Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Poreski obveznik je imao obaveze po osnovu pomenutog računa za period od 2009. do 2011. godine i nije imao nijednu uplatu do momenta postavljanja ovog pitanja. Rešenja za 2009. godinu su rađena 2010. godine, a za 2010. i 2011. su rađena u 2011. godine. Na koji način uraditi Rešenje za otpis dugovanja po službenoj dužnosti (s tim da ne bi bio otpisan dug u celosti) zbog apsolutne zastarelosti i na koji način odbiti troškove advokata koji zastupa poreskog obveznika u postupku? Ukoliko je moguće, može li da se objavi primer Rešenja o apsolutnoj zastarelosti po službenoj dužnosti.
U situaciji kada se poreski obveznik ili njegov punomoćnik obrati Zahtevom za zastarelost poreskog duga, potrebno je uzeti u obzir relativni rok za zastarelost. Apsolutni rok zastarelosti je poreski organ dužan da posmatra, odnosno rešava u smislu da utvrđuje prestanak poreske obaveze I preknjižava u vanbilansnu evidenciju po službenoj dužnosti.
U konkretnom slučaju, obaveze koje su dospele do 31.12.2010. godine, lokalni poreski organ je trebalo da naplati do 31.12.2015. godine (5 godina relativni rok zastarelosti) ili da u tom periodu od 2011. do 2015. godine preduzme radnju protiv poreskog dužnika u cilju naplate (na primer da izda opomenu i sl.) i na taj način prekine rok za zastarelost, tako da zastarelost počne da teče iznova. Ako do kraja 2015. godine nije prekinuta zastarelost, onda je ona nastupila 01.01.2016.g., a ako jeste prekinuta, onda se na godinu prekida dodaje još 5 godina. Ako nije bilo zastoja zastarelosti, svakako je apsolutna zastarelost za dug koji je nastao do 31.12.2010. nastupila 31.12.2020. godine. Za dug iz 2011. godine, ako je bilo prekida zastarelosti u periodu do kraja 2016. godine, zastarelost može biti produžena do kraja 2021. (ako je prekid bio u 2016.g.), a ako nije ili je prekid bio pre 2016. onda je i za taj dug nastupila apsolutna zastarelost.
Pogledaj/preuzmi:
Uputstvo za troškove postupka.docx sa objašnjenjima kada advokat može imati pravo na iste, a kada ne
Primer rešenja za apsolutnu zastarelost.docx i Primer rešenja za relativnu zastarelost.docx
Instrukcija za prenos u vanbilansnu evidenciju.docx
Primer rešenja za usvajanje zahteva za troškove postupka.doc
Primer rešenja za odbijanje zahteva za troškove postupka.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li maloletno dete, obzirom da je nasledilo nepokretnost, može biti zaduženo porezom na imovinu?
Dete koje je nasledilo nepokretnost može biti obveznik poreza na imovinu, a na njegovo ime se prenose i dugovi preminulog lica u visini i srazmeri nasleđene imovine, ako takvi dugovi postoje.
Pogledaj/preuzmi:
Bilten Ministarstva finansija_mišljenje pod tačkom 7.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se određena parcela koju poseduje poreski obveznik može obračunavati kao građevinsko zemljište, ukoliko se ona nalazi u gradskom području koje je prema Planu detaljne regulacije konkretne lokalne samouprave predviđeno za groblje?
U skladu sa članom 6b Zakona o porezima na imovinu, građevinsko zemljište je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.
Član 82 Zakona o planiranju I izgradnji, propisuje da građevinsko zemljište jeste zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Član 83 istog Zakona dalje propisuje da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa Zakonom. Stupanjem na snagu Planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Građevinsko zemljište kome je namena promenjena može se koristiti i u druge svrhe, do privođenja zemljišta planiranoj nameni.
Kada je u oporezivanje porezom na imovinu kao posebna vrsta zemljišta uvedeno drugo zemljište, Ministarstvo finansija je u predlogu Zakona navelo da drugo zemljište, u smislu ovog Zakona, jeste vodno zemljište, definisano Zakonom kojim se uređuju vode, rudno zemljište, definisano Zakonom kojim se uređuju rudarstvo i geološka istraživanja, zemljište namenjeno za sahranjivanje umrlih, zemljište namenjeno za deponovanje otpada, kao i ostale vrste zemljišta koje nije građevinsko, poljoprivredno ili šumsko zemljište. Kasnije je u Zakonu usvojena samo odredba da je drugo zemljište ono koje nije građevinsko, poljoprivredno ili šumsko (član 6a).
U konkretnom slučaju je potrebno poći od toga da je u katastru za predmetno zemljište pod vrstom zemljišta upisano „zemljište u građevinskom području“, a da je Planskim dokumentom to zemljište određeno za groblje. U skladu s navedenim je potrebno proveriti kako se zemljište zaista koristi u konkretnom slučaju, odnosno ukoliko se već koristi za sahranjivanje umrlih i već jeste groblje, treba ga oporezovati kao „drugo zemljište“.
U slučaju da plan još uvek nije sproveden i da se na predmetnoj parceli ne nalazi groblje, treba proveriti za koje namene se zemljište koristi, pa u skladu s tim treba i opredeliti vrstu za oporezivanje. Stav autora je da nema osnova da se zemljište oporezuje kao „drugo zemljište“ ukoliko ono još uvek nije groblje, odnosno ne služi za sahranjivanje umrlih.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Opštinska uprava kupila kućice od drveta koje bi se koristile za prodaju poljoprivrednih proizvoda, eventualno i drugih proizvoda npr. slika, proizvoda domaće radinosti i sl. Na koji način je potrebno vršiti dodelu kućica fizičkim licima i preduzetnicima za korišćenje u određenom vremenskom periodu u skladu s navedenom situacijom? Da li je za to potrebno da ista ta lica plaćaju naknadu za zauzeće javne površine u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara i lokalne Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina donete po osnovu istog Zakona i/ili neku drugu naknadu? Da li ove objekte, u smislu plaćanja, treba tretirati kao zauzeće javne površine za manje montažne objekte? Ukoliko je potrebno da plaćaju prethodno navedenu naknadu, na koji način odrediti ko će dobiti kućice na korišćenje i da li je moguće da se to odrediti licitacijom? Ukoliko da, šta bi bio predmet licitacije i da li je moguće iznos licitacije uplatiti na račun konkretne lokalne samouprave? Ukoliko je iznos licitacije moguće uplatiti na račun konkretne lokalne samouprave, na koji račun je potrebno izvršiti uplatu ili bi eventualno taj iznos lokalno Odeljenje za finansije trebalo da preknjiži na račun naknada za konkretno lice koje bude dobilo određenu kućicu (i koje će ubuduće dobijati rešenja o naknadama po Tarifnom broju 1)? Na koji način postupati sa depozitom koji bi bio uplaćen za učestvovanje na licitaciji?
Način dodele kućica fizičkim licima i preduzetnicima u određenom vremenskom periodu nije u nadležnosti Odeljenja za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave. Obzirom da se pitanja odnose i na to da li se kućice postavljaju na javnoj površini ili ne, kao i da li se koriste za obavljanje poslovne ili druge delatnosti, navešćemo da su po članu 236 Zakona o naknadama za korišćenje javnih površina, naknade za korišćenje javne površine, između ostalog, i naknade za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe.
Konkretna lokalna samouprava bi trebala da ima donetu Odluku o postavljanju privremenih objekata na sopstvenoj teritoriji kojom bi trebalo da bude uređeno sledeće: vrsta, izgled, uslovi i način postavljanja, korišćenja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama na teritoriji te lokale samouprave, vršenje nadzora nad primenom odredaba pomenute Odluke i inspekcijski nadzor. Takođe bi trebalo da postoji Plan postavljanja pomenutih objekata, kao i da se isti dodeljuju sprovođenjem javnog konkursa.
Navedeni postupci, kao i priprema Odluke i izdavanje odobrenja nisu u nadležnosti lokalne poreske administracije, već drugih organizacionih delova lokalne samouprave.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ko je nadležan za postupanje po zahtevima za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih sredstava sa računa javnih prihoda za koje lokalna poreska administracija ne vodi analitiku uplata?
Članom 28. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa ("Sl. glasnik RS", br. 16/16 … 19/2021), propisano je:
„Povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda obveznika, vrši Uprava za trezor na teret računa za uplatu javnih prihoda, u skladu sa članom 60. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon i 103/15).
Povraćaj javnih prihoda iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor vrši na osnovu rešenja Poreske uprave, lokalne poreske administracije, odnosno drugog akta nadležnog organa.
Za sve više ili pogrešno uplaćene javne prihode obveznika, za koje u koloni 8 Priloga 1 nije upisana reč: "PU" ili "LPA", odnosno za koje analitiku uplata ne vodi Poreska uprava ili lokalna poreska administracija, nadležni organ po čijem nalogu je izvršeno plaćanje izdaje potvrdu obvezniku da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni. Obveznik dostavlja original potvrdu, original naloga za uplatu ili izvod - kao dokaz o izvršenoj uplati, i zahtev za povraćaj više ili pogrešno uplaćenog javnog prihoda Poreskoj upravi - nadležnoj filijali, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji.
Na osnovu navedene dokumentacije Poreska uprava - nadležna filijala, odnosno lokalna poreska administracija donosi rešenje za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, i isto dostavlja Upravi za trezor na izvršenje.“
Nadležnost za postupanje po zahtevima za povraćaj više ili pogrešno uplaćenog javnog prihoda za račune za koje Poreska Uprava ili lokalna poreska administracija ne vodi evidenciju u poreskom računovodstvu, odnosno za račune za koje u koloni 8 Priloga 1 Pravilnika, nije upisana reč “PU” ili “LPA, određuje se na sledeći način:
- Ukoliko je za račun u koloni 9 Priloga 1 propisana pripadnost: 1 i/ili 2 i/ili 3 nadležna je lokalna poreska administracija. Znači, bez obzira da li prihod pripada opštini (oznaka 1), gradu (oznaka 2) ili pokrajini (oznaka 3) ili se prihod deli između njih, nadležna je lokalna poreska administracija.
- Ukoliko je za račun u koloni 9 Priloga 1 propisana pripadnost: 1 i/ili 2 i/ili 3 i 4 ili samo 4, nadležna je Poreska uprava. Znači, bez obzira da li prihod u potpunosti pripada Republici (oznaka 4) ili Republika prihod deli sa opštinom (oznaka 1) i/ili gradom (oznaka 2) i/ili pokrajinom (oznaka 3) nadležna je Poreska Uprava.
Shodno navedenom, zahtev za povraćaj se podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave ili lokalne poreske administracije prema sedištu pravnog lica ili preduzetnika, odnosno prema mestu prebivališta fizičkog lica.
Pogledaj/preuzmi:
Bilten Ministarstva finansija 5/2021.pdf i Bilten Ministarstva finansija 6/2021.pdf koji se odnose na ZPI
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je uložio jednu žalbu na poresko rešenje za 2021. godinu, uz zahtev da mu se odobri poreski kredit. U konkretnoj situaciji, poreski obveznik u trenutku donošenja rešenja nije imao prebivalište na adresi nepokretnosti. Prvostepeni organ je sve spise predmeta dostavio drugostepenom organu na odlučivanje. Nakon toga, poreski obveznik je podneo još jedan zahtev, a koji se odnosi na korekciju kvadrature i izmenu visine utvrđenog poreza za 2021. godinu na istoj nepokretnosti. Uz zahtev je priložio dokaz iz projektne dokumentacije, uz navode da mu je u ugovoru o kupoprodaji uneta pogrešna korisna površina nepokretnosti, jer su u njoj uključene i terase. Kako postupati u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir da postoje 2 (dva) zahteva istog poreskog obveznika, a drugostepeni organ nije rešio po prvoj žalbi istog poreskog obveznika?
S obzirom da je žalba na rešenje o utvrđivanju poreza u postupku po žalbi dostavljena drugostepenom organu na dalje postupanje i odlučivanje, smatramo da svako dalje postupanje prvostepenog organa po ožalbenom rešenju o utvrđivanju poreza mora sačekati odluku drugostepenog organa.
Takođe, ako je zahtev za korekciju kvadrature podnet u roku za žalbu može se posmatrati i kao dopuna žalbe u kom slučaju se može dostaviti drugostepenom organu kao dopunu žalbe.
Dalje, podneti zahtev za korekciju kvadrature, mogao bi se posmatrati kao izmenjena poreska prijava, pri čemu je dalje postupanje uređeno u skladu sa članom 40. stav 5) ZPPPA koji propisuje da se izmenjena poreska prijava ne može podneti nakon pokretanja postupka kontrole za kontrolisani period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2. podtačka (2) ovog zakona.
Takođe, prilikom odlučivanja o statusu „zahteva za korekciju“ mora se imati u vidu i odredbe Zakona o porezima na imovinu, član 33b stav 6. i stav 7. koji propisuje sledeće:
“Kad obveznik koji ne vodi poslovne knjige javnom beležniku nije dostavio izjašnjenje po svim tačkama iz stava 3. ovog člana, ili kad nije dostavio sve dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, odnosno za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, odnosno na poreski kredit, koje nadležni poreski organ ne može pribaviti razmenom podataka između državnih organa preko Servisne magistrale organa, obveznik je dužan da te podatke, odnosno dokaze dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana, ili na zahtev tog organa u ostavljenom roku u poreskom postupku.
Ako obveznik koji ne vodi poslovne knjige u propisanom, odnosno ostavljenom roku ne dostavi podatke, odnosno dokaze iz stava 6. ovog člana, smatraće se da njima ne raspolaže, pa se poreska obaveza utvrđuje na osnovu podataka i dokaza kojima raspolaže nadležni poreski organ.”
Prema navedenom, ako su činjenice takve da zahtevaju izmenu ožalbenog rešenja mora se sačekati rešenje drugostepenog organa koji će biti odlučeno o žalbenim navodima, a u skladu s tim i o prvostepenom rešenju o utvrđivanju.
Takođe, treba imati u vidu da je postupanje po konačnim rešenjima u upravnom postupku uređeno odredbama čl.176. Zakona o opštem upravnom postupku u smislu korišćenja – ponavljanja postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je kod overavanja dopisa potrebno u skladu sa zakonskim odredbama stavljati potpis i pečat na sva dokumenta? U konkretnom slučaju, JLS je dobila dopis, odnosno Zahtev za pribavljanje podataka iz službene evidencije, iz druge JLS, ali bez pečata, bez zaglavlja i neoveren. Na molbu JLS da se zahtev pečatira i overi, dobijeno je obrazloženje da navedena JLS pečat stavlja samo na rešenja, a ne i na zahteve ili dopise.
Uredbom o ustupanju podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija (Sl.glasnik RS, broj 56/2017), uređeno je da se upit za podatke i podaci iz službene evidencije mogu dostaviti elektronskom poštom ili u papirnom obliku.
Ako se upit i podaci dostavljaju elektronskom poštom, dokument je potrebno potpisati kvalifikovanim elektronskim potpisom ili na drugi način nesumnjivo utvrditi da je upit odnosno podatke dostavilo ovlašćeno službeno lice.
Upit za podatke, pored naziva organa i podataka o ovlašćenom službenom licu, mora da sadrži informacije: o upravnoj stvari o kojoj se odlučuje, broju predmeta na koji se upit odnosi i potrebnim podacima.
Ukoliko se zahtev za pribavljanje podataka dostavlja u papirnoj formi, potrebno ga je overiti pečatom i dokument mora da bude potpisan od strane ovlašćenog lica organa koji dostavlja zahtev za pribavljanje podataka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poreski organ/lokalna poreska administracija donosi rešenja za eko naknadu sa iskazanom poreskom obavezom u iznosu od „0“ dinara, ukoliko je poreski obveznik u elektronskoj prijavi iskazao „0“ prihoda? Da li poreski organ može nezavisno od podnete e–prijave kroz sistem, izvršiti promenu u bazi podataka ili je potrebno stranku uvoditi u postupak kancelarijske kontrole, ukoliko se uvidom u prihode kroz bazu APR-a u finansijskim izveštajima, konstatuje da je poreski obveznik pogrešio u popunjavanju poreske prijave za eko naknadu, da nije „nula“ prihod , već postoji određeni iznos ostvarenog prihoda?
Svaka podneta prijava i podaci iskazani u njoj nužno se proveravaju i usaglašavaju sa podacima iz APR iz finansijskih izveštaja.
Dakle, ako je proverom u podacima iz APR utvrđeno da je poreski obveznik podneo izjavu o neaktivnosti i ako je iskazani podatak o prihodu “nula”, stekli su se uslovi za donošenje rešenja sa “nulom”.
Za sve druge prijave za koje se ne može iz raspoloživih podataka utvrditi da je podatak o prihodu tačan, prijava bi trebalo da dobije status “neobrađena”, zatim da poreski organ pošalje poziv poreskom obvezniku za dostavljanje potrebnih podatka i dokumentacije iz koje se može utvrditi tačnost iskazanog podatka.
Odredbe člana 55. stav 6. ZPPPA propisuju mogućnost donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze neposrednim odlučivanjem, kada je osnov za utvrđivanje uvid u podatke iz evidencija nadležnih organa, bez prethodnog izjašnjenja obveznika, a stranka ima mogućnost žalbe u poreskom postupku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poljoprivredna gazdinstva treba da podnose poresku prijavu o utvrđenom porezu na imovinu – obrazac PPI-1? Ukoliko su u obavezi da podnesu PPI-1, na koji način iskazuju poresku osnovicu u njoj u slučaju kada jedinica lokalne samouprave nije u zakonskom roku donela i objavila cene nepokretnosti, konkretan primer za tekuću godinu?
Pojam poreskog obveznika uređen je odredbama člana 4. Zakona o porezima na imovinu.
Porez na imovinu plaća se na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije od strane lica koja imaju oporeziva prava iz člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu.
Obveznik poreza na imovinu iz člana 4. stava 1. ZPI koji ne vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji ne vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:
1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (u daljem tekstu: preduzetnik) koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod;
2) drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama;
4) fond iz stava 1. ovog člana koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije.
Obveznik poreza na imovinu iz člana 4. stav 1. ZPI koji vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:
1) pravno lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
2) nerezidentno pravno lice - za nepokretnosti za koje poresku obavezu ispunjava ogranak tog lica u skladu sa stavom 2. ovog člana;
3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama (u daljem tekstu: imovina u poslovnim knjigama), osim preduzetnika iz stava 6. tačka 1) ovog člana;
3a) fond iz stava 1. ovog člana koji vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
4) drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika iz stava 6. tačka 3) ovog člana.
Obveznikom koji vodi poslovne knjige smatra se, i:
- fizičko lice koje obavlja promet dobara ili pružanje usluga u Srbiji, pa je po tom osnovu obveznik PDV i obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnik) i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
- fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je obveznik PDV, preduzetnik je i dužan je da vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
- fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.
Fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa shodno tome nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.
Da bi se porez na imovinu utvrđivao samooporezivanjem, nužno je da obveznik vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije i da je predmetna imovina evidentirana u poslovnim knjigama.
Preduzetnik odnosno preduzetnik poljoprivrednik (obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava) nije subjekt u pravu i ne može biti stranka u postupku, kada je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na nepokretnosti čiji je imalac fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti, obveznik poreza na imovinu za te nepokretnosti je fizičko lice - imalac prava svojine na nepokretnosti.
Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo egzistira u okviru privrednog društva i predmetna imovina je proknjižena u poslovnim knjigama porez na imovinu se utvrđuje samooporezivanjem.
Prema članu 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, kad:
1) jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u slučaju kad u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine;
2) u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine, a u najopremljenijoj zoni ne postoji odgovarajuća vrsta nepokretnosti;
3) jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje zone i najopremljenije zone, kao i svaku promenu tog akta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je poslato rešenje kojim se utvrđuje porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige na adresu prebivališta koje poreski obveznik nije primio. JLS je službenim putem od MUP-a dobio sledeće podatke: da poreski obveznik ima stalno mesto prebivališta u jednom selu u JLS , a da živi u drugoj Mesnoj zajednici. Na koju od ove dve adrese je ispravno poslati rešenje?
Zakonom o prebivalištu i boravištu građana (Sl.glasnik RS, broj 87/11), uređeno je između ostalog i prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta, kao i nadležnost i način vođenja odgovarajućih evidencija, pri čemu je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio, a boravište je mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana.
Dostavljanje poreskih akata uređeno je odredbama člana 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dostavljanje poreskog akta poreskom obvezniku - fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta u skladu sa članom 36. stav 6. ZPPPA.
Prebivalište i boravište, uređeno je članom 18. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Uzimajući u obzir da je rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige dostavljano na aktuelnu adresu prebivališta poreskog obveznika, poreski akt će se smatrati dostavljenim ako je u svemu postupljeno prema odredbama o načinu dostavljanja poreskog akta (preporučenom ili običnom pošiljkom ili u elektronskom obliku preko jedinstvenog elektronskog sandučića u skladu sa članom 36. stav 3) i 4) i stav 14) ZPPPA.
Dostavljanje poreskih akata na adresu koja se prema članu 36. ZPPPA ne smatra dostavnom adresom podrazumeva da dostavljanje nije ni izvršeno, što može biti problem u daljem poreskom postupku. Shodno tome, poreski organ može, dakle bez dostavljanja zahteva MUP - u, da izvrši proveru prebivališta poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Nad poreskim obveznikom je prošle godine pokrenut stečajni postupak, obveznik se dužio porezom na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige. Poreski obveznik je podneo poresku prijavu PPI – 1 za 2020. godinu i PPI - 1 za 2021.godinu, kao i tri izmenjene poreske prijave (pod datumima kada je imovina prodavana). PIB nije menjan u toku prelaska u stečaj. Trenutno postoji dug koji je delom iz prethodnog perioda, a delom iz perioda 2020. i 2021. godina. JLS iz prodaje treba da namiri svoja dugovanja. Prilikom prodaje nije sva imovina prodata, i uvidom u dokumentaciju, postoji još jedan objekat. Stečajni upravnik sada traži da se odvoje dugovanja do i od ulaska u stečaj po osnovu poreza kako bi izmirio samo taj deo duga. Obveznik nije prebačen u vanbilansnu evidenciju, jer su rađena zaduženja, dospeva još jedan kvartal u ovoj godini dana 15.11. Na koji način postupati sa navedenim poreskim obveznikom sto se knjiženja tiče?
Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Članom 104. Zakona o stečaju propisane su obaveze stečajne mase , odnosno šta se sve može namirivati iz stečajne mase.
Prijavljivanje potraživanja uređeno je čl.111. Zakona o stečaju.
Zaključkom, stečajni sudija, usvaja konačnu listu potraživanja na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik u skladu sa članom 116. Zakona o stečaju. Dakle, zaključkom se utvrđuje visina potraživanja svakog poverioca i njegov isplatni red. Zaključak je obavezujući i za stečajnog dužnika i za poverioce.
JLS ima pravo namirenja prijavljenih potraživanja iz stečajne mase u iznosu koja su priznata u zaključku o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, prilikom deobe stečajne mase.
Obaveza podnošenja poreskih prijava za porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige je na stečajnom upravniku koji je otvaranjem stečajnog postupka preuzeo u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja u skladu sa članom 105. Zakona o stečaju. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu u skladu sa članom 133. stav 11. Zakona o stečaju, a deoba stečajne mase ( namirenje poverilaca) se vrši u skladu sa postupkom koji je propisan Zakonom o stečaju.
Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi u skladu sa članom 143. Zakona o stečaju.
Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa u skladu sa članom 144. Zakona o stečaju.
Otvaranjem stečajnog postupka privredno društvo ne dobija novi PIB. Samo se u slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica dobija novi PIB stečajne mase jer se dalji postupak stečaja nastavlja na PIB stečajna masa. Podnošenjem prijave potraživanja dobija se podatak sa kojim danom i u kom iznosu je prijavljeno potraživanje, sa tim datum se štampa kartica iz poreskog računovodstva kao dokaz o visini prijavljenih potraživanja. Obaveze koje je JLS prijavila u prijavi potraživanja naplaćuju se u postupku stečaja, a obaveze koje su dospele nakon tog datuma naplaćuju se u postupku naplate prema ZPPPA (opomena, rešenje o prinudnoj naplati...). Na kartici u poreskom računovodstvu je proknjižena tačna obaveza po osnovu poreza na imovinu koji iznos je stečajni upravnik morao da izmiri nevezano za postupak stečaja. Iznos koji stečajni upravnik namiruje, a odnosi se na postupak stečaja je iznos iz rešenja o glavnoj odnosno završnoj deobi, a po zaključku o priznatim i osporenim potraživanjima i to se vidi kao uplata na analitičkoj kartici. Kada sve te uplate budu izvršene i proknjižene dobiće se tačno stanje na kartici u poreskom računovodstvu.
Stečajnom upravniku treba da se odvoje dugovanja sa instrukcijama za plaćanje kako bi se tačno izvršile uplate prijavljenih potraživanja iz stečajne mase. Nakon okončanja stečajnog postupka putem bankrotstva (rešenje o završnom ročištu koje donosi stečajni sudija) prenosi se u vanbilansno poresko računovodstvo iznos neplaćene poreske obaveze u skladu sa članom 23. i članom 163a ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li su indirektni korisnici budžeta jedinice lokalne samouprave (mesne zajednice, predškolska ustanova, turistička organizacija itd.) kao i škole, dom zdravlja u obavezi da podnesu prijavu za eko naknadu, ili se donosi rešenje sa oslobođenjem ili nisu u zakonskoj obavezi da podnose prijave?
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine plaćaju pravna lica i preduzetnici.
Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada su propisani kriterijumi za plaćanje naknade, za plaćanje nakade neophodno da pravno lice ili preduzetnik ispunjava sledeće uslove :
- da ima pretežnu šifru delatnosti registrovanu u APR ili delatnost od koje ostvaruju najviše prihoda;
- da se njegova pretežna delatnost nalazi pobrojana u Prilogu Uredbe;
- da pravno lice vodi poslovne knjige po Zakonu o računovodstvu i da se razvrstava u skladu sa ovim zakonom na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice;
- da ima prihod ostvaren u prethodnoj godini, jer je uslov iz zakona da naknada ne može biti veća od 0,4% tog prihoda.
Članom 4. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, stambene zgrade, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Takođe se odredbe ovog zakona ne odnose na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti. Da li su subjekti koji su navedeni obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, zavisi od toga da li ispunjavaju napred navedene kriterijume.
Uvidom u podatke poslovnog subjekata na internet stranici Agencije za privredne registre može se proveriti, da li vode poslovne knjige primenom Zakona o računovodstvu, da li se razvrstavaju prema Zakonu o računovodstvu provera se vrši u delu gde se nalaze finansijski izveštaji.
Pravna lica budžetski korisnici (indirektni korisnici budžeta - oznaka KJS 2, koji se isključivo finansiraju iz budžeta i nemaju račune kod banke), što znači da ne predaju završne račune u APR i ne razvrstavaju se, dakle nemaju sve elemente za plaćanje naknade, tako da nisu ni obveznici predmetne naknade i ne podnose prijavu.
Na sajtu Uprave za trezor se objavljuju spiskovi korisnika javnih sredstava, pri čemu treba voditi računa da se taj spisak sastoji iz dva dela : oni koji su uključeni u konsolidovani račun trezora i koji se finansiraju isključivo iz budžeta RS (ne razvrstavaju se po Zakonu o računovodstvu) i oni koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora (oznaka KJS 7), koji se finansiraju delom iz budžeta RS, a delom samostalno, pa se shodno tome razvrstavaju po Zakonu o računovodstvu. Šifre pretežnih delatnosti pobrojane su u Prilogu Uredbe.
Pogledaj/preuzmi:
Odgovor Ministarstva životne sredine (vidi odgovor pod tačkom 7).pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.