Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Kako postupiti po zahtevu za izmenu rešenja za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko taksu) u sledećoj konkretnoj situaciji? Poreski obveznik je tokom 2020. godine primio rešenje za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko taksu) kojim je utvrđena obaveza povodom obavljanja delatnosti na teritoriji jedne lokalne samouprave. Tokom 2021. godine se poreski obveznik obraća istoj lokalnoj samoupravi sa zahtevom za izmenu rešenja uz obrazloženje da delatnost obavlja na teritoriji druge lokalne samouprave i prilaže rešenje te druge lokalne samouprave.
U konkretnoj situaciji je obaveza povodom eko takse utvrđena u skladu s podacima iskazanim u podnetoj prijavi, u kojoj je obveznik iskazao podatke od značaja za utvrđivanje naknade, a pri čemu podatak o broju lokalnih samouprava nije bio takav da je zahtevao dodatno proveravanje.
U skladu s članom 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), ukoliko poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo poreskom organu, sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni (u daljem tekstu: izmenjena poreska prijava), ali da izuzetno poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2 podtačka 2 ovog Zakona.
U skladu s navedenim, nema osnova za podnošenje nove prijave jer je obaveza po prethodno podnetoj prijavi utvrđena i obveznik se nije žalio u pomenutom roku. Obzirom da obveznik nije podneo novu, izmenjenu poresku prijavu, već zahtev za izmenu rešenja, isti se mora drugačije posmatrati.
Potrebno je poreskog obveznika uputiti da uredi svoj zahtev, tako što će navesti da li traži ponavljanje postupka i, ukoliko da, navesti razlog za ponavljanje i odredbu Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) koja isti propisuje.
Članom 59. ZUP-a propisano je da je podnesak neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku.
Ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak.
Ako podnesak bude uređen u roku, smatra se da je od početka bio uredan, ako zakonom nije drukčije predviđeno.
Ako podnese uredan zahtev potrebno ga je dalje razmatrati vodeći računa o odredbama čl. 176-182. ZUP-a kojima su propisani uslovi kada se I u kom roku postupak može ponoviti I ko odlučuje o zahtevu.
Član 176. ZUP propisuje da se postupak koji je okončan rešenjem protiv kojeg ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja :
1) ako se sazna za nove činjenice ili stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drukčijeg rešenja;
2) ako se rešenje povoljno po stranku zasniva na neistinitim tvrdnjama stranke kojima je ovlašćeno službeno lice dovedeno u zabludu;
3) ako je rešenje donelo neovlašćeno lice, ili je postupak vodilo ili u njemu odlučivalo neovlašćeno lice ili lice koje je moralo biti izuzeto;
4) ako kolegijalni organ nije odlučivao u propisanom sastavu ili ako za rešenje nije glasala propisana većina članova kolegijalnog organa;
5) ako licu koje je moglo da ima svojstvo stranke nije pružena prilika da učestvuje u postupku;
6) ako stranka nije bila zastupana saglasno zakonu;
7) ako stranci ili drugom učesniku u postupku nije omogućeno da prati tok postupka saglasno članu 55. ovog zakona;
8) ako je rešenje doneto na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka ili kao posledica drugog krivičnog dela;
9) ako se rešenje zasniva na presudi suda ili odluci drugog organa koja je kasnije pravnosnažno preinačena, ukinuta ili poništena;
10) ako je nadležni organ naknadno i u bitnim tačkama drukčije pravnosnažno odlučio o prethodnom pitanju na kome je rešenje zasnovano;
11) ako je Ustavni sud u istoj upravnoj stvari, u postupku po ustavnoj žalbi utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom, a istovremeno nije poništio osporeno rešenje;
12) ako je Evropski sud za ljudska prava u istoj upravnoj stvari naknadno utvrdio da su prava ili slobode podnosioca predstavke povređena ili uskraćena.
Član 178. ZUP-a propisuje da stranka može da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90 dana od saznanja za razlog za ponavljanje.
Prema članu 179. ZUP-a, o zahtevu za ponavljanje postupka odlučuje organ koji je doneo konačno rešenje. Isti organ ponavlja postupak po službenoj dužnosti.
Nadležni organ rešenjem odbacuje zahtev koji nije blagovremen, nije dozvoljen ili koji je izjavljen od neovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Ako ne odbaci zahtev, dalje ispituje da li je razlog za ponavljanje postupka mogao da dovede do drukčijeg rešenja i, ako nađe da nije, rešenjem odbija zahtev.
Ako nadležni organ ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlaže izvršenje konačnog rešenja.
U skladu s navedenim i uzimajući u obzir činjenicu da je lokalni poreski organ taj koji je doneo konačno rešenje, isti će rešenjem odlučiti o podnetom urednom zahtevu za ponavljanje postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati kada je poreski obveznik obračunao porez na imovinu za antenu po prosečnoj ceni, dok je u Zakonu o porezima na imovinu u članu 7. propisano da je osnovica poreza na imovinu za korisnike telekomunikacija knjigovodstvena vrednost?
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna železnička infrastruktura, metro, vazdušna saobraćajna infrastruktura (poletno-sletna staza, rulna staza, platforma i sl., kao i objekti u njihovoj funkciji), operativna obala u lučkom području, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, derivacioni cevovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom, kao i objekti u njihovoj funkciji.
Članom 7. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da je osnovica poreza na imovinu za žičare, puteve, pruge i druge infrastrukturne objekte (osim zgrada i drugih objekata visokogradnje), kao i za kablovsku kanalizaciju i druge podzemne građevinske objekte u koje su smeštene mreže namenjene protoku vode (za piće, atmosferske, otpadne i dr.), vodene pare, tople ili vrele vode za potrebe grejanja i druge potrebe korisnika, gasa, nafte i naftnih derivata, telekomunikacija i slično, knjigovodstvena vrednost objekata na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.
U skladu s navedenim, i obzirom da je antenski stub objekat u funkciji linijske infrastrukture elektronskih komunikacija, isti spada u druge infrastrukturne objekte navedene u članu 7. stav 8. Zakona o porezima na imovinu i oporezuje se po knjigovodstvenoj vrednosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je moguće menjati prijave naspram Prostornog plana i Odluke o zonama, u slučaju kada se u katastru neko zemljište i dalje vodi kao poljoprivredno, a u Prostornom planu je označeno kao građevinsko i taj plan je deo lokalne Odluke o zonama? Ili je ipak merodavan katastar?
Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je u članu 82, da građevinsko zemljište jeste zemljište koje je određeno Zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa Zakonom. Član 83. istog Zakona dalje propisuje da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom. Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Građevinsko zemljište kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog člana, može se koristiti i u druge svrhe, do privođenja zemljišta planiranoj nameni.
Zakonom o porezima na imovinu, članom 6a stav 4. propisano je da jedinica lokalne samouprave može odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište. Odluka iz stava 4. ovog člana primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za poresku godinu ako je doneta i objavljena do 30. novembra tekuće godine, na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave koja ju je donela i na njenoj internet strani.
Članom 33. stav 3. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da nadležni poreski organ utvrđivanje poreza vrši na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskog obveznika, podataka iz evidencija nadležnih organa i drugih podataka kojima taj organ raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze. Dalje, stavom 4. istog člana je propisano da rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, na osnovu podataka u poreskoj prijavi i drugih podataka kojima raspolaže, nadležni poreski organ može doneti neposrednim odlučivanjem, bez prethodnog izjašnjavanja obveznika o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje.
U skladu s navedenim, proizilazi da se na osnovu planskog dokumenta može izvršiti promena vrste nepokretnosti (zemljišta) u bazi podataka, ali se pri tom mora voditi računa ukoliko je konkretna lokalna samouprava donela odluku da se neizgrađeno građevinsko zemljište može razvrstati u poljoprivredno ili šumsko.
Takođe je potrebno napomenuti da je Zakonom o porezima na imovinu (član 33. stav 5.) propisano da promene u toku godine od značaja za visinu obaveze, ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku. U tom smislu je promenu podataka u poreskim prijavama moguće vršiti tek naredne godine u odnosu na godinu kada je usvojen planski dokument.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je neophodno da prvostepeni postupak po žalbi vodi pravnik, ili je moguće da to bude i neki drugi poreski inspektor koji po struci nije pravnik već npr. ekonomista?
Sistematizacijom radnih mesta u Odeljenju za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave (LPA) su navedeni opisi poslova koje obavlja svaki zaposleni, tako da u skladu sa tim i postupke po žalbama vodi zaposleni - poreski inspektor kome to stoji u opisu posla. Nije uslovljeno da postupke po žalbi mora voditi zaposleni koji je po struci pravnik, ali je bitno napomenuti da svaki zaposleni obavlja i druge poslove po nalogu rukovodioca. U tom smislu, stvar je unutrašnje organizacije rada svake LPA koji zaposleni će u svom opisu posla imati vođenje postupaka po žalbi, kao I da li postoji potreba da taj posao obavi i neki drugi zaposleni, koji je stručan za takvu vrstu posla (inspektor), a kome će rukovodilac dati nalog da to učini.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je moguće dug po osnovu poreske obaveze stornirati preko vanbilansne evidencije, ili je potrebno doneti rešenje o neosnovano utvrđenim poreskim obavezama, u konkretnom slučaju kada je poreski obveznik zadužen od 01.01.1993. godine, u maju iste godine preminuo, a nije odjavljen u službenoj evidenciji, tako da ima postojeći dug?
Sve obaveze utvrđene preminulom licu nakon njegove smrti su neosnovano utvrđene obaveze. Prenos u vanbilansnu evidenciju vrši se u skladu sa članom 163. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) i tu se, između ostalog, prenose poreske obaveze za koje je nastupila zastarelost.
U konkretnom slučaju bi se u vanbilansnu evidenciju mogao preneti samo dug koji je postojao do dana smrti poreskog obveznika i koji je uključivao obaveze utvrđene do tog datuma. Obzirom da se radi o 1993. godini kada je postojala nekontrolisana inflacija, proizilazi da nema duga koji se može preneti u vanbilansnu evidenciju.
Sve obaveze utvrđene nakon dana smrti su neosnovane i za iste treba doneti rešenje o prestanku obaveze s danom smrti i o storniranju svih zaduženja i kamate. Isto rešenje je potrebno proknjižiti u redovnom poreskom računovodstvu (kao otpis glavnog duga i kamate).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku - nasledniku je na dan 01.01.2016. godine odrađen pripis duga i kamate sa poreskog obveznika - pokojnika. Poreski obveznik je dana 23.10.2020.g podneo Zahtev za apsolutnu zastarelost. Kako postupati po zahtevu za apsolutnu zastarelost, odnosno da li se pripis na naslednika može tretirati kao apsolutno zastareo ili ne?
Član 114đ Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisuje da se u vreme zastarelosti računa i vreme koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika i drugog poreskog dužnika. Član 114 ž ZPPPA propisuje da pravo na naplatu uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo naplatiti, osim ako ovim Zakonom nije drugačije propisano. Lokalno odeljenje za administriranje izvornih prihoda (LPA), po isteku tog roka, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti. Član 22. ZPPPA propisuje da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
U konkretnom slučaju obveznik se obratio zahtevom za zastarelost, pri čemu LPA svakako ima obavezu da apsolutnu zastarelost utvrdi po službenoj dužnosti (ukoliko je uopšte ima).
S obzirom da je dug na poreskog obveznika prenet sa lica koje je preminulo 2015. godine, kod razmatranja zastarelosti posmatra se i period za koji se dug vodio na preminulo lice, odnosno vreme koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika.
Na primer, apsolutna zastarelost od 10 godina u 2021. godini se utvrđuje za dug koji je postojao na dan 31.12.2010. godine (taj dug je apsolutno zastareo 01.01.2021. ako nije bilo zastoja zastarelosti). Pored toga je potrebno voditi računa da li je bilo uplata u periodu od 01.01.2011. jer se njima naplaćuje postojeći dug.
Obzirom da se poreski obveznik - naslednik obratio zahtevom, potrebno je proveriti i da li se taj zahtev odnosi i na relativnu zastarelost (od 5 godina) i utvrditi da li je bilo prekida zastarelosti u periodu od 01.01.2011 do dana podnošenja zahteva, što uključuje I radnje preduzete protiv preminulog lica (do dana smrti) i protiv naslednika (na primer opomene).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se dug pokojnog lica pripisuje na naslednika ili naplatu duga koji je ostao iza pokojnog lica naslednik ispunjava na neki drugi način? Ukoliko treba vršiti prenos (pripis) duga sa pokojnog lica na naslednika, koji je pravni osnov za postupanje?
U skladu sa članom 22. stavom 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, od momenta prihvatanja nasledstva. Član 12 istog Zakona propisuje da je poreski obveznik poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje. U skladu s navedenim, poresku obavezu, odnosno dugovani porez preminulog lica treba preneti na naslednika pozivajući se pre svega na član 22 ZPPPA.
Pogledaj/preuzmi:
Model rešenja o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika.doc, koje je osnov za sprovođenje knjiženja u poreskom računovodstvu R-nalogom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se pravnom licu utvrđuje samo kamata u poreskoj kontroli, obzirom na konkretnu situaciju kad ono nije utvrdilo porez za 3 godine unazad, nakon čega mu je poslato obaveštenje da podnese prijavu/utvrdi porez sa pripadajućom kamatom (nije odmah otpočela poreska kontrola), a ono je utvrdilo samo porez bez kamate? Obzirom da se kamata retroaktivno utvrđuje samo kod ''samooporezivanja'', tj. kod drugih javnih prihoda retroaktivno bez kamate, koji je osnov za retroaktivno utvrđivanje poreza bez kamate na primer fizičkom licu ili obvezniku ''firmarine''?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da pravna lica vrše samooporezivanje, što znači da je propisan rok za podnošenje poreske prijave kojom se vrši utvrđivanje poreza. Takođe je propisana obaveza plaćanja akontacije za prvi kvartal u godini i plaćanja razlike između utvrđenog I akontaciono plaćenog poreza na imovinu za prvo tromesečje do 31. marta.
Prema tome, u tim propisanim rokovima dospeva poreska obaveza po primljenoj poreskoj prijavi, odnosno, ako obveznik kasni sa podnošenjem prijave, obračunava se kamata u postupku poreske kontrole.
Kod imovine fizičkih lica i kod drugih oblika javnih prihode gde se obaveza utvrđuje donošenjem rešenja, propisano je da obaveza dospeva 15 dana od dana uručenja rešenja.
Kada obveznik u ranijoj godini nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu za tu raniju godinu, već to učini u toku tekuće godine, ta poreska prijava sistemski se knjiži sa danom podnošenja. Kako obveznik poreskom prijavom ne prijavljuje kamatu koja se obračunava počevši od Zakonom propisanih rokova dospeća, lokalna poreska administracija svakako treba da sprovede postupak poreske kontrole, a što se tiče njenih ishoda potrebno je da postupi na sledeći način:
a) Ukoliko se u kontroli utvrdi da PPI-1 obrazac kojim je prijavljen utvrđeni porez na imovinu za raniju godinu nema nepravilnosti u visini utvrđenog poreza, zapisnikom, a nakon toga rešenjem, utvrđuje se kamata koja se obračunava od dana dospeća kvartala do dana podnošenja poreske prijave. Pored toga, obvezniku treba utvrditi i kamatu za period od dospeća akontacione obaveze za prvi kvartal naredne godine, do 31. marta - na iznos ranije neutvrđene kvartalne obaveze poreza na imovinu iz kontrolisane fiskalne godine (ukoliko ista nije plaćena u potpunosti ili delom). Ukupno utvrđena kamata se knjiži sa danom kontrole, ali se knjiženje sprovodi nakon uručenja rešenja donetog u postupku kontrole.
b) Ukoliko se u kontroli utvrdi da PPI-1 obrazac kojim je u tekućoj godini prijavljen utvrđeni porez na imovinu za prethodnu godinu ima nepravilnosti u visini utvrđenog poreza, zapisnikom, a nakon toga rešenjem, utvrđuje se:
- porez na imovinu za raniju godinu koji nije utvrđen poreskom prijavom,
- kamata na iznos poreza utvrđenog u poreskoj prijavi – obračunava se od dana dospeća kvartala do dana podnošenja poreske prijave,
- kamata na iznos poreza utvrđenog u poreskoj kontroli – od dana dospeća kvartala do dana kontrole (dana sačinjavanja zapisnika).
Pored toga, obvezniku treba utvrditi i kamatu za period od dospeća akontacione obaveze za prvi kvartal naredne godine, do 31. marta - na iznos ranije neutvrđene kvartalne obaveze poreza na imovinu iz kontrolisane fiskalne godine (ukoliko ista nije plaćena u potpunosti ili delom). Ukupno utvrđene obaveze poreza na imovinu za raniju godinu i kamate knjiže se s danom kontrole.
Pogledaj/preuzmi:
Model zapisnika u poreskoj kontroli.docx i Model rešenja u poreskoj kontroli.docx koja su lako prilagodljiva utvrđivanju samo kamate
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti u procesu prenosa dugova u vanbilansnu evidenciju pravnih lica u stečaju koji je okončan bankrotstvom; odnosno, nakon što se neosnovana zaduženja i kamate nastale nakon pravosnažnosti Rešenja o zaključenju stečaja bankrotstvom budu korigovala putem R-naloga, da li uz R-nalog treba donositi i neko posebno rešenje kojim se ista ta dugovanja otpisuju, ili je dovoljno samo uraditi R-nalog i rešenje o prenosu duga u vanbilansnu evidenciju? Da li je datum uručenja rešenja jednak datumu njegovog donošenja?
Rešenjem o utvrđivanju prestanka obaveze brisanom pravnom licu se poništavaju sva neosnovana zaduženja i kamata, a na osnovu koga se knjiži R-nalog za otpis dela duga po osnovu tih neosnovanih zaduženja. Nakon toga je potrebno izraditi Rešenje o prenosu preostalog duga u vanbilansnu evidenciju.
Datum uručenja rešenja nije od važnosti obzirom da se ono radi u Word dokumentu, a sam datum uručenja rešenja se ne knjiži. Bitno je sa kojim datumom se knjiži R-nalog po Rešenju o prestanku obaveze, tako da stanje bude tačno. To može da bude i 1. januar tekuće godine, ako je obveznik brisan u prethodnim godinama.
Pogledaj/preuzmi:
Rešenje o utvrđivanju prestanka obaveze brisanom pravnom licu.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati vezano za poresko oslobođenje objekta koji se koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno da li se ceo objekat oslobađa plaćanja poreza obzirom da ispunjava uslove iz člana 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu? Radi o objektu koji je mešovitog karaktera (jedan deo je kuća za stanovanje, drugi deo garaža za poljoprivrednu mehanizaciju i treći deo štala), uz napomenu da preovlađuje garaža. Objekat je pod istim krovom i ozakonjen je kao pomoćni objekat.
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti. Objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, razvrstava se u odgovarajuću grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni.
U konkretnom slučaju, uzimajući u obzir da je objekat kao jedinstvena celina ozakonjen kao pomoćni objekat, isti se ne može oporezovati posebno za svaki deo koji se koristi za različite namene, već je kod razvrstavanja celog objekta, u skladu sa navedenim odredbama Zakona, potrebno uzeti u obzir njegovu pretežnu namena. Obzirom da je navedeno da preovlađuje garaža, proizilazi da se celokupan objekat razvrstava u tu grupu nepokretnosti.
Pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, poreski obveznik može ostvariti za objekte obveznika koji ne vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji vodi poslovne knjige kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, a koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Objekti namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa članom 12 stav 1 tačka 10 ovog Zakona, su objekti za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja i objekti za gajenje pečuraka, puževa i riba.
U skladu s navedenim, predmetni objekat se ne koristi isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, već se jedan njegov deo koristi i za stanovanje (uz napomenu da jeste jedinstvena celina i deo za stanovanje se ne oporezuje posebno).
U slučaju kad bi predmetni objekat činilo više posebnih celina (npr. da se poreska prijava podnosi za svaku celinu posebno), onda bi se svaka od tih celina pojedinačno oporezovala, pa bi se za deo u kome se obavlja isključivo primarna poljoprivredna proizvodnja, moglo ostvariti pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je 2010. doneto Rešenje o zaduženju za firmarinu za 2010. godinu, na koje je on uložio žalbu nakon roka, te je donet zaključak o odbacivanju iste, kao neblagovremene. Nakon toga je više puta doneto prvostepeno i drugostepeno rešenje i vođen upravni spor, a u skladu sa poslednjim rešenjem drugostepenog organa i postupajući po presudi Upravnog suda, lokalno odeljenje za administriranje izvornih prihoda je donelo rešenje 2020. godine, kojim je utvrđena firmarina za 2010. godinu. Obaveza je utvrđena fizičkom licu, na JMBG, kao vlasniku preduzetničke radnje, jer je radnja zatvorena 2012. godine, a samim tim prestao da važi poreski identifikacioni broj. Obzirom da je preduzetnička radnja zatvorena 2012. godine, uložena je žalba po kojoj se žalilac poziva na činjenicu da obaveza nije mogla da se utvrdi fizičkom licu po osnovu isticanja firme na poslovnom prostoru preduzetničke radnje koja je zatvorena 2012, a rešenje je doneto 2020. Postupajući po žalbi, prvostepeni organ smatra da su osnovani navodi žalioca i da treba usvojiti žalbu i poništiti rešenje. Na koji zakonski osnov se pozvati u skladu sa navedenim i kako obrazložiti doneto rešenje da se neće utvrđivati obaveza o zaduženju za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme za 2010. godinu?
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva finansija_utvrđivanje obaveze nako brisanja obveznika.pdf. U mišljenju su navedeni pravni osnovi zbog kojih se ne može utvrđivati obaveza brisanom obvezniku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati sa preduzećem u stečaju?
Pogledaj/preuzmi:
Bilten 11/2018.pdf (mišljenje pod tačkom 6.)
Bilten 12/2017.pdf (mišljenje pod tačkom 7.)
Bilten 7-8/2015.pdf (mišljenje pod tačkom 7. a i b)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.