Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li se može objaviti primer zapisnika za ponovni postupak?
Pogledaj/preuzmi:
Primer zapisnika_ponovni postupak.doc
Zapisnik o ponovnom postutpku se sačinjava u slučajevima kada je drugostepenim rešenjem ožalbeno rešenje poništeno i vraćeno na ponovni postupak, u slučajevima kada nema osnova za utvrđivanje ili naplatu utvrđene obaveze po poništenom rešenju. Bez obzira što poreskopravna situacija ne podrazumeva donošenje rešenja o utvrđivanju obaveze, o zahtevu za nadoknadu troškova mora se odlučiti rešenjem, u skladu sa ocenom osnovanosti zahteva.
U zapisniku koji se sačinjava o postupanju u ponovnom postupku, potrebno je konstatovati da će se o troškovima odlučiti rešenjem, s tim da se troškovi mogu usvojiti ili odbiti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na osnovu donetog rešenja o prenosu poreske obaveze u vanbilansno poresko računovodstvo po osnovu zastarelosti, potrebno je izvršiti knjiženje istog. S obzirom da je rešenje uručeno 02.06.2021. godine, a da se utvrđeni iznos odnosi na poresku obavezu za koju je zastarelost nastupila pre 01.01.2021. godine, što znači da je datum dospeća 01.01.2021.godine za utvrđeni iznos, kada se navedeno rešenje evidentira? Da li 15. dana od dana uručenja rešenja ili u roku od sedam dana od dana uručenja poreskog rešenja po članu 133. Pravilnika o poreskom računovodstvu?
Prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti /apsolutne ili relativne/ vrši se donošenjem rešenja o utvrđivanju prestanka poreske obaveze, kojim se takođe vrši i prenos zastarele obaveze u vanbilansno poresko računovodstvo.
Uzimajući u obzir da je tačkom dispozitiva rešenja utvrđen prestanak poreske obaveze zbog zastarelosti koja je nastupila na određeni dan, a sledećom tačkom dispozitiva odlučeno o prenosu u vanbilansno poresko računovodstvo sa stanjem na određeni dan, dakle, dispozitivom rešenja se odlučuje na koji dan će se izvršiti knjiženja na kartici poreskog obveznika.
Najtačnije (matematički) je da to bude dan na koji je konstatovana zastarelost, jer dalja stanja na kartici su neosnovano utvrđena i podrazumevaju korekcije kamate i saglasno tome odgovarajuću tačku dispozitiva rešenja kojim se vrši utvrđivanje prestanka obaveze po osnovu zastarelosti i prenos u vanbilansno poresko računovodstvo.
Dakle, ukoliko se knjiženje sprovode pod datumom donošenja rešenja, u rešenju se mora odrediti sa stanjem na koji dan će se izvršiti prenos, kao i definisati tačku dispozitiva kojom se vrši korekcija neosnovano obračunate kamate nakon prestanka obaveze po osnovu zastarelosti.
Članom 190. Zakona o opštem upravnom postupku uređena je izvršnost rešenja.
Pogledaj/preuzmi:
Primer rešenja_prestanak poreske obaveze zbog apsolutne zastarelosti.docx
Primer rešenja_prestanak poreske obaveze zbog relativne zastarelosti.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li usled nedostatka uplatnice, Izveštaj Uprave za trezor o izvršenim uplatama - izvod, može biti dokaz za preknjižavanje - povraćaj pogrešno ili više uplaćenih sredstava, kao i šta su dokazi za preknjiženje više uplaćenih sredstava?
Prema članu 28. stav 1. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa, povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda obveznika, vrši Uprava za trezor na teret računa za uplatu javnih prihoda, u skladu sa članom 60. Zakona o budžetskom sistemu.
Povraćaj javnih prihoda iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor vrši na osnovu rešenja Poreske uprave, lokalne poreske administracije, odnosno drugog akta nadležnog organa.
Za sve više ili pogrešno uplaćene javne prihode obveznika, za koje u koloni 8 Priloga 1 nije upisana reč: "PU" ili "LPA", odnosno za koje analitiku uplata ne vodi Poreska uprava ili lokalna poreska administracija, nadležni organ po čijem nalogu je izvršeno plaćanje izdaje potvrdu obvezniku da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni. Obveznik dostavlja original potvrdu, original nalog za uplatu ili izvod - kao dokaz o izvršenoj uplati, i zahtev za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnog prihoda Poreskoj upravi - nadležnoj filijali, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji.
Na osnovu navedene dokumentacije Poreska uprava - nadležna filijala, odnosno lokalna poreska administracija donosi rešenje za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, i isto dostavlja Upravi za trezor na izvršenje.
Kada je u evidenciji LPA na računu javnog prihoda/za koje se analitika vodi u LPA/iskazana pretplata i poreski obveznik podnese zahtev za povraćaj, od obveznika se ne zahteva dokaz o uplati poreza, odnosno original uplatnica kojom treba da dokumentuje izvršeno plaćanje, u kom slučaju se vrši kontrola pravilnosti knjiženja zaduženja i uplata uvidom u doneta rešenja, poreske prijave, izvode o proknjiženim uplatama i na osnovu činjeničnog stanja odluči o osnovanosti zahteva za povraćaj, vodeći računa i o eventualnoj zastarelosti prava na povraćaj.
Preknjižavanje uplaćenih sredstava je specifičan vid povraćaja sredstava, odnosno radi se o povraćaju više ili pogrešno uplaćenih sredstava sa jednog uplatnog računa uz istovremenu uplatu na drugi uplatni račun.
Po prijemu zahteva za preknjižavanje, nadležna lokalna poreska administracija ceni osnovanost podnetog zahteva, odnosno u svom poreskom računovodstvu proverava da li je evidentirana pogrešno izvršena uplata, odnosno da li postoji pretplata javnog prihoda, da li su izvršena sva potrebna knjiženja u poreskom računovodstvu i da li je potrebno izvršiti poresku kontrolu. Ukoliko na osnovu činjeničnog stanja lokalna poreska administracija utvrdi da je evidentirana pogrešno izvršena uplata, odnosno da postoji pretplata i da treba odobriti zahtev za preknjižavanje, LPA donosi rešenje kojim se preknjižavanje odobrava i navedeno rešenje dostavlja poreskom obvezniku, Upravi za trezor, koje vrši prenos sredstava sa jednog na drugi uplatni račun javnih prihoda i poreskom računovodstvu, kao dokument koji ostaje u evidenciji lokalne poreske administracije.
Svakako u postupku odlučivanja o podnetom zahtevu za preknjižavanje/povraćaj koriste se svi raspoloživi dokazi, vodeći računa o odredbama ZPPPA i Zakona o budžetskom sistemu.
Izveštaj Trezora o izvršenim uplatama je dokaz za povraćaj u slučajevima zahteva za povraćaj javnih prihoda za koje analitiku vodi LPA. U slučajevima postupanja po zahtevu za povraćaj izvornih javnih prihoda kada analitiku izvornih javnih prihoda ne vodi LPA /u koloni 8. Priloga 1. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa nije upisana reč: "PU" ili "LPA" obveznik je u obavezi da dostavi dokaze koji su navedeni u članu 28. Pravilnika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da SE objavi primer rešenja o prinudnoj naplati iz zarade, penzije, iz novčanih sredstava i sa tekućeg računa poreskog obveznika?
Pogledaj/preuzmi:
Primer rešenja o prinudnoj naplati iz zarade.doc
Primer rešenja o prinudnoj naplati iz penzije.docx
Primer rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze iz drugih prihoda na tekućem računu.docx
Primer rešenja o određivanju prinudne naplate iz sredstava na računu.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je preminuo 2018. godine. Sud je doneo ostavinsko rešenje po kojem su naslednici supruga i deca (sin i kćerka) - svako od naslednika po 1/3 udela. Naslednici su uložili žalbu i poništeno je ovo ostavinsko rešenje. Pokrenut je parnični postupak za raspravu zaostavštine. Sve do 2020. godine parnični postupak nije završen, a jedan od naslednika - supruga je preminula te iste godine. Nakon njene smrti sud je doneo rešenje na zaostavštini i za naslednike su utvrđeni sin i kćerka. Naslednici su uložili žalbu na novo rešenje i pokrenut je parnični postupak. U 2021. godini je doneto rešenje o poravnanju i kao zakonski naslednici pokojnika su utvrđeni sin i njegova supruga (snaha preminulog poreskog obveznika) sa po ½ udela na stambenim objektima, a kćerka sa 1/1 na zemljištu. Rešenje je pravosnažno. Prema podacima iz knjigovodstva nastao je poreski dug za stambeni objekat u periodu od 2018. godine do 2021. godine. Kojim naslednicima se prenosi poreski dug? Da li se posmatra 2018. godina i tri naslednika - supruga, sin i kćerka - na osnovu ostavinskog rešenja iz te godine koje je nešto kasnije poništeno? Ili je u ovom slučaju relevantno rešenje o poravnanju koje je doneto 2021. godine kojim su određeni naslednici?
Prema odredbi člana 19. st. 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju o dospelosti, dugovanog iznosa poreza. Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je tim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.
Prema odredbi člana 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222. Zakona o nasleđivanju). Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove (član 223. Zakona o nasleđivanju). Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva (član 22. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji). Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje (član 22. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
Član 2. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisuje da je predmet oporezivanja, između ostalog i državina nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen.
Član 2a stav 1. propisuje da kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tač. 7) i 8) ovog zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.
Članom 10. stav 7. tačka 3) Zakona o porezima na imovinu propisano je da je dan nastanka poreske obaveze, kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine - dan smrti ostavioca.
Imajući u vidu da u momentu smrti fizičkog lica – imaoca prava iz člana 2. Zakona nije raspravljena njegova zaostavština, niti je iko od lica pozvanih na nasledstvo oglašen njegovim naslednikom, od dana njegove smrti do dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju njegove zaostavštine, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac tih nepokretnosti. To znači da je držalac nepokretnosti kao poreski obveznik, dužan da u roku od trideset dana od dana smrti fizičkog lica, prijavi državinu njegovih nepokretnosti, jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se te nepokretnosti nalaze. U tom slučaju se poreska obaveza utvrđuje držaocu nepokretnosti, kao poreskom obvezniku i naplaćuje od njega kao njegova obaveza, nezavisno od toga da li će to lice biti pozvano na nasledstvo iza ostavioca i da li će ga prihvatiti. Ako korisnik nepokretnosti ne bude oglašen naslednikom nepokretnosti čiju državinu ima, sticanjem prava iz člana 2. Zakona od strane drugog naslednika, prestaje poreska obaveza držaoca po osnovu poreza na imovinu, znači i nastanak i prestanak poreske obaveze potrebno je prijaviti nadležnoj jedinici lokalne samouprave.
Za nepokretnosti koje se ne koriste od smrti imaoca prava iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu do oglašavanja njegovih naslednika pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju, odnosno za koje nije utvrđena obaveza držaocu nepokretnosti, poreska obaveza na imovinu za taj period utvrdiće se naslednicima.
Na osnovu navedenog, u konkretnom slučaju, za period od dana smrti do dana pravosnažnosti naslednog rešenja nije utvrđena obaveza držaocu, već je obaveza za period od dana smrti utvrđena na ime ostavioca, tako da je ista neosnovana i mora biti poništena, što znači da je potrebno da u poreskom računovodstvu na ime preminulog lica po donetom rešenju izvršite otpis/storniranje neosnovanih zaduženja i pripadajuće kamate za period od dana smrti do 2021. godine (dok je utvrđivana obaveza). Na ime preminulog lica treba da ostane saldo koji preostaje nakon skidanja neosnovanog zaduženja i koji se odnosi na obaveze koje su utvrđene do dana smrti. Ako je taj saldo dug, isti se prenosi na naslednike, u skladu sa članom 22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o čemu se donose posebna rešenja. Naslednici ispunjavaju poresku obavezu preminulog lica u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. To znači da se na sva tri naslednika prenosi dug srazmerno učešću svakog od njih u ukupnoj vrednosti nasleđene imovine (zemljište, kuća, kao i sva nasleđena imovina). Kod prenosa duga sa preminulog lica na naslednika, ne posmatra se dug koji se odnosi na konkretan predmet nasleđivanja, već se posmatra ukupna vrednost imovine i koliko je učešće svakog naslednika u toj imovini.
Shodno navedenom, naslednicima po pravosnažnom rešenju treba utvrditi obaveze poreza na imovinu u skladu sa tim rešenjem, za period od dana smrti ostavioca.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način se vrši obračun komunalne takse u slučaju kada poreski obveznik ima kompleks proizvodnih hala koje se nalaze jedna pored druge? I, da li se u slučaju kad preduzetnici imaju izdvojena poslovna mesta, a istu adresu i različite šifre obavljanja delatnosti, izlazi na teren i utvrđuje da li na svakoj hali ili objektu postoji istaknuta firma ili postoji neki drugi način kako postupati u navedenoj situaciji?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (tzv. firmarine). U članu 16. ovog Zakona navedeno je da je firma, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.
U skladu s navedenim, Zakon ograničava isticanje firme na jednom poslovnom objektu; ako je na jednom objektu istaknuto više naziva firme plaća se samo jedna firmarina (npr. ako se preduzeće nalazi u stanu a obeležje postavljeno na više mesta, npr. na sandučetu, na vratima stanaiI na ulazu u zgradu).
Za utvrđivanje firmarine prvi uslov je da je firma zaista i istaknuta što obveznik sam prijavljuje ili se utvrđuje uviđajem na licu mesta o čemu službeno lice sačinjava zapisnik.
Pored ispunjenja Zakonom propisanih uslova za plaćanje firmarine (visina godišnjeg prihoda, razvrstavanje i delatnost), vodi se računa i o prethodno navedenom, odnosno da se za jedan poslovni objekat može utvrditi samo jedna firmarina. Ako obveznik delatnost obavlja u više poslovnih objekata (bez obzira da li oni čine kompleks ili ne), tada se može utvrditi firmarina za svaki objekat posebno, ali samo pod uslovom da je na svakom objektu zaista i izvršeno isticanje firme o čemu mora postojati ili podneta prijava od strane obveznika ili dokaz pribavljen službenim putem - zapisnik o uviđaju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati u situaciji kada je poreski obveznik lokalnom odeljenju za administriranje izvornih prihoda uputio obaveštenje u kome navodi da je 2016. godine poklonio kuću svom sinu, koji ima uredno podnetu poresku prijavu, a njemu kao poreskom obvezniku - poklonodavcu, nastavljaju da se utvrđuju obaveze na ime poreza na imovinu za poklonjenu imovinu sve do 31.12.2020. godine? Podnosilac zahteva (poklonodavac) 2018. godine je ušao u reprogram duga, potpisao zapisnik o usaglašenom stanju duga i u toku 2019. namirio dug.
Članom 10a Zakona o porezima na imovinu propisano je da obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje danom kojim drugo lice stekne pravo na koje se porez plaća. Članom 10 istog Zakona je propisano da poreska obaveza nastaje, između ostalog, danom sticanja prava, a da se danom sticanja prava smatra dan zaključenja pravnog posla.
U konkretnoj situaciji je prvenstveno potrebno proveriti da li je 2016. godine zaista zaključen ugovor o poklonu, u smislu da je verodostojan I overen kod nadležnog organa. Ukoliko to jeste slučaj, onda su obaveze utvrđene poklonodavcu, koje se odnose na period nakon overe ugovora o poklonu, neosnovane jer za taj period ne postoji predmet oporezivanja za to lice i njih je potrebno stornirati (otpisati) u poreskom računovodstvu zajedno sa pripadajućom kamatom. Kod otpisa kamate obavezno se mora voditi računa o tome da je deo kamate otpisan po reprogramu. Vlasniku nepokretnosti, poklonoprimcu, treba utvrditi obavezu od dana sticanja nepokretnosti.
Licu – poklonodavcu je odobren reprogram za obaveze koje nisu osnovane (delom ili u celosti), ali je isti izvršen u celosti tako da to nije od uticaja na sprovođenje potrebnih korekcija. U skladu s navedenim nema osnova da se zbog reprograma obvezniku zadrže zaduženja za koja ne postoji predmet oporezivanja. Uplate izvršene po reprogramu namiriće druga dugovanja ili će ostati kao pretplata. Nakon knjiženja otpisa neosnovanih zaduženja, ukoliko ostane pretplata, ista može biti vraćena obvezniku. podneta prijava od strane obveznika ili dokaz pribavljen službenim putem - zapisnik o uviđaju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koju šifru prometa je potrebno koristiti prilikom prestanka poreske obaveze za deo duga na koji je obračunavana valorizacija? Da li je potrebno izvršiti otpis na osnovu dve šifre prometa, odnosno deo glavnog duga koristeći šifru 630 i valorizacijom koja se obračunavala na glavni dug u skladu sa uslovnim otpisom kamata i mirovanja poreskog duga; ili se sve otpisuje koristeći jednu šifru 630 - otpis glavnog duga?
Obzirom da u pitanju nije navedeno koji je osnov za prestanak poreske obaveze za deo duga na koji se obračunava valorizacija, razmotrićemo dve opcije.
- U slučaju da je to zastarelost, onda se za ceo glavni dug (koji uključuje i valorizaciju), za koji je nastupila zastarelost, vrši prenos u vanbilansnu evidenciju sa odgovarajućom šifrom prometa.
- U slučaju da je nešto drugo osnov, pa se vrši otpis, onda se on vrši zajedno korišćenjem šifre 630 jer nema posebne šifre prometa za otpis valorizacije.
U skladu s navedenim, prestanak poreske obaveze, odnosno glavnog duga koji u sebi sadrži I valorizaciju koja se odnosi na taj dug ili njegov deo, knjiži se u celosti bez odvajanja dela duga koji predstavlja valorizaciju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U slučaju kada se privredno društvo, koje je bilo u stečaju, proda po osnovu Ugovora o kupoprodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, da li se dugovi tog privrednog društva, ostvareni do dana prodaje po osnovu Ugovora, prenose na PIB stečajne mase ili u vanbilansnu evidenciju? U slučaju da se prenose u vanbilansnu evidenciju, na koji način tretirati uplate, koje su umesto na PIB stečajne mase, uplaćene na privredno društvo koje je bilo u stečaju?
Dugovi pravnog lica prodatog u postupku stečaja prenose se na PIB stečajne mase.
Pogledaj/preuzmi:
Uplate koje su greškom izvršene na PIB pravnog lica umesto na PIB stečajne mase, potrebno je preknjižiti direktno u aplikaciji, po zahtevu poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je zakonskim okvirom predviđeno da organ lokalne samouprave nadležan za administriranje izvornih prihoda, podatke o prosečnim cenama nepokretnosti može tražiti od centralne Poreske Uprave? Ukoliko jeste, koji zakon uređuje pomenuto pitanje?
Pogledaj/preuzmi:
Bilten 10/2014.pdf (mišljenje po tačkom 2.)
Bilten 1/2016.pdf (mišljenje pod tačkom 2.)
Na osnovu navedenih mišljenja Ministarstva finansija, proizilazi da se podaci o cenama ostvarenim u prometu mogu dobiti od Poreske uprave (a ne i gotove prosečne cene). Svakako, nije preporuka tražiti od Poreske uprave da lokalu dostavi gotove prosečne cene bez podataka na koji način se do njih došlo, odnosno po osnovu kojih prometa i cena su one izračunate. Ukoliko lokalni poreski organ ipak ostane pri tome da traži od Poreske uprave da ona obračuna prosečne cene (uz napomenu da ovo nigde nije propisano), potrebno je tražiti i tabelarne podatke sa svim cenama u prometu, po zonama i vrstama nepokretnosti, na osnovu kojih bi bile izračunate konkretne prosečne cene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poreski obveznik koji je u stečaju ima pravo da koristi fer vrednost za obračun poreza na imovinu, obzirom da je razvrstano kao veliko pravno lice i ima napomenu uz finansijski izveštaj u kojoj je navedeno da se vrednuje po likvidacionoj vrednosti?
Članom 7. stav 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je da je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama. Članom 110. Zakona o stečaju propisano je da poslovne knjige stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog postupka vodi stečajni upravnik ili lice koje on odredi. Otvaranjem stečajnog postupka smatra se da je počela nova poslovna godina. Stečajni sudija može da postavi ovlašćenog revizora za ocenu završnog računa odnosno početnog stečajnog bilansa. Član 4. stav 4. Zakona o računovodstvu propisuje da se odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica shodno primenjuju na pravna lica u stečaju sa stečajnim masama iz člana 2. tačka 29) ovog Zakona.
Pravilnik o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom u okviru Nacionalnog standarda broj 2 propisuje Procenu vrednosti na sledeći način:
Stečajni upravnik izrađuje potpun i sveobuhvatan popis imovine stečajnog dužnika u rokovima koje propisuje Zakon, koji obuhvata i:
1) listu dužnika stečajnog dužnika;
2) listu poverilaca stečajnog dužnika;
3) utvrđuje procenjenu vrednost imovine stečajnog dužnika u cilju izrade početnog stečajnog bilansa.
Stečajni upravnik prilikom popisa imovine vrši i procenu likvidacione vrednosti svakog pojedinačnog dela imovine, osim u slučaju kada je priroda imovine takva da se ne može prodavati pojedinačno, već samo zajedno sa drugom imovinom stečajnog dužnika, u kom slučaju se likvidaciona vrednost takve imovine procenjuje kao celina. Likvidaciona vrednost predstavlja novčani iznos koji bi se ostvario prodajom imovine na datom tržištu u razumnom roku. Knjigovodstvena vrednost imovine stečajnog dužnika ne uzima se u obzir, osim u slučaju kada je ta vrednost od značaja za utvrđivanje likvidacione vrednosti. Procena likvidacione vrednosti treba da bude zasnovana na najpouzdanijim raspoloživim podacima u trenutku procene. Imovini kojom se ne trguje na predmetnom tržištu i za koju se ne očekuje da se za nju može naći zainteresovani kupac može se dodeliti vrednost nula.
Posle imenovanja, stečajni upravnik može za potrebe procene vrednosti pokretne imovine stečajnog dužnika angažovati stručno lice, uz saglasnost stečajnog sudije, rukovodeći se kriterijumom njihove stručnosti i pouzdanosti. Stečajni upravnik za potrebe procene vrednosti nepokretne imovine stečajnog dužnika angažuje ovlašćeno stručno lice (procenitelja), uz saglasnost stečajnog sudije.
Ukoliko je delatnost stečajnog dužnika takva da bi prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica, omogućila povoljnije namirenje poverilaca, za potrebe izrade Izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika, pored procene pojedinačnih delova imovine, vrši se i procena stečajnog dužnika kao pravnog lica. U ovom slučaju, za potrebe procene koristi se prenosni metod (metod diskontovanih novčanih tokova), kao i druge metode koje su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Na osnovu procene vrednosti imovine stečajnog dužnika, stečajni upravnik izrađuje izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika za potrebe prvog poverilačkog ročišta, u cilju izjašnjavanja poverilaca o načinu okončanja postupka bankrotstvom ili reorganizacijom u skladu sa Nacionalnim standardom broj 3. Prema MRS 16 koji reguliše vrednovanje nekretnina, postrojenja I opreme po MSFI, ne pominje se mogućnost vrednovanja nekretnina po likvidacionoj vrednosti, već samo po nabavnoj ili fer vrednosti. U ovom standardu je navedeno da fer vrednost jeste cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja i upućuje na IFRS 13: Odmeravanje fer vrednosti.
U skladu sa navedenim, u Napomenama uz finansijski izveštaj sačinjen na poslednji dan poslovne godine, u delu koji se odnosi na Računovodstvene politike i način vrednovanja nekretnina i investicionih nekretnina, ne bi trebalo da stoji da se iste vrednuju po likvidacionoj vrednosti nepokretnosti jer to nije navedeno u MSFI. Pored toga, likvidaciona vrednost imovine se utvrđuje prilikom popisa u cilju izrade početnog stečajnog bilansa, a ne za izradu redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je na dan 1.01.2011. godine, po osnovu relativne zastarelosti, otpisan dug na dan 31.12.2005. Nakon toga je podnet nov zahtev u 2020. za utvrđivanje prestanka poreske obaveze po osnovu zastarelosti. Da li rešenje iz 2011. prekida zastarelost, pa zastarelost počinje da teče iznova (kao što je slučaj npr. sa opomenom, zahtevom za odlaganje plaćanja duga i sl.)?
U konkretnoj situaciji, rešenjem iz 2011. godine utvrđena je zastarelost prava na naplatu duga na dan 31.12.2005. godine, pa se u skladu sa navedenim to rešenje ne bi moglo smatrati radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate duga nastalog u periodu 2006-2011 godine, jer se rešenje odnosi na period do 2005 godine.
U svakom slučaju, zahtev obveznika iz 2020. godine treba posmatrati na sledeći način:
- 01.01.2020. godine, ukoliko nije bilo zastoja zastarelosti, nastupila je apsolutna zastarelost prava na naplatu duga nastalog zaključno sa 31.12.2009. godine I lokalna poreska administracija prestanak utvrđuje po službenoj dužnosti.
- Čak i pod pretpostavkom da rešenje o zastarelosti iz 2011. godine prekida zastarelost prava na naplatu duga nastalog do dana donošenja tog rešenja, ono produžava pravo na naplatu samo do 31.12.2016.g. (jer na osnovu radnje preduzete u 2011. zastarelost prava na naplatu počinje da teče iznova od 01.01.2012.g. i teče pet godina, do 31.12.2016.g.). Ako u periodu 2011-2016 nije bilo drugog prekida ili zastoja zastarelosti onda je taj dug svakako zastareo za naplatu pre 2020. godine.
- Ako u celom periodu 2011-2020. nije bilo drugih prekida ili zastoja zastarelosti, 2020. godine je zastareo za naplatu dug nastao zaključno sa 31.12.2015. godine (njega je trebalo naplatiti ili prekinuti zastarelost u narednih pet godina: 2016, 2017, 2018, 2019, 2020 godine).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.