Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li nosilac programa kome su odobrena manja sredstva može da prilikom dostavljanja revidiranog programa izmeni finansijski plan (strukturu troškova) tako da uključuje novu vrstu troška koji nije bio predviđen u razmatranom predlogu programa koji se sufinansira iz budžeta JLS?
Prema čl. 32. st. 6. Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, a u vezi čl. 138. st. 1. Zakona o sportu, ako su nosiocu programa za realizaciju odobrenog programa dodeljena manja sredstva od sredstava navedenih u finansijskom planu programa, nosilac programa je obavezan da pre zaključenja ugovora o realizovanju programa dostavi JLS dopunu, odnosno izmenu predloženog programa usaglašenu sa visinom odobrenih sredstava (revidirani predlog programa) na odgovarajućem obrascu, a u suprotnom će se smatrati da je odustao od zaključenja ugovora. Ukoliko u odluci o dodeli manjih sredstava od sredstava navedenih u finansijskom planu programa nije opredeljeno za koju programsku celini ili koje programske aktivnosti se dodeljuju sredstva, onda revidirani finansijski plan ne mora da se podudara po vrstama troškova koji su bili predviđeni u prvobitnom predlogu programa, jer nosilac programa mora da celokupan program naknadno prilagodi visini odobrenih sredstava, što uključuje i pojedine troškove realizacije planiranih programskih aktivnosti.
Ako se program rada gradskih granskih saveza sastoji iz više programskih celina, da li savez može da podnese zahtev za izmenu (prenamenu) sredstava sa jedne programske celine na drugu i da tom prilikom izmeni finansijski plan (strukturu troškova), tj. zahteva novu vrstu troška?
U skladu sa čl. 32. st. 7-12. Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, nosilac godišnjeg programa može u toku godine da podnese zahtev za izmenu i/ili dopunu odobrenog godišnjeg programa, uključujući i budžet (finansijski plan) programa, ukoliko objektivne okolnosti to zahtevaju, sa opisom razloga usled kojih zahteva izmenu i/ili dopunu odobrenog godišnjeg programa. Pod objektivnim okolnostima naročito se podrazumevaju: novonastale aktivnosti koje nisu mogle da budu planirane pri predlaganju godišnjeg programa, uopšte ili na odgovarajući način, a koje utiču na kvalitet realizacije ciljeva i efekata godišnjeg programa, povećanje broja učesnika u realizaciji godišnjeg programa koji su neophodni za uspešnu realizaciju ciljeva i efekata odobrenog godišnjeg programa, obezbeđenje neophodnih uslova za realizaciju godišnjeg programa (smeštaj, zakup, prevoz, medicinska zaštita, i dr.), nužnost dodatnog angažovanja partnerskih organizacija na realizaciji godišnjeg programa, vreme realizacije godišnjeg programa i dinamiku realizacije, obuhvat lica koja su korisnici efekata godišnjeg programa, finansijski plan programa (po izvorima i vrstama troškova) i dinamički plan korišćenja sredstava, kao i druge okolnosti koje su od značaja za uspešno realizovanja ciljeva i postizanje planiranih rezultata odobrenog godišnjeg programa. Uz zahtev za izmenu/dopunu programa nosilac godišnjeg programa obavezno podnosi predlog revidiranog odobrenog godišnjeg programa na odgovarajućem propisanom obrascu utvrđenom Pravilnikom. O zahtevu se sprovodi procedura i odlučuje u skladu sa redovnom procedurom za odobravanje programa ukoliko se istim zahteva izmena budžeta programa koja podrazumeva povećanje odobrenih sredstava. Ukoliko se zahtev odobri, nadležni organ JLS sa nosiocem godišnjeg programa zaključuje aneks ugovora. Ako su nosiocu programa po zahtevu odobrena manja sredstva od sredstava navedenih u zahtevu, nosilac programa je obavezan da pre zaključenja aneksa ugovora podnese revidirani predlog programa, a u suprotnom će se smatrati da je odustao od zaključenja aneksa ugovora.
Da li se za svaku uplatu koju klub dobije podnosi periodični izveštaj kako bi mu se uplatila sledeća rata?
Prema čl. 34. st. 2-4. Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, a u vezi čl. 138. st. 1. Zakona o sportu, periodični izveštaj o realizaciji programa se podnosi u roku od 15 dana po isteku svakog kvartala u toku realizacije programa, na propisanom obrascu, ako ugovorom o realizaciji programa nije drugačije ugovoreno ili ako nije od nosioca zatraženo vanredno podnošenje izveštaja. JLS može zatražiti da se uz periodični izveštaj dostavi i celokupna dokumentacija vezana za izvršena plaćanja (izvodi, računi i dr.). Naredna avansna uplata budžetskih sredstava se neće uplaćivati onim nosiocima programa koji ne dostave periodični izveštaj.
Ukoliko se rebalansom buđžeta planiraju dodatna finansijska sredstva za finansiranje sportskih udruženja, da li JLS može u toku jedne godine da raspiše dva javna poziva za podnošenje godišnjih programa?
U skladu sa članom 113. i 117. Zakona o sportu, godišnji programi se izvršavaju prema propisanom programskom kalendaru, a ne putem javnih poziva. Samo se posebni programi izvršavaju po javnom pozivu. Ako se rebalansom budžeta obezbede dodatna srestva za finansiranje sporta u JLS, ona mogu da se koriste sa finansiranje godišnjih programa iz čl. 114. stav 3. Zakona o sportu, ili za naknadno proširenje programskih aktivnosti iz već odobrenih godišnjih programa, u skladu sa članom 32. Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljava opšti interes u oblasti sporta.
Šta se dešava ako JLS nema teritorijalni sportski savez? Kako se onda podnose godišnji programi?
Prema članu 138. stav 5. Zakona o sportu, predloge godišnjih programa organizacija u oblasti sporta sa teritorije JLS podnosi nadležni teritorijalni sportski savez JLS. Prema čl. 138. stav 6. Zakona o sportu, pod nadležnim teritorijalnim sportskim savezom za JLS smatra se onaj teritorijalni sportski savez koji je učlanjen u Sportski savez Srbije.
Članom 102. stav 3. tačka 10) Zakona o sportu propisano je da Sportski savez Srbije privremeno ostvaruje nadležnosti teritorijalnog sportskog saveza jedinica lokalne samouprave (pa i predlaganje programa) u jedinici lokalne samouprave u kojoj nije obrazovan teritorijalni sportski savez. Za preuzimanje nadležnosti od strane Sportskog saveza Srbije potrebno je da Ministarstvo omladine i sporta rešenjem utvrdi ispunjenost uslova za privremeno ostvarivanje nadležnosti (čl. 102. st. 5. Zakona o sportu).
Ako škole imaju status sportske organizacije i odobri im se godišnji program, kako će ovu vrstu finansiranja budžet grada videti s obzirom da su škole indirektni korisnici budžeta?
Prema članu 143. stav 14. Zakona o sportu, u odnosu na organizovane vannastavne sportske aktivnosti učenika kroz školske sportske sekcije, udruženja i ekipe, kao i u odnosu na obavljanje stručnog rada u sportu, škole imaju status organizacija u oblasti sporta, u skladu sa zakonom.
Članom 137. stav 1. tačka 6) i st. 2. Zakona o sportu propisano je da školski sport (unapređenje fizičkog vežbanja, rad školskih sportskih sekcija i društava, opštinska, gradska i međuopštinska školska sportska takmičenja i dr.) predstavlja potrebu i interes građana u oblasti sporta za čije zadovoljavanje JLS obezbeđuje u svom budžetu odgovarajuća sredstva.
Prema čl. 138. stav 5. Zakona o sportu, finansiranje zadovoljavanja potreba i interesa građana u oblasti školskog sporta vrši se preko godišnjih programa organizacija u oblasti sporta. Dakle, kako škola po samom Zakonu o sportu ima status organizacije u oblasti sporta ona može da bude nosilac godišnjeg programa školskog sporta koji bi se finansirao iz budžeta JLS predviđenog za finansiranje programa organizacija u oblasti sporta.
Da li JLS mogu da finansiraju programe koje ne realizuju sportski stručnjaci?
Prema članu 118. st. 4., a u vezi čl. 138. st. 1. Zakona o sportu, nosilac programa mora da ispunjava propisane uslove za obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti da bi mu se odobrio predloženi program. Uslovi za obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti od strane sportskih organizacija i sportskih saveza propisani su, u skladu sa čl. 35. stv 2. Zakona o sportu, Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti. Prema čl. 35. stav 1. tačka 2) Zakona o sportu, sportska organizacije može obavljati sportske aktivnosti i sportske delatnosti ako ima, u skladu sa Zakonom o sportu i sportskim pravilima, angažovane sportske stručnjake u zavisnosti od vrste delatnosti. Dakle, JLS ne može da odobri i finansira programa koji sadrži sportske delatnosti koje obuhvataju stručni rad u sportu ukoliko taj rad ne obavljaju lica koja imaju status sportskog stručnjaka u skladu sa Zakonom o sportu i sportskim pravilima.
Kada JLS uplati finansijska sredstva udruženju građana na uplatni račun Trezora da li udruženje može da prenese finansijskaa sredstva na račun poslovne banke i sa tog računa da vrši plaćanja?
Prema članu 14. Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, nosilac godišnjeg programa dužan je da promet budžetskih sredstava vrši preko posebnog tekućeg računa za realizaciju godišnjeg programa navedenog u predlogu programa, koji će se koristiti isključivo za budžetska sredstva koja dobija od Ministarstva nadležnog za sport, u skladu sa propisima kojima se uređuje prenos sredstava iz budžeta Republike Srbije. Izuzetak je moguć samo ukoliko nosilac odobrenog programa u toku realizacije programa nema na svom namenskom računu sredstva potrebna za realizaciju odobrenih programskih aktivnosti, i u tom slučaju neodložne obaveze može izvršiti i sredstvima iz sopstvenih izvora, sa drugog računa, u visini sredstava odobrenog budžeta i u skladu sa odobrenim programom, a saglasno propisima koji se odnose na realizaciju programa, a da naknadno izvrši transfer sredstava sa namenskog računa na račun sa kojeg je izvršeno plaćanje, pri čemu svi troškovi moraju biti adekvatno dokumentovani.
Da li se neodobravanje finansiranja programa organizacija koje nisu članovi nadležnog granskog saveza odnosi samo na godišnje programe, ili i na posebne?
Da li svaka sportska organizacija ne može da dobije više od 20% od ukupnog budžeta za sport?
U skladu sa članom 138. stav 4. Zakona o sportu, jednoj organizaciji u oblasti sporta u JLS ne može se odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume sredstava budžeta JLS predviđenih za finansiranje programa u oblasti sporta. Ograničenje važi za svaku pojedinačnu organizaciju o oblasti sporta, kao nosioca programa, a 20% se izračunava ne od ukupnih sredstava budžeta predviđenih za finansiranje sporta u JLS već u odnosu ukupnih sredstava predviđenih za finansiranje programa u oblasti sporta (nije obuhvaćeno finansiranje delatnosti organizacija kojima se osnivač JLS).
Da li svaki pojedinačan program treba da sadrži delove koji se odnose na sport dece (15%) ili se 15 % odnosi na ukupan budžet?
U skladu sa članom 138. stav 4. Zakona o sportu, troškovi odobrenog programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u JLS, utvrđeni u finansijskom planu za realizaciju programa (budžet programa) moraju se odnositi, po pravilu, najmanje 15% na aktivnosti povezane sa sportom dece. Određenje “po pravilu” znači da ova obaveza ne postoji ako je priroda programa takva da se odnosi isključivo na sport seniora.
Da li može više puta da se su/finansira isti poseban program jedne sportske organizacije?
Prema Zakonu o sportu, podnosilac programa kojim se obezbeđuje ostvarivanje potreba i interesa građana u jedinici lokalne samouprave ne može za finansiranje istih aktivnosti da podnosi programe i za sredstva od drugog nivoa vlasti u Republici Srbiji (član 137. stav 3. Zakona o sportu). Ograničenje, međutim, važi za finansiranje istih aktivnosti, što znači da se kod drugih nivoa vlasti u Republici Srbiji može podneti program za finansiranje onih aktivnosti u okviru istog programa koje nisu finansirane iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Kao što nije moguće isti program finansirati iz sredstava JLS, Republike Srbije ili autonomne pokrajine, tako nije moguće ni da JLS isti program finansira tokom godine više puta, ako su u pitanju iste programske aktivnosti. Nosilac godišnjeg programa može, međutim, u toku godine da podnese zahtev za izmenu i/ili dopunu odobrenog godišnjeg programa, uključujući i budžet (finansijski plan) programa, ukoliko objektivne okolnosti to zahtevaju, sa opisom razloga usled kojih zahteva izmenu i/ili dopunu odobrenog godišnjeg programa. Odobravanje takvog zahteva vrši se pod uslovima i na način utvrđen čl. 31. Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta.