Питања и одговори

У складу са чланом 74. став 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у споразуму, односно решењу о одлагању плаћања дугованог пореза обавезно се уноси упозорење пореском дужнику да ће, ако се не придржава рокова из споразума , односно решења, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, надлежни порески орган по службеној дужности поништити споразум, односно укинути, а доспели, неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити из средстава обезбеђења или у поступку принудне наплате пореског дуга.

Ако се доспели, а неплаћени порески дуг наплаћује из средства обезбеђења наплате, не доноси се решење о принудној наплати, већ се само обавештава порески обвезник да ће се приступити принудној наплати доспелог, а неплаћеног пореског дуга из датих средстава обезбеђења наплате у складу са законом.

За пореске дужнике којима је одобрено одлагање плаћања дугованог пореза за које према Закону о пореском поступку и пореској администрацији не треба захтевати средство обезбеђења нити испуњење услова из Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга (члан 74. став 6. Закона о пореском поступку и пореској администрацији), у решењу о одлагању плаћања дугованог пореза обавезно се уноси упозорење пореском дужнику да ће, ако одложени дуг не плаћа у роковима из решења, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, надлежни порески орган по службеној дужности укинути решење и доспели а неплаћени порески дуг наплатити у поступку принудне наплате над обвезником, а сагласно одредбама члана 74. став 9. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Принудна наплата се спроводи из предмета принудне наплате прописаних чланом 84. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Сходно наведеном, након доношења решења о укидању споразума/решења о одлагању плаћања дугованог пореза доноси се обавештење, као порески акт којим се порески обвезник обавештава о даљем току поступка наплате. Без обзира да ли је донето решење о одлагању плаћања дугованог пореза на рате са средством обезбеђења или без средства обезбеђења, након доношења решења о укидању решења о одлагању плаћања, не доноси се опомена као порески акт, порески орган само обавештава пореског обвезника да ће приступити наплати доспелог, а неплаћеног дуга у складу са законом.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Уредбом о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности и износима накнада прописани критеријуми за плаћање накнаде, неопходно је да правно лице или предузетник испуњава следеће услове:

• да има претежну шифру делатности регистровану у Агенцији за привредне регистре или делатност од које остварују највише прихода;
• да се његова претежна делатност налази побројана у Прилогу Уредбе;
• да правно лице води пословне књиге по Закону о рачуноводству по ком се разврстава у складу са овим законом на микро, мало, средње или велико правно лице;
• да има приход остварен у претходној години, јер је Законом прописан услов да накнада не може бити већа од 0,4% тог прихода.

Наиме, у Прилогу Уредбе, као делатности које имају мали негативан утицај на животну средину побројане су између осталог и услужне делатности у које спада и делатност удружења, а у редовном годишњем финансијском извештају ових правних лица, у билансу успеха  у пословне приходе, између осталог, спадају и приходи од чланарина и донација и др.

Сходно наведеном, сматрамо да су сва удружења обвезници накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, а обзиром да ниједном одредбом нису изузети. Удружења су у законској обавези да поднесу пријаву, при чему накнаду плаћају удружења која обављањем делатности остварују пословни приход, а што представља податак исказан у финансијском извештају у билансу успеха у делу Пословни приходи, док се онима чији пословни приход износи 0 (нула) динара, доноси решење којим се утврђује накнада у износу 0 (нула) динара.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Законом о планирању и изградњи, реконструкција јесте извођење радова на постојећем објекту у постојећем габариту и волумену објекта којима се побољшава стање објекта (утиче на стабилност и сигурност објекта, мењају конструктивни елементи, повећава број функционалних јединица у самом објекту, мења спољни изглед објекта). У том случају као година за обрачун амортизације узима се година у којој је извршена реконструкција.

Адаптација објекта представља радове мањег обима који не утичу на измену године за амортизацију  (промена организације простора у објекту, замена уређаја, постројења, опреме, којима се не утиче на стабилност и сигурност објекта, не мењају конструктивни елементи, не мења спољни изглед). Доградња је извођење радова којима се изграђује нови простор ван постојећег габарита објекта, као и надзиђивање објекта и са њим чини јединствену грађевинску, функционалну или техничку целину.

Уколико новоизграђени простор, формиран доградњом или надзиђивањем постојећег објекта, чини засебну грађевинску и економску целину која може бити самостални предмет промета, основица пореза на имовину се умањује за амортизацију почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња или реконструкција тог посебног дела. У том случају нема основа да се на постојећем делу мења амортизација,  постојећа пријава се не мења, а обвезник подноси посебну пријаву за дограђени објекат са припадајућом годином изградње.

У случају када је извршена доградња или надзиђивање постојећег објекта, а изведеним радовима је формирана јединствена грађевинска, функционална или техничка целина, која само као јединствена може бити предмет правног промета и која се као јединствена опорезује порезом на имовину, вредност објекта која чини основицу пореза на имовину умањује се за амортизацију, која се обрачунава за број година од истека године у којој је извршена изградња (последња реконструкција) постојећег објекта, а који је умањен сразмерно учешћу корисне површине постојећег објекта у односу на укупну корисну површину тог објекта након доградње.

Погледај/преузми:

 - Мишљење Министарства финансија_Билтен 9/2015 на тему обрачуна амортизације.пдф.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Законом о озакоњењу објеката, пореске пријаве дужни су да подносе како физичка тако и правна лица. Цркве и верске заједнице које су регистроване у складу са Законом о црквама и верским заједницама имају својство правног лица. Уколико воде пословне књиге порез на имовину утврђују самоопорезивањем, и у обавези су да подносе пореску пријаву PPI-1, а ако не воде пословне књиге подносе пореску пријаву PPI-2 у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији и Законом о порезима на имовину.

Када се за Српску Православну Цркву спроводи поступак озакоњења по поднетом захтеву, потребно је приложити одговарајућу пореску пријаву. У том смислу, потребно је утврдити чињенично стање за предметни објекат који се озакоњује и у складу са тим захтевати подношење одговарајуће пореске пријаве.

Чланом 4. Закона о рачуноводству, прописано је да се одредбе овог закона не односе на цркве и верске заједнице, осим у делу обављања привредне или друге делатности, у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности.

У настваку су два мишљења из Билтена Министарства финансија која дају објашњење у вези плаћања пореза на имовину од стране цркви и верских заједница:

- Билтен 5/14_мисљење бр. 11б (погледај/преузми) .пдф

- Билтен 9/2015_мишљење бр. 1 (погледај/преузми).пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

На радноправни статус запослених у јавним предузећима и установама које оснива локална самоуправа примењује се Закон о раду који не познају могућност споразумног преузимања запослених, сем у случају статусне промене, односно промене послодавца, када послодавац следбеник преузима од послодавца претходника општи акт и све уговоре о раду који важе на дан промене послодавца (чл. 147 – 151. Закона о раду).

Такође, Законом о раду предвиђен је институт упућивања на рад код другог послодавца. О томе говоре одредбе члана 174. у којима се каже да запослени може да буде привремено упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом, дат у закуп пословни простор или закључен уговор о пословној сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана. Запослени може, уз своју сагласност, у наведеним случајевима, и у другим случајевима утврђеним општим актом или уговором о раду, да буде привремено упућен на рад код другог послодавца и дуже од годину дана, док трају разлози за његово упућивање. Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време. По истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио.

Чланом 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, тачка (3) наведено је да је Мишљење ИРК обавезно за: „доношење индивидуалног образовног плана (ИОП2), који подразумева прилагођавање циљева, садржаја и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада, односно измена плана наставе и учења,“

Дакле, када се ИРК сложи са предлогом да је ученику потребно прилагођавање наставног процеса по ИОП2, она је својим мишљењем потврдила да је за ученика потребно прилагођавање   циљева, садржаја и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада.

Када се ИРК сложи са предлогом, као што је у Вашем примеру, да се из ИОП2 искључи други страни језик, онда се у свом мишљењу изјаснила да је потребна измена плана наставе и учења за тог ученика.

Ова друга мере је рестриктивнија и повлачи за собом додатна питања везана за фонд часова и организацију радног дана за тог ученика и треба је посебно разматрати и јасно навести да ли се мишљење ИРК односи и на измену наставног плана.

Да, у Регистар непокретности Републичке дирекције за имовину се уписује сваки објекат који је у јавној својини општини.

За упис у регистар РДИ није битан податак да ли објекат има грађевинску, односно употребну дозволу.

Такав податак се може унети у део напомена, код описа објекта.

У складу са чланом 15а Закона о финансирању локалне самоуправе, прописано је да предузетници и правна лица која су према закону којим се уређује  рачуноводство разврстана у мала правна лица (осим предузетника и правних  лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине  на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских,  мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница,  кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и  дискотека), а имају годишњи приход до 50.000.000 динара, не плаћају  локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору (у даљем тексту: фирмарина).

Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у средња правна лица, као и предузетници и мала правна лица  која имају годишњи приход преко 50.000.000 динара (осим предузетника и  правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и  лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и  трговине на велико дуванским производима; производње цемента;  поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина,  коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних  барова и дискотека), фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до две  просечне зараде.

Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство
разврстана у велика правна лица (осим правних лица Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство  разврстана у средња правна лица, као и предузетници и мала правна лица  која имају годишњи приход преко 50.000.000 динара (осим предузетника и  правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и  лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и  трговине на велико дуванским производима; производње цемента;

поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до две просечне зараде.

Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу закона којим  се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају делатности  банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом и  дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским  производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских  услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и  пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину  плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада.

Чланом 16. истог закона прописано је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Чланом 17. истог закона прописано је да јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објеката, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно у зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе. Члан 18. даље прописује да се актом скупштине јединице локалне самоуправе, којим се уводи локална комунална такса, утврђују обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе.

У складу са наведеним одредбама вашом одлуком о локалним комуналним таксама уређено је плаћање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору (фирмарина), према одређеним критеријумима. Према наведеним законским одредбама, услов за плаћање фирмарине не одређује се према приходу који је остварен од појединачне делатности, већ се узима у обзир да ли то лице има годишњи приход до или преко 50.000.000 динара, што подразумева укупан приход тог правног лица, без обзира од које делатности је који износ у оквиру тог прихода остварен.  При том се за правна лица која су према закону којим се уређује  рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу  закона којим се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају  делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине  нафтом и дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским  производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских  услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и  пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарина плаћа  уколико је фирма истакнута, без обзира на висину оствареног прихода.

У конкретном случају, плаћање фирмарине на пословном простору у коме правно лице има регистрован огранак у коме обавља делатност трговина на мало моторним горивима у специјализованим продавницама, зависи до тога да ли је на  пословном простору истакнута фирма, о чему порески орган – локална пореска администрација  треба да има доказ  (поднету пријаву или други доказ о истицању фирме), а ако јесте, висина  таксе зависиће од тога како је одлуком ЈЛС уређено плаћање фирмарине. При том напомињемо да огранак нема својство правног лица и да се фирмарина утврђује правном лицу на његов ПИБ (а не његовом огранку који нема посебан ПИБ), јер то правно лице обавља одређену делатност у том простору (при чему оно то само чини преко регистрованог огранка). Уколико је одлуком ЈЛС прописано да се фирмарина плаћа по делатности која се обавља у пословном простору на ком је фирма истакнута (а не по  претежно регистрованој шифри делатности), тада је у овом случају то  правно лице обвезник фирмарине за одлуком прописани износ за обављање  делатности трговине нафтом и дериватима нафте  (за коју је законом  прописано да се плаћа фирмарина до 10 просечних зарада). На плаћање таксе не утиче чињеница од које делатности је остварен приход у претходној години, нити колика је висина тог прихода. Међутим, ако сте одлуком ЈЛС уредили да се фирмарина плаћа искључиво по претежној шифри делатности, тада је то лице обвезник таксе за истицање фирме на пословном простору ако има остварени приход у претходној години преко 50.000.000 динара, а таксу плаћа према прописаном износу за ту регистровану шифру делатности при чему је битно да на том простору има истакнуту фирму. Сходно наведеном, у конкретном случају на плаћање накнаде не може да утиче чињеница која се делатност фактички обавља у простору, из разлога што одлука прописује да се такса плаћа према претежно регистрованој шифри делатности.

Чланом 197. Закона о раду предвиђено је да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са: 1) незапосленим лицем; 2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена; 3) корисником старосне пензије. Овакав уговор закључује се у писаном облику. 

Што се уговора о делу тиче, члан 199. Закона о раду предвиђа да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла. Уговор о делу може да се закључи и са лицем које обавља уметничку или другу делатност у области културе у складу са законом. Дакле, уговор о делу се не може закључити за обављање послова радног места управе.

С обзиром да је у конкретном случају лице запослено са 50% радног времена не може закључивати уговор о обављању привремених и повремених послова јер се он закључује са незапосленим лицем. Такође, не може закључити ни уговор о делу за послове који по опису одговарају пословима из надлежности управе, али може за послове самосталне израде или оправке одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла који није из надлежности управе.

Поступак одређивања и утврђивања земљишта за редовну употребу објекта регулисан је чл. 70. Закона о планирању и изградњи и спроводи се у ситуацији када власник објекта нема право својине или право коришћења на кат. парцели на којој се објекат налази. Ако је власник објекта већ уписан са одређеним обимом удела у катастарској парцели потребно је спровести поступак деобе – развргнућа сувласничке заједнице мирним или судским путем. Ово под условом да се желе решити имовинско правни односи и развргнути сувласничка заједница. Уколико се само жели озаконити нелегални објекат физичког лица онда је довољно да се само прибави сагласност сувласника на кат. парцели, јер власник објекта већ има право на кат. парцели. Сувласник даје сагласност да власник објекта може озаконити свој нелегално саграђен објекат.

Није потребна сагласност надлежног органа ЈЛС. Надлежни орган ЈЛС спроводи поступак одређивања земљишта за редовну употребу у складу са чл. 70. Закона о планирању и изградњи, а овај члан предвиђа обавезу прибављања сагласности само од Републичке дирекције за имовину за случај да се ради о земљишту које је у јавној својини Републике Србије. Уколико се ради о земљишту које је у својини општине или града у том случају одлуку о отуђењу земљишта за редовну употребу доноси надлежни орган ЈЛС у складу са Статутом (скупштина или веће), тако да ће у сваком случају општина/град бити упозната са отуђењем земљишта које је у њеном власништву, јер без њихове одлуке исто се не може отуђити. Такође, у поступак доношења одлуке о отуђењу земљишта укључено је и општинско/градско правобранилаштво. Закон изричито не прописује обавезу прибављања сагласности надлежног органа општине/града, али је неспорно да су они укључени у процедуру отуђивања земљишта за редовну употребу. Поступак одређивања земљишта за редовн употребу могуће је спроводити и у ситуацији када се ради о земљишту у својини града/општине, али и у својини Републике Србије, с тим што у ситуацији када је у питању земљиште у јавној својини Републике, потребно је прибавити сагласност Републичке дирекције за имовину.

Члан 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе каже да ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду. У писменом налогу се наводи и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан. Додатак за прековремени рад искључује додатака за додатно оптерећење на раду.

Дакле, смисао ових одредби је да се право на додатак за додатно оптерећење на раду остварује када се обављају послови који нису у опису радног места тог запосленог, а налажу се услед повећаног обима посла или замене одсутног запосленог.