Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли по закону представник Спортског завеза (као предлагача програма) мора да буде члан комисије при општини за суфинансирање/финансирање годишњих програма? Да ли је у сукобу интереса пошто општина финансира и тај савез?
Према члану 138. став 1. Закона о спорту, одредбе Закона о спорту и подзаконских аката донетих на основу Закона о спорту које се односе на начин одобрења програма и пројеката којима се остварује општи интерес у области спорта сходно се примењују и на програме којима се задовољавају потребе и интереси грађана у области спорта у јединици локалне самоуправе. Чланом 121. став 1. Закона о спорту је прописано да за оцену годишњих и посебних програма, односно пројеката министар надлежан за спорт формира стручну комисију у којој поред представника министарства учествују и представници Олимпијског комитета Србије, Параолимпијског комитета Србије, Спортског савеза Србије и Републичког завода. Сходна примена члана 121. став 1. Закона о спорту на одобравање програма у ЈЛС подразумева да надлежни орган ЈЛС за оцену годишњих и посебних програма формира стручну комисију у којој је обавезно и представник надлежног територијалног спортског савеза ЈЛС из члана 138. став 6. Закона о спорту. Комисија би требало да се састоји од лица која имају искуство у управљању организацијама у области спорта и програмима у области спорта.
У ситуацији када је током службене саветодавне посете дата препорука надзираном субјекту у виду акта о примени прописа и када је надзирани субјекат обавестио инспекцију да је поступио у складу са препоруком, да ли инспекција тада пише надзираном субјекту да поступи по решењу АПР-а и уреди захтев или покреће поступак ванредног инспекцијског надзора?
Одредбама члана 13. ст. 7. и 8. Закона о инспекцијском надзору прописано је да ако у службеној саветодавној посети уочи пропуст, недостатак или неправилност у пословању и поступању субјекта код кога се посета врши, инспекција у року од осам дана након посете сачињава и доставља овом субјекту допис који садржи препоруке овом субјекту о томе како да тај пропуст, односно недостатак или неправилност исправи и обезбеди законито и безбедно пословање и поступање, и у ком року то треба да учини. Допис са препорукама има правну природу акта о примени прописа.
Субјекат из става 7. овог члана обавештава инспекцију о томе да ли је и како је поступио по овим препорукама, у року наведеном у допису. Непоступање по овим препорукама, као и необавештавање инспекције од стране овог субјекта о поступању по овим препорукама може, у складу са проценом ризика, представљати разлог за покретање инспекцијског надзора.
Решење Агенције за привредне регистре нема конститутивно дејство већ само декларативно.
Сагласно наведеном, у ситуацији када је надзирани субјекат поступио по препоруци и обавестио спортског инспектора о свом поступању спортски инспектор не налаже надзираном субјекту да поступи по решењу Агенције нити покреће ванредни инспекцијски надзор.
У случају када надзирани субјекат не поступи по препоруци из службене саветодавне посете да ли је то основ за покретање ванредног надзора по службеној дужности?
Одредбама члана 13. ст. 7. и 8. Закона о инспекцијском надзору прописано је да ако у службеној саветодавној посети уочи пропуст, недостатак или неправилност у пословању и поступању субјекта код кога се посета врши, инспекција у року од осам дана након посете сачињава и доставља овом субјекту допис који садржи препоруке овом субјекту о томе како да тај пропуст, односно недостатак или неправилност исправи и обезбеди законито и безбедно пословање и поступање, и у ком року то треба да учини. Допис са препорукама има правну природу акта о примени прописа.
Субјекат из става 7. овог члана обавештава инспекцију о томе да ли је и како је поступио по овим препорукама, у року наведеном у допису. Непоступање по овим препорукама, као и необавештавање инспекције од стране овог субјекта о поступању по овим препорукама може, у складу са проценом ризика, представљати разлог за покретање инспекцијског надзора.
Из наведеног произилази да у случају када надзирани субјекат не поступи по препоруци из службене саветодавне посете, у складу са проценом ризика такво поступање надзираног субјекта може представљати разлог за покретање инспекцијског надзора.
Да ли лице које је запослено у спортској организацији (спортски стручњак, административни радник, лекар и др.) може истовремено да буде и члан органа управљања (заступник, председник, председник или члан Управног или надзорног одбора, генерални секретар) исте те спортске организације → одредба чл. 33. ст. 1. тачка 1) Закона о спорту?
Лице које је запослено у спортској организацији (спортски стручњак, административни радник, лекар и др.) може истовремено да буде и члан органа управљања (заступник, председник, председник или члан управног или надзорног одбора, генерални секретар) исте те спортске организације, јер одредбом члана 33. став 2. Закона о спорту није обухваћена таква ситуација, односно такво поступање није супротно наведеној законској одредби.
Ако се налог шаље поштом код канцеларијског надзора, да ли је дан започињања надзора онда дан извршења достављања по ЗУП-у?
Одредбом члана 18. Закона о инспекцијском надзору прописано је да инспекцијски надзор почиње кад инспектор уручи надзираном субјекту, односно присутном лицу налог за инспекцијски надзор. С тим у вези, када се ради о канцеларијском надзору у коме се налог шаље поштом, инспекцијски надзор почиње када надзирани субјекат прими налог за инспекцијски надзор што се доказује повратницом којом надзирани субјекат потврђује потписом и печатом спортске организације (или само потписом) да је дана наведеног у повратници примио налог.
Након извршеног редовног надзора и констатовања законитости, да ли треба да се донесе решење сходно одредби чл. 35. Закона о спорту или се исто решење доноси само на захтев надзираног субјекта?
Одредбом члана 35. став 1. Закона о спорту прописано је да спортска организација може обављати спортске активности и спортске делатности ако, у складу са овим законом и спортским правилима, има: учлањене или уговором ангажоване спортисте; ангажоване спортске стручњаке у зависности од врсте делатности; обезбеђен одговарајући простор, односно спортске објекте и спортску опрему; одговарајућу унутрашњу организацију и финансијска средства, ако учествује у спортским такмичењима; осигурану безбедност спортиста и других учесника при обављању спортских активности и делатности; одговарајући број животиња у спорту у којем учествују животиње.
Ставом 4. овог члана прописано је да испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује решењем спортски инспектор у поступку инспекцијског надзора.
На основу наведеног произилази да после извршеног редовног надзора и констатовања законитости спортски инспектор донеси решење сходно одредби чл. 35. Закона о спорту. Такође, решење се може донети и на захтев надзираног субјекта по спроведеном инспекцијском надзору.
Да ли записник о инспекцијском надзору мора потписати представник надзираног субјекта и ако мора зашто?
Мишљења смо да потписивање записника о инспекцијском надзору од стране надзираног субјекта (странке), односно његовог заступника или представника (присутног лица) није неопходно, да потпис надзираног субјекта на записнику о инспекцијском надзору није услов његове правне ваљаности и да нетражење инспектора да надзирани субјекат потпише записник и, последично, непотписивање записника од стране надзираног субјекта није повреда поступка и не води ка поништавању решења донетог у том поступку инспекцијског надзора.
Наиме, Законом о изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору („Службени гласник РС“, бр. 36/15, 44/18 – др. закон и 95/18) брисане су одредбе чл. 35. и 14. овог закона, које су се тицале потписивања записника и контролне листе, као саставног дела записника. Тиме, овај закон - који је општи (системски) закон у области инспекцијског надзора - не садржи обавезу инспектора (овлашћеног службеног лица) да тражи да надзирани субјекат (странка), односно његов заступник или представник (присутно лице) потпише записник, као и контролну листу – која је саставни део записника, нити обавезу надзираног субјекта да потпише записник о инспекцијском надзору.
Важећи Закон о општем управном поступку у члану 63. став 2, којим се уређују саставни делови записника и Закон о инспекцијском надзору у члану 35. став 2, којим се уређују саставни делови записника о инспекцијском надзору, не предвиђају потпис странке, односно надзираног субјекта као обавезан саставни део записника, нити као услов његове пуноважности и доказне снаге.
Такође, Закон о општем управном поступку у члану 63. став 4. прописује да је записник који је сачињен сагласно пропису - јавна исправа и доказ о току и садржини предузетих радњи и датих изјава, изузев у деловима на које је стављена примедба, не наводећи потпис странке као услов за својство јавне исправе, односно правну ваљаност записника и тачност података садржаних у њему. Имајући изложено у виду, применом језичког, системског, циљног и историјског тумачења закључујемо да инспектор има овлашћење и могућност, али не и обавезу (дужност), да понуди, предложи или затражи од надзираног субјекта (странке) да потпише записник о инспекцијском надзору, па ако се инспектор користи тим овлашћењем и могућношћу а надзирани субјекат одбије да потпише записник или оде са места предузимања радње пре него што је записник закључен, инспектор то уноси у записник, са разлозима због којих је одбијено потписивање записника.
Да ли "клубови" који су регистровани пре ступања на снагу закона морају имати потврду гранског савеза да континуирано учествују у спортским такмичењима? Односно, ако ту потврду немају, да ли морају мењати свој назив (избацити реч клуб)? Такође, да ли већ регистрована Спортска организација која учествује у спортским такмичењима а која у називу испред речи "клуб" не садржи назив спортске гране или дисциплине у којој се такмичи, у обавези да измени свој назив тј. усклади са новим захтевом, или се пак то односи само на новоосноване организације?
Чланом 181. Закона о спорту прописано је да су: "Постојеће организације у области спорта дужне да ускладе своју организацију, рад и опште акте са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона".
Та обавеза постоји и за већ постојеће спортске клубове који у свом називу до сада нису имали назначено у којој грани спорта се такмиче.
Осим тога, постоји обавеза спортских организација које су од раније у свом називу имале реч "клуб", да поднесу потврду надлежног гранског савеза у оквиру чијег такмичења су учесници, не само за нове већ и за раније основане клубове. Ако раније основани спортски клуб не учествује у такмичењима и не поседује потврду о томе, мораће сам да измени свој назив и избаци реч "клуб".
У супротном, спортски инспектор ће при вршењу инспекцијског надзора наложити промену назива.
Спортски клуб желео би да ангажује тренера. Да ли Спотрски клуб може са лицем које жели да ангажује као тренера да закључи уговор о раду на пола радног времена? Уколико би било стручно ангажовање (нема уговора о раду) да ли у том случају може да се води као незапослено лице и оствари право на здравствену књижицу преко Националне службе за запошљавање?
Закон о спорту прописао је чланом 31. могућност закључивања уговора о раду између спортске организације и спортског стручњака (тренера). Ставом 2. истог члана Закона прописано је да спортски стручњак заснива радни однос са организацијом у области спорта закључењем уговора о раду, на неодређено време или на одређено време најдуже до пет година, док је ставом 3. одређено да се на закључење уговора између спортског стручњака и организације у области спорта сходно примењују одредбе Закона које уређују материју закључења уговора између спортисте и спортске организације. Члан 31. став 15. Закона прописује да се радно време, одмори, одсуства и друга права и обавезе спортског стручњака према организацији у области спорта са којом има закључен уговор о раду, прилагођавају режиму спортских припрема, односно такмичења. Та одредба заправо даје одговор на питање да ли спортски клуб може са тренером да закључи уговор о раду "на пола радног времена". Радно време тренера у клубу у сваком случају не мора бити осмочасовно дневно радно време нити се инсистира да буде пуно радно време у смислу одредби Закона о раду. Одредбе Закона о спорту које уређују радноправни статус тренера представљају тзв. lex специалис у односу на одредбе Закона о раду. Спортски клуб може закључити уговор о раду са тренером и у оквиру уговора прецизирати мањи број радних часова недељно и за такво ангажовање уговорити одговарајућу зараду која зависи од сагласности воља уговорних страна. То је уједно и најбоље решење када је реч о обезбеђивању свих права по основу рада тренеру, па и права на здравствено осигурање и поседовање здравствене књижице.
Тренер може да закључи са спортским клубом и уговор о стручном ангажовању, а у складу са чланом 31. ставом 5. Закона који прописује да се бављење стручним радом у складу са уговором о стручном ангажовању сматра радом ван радног односа, у складу са законом. То значи да тако ангажован тренер не може имати статус незапосленог лица пред Националном службом за запошљавање и да по основу незапослености у том случају не може добити здравствену књижицу.
Чланом 31. став 6. овог Закона предвиђена је имогућност да се тренер може бавити стручним радом у спортској организацији као члан спортског удружења без уговора, али да тада спортска организација мора да донесе одлуку о именовању спортског стручњака за обављање одређеног спортског занимања у спортској организацији, у складу са Законом о спорту и спортским правилима. У таквом случају тренер ради без уговора и има статус незапосленог лица, али у том случају нема права на било какву зараду, нити на остала права по основу рада који фактички врши у клубу као његов члан - спортски стручњак.
Спортски клуб није одржао изборну скупштину у законском року због недостатка кворума. Шта је следећи корак који треба предузети и које су последице?
Закон о спорту је чланом 55. ставом 2. прописао: "Скупштина спортског удружења сазива се најмање једанпут годишње". Спортски клуб дужан је да у што је краћем могућем року закаже и одржи седницу Скупштине, пошто првобитна седница није одржана услед недостатка кворума.
У случају да орган или лице које је у складу са одредбама Статута клуба надлежно да закаже седницу Скупштине клуба, не закаже нову седницу Скупштине клуба, потребно је применити одредбу из члана 55. става 5. Закона која гласи: "Сазивање скупштине спортског удружења може тражити једна трећина чланова скупштине уз предлагање дневног реда, а ако надлежни орган спортског удружења не сазове седницу скупштине, њу могу сазвати они чланови спортског удружења који су тражили њено сазивање. Скупштина се мора сазвати најкасније у року од 15 дана од дана подношења уредног захтева за одржавање скупштине спортског удружења, с тим да између подношења уредног захтева за одржавање скупштине и одржавања скупштине спортског удружења не сме да протекне више од 30 дана, а само изузетно, из разлога утврђених статутом, рокови за сазивање и одржавање скупштине могу бити и двоструко дужи".
Да ли и рекреативци морају да имају обављен лекарски преглед пре започињања бављења рекреацијом у спортској организацији?
Члан 19. став 1. Закона о спорту прописује да у спортском такмичењу може учествовати спортиста, односно спортски стручњак коме је у периоду од шест месеци пре одржавања спортског такмичења утврђена општа здравствена способност за обављање спортских активности, односно делатности. Таква дужност није прописана Законом за особе које се рекреативно баве спортом и које не учествују у организованим спортским такмичењима. Конкретније речено, особе које рекреативно вежбају у организацијама у области спорта, не морају имати потврду да су здравствено способне.
Међутим, чланом 19. ставом 5. истог Закона прописана је обавеза утврђивања опште здравствене способности из става 1. тог члана за спортисте који се укључују у организоване спортске активности у организацији у области спорта, а обавеза утврђивања посебне здравствене способности из става 2. овог члана постоји, најмање једном годишње, и за спортске стручњаке који раде са спортистима. То значајно проширује круг лица која морају имати потврду о лекарском прегледу, тј. потврду о утврђеној здравственој способности за бављење спортом. Рекреативци који самостално, тј. неорганизовано, према свом плану и распореду, вежбају у оквиру неке организације у области спорта, не морају имати утврђену здравствену способност (нпр. десет пријатеља који се поделе у две екипе и у балону играју фудбал у закупљеном термину).
У случају када се рекреативни тренинзи одржавају у организованим групама, према унапред утврђеном временском распореду уз надзор или вођење спортског стручњака, тада и особе укључене у тако организоване спортске активности морају имати потврду о извршеном лекарском прегледу.
У којим границама се креће износ ИПАРД подршке за Меру 6 - Инвестиције у руралну јавну инфраструктуру ИПАРД III програма 2021-2027. године?
Износ средстава који ЈЛС може да добије у оквиру једног пројекта је 4.000.000 евра, док је минимални износ подршке 300.000 евра. Укупан износ подршке за програмски период 2021-2027. године по кориснику може бити највише 5.000.000 евра. ЈЛС ће имати могућност да остваре повраћај од 100% прихватљивих трошкова инвестиције за пројекте који не стварају значајну нето добит.