прописано је да је основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте (осим зграда и других објеката високоградње), као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, књиговодствена вредност објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
У складу с наведеним, и обзиром да је антенски стуб објекат у функцији линијске инфраструктуре електронских комуникација, исти спада у друге инфраструктурне објекте наведене у члану 7. став 8. Закона о порезима на имовину и опорезује се по књиговодственој вредности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је могуће мењати пријаве наспрам Просторног плана и Одлуке о зонама, у случају када се у катастру неко земљиште и даље води као пољопривредно, а у Просторном плану је означено као грађевинско и тај план је део локалне Одлуке о зонама? Или је ипак меродаван катастар?
Законом о планирању и изградњи прописано је у члану 82, да грађевинско земљиште јесте земљиште које је одређено Законом или планским документом за изградњу и коришћење објеката, као и земљиште на којем су изграђени објекти у складу са Законом. Члан 83. истог Закона даље прописује да се грађевинско земљиште користи према намени одређеној планским документом, на начин којим се обезбеђује његово рационално коришћење, у складу са законом. Ступањем на снагу планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу Закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права. Грађевинско земљиште коме је намена промењена у складу са ставом 2. овог члана, може се користити и у друге сврхе, до привођења земљишта планираној намени.
Законом о порезима на имовину, чланом 6а став 4. прописано је да јединица локалне самоуправе може одлуком прописати да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште. Одлука из става 4. овог члана примењиваће се код утврђивања пореза на имовину за пореску годину ако је донета и објављена до 30. новембра текуће године, на начин на који се објављују општи акти јединице локалне самоуправе која ју је донела и на њеној интернет страни.
Чланом 33. став 3. Закона о порезима на имовину, прописано је да надлежни порески орган утврђивање пореза врши на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореског обвезника, података из евиденција надлежних органа и других података којима тај орган располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе. Даље, ставом 4. истог члана је прописано да решење о утврђивању пореза на имовину обвезнику који не води пословне књиге, на основу података у пореској пријави и других података којима располаже, надлежни порески орган може донети непосредним одлучивањем, без претходног изјашњавања обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање.
У складу с наведеним, произилази да се на основу планског документа може извршити промена врсте непокретности (земљишта) у бази података, али се при том мора водити рачуна уколико је конкретна локална самоуправа донела одлуку да се неизграђено грађевинско земљиште може разврстати у пољопривредно или шумско.
Такође је потребно напоменути да је Законом о порезима на имовину (члан 33. став 5.) прописано да промене у току године од значаја за висину обавезе, не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину истом обвезнику. У том смислу је промену података у пореским пријавама могуће вршити тек наредне године у односу на годину када је усвојен плански документ.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је неопходно да првостепени поступак по жалби води правник, или је могуће да то буде и неки други порески инспектор који по струци није правник већ нпр. економиста?
Систематизацијом радних места у Одељењу за администрирање изворних прихода локалне самоуправе (ЛПА) су наведени описи послова које обавља сваки запослени, тако да у складу са тим и поступке по жалбама води запослени - порески инспектор коме то стоји у опису посла. Није условљено да поступке по жалби мора водити запослени који је по струци правник, али је битно напоменути да сваки запослени обавља и друге послове по налогу руководиоца. У том смислу, ствар је унутрашње организације рада сваке ЛПА који запослени ће у свом опису посла имати вођење поступака по жалби, као И да ли постоји потреба да тај посао обави и неки други запослени, који је стручан за такву врсту посла (инспектор), а коме ће руководилац дати налог да то учини.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је могуће дуг по основу пореске обавезе сторнирати преко ванбилансне евиденције, или је потребно донети решење о неосновано утврђеним пореским обавезама, у конкретном случају када је порески обвезник задужен од 01.01.1993. године, у мају исте године преминуо, а није одјављен у службеној евиденцији, тако да има постојећи дуг?
Све обавезе утврђене преминулом лицу након његове смрти су неосновано утврђене обавезе. Пренос у ванбилансну евиденцију врши се у складу са чланом 163. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) и ту се, између осталог, преносе пореске обавезе за које је наступила застарелост.
У конкретном случају би се у ванбилансну евиденцију могао пренети само дуг који је постојао до дана смрти пореског обвезника и који је укључивао обавезе утврђене до тог датума. Обзиром да се ради о 1993. години када је постојала неконтролисана инфлација, произилази да нема дуга који се може пренети у ванбилансну евиденцију.
Све обавезе утврђене након дана смрти су неосноване и за исте треба донети решење о престанку обавезе с даном смрти и о сторнирању свих задужења и камате. Исто решење је потребно прокњижити у редовном пореском рачуноводству (као отпис главног дуга и камате).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику - наследнику је на дан 01.01.2016. године одрађен припис дуга и камате са пореског обвезника - покојника. Порески обвезник је дана 23.10.2020.г поднео Захтев за апсолутну застарелост. Како поступати по захтеву за апсолутну застарелост, односно да ли се припис на наследника може третирати као апсолутно застарео или не?
Члан 114ђ Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) прописује да се у време застарелости рачуна и време које је протекло у корист претходника пореског обвезника и другог пореског дужника. Члан 114 ж ZPPPA прописује да право на наплату увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало наплатити, осим ако овим Законом није другачије прописано. Локално одељење за администрирање изворних прихода (ЛПА), по истеку тог рока, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе због застарелости. Члан 22. ZPPPA прописује да пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.
У конкретном случају обвезник се обратио захтевом за застарелост, при чему ЛПА свакако има обавезу да апсолутну застарелост утврди по службеној дужности (уколико је уопште има).
С обзиром да је дуг на пореског обвезника пренет са лица које је преминуло 2015. године, код разматрања застарелости посматра се и период за који се дуг водио на преминуло лице, односно време које је протекло у корист претходника пореског обвезника.
На пример, апсолутна застарелост од 10 година у 2021. години се утврђује за дуг који је постојао на дан 31.12.2010. године (тај дуг је апсолутно застарео 01.01.2021. ако није било застоја застарелости). Поред тога је потребно водити рачуна да ли је било уплата у периоду од 01.01.2011. јер се њима наплаћује постојећи дуг.
Обзиром да се порески обвезник - наследник обратио захтевом, потребно је проверити и да ли се тај захтев односи и на релативну застарелост (од 5 година) и утврдити да ли је било прекида застарелости у периоду од 01.01.2011 до дана подношења захтева, што укључује И радње предузете против преминулог лица (до дана смрти) и против наследника (на пример опомене).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се дуг покојног лица приписује на наследника или наплату дуга који је остао иза покојног лица наследник испуњава на неки други начин? Уколико треба вршити пренос (припис) дуга са покојног лица на наследника, који је правни основ за поступање?
У складу са чланом 22. ставом 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) прописано је да пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, од момента прихватања наследства. Члан 12 истог Закона прописује да је порески обвезник порески дужник који је обавезан да плати порез, односно споредно пореско давање. У складу с наведеним, пореску обавезу, односно дуговани порез преминулог лица треба пренети на наследника позивајући се пре свега на члан 22 ZPPPA.
Погледај/преузми:
Модел решења о преносу дуга са преминулог лица на наследника.доц, које је основ за спровођење књижења у пореском рачуноводству Р-налогом.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се правном лицу утврђује само камата у пореској контроли, обзиром на конкретну ситуацију кад оно није утврдило порез за 3 године уназад, након чега му је послато обавештење да поднесе пријаву/утврди порез са припадајућом каматом (није одмах отпочела пореска контрола), а оно је утврдило само порез без камате? Обзиром да се камата ретроактивно утврђује само код ''samooporezivanja'', тј. код других јавних прихода ретроактивно без камате, који је основ за ретроактивно утврђивање пореза без камате на пример физичком лицу или обвезнику ''фирмарине''?
Законом о порезима на имовину прописано је да правна лица врше самоопорезивање, што значи да је прописан рок за подношење пореске пријаве којом се врши утврђивање пореза. Такође је прописана обавеза плаћања аконтације за први квартал у години и плаћања разлике између утврђеног И аконтационо плаћеног пореза на имовину за прво тромесечје до 31. марта.
Према томе, у тим прописаним роковима доспева пореска обавеза по примљеној пореској пријави, односно, ако обвезник касни са подношењем пријаве, обрачунава се камата у поступку пореске контроле.
Код имовине физичких лица и код других облика јавних приходе где се обавеза утврђује доношењем решења, прописано је да обавеза доспева 15 дана од дана уручења решења.
Када обвезник у ранијој години није поднео пореску пријаву за утврђивање пореза на имовину за ту ранију годину, већ то учини у току текуће године, та пореска пријава системски се књижи са даном подношења. Како обвезник пореском пријавом не пријављује камату која се обрачунава почевши од Законом прописаних рокова доспећа, локална пореска администрација свакако треба да спроведе поступак пореске контроле, а што се тиче њених исхода потребно је да поступи на следећи начин:
а) Уколико се у контроли утврди да PPI-1 образац којим је пријављен утврђени порез на имовину за ранију годину нема неправилности у висини утврђеног пореза, записником, а након тога решењем, утврђује се камата која се обрачунава од дана доспећа квартала до дана подношења пореске пријаве. Поред тога, обвезнику треба утврдити и камату за период од доспећа аконтационе обавезе за први квартал наредне године, до 31. марта - на износ раније неутврђене кварталне обавезе пореза на имовину из контролисане фискалне године (уколико иста није плаћена у потпуности или делом). Укупно утврђена камата се књижи са даном контроле, али се књижење спроводи након уручења решења донетог у поступку контроле.
б) Уколико се у контроли утврди да PPI-1 образац којим је у текућој години пријављен утврђени порез на имовину за претходну годину има неправилности у висини утврђеног пореза, записником, а након тога решењем, утврђује се:
- порез на имовину за ранију годину који није утврђен пореском пријавом,
- камата на износ пореза утврђеног у пореској пријави – обрачунава се од дана доспећа квартала до дана подношења пореске пријаве,
- камата на износ пореза утврђеног у пореској контроли – од дана доспећа квартала до дана контроле (дана сачињавања записника).
Поред тога, обвезнику треба утврдити и камату за период од доспећа аконтационе обавезе за први квартал наредне године, до 31. марта - на износ раније неутврђене кварталне обавезе пореза на имовину из контролисане фискалне године (уколико иста није плаћена у потпуности или делом). Укупно утврђене обавезе пореза на имовину за ранију годину и камате књиже се с даном контроле.
Погледај/преузми:
Модел записника у пореској kontroli.docx и Модел решења у пореској kontroli.docx која су лако прилагодљива утврђивању само камате
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступити у процесу преноса дугова у ванбилансну евиденцију правних лица у стечају који је окончан банкротством; односно, након што се неоснована задужења и камате настале након правоснажности Решења о закључењу стечаја банкротством буду кориговала путем Р-налога, да ли уз Р-налог треба доносити и неко посебно решење којим се иста та дуговања отписују, или је довољно само урадити Р-налог и решење о преносу дуга у ванбилансну евиденцију? Да ли је датум уручења решења једнак датуму његовог доношења?
Решењем о утврђивању престанка обавезе брисаном правном лицу се поништавају сва неоснована задужења и камата, а на основу кога се књижи Р-налог за отпис дела дуга по основу тих неоснованих задужења. Након тога је потребно израдити Решење о преносу преосталог дуга у ванбилансну евиденцију.
Датум уручења решења није од важности обзиром да се оно ради у Word документу, а сам датум уручења решења се не књижи. Битно је са којим датумом се књижи Р-налог по Решењу о престанку обавезе, тако да стање буде тачно. То може да буде и 1. јануар текуће године, ако је обвезник брисан у претходним годинама.
Погледај/преузми:
Решење о утврђивању престанка обавезе брисаном правном licu.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступати везано за пореско ослобођење објекта који се користи за примарну пољопривредну производњу, односно да ли се цео објекат ослобађа плаћања пореза обзиром да испуњава услове из члана 12. став 1. тачка 10) Закона о порезима на имовину? Ради о објекту који је мешовитог карактера (један део је кућа за становање, други део гаража за пољопривредну механизацију и трећи део штала), уз напомену да преовлађује гаража. Објекат је под истим кровом и озакоњен је као помоћни објекат.
Законом о порезима на имовину прописано је да ако објекат чини више посебних целина које се могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности. Објекат који је јединствена целина мешовитог карактера, за потребе утврђивања пореза на имовину, разврстава се у одговарајућу групу непокретности према претежној намени.
У конкретном случају, узимајући у обзир да је објекат као јединствена целина озакоњен као помоћни објекат, исти се не може опорезовати посебно за сваки део који се користи за различите намене, већ је код разврставања целог објекта, у складу са наведеним одредбама Закона, потребно узети у обзир његову претежну намена. Обзиром да је наведено да преовлађује гаража, произилази да се целокупан објекат разврстава у ту групу непокретности.
Право на пореско ослобођење по члану 12. став 1. тачка 10) Закона о порезима на имовину, порески обвезник може остварити за објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, а који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу. Објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12 став 1 тачка 10 овог Закона, су објекти за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурака, пужева и риба.
У складу с наведеним, предметни објекат се не користи искључиво за примарну пољопривредну производњу, већ се један његов део користи и за становање (уз напомену да јесте јединствена целина и део за становање се не опорезује посебно).
У случају кад би предметни објекат чинило више посебних целина (нпр. да се пореска пријава подноси за сваку целину посебно), онда би се свака од тих целина појединачно опорезовала, па би се за део у коме се обавља искључиво примарна пољопривредна производња, могло остварити право на пореско ослобођење по овом основу.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику је 2010. донето Решење о задужењу за фирмарину за 2010. годину, на које је он уложио жалбу након рока, те је донет закључак о одбацивању исте, као неблаговремене. Након тога је више пута донето првостепено и другостепено решење и вођен управни спор, а у складу са последњим решењем другостепеног органа и поступајући по пресуди Управног суда, локално одељење за администрирање изворних прихода је донело решење 2020. године, којим је утврђена фирмарина за 2010. годину. Обавеза је утврђена физичком лицу, на ЈМБГ, као власнику предузетничке радње, јер је радња затворена 2012. године, а самим тим престао да важи порески идентификациони број. Обзиром да је предузетничка радња затворена 2012. године, уложена је жалба по којој се жалилац позива на чињеницу да обавеза није могла да се утврди физичком лицу по основу истицања фирме на пословном простору предузетничке радње која је затворена 2012, а решење је донето 2020. Поступајући по жалби, првостепени орган сматра да су основани наводи жалиоца и да треба усвојити жалбу и поништити решење. На који законски основ се позвати у складу са наведеним и како образложити донето решење да се неће утврђивати обавеза о задужењу за локалну комуналну таксу за истицање фирме за 2010. годину?
Погледај/преузми:
Мишљење Министарства финансија_утврђивање обавезе нако брисања обвезника.пдф. У мишљењу су наведени правни основи због којих се не може утврђивати обавеза брисаном обвезнику.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступати са предузећем у стечају?
Погледај/преузми:
Билтен 11/2018.пдф (мишљење под тачком 6.)
Билтен 12/2017.пдф (мишљење под тачком 7.)
Билтен 7-8/2015.пдф (мишљење под тачком 7. а и б)
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.