Питања и одговори

У случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак у односу на стечајног дужника се обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Уговор о продаји дужника као правног лица мора да садржи осим битних елемената уговора и све појединости које се односе на предметну продају, у складу са чланом 136. Закона о стечају.

Након правоснажности решења о обустављању стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица, стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом. Наведено решење са доказом о уплати новчаног износа је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину. Решење се објављује на огласној и електронској табли суда и доставља разлучним односно заложним повериоцима. Жалбу могу поднети сва заинтересована лица у складу са чланом 133. став 13. Закона о стечају.

Чланом 10. став 7. тачка 1 Закона о порезима на имовину, прописано је да пореска обавеза настаје даном стицања права:

- када је основ стицања правни посао - дан закључења правног посла осим, када се право стиче на непокретности као будућој ствари, даном стицања права сматра се дан примопредаје, односно дан ступања у посед те непокретности ;

- када је основ стицања уговор о доживотном издржавању, даном стицања права сматра се дан смрти примаоца издржавања, у прописаним случајевима када је доживотно издржавање уговорено;

- када је основ стицања уговор о статусној промени – дан регистрације статусне промене, у складу са законом којим се уређује регистрација.

Чланом 10. став 7. тачка 2 Закона о порезима на имовину, прописано је да пореска обавеза настаје даном правоснажности акта надлежног органа управе или другог органа или лица са јавним овлашћењем, односно одлука суда.

С обзиром да Закон о порезима на имовину не прецизира дан настанка пореске обавезе у случају продаје дужника као правног лица (да ли је то дан закључења уговора или дан правоснажности решења), а у складу са одредбама члана 133. став 13.  Закона о стечају, сматрамо да је пореска обавеза „купца стечајног дужника као правног лица“ настала правоснажношћу решења суда којим се констатује да је продаја извршена и које је са доказом о уплати новчаног износа основ за стицање и упис права својине.

Све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Према одредби члана 20. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, измирење пореске обавезе лица у стечају уређено законом којим се уређује стечај, пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирује стечајна маса у односу на коју се стечајни поступак наставља.

Погледај/преузми:

Мисљење Министарства финансија_стецај настанак обавезе.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 74. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да ако се дуговани порез обезбеђује хипотеком на непокретности, тржишна вредност средства обезбеђења не може бити мање од 120% висине дугованог пореза чија се наплата обезбеђује. 

Ако се од дужника, као средство обезбеђења наплате, захтева упис хипотеке на непокретности, локална пореска администрација опредељује дужникову конкретну непокретност или више њих водећи рачуна да непокретност није оптерећена хипотеком у корист другог повериоца, да њена тржишна вредност није мања од 120% износа дугованог пореза, као и да се принудна наплата из те непокретности њеном продајом, за случај да дужник не поштује одобрену динамику плаћања доспелог дуга и прописане рокове за плаћање текућих обавеза, може ефикасно извршити.

Поред сачињавања и потписивања записника о усаглашавању стања са пореским обвезником на одређени дан, са којим се тражи одлагање плаћања дугованог пореза, ЛПА је такође у обавези да јавном бележнику достави и обавештење у форми дописа којим се јавни бележник обавештава да се као средство обзбеђења наплате дугованог пореза прихвата јемство другог лица које је власник имовине, хипотека на конкретној непокретности, износ укупног дуга који се обезбеђује и број рата на који се одлаже плаћање дугованог пореза.

Одредбама члана 22. став 1. Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова (“Службени гласник РС” 41/18 и 95/18), јавни бележник по службеној дужности доставља Служби за катастар непокретности исправу која представља правни основ за упис промене у катастру у року од 24 часа од тренутка састављања, потврђивања, односно оверавања јавно бележничке исправе у складу са чланом 23. истог закона.

Када је у питању јемство другог лица које је власник имовине, као средство обезбеђења плаћања, да би се понуђена непокретност могла прихватити као квалитетно средство обезбеђења нема посебних услова у односу на хипотеку на непокретности самог пореског обвезника. Потребно је да јемац буде власник имовине на којој ће се уписати приоритетна хипотека на име одлагања плаћања дугованог пореза пореског обвезника, затим да се у поступку одлагања уз захтев достави и процена предметне непокретности, чија процењена вредност није мања од 120% износа дугованог пореза.  Након уписа терета на име одлагања дугованог пореза, што се констатује увидом у препис листа непокретности, сачињава се споразум/решење о одлагању плаћања дугованог пореза.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Обавезе локалне пореске администрације у вези утврђивање висине накнаде за конверзију права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, уређене су одредбама члана 3. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду.

Чланом 3. предметног закона, прописано је да висину накнаде за конверзију утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско правне односе, у складу са актом о утврђивању просечне цене квадратног метра грађевинског земљишта по зонама за утврђивање пореза на имовину, донетим од стране јединице локалне самоуправе, у складу са прописом којим се уређује порез на имовину, на територији на којој се налази грађевинско земљиште за које је поднет захтев за конверзију и спроведеног поступка у складу са овим законом. Тако утврђена накнада представља тржишну вредност предметног грађевинског земљишта.

Висина накнаде из става 1. овог члана може се умањити у складу са условима прописаним овим законом и прописима о контроли државне помоћи.

Сходно наведеном, на захтев органа за имовинскоправне односе, локална пореска администрација доставља  податке о припадајућој зони и просечној цени квадратног метра грађевинског земљишта из Одлуке о утврђивању просечних цена квадратног метра грађевинског земљишта у зони на територији општине која се користи за утврђивање пореза на имовину.

Погледај/преузми: 

Пример акта који се доставља по захтевима за конверзију права коришћења у право својине на грађевинском zemljištu.docx

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Поништавање пореског управног акта у пореском поступку уређено је чланом 152. Закона о пореском поступку и пореској администрацији,а у ставу 3. наводи се:

“Ако другостепени орган нађе да ће недостатке првостепеног пореског поступка брже и економичније отклонити првостепени порески орган, он ће својим решењем поништити првостепени порески управни акт и вратити предмет првостепеном пореском органу на поновни поступак. У том случају другостепени орган дужан је да својим решењем укаже првостепеном пореском органу у којем погледу треба да допуни поступак, а првостепени орган дужан је да у свему поступи по другостепеном решењу и да без одлагања, а најкасније у року од 40 дана од дана пријема другостепеног решења, донесе ново решење”.

Сходно наведеном, сматрамо да на основу става другостепеног органа, с обзиром да се више не ради о поступку принудне наплате и да се обвезнику не може поново налагати уплату обавезе која је већ плаћена,  првостепени орган у поновном поступку може сачинити – записник  у коме би се констатовало поступање првостепеног органа по налозима из другостепеног решења, са констатацијом да је обавеза плаћена. Записник се доноси у складу са чланом 63. Закона о општем управном поступку.

Погледај/преузми:

Пример записника_поновни поступак.доц

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица уређена је одредбама члана 22. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Смрћу пореског обвезника престаје његова пореска обавеза. Пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

Сви поступци у односу на преминуло физичко лице се обустављају даном смрти у складу са чланом 45. Закона о општем управном поступку.  Уколико је порески орган доносио акта у пореском поступку након смрти пореског обвезника, на његов ЈМБГ, донета су неосновано и потребно их је сторнирати у пореском рачуноводству.

Уколико није било оставинске расправе и решено питање заоставштине, од дана смрти, обвезник пореза на имовину на права на непокретности преминулог обвезника је држалац непокретности. Обавеза је, дакле, држаоца непокретности да локалној пореској администрацији према месту где се непокретност налази, достави доказ о смрти пореског обвезника и да поднесе пореску пријаву PPI-2 за утврђивање пореза на имовину, на своје име.

Сама чињеница да ће држаоци таквих непокретности добити решења о утврђивању обавезе без пореског кредита на преминуло лице, у великом броју случајева ће утицати да држаоци, као порески обвезници, дођу у порески орган да расправе стање и поднесу пореску пријаву на своје име.

Порески орган може у поступку да предузме и следеће радње ради утврђивања новог чињеничког стања значајног за опорезивање, и то :

-  достави позив на адресу непокретности;

- од надлежног суда затражити достављање оставинског решења или податка да ли је поднет захтев за покретање оставинске расправе;

-  пошаље дописе другим органима и организацијама чије услуге користе грађани општине који би могли да помогну у прикупљању података који су од значаја за поступак (ЕДБ, ПТТ, комунална предузећа и сл.);

- одлазак на терен.

Сходно наведеном, препорука је да порески орган сачини службену белешку о утврђивању чињеничног стања од значаја за опорезивање, у којој ће констатовати и оценити доказе којима располаже у смислу утврђивања тачног стања и утврђивања обавеза обвезницима који имају опорезива права. 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Закон о порезима на имовину одредбама члана 6б  дефинише појам помоћних објеката.

Помоћни објекти су:

(1) самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то:

- помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.);

- помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.);

(2) економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;

(3) надстрешнице основе преко 10 м2 које су самостални објекти.

Ако објекат чини више посебних целина које се могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности.

Сходно наведеном, уколико објекат служи за обављање делатности не би могао да се разврста у групу “гараже и помоћни објекти”.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Прекид рока застарелости уређен је одредбама члана 114д Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Ова одредба у Закону о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији у примени је од 08.07.2007. године. Наведеним чланом прописано је да се застарелост прекида сваком радњом Пореске управе – пореског органа, предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, односно радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања.  После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост.

Одредбама члана 114ж Закона о пореском поступку и пореској администрацији који је у примени од 27.03.2009. године дефинисана је апсолутна застарелост. Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена преплата.

Чланом 114з Закона о пореском поступку и пореској администрацији који је уведен од 04.07.2014. године и измењен од 01.01.2016. године, прописује се застој застарелости права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања.

Застарелост права Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања не тече:

1. за време од покретања управног спора до правоснажне судске одлуке;
2. за време када је другим законом прописано да се порески поступак не може отпочети, односно да се започети порески поступак прекида;
3. за време када је у складу са одредбама чланова 73, 74, 74а и 74б ZPPPA, плаћање дугованог пореза одложено.

Време трајања застоја застарелости продужава апсолутну застарелост. Сходно наведеном, радња достављања решења о принудној наплати 2016. године не продужава апсолутну застарелост. 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да ако је другим законом питање из области коју уређује овај закон уређено на другачији начин, примењују се одредбе овог закона.

Ако овим законом није друкчије прописано, порески поступак се спроводи по начелима и у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак, односно у складу са одредбама закона којим се уређује инспекцијски надзор.

Члан 146.  Закона о управном поступку, прописује да је закључак управни акт којим орган управља поступком и који се доноси кад овим законом није одређено да се доноси решење.

Члан 136.  ЗУП прописује да се решењем одлучује о праву, обавези или правном интересу странке, као и у другим случајевима који су овим законом одређени.

Члан 157. истог закона уређује одустанак од жалбе и прописује да када жалилац одустане од жалбе, поступак по жалби обуставља се решењем које садржи И трошкове поступка по жалби.

Члан 148.  Закона о пореској администрацији и пореском поступку прописује да подносилац жалбе може одустати од жалбе до доношења решења по жалби. Ако порески обвезник одустане од жалбе, поступак по жалби обуставља се закључком.

Сходно томе, узимајући у обзир наведене одредбе, за одустанак од жалбе на решење локалне пореске администрације, које је донето у складу са ZPPPA, примењују се одредбе тог закона, а не ЗУП, што значи да се доноси закључак са позивањем на члан 148.  ZPPPA.

У вези допуштености жалбе на закључак о обустављању поступка по жалби прописано је следеће:

Чланом 34. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да Закључак представља порески управни акт који се доноси у току пореског поступка. Закључком се одлучује о питањима која се тичу поступка, као и о оним питањима која су као споредне појаве у вези са спровођењем поступка, а не решавају се решењем.

Против закључка допуштена је посебна жалба, само када је то изричито законом предвиђено. Такав закључак мора бити образложен и садржати поуку о правном леку. Законом о пореском поступку и пореској администарцији прописано је да жалба није допуштена против закључка:

- којим се одлучује о продужењу рока за подношење пореске пријаве (члан 39. став 2.);

- о постављању заступника по службеној дужности (члан 16. став 3.);

- којим се одлучује о захтеву за повраћај у пређашње стање (члан 53. став 5.);

- којим се прекида поступак принудне наплате до доношење одлука о приговору на процену пописаних ствари (члан 100. став 6.);

- којим се одлучује о приговору на налог теренске контроле (члан 124. став 4.);

- о мери привременог печаћења пословног или складишног простора (члан 126. став 2.);

- по захтеву за одлагање извршења ожалбеног решења (члан 147. став 3.).

У свим осталим случајевима у којима се доноси закључак као порески управни акт, жалба је допуштена у складу са чланом 34. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

У вези уплате административне таксе на жалбу прописано је следеће:

Тарифни број 6. Закона о републичким административним таксама прописује да се плаћа такса за жалбу органу, ако овим законом није друкчије прописано.

Према овом закону у складу са чланом 5., ако Тарифом није друкчије прописано, таксена обавеза настаје:

1) за захтеве - у тренутку њиховог подношења;

2) за решења, дозволе и друге исправе - у тренутку подношења захтева за њихово издавање;

3) за управне радње - у тренутку подношења захтева за извршење тих радњи.

Члан 6.  истог закона даље прописује да се такса плаћа у тренутку настанка таксене обавезе, ако овим законом није друкчије прописано.

Према члану 14. истог закона, ако обвезник који је дужан да плати таксу, органу непосредно поднесе захтев уз који није приложен доказ о уплаћеној такси у прописаном износу, осим у случају уплате у готовом новцу, одговорно лице органа надлежног за пријем захтева затражиће од обвезника да поднесе доказ о уплати прописане таксе у року од десет дана од дана подношења захтева и упозорити га на последице неплаћања таксе, о чему се на поднетом захтеву сачињава забелешка.

Ако захтев, уз који није приложен доказ о плаћеној такси у прописаном износу стигне поштом, одговорно лице органа надлежног за пријем захтева позваће обвезника писменом опоменом да, у року од десет дана од дана пријема опомене, плати прописану таксу и таксу за опомену и упозорити га на последице неплаћања такси.

Ако обвезник, у року из ст. 1. и 2. овог члана, не поднесе доказ да је такса уплаћена у прописаном износу, наплата прописане таксе и таксе за опомену из става 2. овог члана врши се пре уручења затраженог решења или друге исправе, односно пре саопштења обвезнику да је радња извршена.

Ако обвезник из ст. 1. и 2. овог члана не поднесе доказ да је прописана такса, као и такса за опомену, уплаћена, надлежни орган ће обавестити обвезника када спис буде донет, односно радња извршена и, ако таксе не буду уплаћене и доказ о томе достављен надлежном органу, по истеку десет дана од дана обавештења обавестити Пореску управу и приложити потребне доказе, ради покретања поступка принудне наплате.

Узимајући у обзир наведене одредбе Закона о републичким административним таксама, по ком се наведена такса и плаћа, сматрамо да је обавеза плаћања таксе настала подношењем жалбе, односно да је обвезник био дужан да уз жалбу поднесе и доказ о плаћеној административној такси, што у конкретном случају обвезник није учинио.

Законом није прописано да одустанак од жалбе ослобађа обвезника плаћања таксе, па у том смислу сматрамо да треба поступити у складу са чланом 14. Закона о републичким административним таксама.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 6а Закона о порезима на имовину прописано је да се за сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности разврставају у следеће групе одговарајућих непокретности:

1) грађевинско земљиште;

2) пољопривредно земљиште;

3) шумско земљиште;

4) друго земљиште;

5) стан;

6) кућа за становање;

7) пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности;

8) гараже и помоћни објекти.

Ако објекат чини више посебних целина које се у смислу става 1. овог члана могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности.

Објекат који је јединствена целина мешовитог карактера, за потребе утврђивања пореза на имовину, разврстава се у складу са ставом 1. овог члана према претежној намени.

Чланом 6б Закона прописано је да код разврставања непокретности у складу са чланом 6а став 1. овог закона, поједини појмови имају следеће значење:

5) "кућа за становање" је објекат намењен за становање или за повремени боравак (породична кућа, вила, викендица, планинска колиба, ловачка кућа и сл.), осим кад је (у целини или у претежном делу), категорисана за обављање делатности или се у њој (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност;

8) "помоћни објекти" су:

(1) самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то:

- помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.);

- помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.);

(2) економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;

(3) надстрешнице основе преко 10 м2 које су самостални објекти.

Сходно наведеним законским одредбама, с обзиром да су  “летње кухиње”  функционално опремљене као стамбени простор, сматрамо да се ови објекти разврставају у групу “кућа за становање”.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Наплата пореза и споредних пореских давања, у поступку принудне наплате, спроводи се на предметима принудне наплате који су прописани одредбама члана 84. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Предмети принудне наплате одређују се решењем, а могу бити:

1) новчана средства пореског обвезника;

2) новчана потраживања пореског обвезника;

2а) зарада, односно накнада зараде, односно пензије, као и на другим врстама прихода на текућим рачунима физичких лица (од 28.04.2018. године), у делу који није изузет од извршења према закону којим се уређује извршење и обезбеђење;

3) неновчана потраживања и друга права пореског обвезника;

4) готов новац и хартије од вредности;

4а) штедним улозима (од 28.04.2018. године);

5) покретне ствари;

6) непокретности.

Надлежни порески орган одлучује који ће предмет или предмети бити узети у поступку принудне наплате и важно је нагласити да се принудна наплата може спроводити у исто време на једном или више предмета принудне наплате. Оваквим законским решењем надлежни порески орган има правни основ да се неплаћени порез и споредна пореска давања наплате најефикасније уз поштовање свих законских норми.

Предмети принудне наплате одређују се решењем надлежног пореског органа.

Чланом 96а став 6 -11. Закона о пореском поступку и пореској администрацији,  прописана је принудна наплата пореза и споредних пореских давања из других прихода на текућим рачунима, на основу решења из члана 92. став 2. ZPPPA запленом и преносом средстава са текућег рачуна отвореног код банке на одговарајући уплатни рачун јавних прихода, на основу решења о принудној наплати.

Погледај/преузми: 

1) Пример дописа који се упућује Народној банци Srbije.docx

2) Пример дописа који се након добијања података од НБС доставља банци код које дужник има отворен račun.docx

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак у односу на стечајног дужника се обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Уговор о продаји дужника као правног лица мора да садржи осим битних елемената уговора и све појединости које се односе на предметну продају.

Након правоснажности решења о обустављању стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити огдоварајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом. Наведено решење са доказом о уплати новчаног износа је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину. Решење се објављује на огласној и електронској табли суда и доставља разлучним, односно заложним повериоцима. Жалбу могу поднети сва заинтересована лица у складу са чланом 133. став 13. Закона о стечају.

Све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Сходно одредби члана 20. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији измирење пореске обавезе лица у стечају уређено законом којим се уређује стечај, јасно је да пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирује стечајна маса у односу на коју се стечајни поступак наставља.

Сходно наведеном, а узимајући у обзир да порески орган располаже правоснажним решењем о обустави стечајног поступка, постоји правни основ да се све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица прекњиже на ПИБ стечајне масе, као и све касније промене које се односе на поступак стечаја који се наставља над ПИБ стечајна маса.

У пореском рачуноводству на ПИБ стечајне масе врше се књижења према решењима о деоби стечајне масе, а која би требало да буду донета у складу са закључком о признатим и оспореним потраживањима. Након завршне деобе стечајне масе и правоснажношћу решења о закључењу стечајног поступка над стечајном масом (у конкретном случају), на основу кога се спроводи брисање из регистра АПР, постоји правни основ да се изврше и друга књижења на ПИБ стечајне масе.

Пореску пријаву PPI 1 за привредна друштва у стечају подноси стечајни управник и те обавезе се књиже на ПИБ стечајна маса. Привредно друштво које наставља са пословањем као активно привредно друштво након продаје у поступку стечаја, подноси пореске пријаве за имовину коју је стекао у том поступку и то од дана правоснажности решења којим се констатује да је продаја извршена (члан 133. став 13. Закона о стечају и члан 10. став 7.  тачка 2 Закона о порезима на имовину).

Дакле, морају се раздвојити обавезе, с обзиром да постоје два ПИБ и два обвезника.

Правни основ за прекњижавање обавеза са ПИБ стечајног дужника који је продат у поступку стечаја је решење којим се обуставља стечајни поступак и констатује извршена продаја. Као пратећи документ је уговор о продаји стечајног дужника као правног лица.

Правни основ за искњижавање обавеза са ПИБ стечајне масе је решење о закључењу стечајног поступка над стечајном масом, на основу кога се између осталог спроводи и брисање из регистра АПР. Најновијим изменама ZPPPA одредбама члана 163а, прописано је да се у ванбилансно пореско рачуноводство преносе и обавезе и преплате пореских обвезника над којим је стечајни поступак окончан путем банкротства у складу са законом којим се уређује стечајни поступак. То значи да са правоснажношћу решења о закључењу стечајног поступка са ПИБ стечајне масе, треба да се пренесу потраживања и преплате у ванбилансну пореско рачуноводство.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Институт реорганизације уређен је у складу са одредбама чланова од 155. до 173. Закона о стечају. Вољом учесника поступка реорганизације могу се битно изменити односи стечајног дужника и његових поверилаца, али исто тако и променити власничка структура и спровести статусне промене стечајног дужника. Изгласани план реорганизације правоснажношћу стиче снагу извршне исправе и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су наведена у плану реорганизације. Усвојени план реорганизације има последице и на све друге стечајне повериоце чија су потраживања обухваћена планом. То значи да се под истим условима намирују и потраживања поверилаца који су гласали против усвајања плана или се о њему нису изјашњавали. Важно је да су њихова потраживања обухваћена планом реорганизације, без обзира да ли је исти усвојен након покретања стечајног поступка или као унапред припремљени план реорганизације.

С обзиром да је програмски веома захтевно решити све могућности за измирење потраживања које се могу предвидети „Унапред припремљеним планом реорганизације“ – UPPR , тренутно је једино могуће ручним налозима (тзв.“Р-налози“) појединачно у пореском рачуноводству прокњижити промене према доспећу намирења у UPPR.

Правоснажно решење о усвајању UPPR је правни основ за спровођење одговарајућих књижења према усвојеном начину намирења обавеза. Књижења у пореском рачуноводству врше се према роковима из UPPR, не пре.

Имајући у виду да је план реорганизације у стечајном поступку (чије је усвајање решењем потврдио суд), према члану 41. Закона о извршењу и обезбеђењу извршна исправа, у случају неизвршавања обавеза које су утврђене планом, може се извршити наплата у извршном поступку преко извршитеља.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.