Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Stranka je podnela zahtev za otpis zastarelih potraživanja. Radi se o firmarini i stranka se pozvala na član 114. i član 114ž. ZPPPA. Pošto je pregledom kartica ustanovljeno da ima apsolutno zastarelih potraživanja, ali ima i relativno zastarelih posle toga, da li se to može tako posmatrati i otpisati i apsolutno i relativno zastarela potraživanja u jednom postupku ili kako već?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, članom 23. propisani su načini prestanka poreske obaveze, tako da do prestanka poreske obaveze može doći i zbog zastarelosti poreza.
Pojam zastarelosti poreske obaveze propisan je odredbama čl. 114-114z. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
O prestanku poreske obaveze odlučuje se rešenjem.
Bez obzira što je konstatovano da u sprovedenom poreskom postupku postoje obe vrste zastarelosti i „relativna“ i apsolutna, trebalo bi da se donese jedno rešenje u kome će se u dispozitivu u jednom iznosu navesti u kom iznosu prestaje poreska obaveza po osnovu zastarelosti. U obrazloženju rešenja je potrebno navesti činjenično stanje i dokaze na osnovu kojih je odlučeno kao u dispozitivu rešenja, gde će se opisati razlozi i osnove za prestanak obaveze.
Forma rešenja za zastarelost.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako nije vođena vanbilansna evidencija javnih prihoda od DRI je dobijen nalog da se isti sprovede. Urađena su rešenja uz dokaze o obveznicima, ali DRI kaže da to nije dovoljno. Pošto je nepoznata procedura oko vanbilansne evidencije, da li se mogu dati neke smernice?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čl. 160. stav 10. i 163. propisana je obaveza vođenja poreskog računovodstva, a članom 163a. uređeno je vanbilansno poresko računovodstvo. Lokalna poreska administracija vodi svoje poresko računovodstvo za izvorne javne prihode iz člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, počev od 1.01.2007. godine, odnosno od dana preuzimanja poslova administriranja određenih izvornih javnih prihoda od Poreske uprave.
Članom 163. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se poresko računovodstvo vodi na način uređen aktom koji donosi ministar.
Ministar finansija, na osnovu ovlašćenja iz člana 163.stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, doneo je Pravilnik o poreskom računovodstvu, koji je objavljen u Službenom glasniku broj 103/11 i primenjuje se od 1.1.2012. godine, čime je prestao da važi Pravilnik o knjigovodstvu javnih prihoda.
Ovim pravilnikom uređuju se: knjigovodstvene evidencije, računski plan, knjigovodstvena načela, otvaranje knjiga, knjiženje uplata i obaveza, konsolidovanje i zaključivanje knjiga, rokovi za knjiženje promena i čuvanje knjigovodstvenih evidencija, odgovorna lica i javne isprave poreskog računovodstva za sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava i nadležni organ jedinice lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Članom 163a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređeno je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze:
- poreskih obveznika koji su saglasno drugim propisima brisani iz propisanog registra, osim ako je za ispunjenje tih obaveza odgovorno drugo lice;
- za koje je nastupila apsolutna zastarelost u skladu sa ovim zakonom;
- koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka;
- po osnovu spornih i dubioznih potraživanja.
Dalje je propisano da se neplaćene poreske obaveze navedene u stavu 1. ovog člana vode po poreskom obvezniku i iznosima dugovanog poreza i kamate po pojedinačnim uplatnim računima javnih prihoda o čemu poreski organ vodi računa po službenoj dužnosti i postupke prenosa neplaćenih poreskih obaveza iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo vrši po saznanju o brisanju iz propisanog registra, po donošenju rešenja o utvrđivanju spornih i dubioznih potraživanja, rešenja o prestanku obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti, odnosno po podnetoj prijavi potraživanja u stečajnom postupku.
Za obavezu knjiženja u vanbilansnom poreskom računovodstvu veoma su važne odredbe stava 4. koji propisuje da sadržinu, postupak i način vođenja vanbilansnog poreskog računovodstva, uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja, bliže uređuje ministar aktom iz člana 163. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dakle, očekuje se izmena i dopuna podzakonskog akta kojim je regulisano poresko računovodstvo, koji će bliže definisati primenu navedenog člana.
Za sada, bezuslovno znamo da se o prenosu neplaćenih poreskih obaveza iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo odlučuje donošenjem rešenja uz prethodno prikupljene podatke o osnovu za prenos u vanbilansno poresko računovodstvo (dokaz o brisanju iz propisanog registra, apsolutnoj zastarelosti, spornim i dubioznim potraživanjima kao i obavezama koje su predmet namirenja u postupku stečaja putem bankrotstva.) Smatramo da posebnu pažnju zaslužuju neplaćene obaveze koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka iz razloga što se pod bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, što znači da se nakon prenošenja obaveza, koje su predmet prijave potraživanja u vanbilansno poresko računovodstvo, mogu desiti uplate za namirenje poverilaca u skladu sa rešenjima o glavnoj deobi. Pored navedenog zakonodavac nije dao kriterijume za određivanje spornih i dubioznih potraživanje koje bi se rešenjima isknjižile iz poreskog računovodstva.
Doneta rešenja knjiže se u poreskom računovodstvu, storniranjem neplaćenih poreskih obaveza i njihovim prenosom u vanbilansno poresko računovodstvo.
Na osnovu navedenog smatramo da se nisu stekli svi uslovi za primenu člana 163a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ministarstva finansija o kriterijumima i propisima o spornim i dubioznim potraživanjima.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se smatra da je poreski dug izmiren u slučaju odlaganja plaćanja poreskog duga?
Danom potpisivanja sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno danom donošenja rešenja Poreske uprave o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, ne smatra se da je poreski dug izmiren, već je samo odloženo njegovo plaćanje u rokovima utvrđenim sporazumom, odnosno rešenjem.
S tim u vezi, poreski dug u celosti smatra se izmirenim uplatom poslednje rate poreskog duga koji je odložen, odnosno uplatom celokupnog poreskog duga koji je odložen i koja je preneta na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Ako poreski obveznik ne izmiri tekuće obaveze odnosno ako se ne pridržava rokova iz sporazuma ili rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili ako u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu poreski organ će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i neplaćeni dugovani porez, uključujući i neplaćenu kamatu na taj dug, naplatiti iz sredstava obezbeđenja, odnosno u postupku prinudne naplate. Dakle, donosi se rešenje o poništavanju sporazuma, odnosno o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate (čl. 74. stav 7. i stav 9. ZPPPA i član 10. stav 9. Zakona). Zakonodavac ne propisuje mogućnost naknadnih uplata rata reprograma, osim rokova koji su određeni sporazumom ili rešenjem o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, prema tome ne može se naknadnom uplatom ispuniti uslov za reprogram.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta čini osnovicu za obračun kamate u periodu odloženog plaćanja dugovanog poreza?
Osnovicu za obračun kamate, u periodu odloženog plaćanja dugovanog poreza i prilikom evidentiranja i plaćanja prve rate reprograma, predstavlja dugovani porez (koji u sebi ne sadrži kamatu) koji je predmet odlaganja. Pri tome, za svaki naredni period u kome se rate evidentiraju i plaćaju, osnovicu za obračun kamate uvek čini preostali dugovani porez (koji u sebi ne sadrži kamatu) koji je predmet odlaganja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U vezi otpisa kamate po čl. 10. i 73. ZPPPA koji datum se uzima u obzir prilikom donošenja rešenja o otpisu: datum isteka zadnje rate po rešenju o reprogramu, zadnji datum u tekućoj godini u kome je sklopljen reprogram ili datum donošenja rešenja (npr. današnji dan). Sa obveznicima koji na vreme nisu isplatili zadnju ratu reprograma da li se donosi rešenje o ukidanju reprogramu ili postoji mogućnost da naknadnom uplatom ispuni reprogram?
Podnošenjem zahteva za odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate poreski obveznik ima obavezu da usaglasi stanje dugovanog poreza na određeni dan. Dan usaglašavanja stanja dugovanog poreza je dan sa kojim se sprovode knjiženja u poreskom računovodstvu i smatra se danom ulaska dugovanog poreza u reprogram. Na kartici poreskog obveznika na dan ulaska dugovanog poreza u reprogram stanje i glavnog duga i kamate je nula i od tog dana se vrši obračun kamate na ceo dugovani porez koji se odlaže do dana dospeća prve rate kada se knjiži i iznos prve rate i iznos obračunate kamate u poreskom računovodstvu. Obračun kamate se vrši na ostatak duga što znači da je sledeći obračun kamate na ostatak duga (iznos nakon plaćanja prve rate) od datuma dospeća prve rate do datuma dospeća druge rate za plaćanje u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.
Poreskom obvezniku koji redovno izmiruje rate dugovanog poreza, uključujući i tekuće obaveze u skladu sa zakonom otpisuje se kamata na dug koji se odnosi na dugovani porez plaćen u tom periodu, po isteku svakih 12 meseci, do izmirenja tog duga u potpunosti. U slučaju kada poreski obveznik i pre isteka roka plaćanja dugovanog poreza isplati dugovani porez u potpunosti, poreskom obvezniku se otpisuje kamata na taj dug i na taj dan (član 76. stav 4. ZPPPA i član 10. stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
Prema navedenom, datumi koji određuju knjiženja kamate u postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate su:
- datum ulaska dugovanog poreza u reprogram – na taj dan se knjiži ulaz kamate u reprogram (kao minusna stavka),
- datumi dospeća rata reprograma koje su utvrđene rešenjem ili sporazumom o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate – na te datume se knjiže kamate koje dospevaju po reprogramu,
- datumi dospeća tekućih obaveza za plaćanje – od tada se računa kamata ako obveznik ne plati u potpunosti ili delimično tu obavezu.
Ako obveznik redovno plaća rate reprograma sa pripadajućom kamatom i tekuće obaveze, onda se po isteku svakih 12 rata (ne kraj tekuće godine, već kalendarski 12 meseci od prve rate), kao i po isteku poslednje rate knjiži otpis odgovarajućeg dela kamate. Za ove otpise se ne donosi posebno rešenje, jer je rešenjem o reprogramu već utvrđeno da će biti izvršen odgovarajući otpis kamate uz ispunjenje propisanih uslova.
Ako obveznik pre isteka poslednje rate plati celokupan reprogramirani dug sa pripadajućom kamatom, na dan poslednje uplate kada je dug namiren knjiži se storno preostalih rata reprograma i kamate do tog dana. Takođe se donosi rešenje kojim se ukida reprogram jer je obveznik izmirio dug pre vremena. Datum donošenja samog rešenja je bilo koji dan nakon plaćanja, odnosno namirenja duga, ali se knjiži sa danom namirenja duga (to je datum pod kojim se vidi na upitu stanja).
Ako obveznik ne plati ratu reprograma ili tekuću obavezu, sa danom kada je obvezniku nastao dug, odnosno kada je prestao da plaća, knjiži se storno preostalih rata reprograma i kamate do tog dana. Takođe se donosi rešenje o ukidanju reprograma zbog neplaćanja. Datum donošenja samog rešenja je bilo koji dan nakon dana kada je obveznik pao u docnju, ali bi trebalo da se knjiži sa danom kada je nastao dug zbog koga je obveznik ispao iz reprograma (da ne bi bilo situacija da ispadanje iz reprograma zavisi od toga kada je zaposleni uočio da neko nešto nije platio).
Da li će i kolika tolerancija LPA biti u pogledu plaćanja i ukidanja, zavisi od stava vašeg rukovodstva. Strogo po zakonu, mesta za toleranciju nema, ali uzimajući u obzir razne okolnosti i to da se reprogramom obvezniku daje mogućnost da na relaksiraniji način plati svoje obaveze, kao i da obveznik može da propusti plaćanje iz možda nekih opravdanih razloga, predlažemo da ipak pre ukidanja prvo pokušate da kontaktirate obveznika koji plaća, ali ne redovno. Onaj koji nije ništa platio više meseci, svakako treba da bude izbačen iz reprograma. Ovo preporučujemo iz razloga što obvezniku kome je ukinut reprogram ne može biti dozvoljen novi pod istim uslovima. Zakon dozvoljava da samo obveznik koji je imao reprogram po članu 10. dobije posle ispadanja reprogram po članu 73. ZPPPA.
Pred kraj svake godine i izrade završnog računa, treba proveriti ko plaća i ko ne plaća, kome treba proknjižiti otpis kamate zbog dvanaeste rate, a kome zbog završetka reprograma, a koga treba izbaciti iz reprograma (proknjižiti storno i doneti rešenje o ukidanju).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi primer rešenja (ili samo dispozitiv) u kojem se odobrava plaćanje pozitivne kamate u smislu člana 75. stav 9. ZPPPA, jer je obveznik tokom 2017. godine uplatio iznos po rešenju koje je kasnije poništeno?
U skladu sa članom 99. Pravilnika o poreskom računovodstvu plaćanje se ne vrši sa računa javnog prihoda, već iz budžeta JLS. Ovim članom Pravilnika propisano je da kamata plaćena poreskom obvezniku, ako poreski organ u skladu sa Zakonom ne postupi u ostavljenom roku, po njegovom pismenom zahtevu, odnosno po presudi suda, se ne knjiži već pada na teret redovnog poslovanja poreskog organa, a sredstva se obezbeđuju iz prihoda poreskog organa.
U skladu sa navedenim, ovo rešenje se ne izvršava kao takvo u Upravi za trezor, niti ga izvršava LPA. Smatramo da uz poseban zahtev, ovo rešenje i zahtev obveznika, treba dostaviti organizacionoj jedinici koja vrši plaćanja iz budžeta jedinice lokalne samouprave (odeljenje za finansije). Pri tom je u budžetu potrebno da postoje sredstva za ove namene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na katastarskoj parceli koja je u vlasništvu rudnika kao vrsta nepokretnosti upisano je šumsko zemljište koje rudnik koristi za eksploataciju i prijavljuje zemljište kao eksploataciona polja po knjigovodstvenoj vrednosti. Na toj katastarskoj parceli izgrađen je objekat površine 4m2 koji služi kao portirnica (ima slučaj gde je na parceli izgrađen objekat u kojem čuvaju eksploziv). Postoji mišljenje Ministarstva da se zemljište na kojem je izgrađen objekat smatra građevinskim zemljištem, ali kako postupiti u ovom specifičnom slučaju, jer su ipak u pitanju eksploataciona polja?
U Mišljenju Ministarstva finansija broj 430-00-00516/2016-04 od 30.01.2017. godine, objavljenom u Biltenu MF za januar 2017 godine, citirano je Mišljenje Ministarstva rudarstva i energetike, u kome je, između ostalog, navedeno da je eksploataciono polje prostor na kojem se odobrava izvođenje eksploatacije mineralnih sirovina i eksploataciono polje određuje se rešenjem koje izdaje nadležni organ, tako da istekom važnosti rešenja isti prostor prestaje da bude eksploataciono polje, odnosno ako je istekla važnost izdatog odobrenja za eksploataciju, a novo odobrenje nije izdato, isti prostor se više ne smatra eksploatacionim poljem.
Prema tome, da li je nepokretnost eksploataciono polje ili ne, zavisi od napred navedenih uslova, a ne od toga da li je na njemu izgrađena portirnica od 4m2.
U svakom slučaju se Mišljenje Ministarstva da se zemljište na kome je izgrađen objekat ne može primeniti u svim slučajevima, jer zavisi od vrste zemljišta, kao i namene i vrste samog objekta (npr. ako je na poljoprivrednom zemljištu koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju izgrađen objekat koji se koristi za tu poljoprivrednu proizvodnju, to zemljište neće zbog tog objekta postati građevinsko).
Mišljenje Ministarstva finansija broj 430-00-00516/2016-04 od 30.01.2017. godine.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako da se zaduži pravno lice porezom na imovinu za 2014. i 2015. godinu, jer za te godine nije podneo poresku prijavu, a za ranije je podnosio. Imovinu je prodao u julu 2015. godine, poseduje se ugovor. Obveznik je pozvan da podnese prijavu i nije se odazvao.
Kаdа sе оbvеznik nе оdаzоvе zahtevu i nе pоdnеsе pоrеsku priјаvu, tаdа sе sprоvоdi postupak pоrеskе kоntrоlе (nајčеšćе kаncеlаriјskе), u skladu sa оdrеdbаmа Zаkоnа о pоrеskоm postupku i pоrеskој аdministrаciјi i sаčinjаvа zаpisnik, pо kоmе sе dоnоsi rеšеnjе о utvrđivаnju оbаvеzе pоrеzа nа imоvinu pоrеskоm оbvеzniku kојi niје pоdnео pоrеsku priјаvu. Pоrеskа оbаvеzа utvrđuје sе nа оsnоvu rаspоlоživih pоdаtаkа pоrеskоg оrgаnа, primеnоm оdrеdbi Zаkоnа о pоrеzimа nа imоvinu kојi је vаžiо u pеriоdu zа kојi sе utvrđuје pоrеskа оbаvеzа.
U pоstupku kаncеlаriјskе kоntrоlе pоrеski inspеktоr, nаkоn pоzivаnjа pоrеskоg оbvеznikа dа učеstvuје u pоstupku kаncеlаriјskе kоntrоlе, sаčinjаvа zаpisnik u kоmе kоnstаtuје svе činjеnicе оd znаčаја zа оpоrеzivаnjе, nаvоdi svе dоkаzе i dоkumеntаciјu kојimа rаspоlаžu, kао i prоpisе nа оsnоvu kојih sе pоrеskа оbаvеzа utvrđuје. Zаpisnik sе dоstаvlја pоrеskоm оbvеzniku, nа isti оbvеznik imа prаvо dа pоdnеsе primеdbе u rоku оd pеt dаnа, kоје pоrеski inspеktоr rаzmаtrа u rоku оd pеt dаnа i sаčinjаvа dоpunu zаpisnikа. Nаkоn tоgа sе dоnоsi rеšеnjе о utvrđivаnju pоrеzа nа imоvinu u pоstupku kаncеlаriјskе kоntrоlе.
U rešenju se pored poreza utvrđuje i kamata kоја sе оbrаčunаvа оd dаnа dоspеćа kvаrtаlа dо dаnа kоntrоlе (dana sačinjavanja zapisnika). Ukupnо utvrđеnе оbаvеzе pоrеzа nа imоvinu zа rаniјe gоdine i kаmаta knjižе sе sа dаnоm kоntrоlе.
Forma zapisnik i rešenje - kada nije podneta prijava.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poreski obveznik koji ima pravo zakupa građevinskog zemljišta, čiji je vlasnik Republike Srbija, treba da plaća porez na imovinu od 2014. godine?
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koji se primenjuje od 1.1.2014. godine, pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini preko 10 ari prestalo je da bude predmet oporezivanja. Znači, poreski obveznik koji ima pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini nije obveznik poreza na imovinu od 1.1.2014. godine.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 6/15.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 1, Bilten 12/16.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta od dokaza treba da dostave pravna lica koja u Prilogu-2 iskazuju vodno zemljište i vodne objekte?
Poreskim obveznicima koji poresku obavezu utvrđuju samooporezivanjem, dokazi se mogu tražiti samo u postupku poreske kontrolu.
Članom 51. ZPPPA propisano je da poreski obveznik snosi teret dokaza za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.
Članom 12. stav 1. tačka 7a) propisano je poresko oslobođenje za vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim za ribnjake. Navedena odredba se primenjuje od 1.1.2016. godine. U period od 1.1.2014. do 31.12.2015. poresko oslobođenje propisano je za vodno zemljište, kao i za vodne objekte za koje je izdata pravosnažna vodna saglasnost, odnosno za koje se vodna dozvola ne izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, osim za ribnjake.
Zakonom o vodama uređeno je šta se smatra vodnim zemljištem, a šta vodnim objektima. Od 2017. uslov za poresko oslobođenje je da je to zemljište upisano u katastar vodnih dobara, a za objekat da je upisano u registar vodnih objekata.
Vodno zemljište, u smislu ovog zakona, jeste zemljište na kome stalno ili povremeno ima vode, zbog čega se formiraju posebni hidrološki, geomorfološki i biološki odnosi koji se odražavaju na akvatični i priobalni ekosistem. Vodno zemljište tekuće vode, u smislu ovog zakona, jeste korito za veliku vodu i priobalno zemljište. Vodno zemljište stajaće vode, u smislu ovog zakona, jeste korito i pojas zemljišta uz korito stajaće vode, do najvišeg zabeleženog vodostaja. Vodno zemljište obuhvata i napušteno korito i peščani i šljunčani sprud koji voda povremeno plavi i zemljište koje voda plavi usled radova u prostoru (pregrađivanja tekućih voda, eksploatacije mineralnih sirovina i slično).
Vodni objekti, u smislu ovog zakona, jesu građevinski i drugi objekti, koji zajedno sa uređajima koji im pripadaju čine tehničku, odnosno tehnološku celinu, a služe za obavljanje vodne delatnosti. Vodni objekti su dobra od opšteg interesa, osim objekata koje su pravna i fizička.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 22, Bilten 6/15.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 4/14.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Benzinska pumpa podnela je poreski prijavu za nepokretnosti koje poseduje, ali nigde nije iskazan rezervoar za gorivo koji se nalazi pod zemljom. Kako se postupa u tom slučaju, da li je dovoljan zaključak?
Poreska prijava koja je formalno i matematički ispravna mora da bude evidentirana kao takva. U slučaju kada se utvrdi da poreski obveznik nije prijavio sve nepokretnosti, može se pozvati (telefonom) da sam podnese izmenjenu poresku prijavu i prijavi nepokretnosti koje nije prijavio prvobitnom poreskom prijavom. Ako ne, onda se mora poslati poziv za kancelarijsku kontrolu i u tom postupku utvrditi razlika poreza, odnosno iznos poreza za nepokretnosti koje obveznik nije prijavio i utvrdio svojom poreskom prijavom (pod uslovom da je za nepokretnosti navedene u poreskoj prijavi poreska obaveza pravilno utvrđena). U zapisniku se utvrđuje i pripadajuća kamata na poresku obavezu utvrđenu u postupku poreske kontrole, obračunata od datuma dospeća propisanog zakonom, do dana sačinjavanja zapisnika o kontroli. Napominjemo da se u tom slučaju donosi zapisnik o kancelarijskoj kontroli i rešenje o utvrđivanju poreske obaveze, kao i pripadajuće kamate.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 2, Bilten 5/18.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 5, Bilten 7,8/16.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 11/15.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 9a, Bilten 11/14.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je osnovica za utvrđivanje poreza na imovinu za proizvodnu halu pravnog lica čija je pretežna delatnost 2932-Proizvodnja ostalih delova i dodatne opreme za motorna vozila knjigovodstvena vrednost?
Za opredeljivanje da li je poreska osnovica za proizvodnu halu knjigovodstvena vrednost, nije od uticaja pretežna šifra delatnosti poreskog obveznika, već namena objekta, u smislu koja delatnost se može obavljati u tom prostoru (a prema klasifikaciji delatnosti), odnosno da se u tim objektima u kojima su smešteni proizvodni pogoni koristi za obavljanje delatnosti koja spada u prerađivačku industriju.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 6d, Bilten 2/15.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.