Questions and answers

Prema članu 138. stav 1. Zakona o sportu, odredbe Zakona o sportu i podzakonskih akata donetih na osnovu Zakona o sportu koje se odnose na način odobrenja programa i projekata kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta shodno se primenjuju i na programe kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u oblasti sporta u jedinici lokalne samouprave. Članom 121. stav 1. Zakona o sportu je propisano da za ocenu godišnjih i posebnih programa, odnosno projekata ministar nadležan za sport formira stručnu komisiju u kojoj pored predstavnika ministarstva učestvuju i predstavnici Olimpijskog komiteta Srbije, Paraolimpijskog komiteta Srbije, Sportskog saveza Srbije i Republičkog zavoda. Shodna primena člana 121. stav 1. Zakona o sportu na odobravanje programa u JLS podrazumeva da nadležni organ JLS za ocenu godišnjih i posebnih programa formira stručnu komisiju u kojoj je obavezno i predstavnik nadležnog teritorijalnog sportskog saveza JLS iz člana 138. stav 6. Zakona o sportu.  Komisija bi trebalo da se sastoji od lica koja imaju iskustvo u upravljanju  organizacijama u oblasti sporta i programima u oblasti sporta.

Odredbama člana 13. st. 7. i 8. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da ako u službenoj savetodavnoj poseti uoči propust, nedostatak ili nepravilnost u poslovanju i postupanju subjekta kod koga se poseta vrši, inspekcija u roku od osam dana nakon posete sačinjava i dostavlja ovom subjektu dopis koji sadrži preporuke ovom subjektu o tome kako da taj propust, odnosno nedostatak ili nepravilnost ispravi i obezbedi zakonito i bezbedno poslovanje i postupanje, i u kom roku to treba da učini. Dopis sa preporukama ima pravnu prirodu akta o primeni propisa.

Subjekat iz stava 7. ovog člana obaveštava inspekciju o tome da li je i kako je postupio po ovim preporukama, u roku navedenom u dopisu. Nepostupanje po ovim preporukama, kao i neobaveštavanje inspekcije od strane ovog subjekta o postupanju po ovim preporukama može, u skladu sa procenom rizika, predstavljati razlog za pokretanje inspekcijskog nadzora.

Rešenje Agencije za privredne registre nema konstitutivno dejstvo već samo deklarativno.

Saglasno navedenom, u situaciji kada je nadzirani subjekat postupio po preporuci i obavestio sportskog inspektora o svom postupanju sportski inspektor ne nalaže nadziranom subjektu da postupi po rešenju Agencije niti pokreće vanredni inspekcijski nadzor.

Odredbama člana 13. st. 7. i 8. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da ako u službenoj savetodavnoj poseti uoči propust, nedostatak ili nepravilnost u poslovanju i postupanju subjekta kod koga se poseta vrši, inspekcija u roku od osam dana nakon posete sačinjava i dostavlja ovom subjektu dopis koji sadrži preporuke ovom subjektu o tome kako da taj propust, odnosno nedostatak ili nepravilnost ispravi i obezbedi zakonito i bezbedno poslovanje i postupanje, i u kom roku to treba da učini. Dopis sa preporukama ima pravnu prirodu akta o primeni propisa.

Subjekat iz stava 7. ovog člana obaveštava inspekciju o tome da li je i kako je postupio po ovim preporukama, u roku navedenom u dopisu. Nepostupanje po ovim preporukama, kao i neobaveštavanje inspekcije od strane ovog subjekta o postupanju po ovim preporukama može, u skladu sa procenom rizika, predstavljati razlog za pokretanje inspekcijskog nadzora.

Iz navedenog proizilazi da u slučaju kada nadzirani subjekat ne postupi po preporuci iz službene savetodavne posete, u skladu sa procenom rizika takvo postupanje nadziranog subjekta može predstavljati razlog za pokretanje inspekcijskog nadzora.

Lice koje je zaposleno  u sportskoj organizaciji (sportski stručnjak, administrativni radnik, lekar i dr.) može istovremeno da bude i član organa upravljanja (zastupnik, predsednik, predsednik ili član upravnog ili nadzornog odbora, generalni sekretar) iste te sportske organizacije, jer odredbom člana 33. stav 2. Zakona o sportu nije obuhvaćena takva situacija, odnosno takvo postupanje nije suprotno navedenoj zakonskoj odredbi.

Odredbom člana 18. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da inspekcijski nadzor počinje kad inspektor uruči nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu nalog za inspekcijski nadzor. S tim u vezi, kada se radi o kancelarijskom nadzoru u kome se nalog šalje poštom, inspekcijski nadzor počinje kada nadzirani subjekat primi nalog za inspekcijski nadzor što se dokazuje povratnicom kojom nadzirani subjekat potvrđuje potpisom i pečatom sportske organizacije (ili samo potpisom) da je dana navedenog u povratnici primio nalog.

Odredbom člana 35. stav 1. Zakona o sportu propisano je da sportska organizacija može obavljati sportske aktivnosti i sportske delatnosti ako, u skladu sa ovim zakonom i sportskim pravilima, ima: učlanjene ili ugovorom angažovane sportiste; angažovane sportske stručnjake u zavisnosti od vrste delatnosti; obezbeđen odgovarajući prostor, odnosno sportske objekte i sportsku opremu; odgovarajuću unutrašnju organizaciju i finansijska sredstva, ako učestvuje u sportskim takmičenjima; osiguranu bezbednost sportista i drugih učesnika pri obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti; odgovarajući broj životinja u sportu u kojem učestvuju životinje.

Stavom 4. ovog člana propisano je da ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana utvrđuje rešenjem sportski inspektor u postupku inspekcijskog nadzora.

Na osnovu navedenog proizilazi da posle izvršenog redovnog nadzora i konstatovanja zakonitosti sportski inspektor donesi rešenje shodno odredbi čl. 35. Zakona o sportu. Takođe, rešenje se može doneti i na zahtev nadziranog subjekta po sprovedenom inspekcijskom nadzoru.

Mišljenja smo da potpisivanje zapisnika o inspekcijskom nadzoru od strane nadziranog subjekta (stranke), odnosno njegovog zastupnika ili predstavnika (prisutnog lica) nije neophodno, da potpis nadziranog subjekta na zapisniku o inspekcijskom nadzoru nije uslov njegove pravne valjanosti i da netraženje inspektora da nadzirani subjekat potpiše zapisnik i, posledično, nepotpisivanje zapisnika od strane nadziranog subjekta nije povreda postupka i ne vodi ka poništavanju rešenja donetog u tom postupku inspekcijskog nadzora. 

Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 36/15, 44/18 – dr. zakon i 95/18) brisane su odredbe čl. 35. i 14. ovog zakona, koje su se ticale potpisivanja zapisnika i kontrolne liste, kao sastavnog dela zapisnika. Time, ovaj zakon - koji je opšti (sistemski) zakon u oblasti inspekcijskog nadzora - ne sadrži obavezu inspektora (ovlašćenog službenog lica) da traži da nadzirani subjekat (stranka), odnosno njegov zastupnik ili predstavnik (prisutno lice) potpiše zapisnik, kao i kontrolnu listu – koja je sastavni deo zapisnika, niti obavezu nadziranog subjekta da potpiše zapisnik o inspekcijskom nadzoru. 

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku u članu 63. stav 2, kojim se uređuju sastavni delovi zapisnika i Zakon o inspekcijskom nadzoru u članu 35. stav 2, kojim se uređuju sastavni delovi zapisnika o inspekcijskom nadzoru, ne predviđaju potpis stranke, odnosno nadziranog subjekta kao obavezan sastavni deo zapisnika, niti kao uslov njegove punovažnosti i dokazne snage. 

Takođe, Zakon o opštem upravnom postupku u članu 63. stav 4. propisuje da je zapisnik koji je sačinjen saglasno propisu - javna isprava i dokaz o toku i sadržini preduzetih radnji i datih izjava, izuzev u delovima na koje je stavljena primedba, ne navodeći potpis stranke kao uslov za svojstvo javne isprave, odnosno pravnu valjanost zapisnika i tačnost podataka sadržanih u njemu. Imajući izloženo u vidu, primenom jezičkog, sistemskog, ciljnog i istorijskog tumačenja zaključujemo da inspektor ima ovlašćenje i mogućnost, ali ne i obavezu (dužnost), da ponudi, predloži ili zatraži od nadziranog subjekta (stranke) da potpiše zapisnik o inspekcijskom nadzoru, pa ako se inspektor koristi tim ovlašćenjem i mogućnošću a nadzirani subjekat odbije da potpiše zapisnik ili ode sa mesta preduzimanja radnje pre nego što je zapisnik zaključen, inspektor to unosi u zapisnik, sa razlozima zbog kojih je odbijeno potpisivanje zapisnika.

Članom 181. Zakona o sportu propisano je da su: "Postojeće organizacije u oblasti sporta dužne da usklade svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".

Ta obaveza postoji i za već postojeće sportske klubove koji u svom nazivu do sada nisu imali naznačeno u kojoj grani sporta se takmiče.

Osim toga, postoji obaveza sportskih organizacija koje su od ranije u svom nazivu imale reč "klub", da podnesu potvrdu nadležnog granskog saveza u okviru čijeg takmičenja su učesnici, ne samo za nove već i za ranije osnovane klubove. Ako ranije osnovani sportski klub ne učestvuje u takmičenjima i ne poseduje potvrdu o tome, moraće sam da izmeni svoj naziv i izbaci reč "klub". 

U suprotnom, sportski inspektor će pri vršenju inspekcijskog nadzora naložiti promenu naziva.

Zakon o sportu propisao je članom 31. mogućnost zaključivanja ugovora o radu između sportske organizacije i sportskog stručnjaka (trenera). Stavom 2. istog člana Zakona propisano je da sportski stručnjak zasniva radni odnos sa organizacijom u oblasti sporta zaključenjem ugovora o radu, na neodređeno vreme ili na određeno vreme najduže do pet godina, dok je stavom 3. određeno da se na zaključenje ugovora između sportskog stručnjaka i organizacije u oblasti sporta shodno primenjuju odredbe Zakona koje uređuju materiju zaključenja ugovora između sportiste i sportske organizacije. Član 31. stav 15. Zakona propisuje da se radno vreme, odmori, odsustva i druga prava i obaveze sportskog stručnjaka prema organizaciji u oblasti sporta sa kojom ima zaključen ugovor o radu, prilagođavaju režimu sportskih priprema, odnosno takmičenja. Ta odredba zapravo daje odgovor na pitanje da li sportski klub može sa trenerom da zaključi ugovor o radu "na pola radnog vremena". Radno vreme trenera u klubu u svakom slučaju ne mora biti osmočasovno dnevno radno vreme niti se insistira da bude puno radno vreme u smislu odredbi Zakona o radu. Odredbe Zakona o sportu koje uređuju radnopravni status trenera predstavljaju tzv. lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu. Sportski klub može zaključiti ugovor o radu sa trenerom i u okviru ugovora precizirati manji broj radnih časova nedeljno i za takvo angažovanje ugovoriti odgovarajuću zaradu koja zavisi od saglasnosti volja ugovornih strana. To je ujedno i najbolje rešenje kada je reč o obezbeđivanju svih prava po osnovu rada treneru, pa i prava na zdravstveno osiguranje i posedovanje zdravstvene knjižice.

Trener može da zaključi sa sportskim klubom i ugovor o stručnom angažovanju, a u skladu sa članom 31. stavom 5. Zakona koji propisuje da se bavljenje stručnim radom u skladu sa ugovorom o stručnom angažovanju smatra radom van radnog odnosa, u skladu sa zakonom. To znači da tako angažovan trener ne može imati status nezaposlenog lica pred Nacionalnom službom za zapošljavanje i da po osnovu nezaposlenosti u tom slučaju ne može dobiti zdravstvenu knjižicu.

Članom 31. stav 6. ovog Zakona predviđena je imogućnost da se trener može baviti stručnim radom u sportskoj organizaciji kao član sportskog udruženja bez ugovora, ali da tada sportska organizacija mora da donese odluku o imenovanju sportskog stručnjaka za obavljanje određenog sportskog zanimanja u sportskoj organizaciji, u skladu sa Zakonom o sportu i sportskim pravilima. U takvom slučaju trener radi bez ugovora i ima status nezaposlenog lica, ali u tom slučaju nema prava na bilo kakvu zaradu, niti na ostala prava po osnovu rada koji faktički vrši u klubu kao njegov član - sportski stručnjak.

Zakon o sportu je članom 55. stavom 2. propisao: "Skupština sportskog udruženja saziva se najmanje jedanput godišnje". Sportski klub dužan je da u što je kraćem mogućem roku zakaže i održi sednicu Skupštine, pošto prvobitna sednica nije održana usled nedostatka kvoruma. 

U slučaju da organ ili lice koje je u skladu sa odredbama Statuta kluba nadležno da zakaže sednicu Skupštine kluba, ne zakaže novu sednicu Skupštine kluba, potrebno je primeniti odredbu iz člana 55. stava 5. Zakona koja glasi: "Sazivanje skupštine sportskog udruženja može tražiti jedna trećina članova skupštine uz predlaganje dnevnog reda, a ako nadležni organ sportskog udruženja ne sazove sednicu skupštine, nju mogu sazvati oni članovi sportskog udruženja koji su tražili njeno sazivanje. Skupština se mora sazvati najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja urednog zahteva za održavanje skupštine sportskog udruženja, s tim da između podnošenja urednog zahteva za održavanje skupštine i održavanja skupštine sportskog udruženja ne sme da protekne više od 30 dana, a samo izuzetno, iz razloga utvrđenih statutom, rokovi za sazivanje i održavanje skupštine mogu biti i dvostruko duži".

Član 19. stav 1. Zakona o sportu propisuje da u sportskom takmičenju može učestvovati sportista, odnosno sportski stručnjak kome je u periodu od šest meseci pre održavanja sportskog takmičenja utvrđena opšta zdravstvena sposobnost za obavljanje sportskih aktivnosti, odnosno delatnosti. Takva dužnost nije propisana Zakonom za osobe koje se rekreativno bave sportom i koje ne učestvuju u organizovanim sportskim takmičenjima. Konkretnije rečeno, osobe koje rekreativno vežbaju u organizacijama u oblasti sporta, ne moraju imati potvrdu da su zdravstveno sposobne. 

Međutim, članom 19. stavom 5. istog Zakona propisana je obaveza utvrđivanja opšte zdravstvene sposobnosti iz stava 1. tog člana za sportiste koji se uključuju u organizovane sportske aktivnosti u organizaciji u oblasti sporta, a obaveza utvrđivanja posebne zdravstvene sposobnosti iz stava 2. ovog člana postoji, najmanje jednom godišnje, i za sportske stručnjake koji rade sa sportistima. To značajno proširuje krug lica koja moraju imati potvrdu o lekarskom pregledu, tj. potvrdu o utvrđenoj zdravstvenoj sposobnosti za bavljenje sportom. Rekreativci koji samostalno, tj. neorganizovano, prema svom planu i rasporedu, vežbaju u okviru neke organizacije u oblasti sporta, ne moraju imati utvrđenu zdravstvenu sposobnost (npr. deset prijatelja koji se podele u dve ekipe i u balonu igraju fudbal u zakupljenom terminu). 

U slučaju kada se rekreativni treninzi održavaju u organizovanim grupama, prema unapred utvrđenom vremenskom rasporedu uz nadzor ili vođenje sportskog stručnjaka, tada i osobe uključene u tako organizovane sportske aktivnosti moraju imati potvrdu o izvršenom lekarskom pregledu.

Iznos sredstava koji JLS može da dobije u okviru jednog projekta je 4.000.000 evra, dok je minimalni iznos podrške 300.000 evra. Ukupan iznos podrške za programski period 2021-2027. godine po korisniku može biti najviše 5.000.000 evra. JLS će imati mogućnost da ostvare povraćaj od 100% prihvatljivih troškova investicije za projekte koji ne stvaraju značajnu neto dobit.