Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се правном лицу утврђује само камата у пореској контроли, обзиром на конкретну ситуацију кад оно није утврдило порез за 3 године уназад, након чега му је послато обавештење да поднесе пријаву/утврди порез са припадајућом каматом (није одмах отпочела пореска контрола), а оно је утврдило само порез без камате? Обзиром да се камата ретроактивно утврђује само код ''samooporezivanja'', тј. код других јавних прихода ретроактивно без камате, који је основ за ретроактивно утврђивање пореза без камате на пример физичком лицу или обвезнику ''фирмарине''?
Законом о порезима на имовину прописано је да правна лица врше самоопорезивање, што значи да је прописан рок за подношење пореске пријаве којом се врши утврђивање пореза. Такође је прописана обавеза плаћања аконтације за први квартал у години и плаћања разлике између утврђеног И аконтационо плаћеног пореза на имовину за прво тромесечје до 31. марта.
Према томе, у тим прописаним роковима доспева пореска обавеза по примљеној пореској пријави, односно, ако обвезник касни са подношењем пријаве, обрачунава се камата у поступку пореске контроле.
Код имовине физичких лица и код других облика јавних приходе где се обавеза утврђује доношењем решења, прописано је да обавеза доспева 15 дана од дана уручења решења.
Када обвезник у ранијој години није поднео пореску пријаву за утврђивање пореза на имовину за ту ранију годину, већ то учини у току текуће године, та пореска пријава системски се књижи са даном подношења. Како обвезник пореском пријавом не пријављује камату која се обрачунава почевши од Законом прописаних рокова доспећа, локална пореска администрација свакако треба да спроведе поступак пореске контроле, а што се тиче њених исхода потребно је да поступи на следећи начин:
а) Уколико се у контроли утврди да PPI-1 образац којим је пријављен утврђени порез на имовину за ранију годину нема неправилности у висини утврђеног пореза, записником, а након тога решењем, утврђује се камата која се обрачунава од дана доспећа квартала до дана подношења пореске пријаве. Поред тога, обвезнику треба утврдити и камату за период од доспећа аконтационе обавезе за први квартал наредне године, до 31. марта - на износ раније неутврђене кварталне обавезе пореза на имовину из контролисане фискалне године (уколико иста није плаћена у потпуности или делом). Укупно утврђена камата се књижи са даном контроле, али се књижење спроводи након уручења решења донетог у поступку контроле.
б) Уколико се у контроли утврди да PPI-1 образац којим је у текућој години пријављен утврђени порез на имовину за претходну годину има неправилности у висини утврђеног пореза, записником, а након тога решењем, утврђује се:
- порез на имовину за ранију годину који није утврђен пореском пријавом,
- камата на износ пореза утврђеног у пореској пријави – обрачунава се од дана доспећа квартала до дана подношења пореске пријаве,
- камата на износ пореза утврђеног у пореској контроли – од дана доспећа квартала до дана контроле (дана сачињавања записника).
Поред тога, обвезнику треба утврдити и камату за период од доспећа аконтационе обавезе за први квартал наредне године, до 31. марта - на износ раније неутврђене кварталне обавезе пореза на имовину из контролисане фискалне године (уколико иста није плаћена у потпуности или делом). Укупно утврђене обавезе пореза на имовину за ранију годину и камате књиже се с даном контроле.
Погледај/преузми:
Модел записника у пореској kontroli.docx и Модел решења у пореској kontroli.docx која су лако прилагодљива утврђивању само камате
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступити у процесу преноса дугова у ванбилансну евиденцију правних лица у стечају који је окончан банкротством; односно, након што се неоснована задужења и камате настале након правоснажности Решења о закључењу стечаја банкротством буду кориговала путем Р-налога, да ли уз Р-налог треба доносити и неко посебно решење којим се иста та дуговања отписују, или је довољно само урадити Р-налог и решење о преносу дуга у ванбилансну евиденцију? Да ли је датум уручења решења једнак датуму његовог доношења?
Решењем о утврђивању престанка обавезе брисаном правном лицу се поништавају сва неоснована задужења и камата, а на основу кога се књижи Р-налог за отпис дела дуга по основу тих неоснованих задужења. Након тога је потребно израдити Решење о преносу преосталог дуга у ванбилансну евиденцију.
Датум уручења решења није од важности обзиром да се оно ради у Word документу, а сам датум уручења решења се не књижи. Битно је са којим датумом се књижи Р-налог по Решењу о престанку обавезе, тако да стање буде тачно. То може да буде и 1. јануар текуће године, ако је обвезник брисан у претходним годинама.
Погледај/преузми:
Решење о утврђивању престанка обавезе брисаном правном licu.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступати везано за пореско ослобођење објекта који се користи за примарну пољопривредну производњу, односно да ли се цео објекат ослобађа плаћања пореза обзиром да испуњава услове из члана 12. став 1. тачка 10) Закона о порезима на имовину? Ради о објекту који је мешовитог карактера (један део је кућа за становање, други део гаража за пољопривредну механизацију и трећи део штала), уз напомену да преовлађује гаража. Објекат је под истим кровом и озакоњен је као помоћни објекат.
Законом о порезима на имовину прописано је да ако објекат чини више посебних целина које се могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности. Објекат који је јединствена целина мешовитог карактера, за потребе утврђивања пореза на имовину, разврстава се у одговарајућу групу непокретности према претежној намени.
У конкретном случају, узимајући у обзир да је објекат као јединствена целина озакоњен као помоћни објекат, исти се не може опорезовати посебно за сваки део који се користи за различите намене, већ је код разврставања целог објекта, у складу са наведеним одредбама Закона, потребно узети у обзир његову претежну намена. Обзиром да је наведено да преовлађује гаража, произилази да се целокупан објекат разврстава у ту групу непокретности.
Право на пореско ослобођење по члану 12. став 1. тачка 10) Закона о порезима на имовину, порески обвезник може остварити за објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, а који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу. Објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12 став 1 тачка 10 овог Закона, су објекти за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурака, пужева и риба.
У складу с наведеним, предметни објекат се не користи искључиво за примарну пољопривредну производњу, већ се један његов део користи и за становање (уз напомену да јесте јединствена целина и део за становање се не опорезује посебно).
У случају кад би предметни објекат чинило више посебних целина (нпр. да се пореска пријава подноси за сваку целину посебно), онда би се свака од тих целина појединачно опорезовала, па би се за део у коме се обавља искључиво примарна пољопривредна производња, могло остварити право на пореско ослобођење по овом основу.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику је 2010. донето Решење о задужењу за фирмарину за 2010. годину, на које је он уложио жалбу након рока, те је донет закључак о одбацивању исте, као неблаговремене. Након тога је више пута донето првостепено и другостепено решење и вођен управни спор, а у складу са последњим решењем другостепеног органа и поступајући по пресуди Управног суда, локално одељење за администрирање изворних прихода је донело решење 2020. године, којим је утврђена фирмарина за 2010. годину. Обавеза је утврђена физичком лицу, на ЈМБГ, као власнику предузетничке радње, јер је радња затворена 2012. године, а самим тим престао да важи порески идентификациони број. Обзиром да је предузетничка радња затворена 2012. године, уложена је жалба по којој се жалилац позива на чињеницу да обавеза није могла да се утврди физичком лицу по основу истицања фирме на пословном простору предузетничке радње која је затворена 2012, а решење је донето 2020. Поступајући по жалби, првостепени орган сматра да су основани наводи жалиоца и да треба усвојити жалбу и поништити решење. На који законски основ се позвати у складу са наведеним и како образложити донето решење да се неће утврђивати обавеза о задужењу за локалну комуналну таксу за истицање фирме за 2010. годину?
Погледај/преузми:
Мишљење Министарства финансија_утврђивање обавезе нако брисања обвезника.пдф. У мишљењу су наведени правни основи због којих се не може утврђивати обавеза брисаном обвезнику.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступати са предузећем у стечају?
Погледај/преузми:
Билтен 11/2018.пдф (мишљење под тачком 6.)
Билтен 12/2017.пдф (мишљење под тачком 7.)
Билтен 7-8/2015.пдф (мишљење под тачком 7. а и б)
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је имао обавезе по основу поменутог рачуна за период од 2009. до 2011. године и није имао ниједну уплату до момента постављања овог питања. Решења за 2009. годину су рађена 2010. године, а за 2010. и 2011. су рађена у 2011. године. На који начин урадити Решење за отпис дуговања по службеној дужности (с тим да не би био отписан дуг у целости) због апсолутне застарелости и на који начин одбити трошкове адвоката који заступа пореског обвезника у поступку? Уколико је могуће, може ли да се објави пример Решења о апсолутној застарелости по службеној дужности.
У ситуацији када се порески обвезник или његов пуномоћник обрати Захтевом за застарелост пореског дуга, потребно је узети у обзир релативни рок за застарелост. Апсолутни рок застарелости је порески орган дужан да посматра, односно решава у смислу да утврђује престанак пореске обавезе И прекњижава у ванбилансну евиденцију по службеној дужности.
У конкретном случају, обавезе које су доспеле до 31.12.2010. године, локални порески орган је требало да наплати до 31.12.2015. године (5 година релативни рок застарелости) или да у том периоду од 2011. до 2015. године предузме радњу против пореског дужника у циљу наплате (на пример да изда опомену и сл.) и на тај начин прекине рок за застарелост, тако да застарелост почне да тече изнова. Ако до краја 2015. године није прекинута застарелост, онда је она наступила 01.01.2016.г., а ако јесте прекинута, онда се на годину прекида додаје још 5 година. Ако није било застоја застарелости, свакако је апсолутна застарелост за дуг који је настао до 31.12.2010. наступила 31.12.2020. године. За дуг из 2011. године, ако је било прекида застарелости у периоду до краја 2016. године, застарелост може бити продужена до краја 2021. (ако је прекид био у 2016.г.), а ако није или је прекид био пре 2016. онда је и за тај дуг наступила апсолутна застарелост.
Погледај/преузми:
Упутство за трошкове postupka.docx са објашњењима када адвокат може имати право на исте, а када не
Пример решења за апсолутну zastarelost.docx и Пример решења за релативну zastarelost.docx
Инструкција за пренос у ванбилансну evidenciju.docx
Пример решења за усвајање захтева за трошкове поступка.доц
Пример решења за одбијање захтева за трошкове postupka.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли малолетно дете, обзиром да је наследило непокретност, може бити задужено порезом на имовину?
Дете које је наследило непокретност може бити обвезник пореза на имовину, а на његово име се преносе и дугови преминулог лица у висини и сразмери наслеђене имовине, ако такви дугови постоје.
Погледај/преузми:
Билтен Министарства финансија_мишљење под тачком 7.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се одређена парцела коју поседује порески обвезник може обрачунавати као грађевинско земљиште, уколико се она налази у градском подручју које је према Плану детаљне регулације конкретне локалне самоуправе предвиђено за гробље?
У складу са чланом 6б Закона о порезима на имовину, грађевинско земљиште је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређују планирање и изградња.
Члан 82 Закона о планирању И изградњи, прописује да грађевинско земљиште јесте земљиште које је одређено законом или планским документом за изградњу и коришћење објеката, као и земљиште на којем су изграђени објекти у складу са законом. Члан 83 истог Закона даље прописује да се грађевинско земљиште користи према намени одређеној планским документом, на начин којим се обезбеђује његово рационално коришћење, у складу са Законом. Ступањем на снагу Планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим Законом и подзаконским актима донетим на основу Закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права. Грађевинско земљиште коме је намена промењена може се користити и у друге сврхе, до привођења земљишта планираној намени.
Када је у опорезивање порезом на имовину као посебна врста земљишта уведено друго земљиште, Министарство финансија је у предлогу Закона навело да друго земљиште, у смислу овог Закона, јесте водно земљиште, дефинисано Законом којим се уређују воде, рудно земљиште, дефинисано Законом којим се уређују рударство и геолошка истраживања, земљиште намењено за сахрањивање умрлих, земљиште намењено за депоновање отпада, као и остале врсте земљишта које није грађевинско, пољопривредно или шумско земљиште. Касније је у Закону усвојена само одредба да је друго земљиште оно које није грађевинско, пољопривредно или шумско (члан 6а).
У конкретном случају је потребно поћи од тога да је у катастру за предметно земљиште под врстом земљишта уписано „земљиште у грађевинском подручју“, а да је Планским документом то земљиште одређено за гробље. У складу с наведеним је потребно проверити како се земљиште заиста користи у конкретном случају, односно уколико се већ користи за сахрањивање умрлих и већ јесте гробље, треба га опорезовати као „друго земљиште“.
У случају да план још увек није спроведен и да се на предметној парцели не налази гробље, треба проверити за које намене се земљиште користи, па у складу с тим треба и определити врсту за опорезивање. Став аутора је да нема основа да се земљиште опорезује као „друго земљиште“ уколико оно још увек није гробље, односно не служи за сахрањивање умрлих.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Општинска управа купила кућице од дрвета које би се користиле за продају пољопривредних производа, евентуално и других производа нпр. слика, производа домаће радиности и сл. На који начин је потребно вршити доделу кућица физичким лицима и предузетницима за коришћење у одређеном временском периоду у складу с наведеном ситуацијом? Да ли је за то потребно да иста та лица плаћају накнаду за заузеће јавне површине у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара и локалне Одлуке о накнадама за коришћење јавних површина донете по основу истог Закона и/или неку другу накнаду? Да ли ове објекте, у смислу плаћања, треба третирати као заузеће јавне површине за мање монтажне објекте? Уколико је потребно да плаћају претходно наведену накнаду, на који начин одредити ко ће добити кућице на коришћење и да ли је могуће да се то одредити лицитацијом? Уколико да, шта би био предмет лицитације и да ли је могуће износ лицитације уплатити на рачун конкретне локалне самоуправе? Уколико је износ лицитације могуће уплатити на рачун конкретне локалне самоуправе, на који рачун је потребно извршити уплату или би евентуално тај износ локално Одељење за финансије требало да прекњижи на рачун накнада за конкретно лице које буде добило одређену кућицу (и које ће убудуће добијати решења о накнадама по Тарифном броју 1)? На који начин поступати са депозитом који би био уплаћен за учествовање на лицитацији?
Начин доделе кућица физичким лицима и предузетницима у одређеном временском периоду није у надлежности Одељења за администрирање изворних прихода локалне самоуправе. Обзиром да се питања односе и на то да ли се кућице постављају на јавној површини или не, као и да ли се користе за обављање пословне или друге делатности, навешћемо да су по члану 236 Закона о накнадама за коришћење јавних површина, накнаде за коришћење јавне површине, између осталог, и накнаде за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе.
Конкретна локална самоуправа би требала да има донету Одлуку о постављању привремених објеката на сопственој територији којом би требало да буде уређено следеће: врста, изглед, услови и начин постављања, коришћења и уклањања мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама на територији те локале самоуправе, вршење надзора над применом одредаба поменуте Одлуке и инспекцијски надзор. Такође би требало да постоји План постављања поменутих објеката, као и да се исти додељују спровођењем јавног конкурса.
Наведени поступци, као и припрема Одлуке и издавање одобрења нису у надлежности локалне пореске администрације, већ других организационих делова локалне самоуправе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је уложио једну жалбу на пореско решење за 2021. годину, уз захтев да му се одобри порески кредит. У конкретној ситуацији, порески обвезник у тренутку доношења решења није имао пребивалиште на адреси непокретности. Првостепени орган је све списе предмета доставио другостепеном органу на одлучивање. Након тога, порески обвезник је поднео још један захтев, а који се односи на корекцију квадратуре и измену висине утврђеног пореза за 2021. годину на истој непокретности. Уз захтев је приложио доказ из пројектне документације, уз наводе да му је у уговору о купопродаји унета погрешна корисна површина непокретности, јер су у њој укључене и терасе. Како поступати у конкретном случају, узимајући у обзир да постоје 2 (два) захтева истог пореског обвезника, а другостепени орган није решио по првој жалби истог пореског обвезника?
С обзиром да је жалба на решење о утврђивању пореза у поступку по жалби достављена другостепеном органу на даље поступање и одлучивање, сматрамо да свако даље поступање првостепеног органа по ожалбеном решењу о утврђивању пореза мора сачекати одлуку другостепеног органа.
Такође, ако је захтев за корекцију квадратуре поднет у року за жалбу може се посматрати и као допуна жалбе у ком случају се може доставити другостепеном органу као допуну жалбе.
Даље, поднети захтев за корекцију квадратуре, могао би се посматрати као измењена пореска пријава, при чему је даље поступање уређено у складу са чланом 40. став 5) ZPPPA који прописује да се измењена пореска пријава не може поднети након покретања поступка контроле за контролисани период, односно након доношења решења о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2. подтачка (2) овог закона.
Такође, приликом одлучивања о статусу „захтева за корекцију“ мора се имати у виду и одредбе Закона о порезима на имовину, члан 33б став 6. и став 7. који прописује следеће:
“Кад обвезник који не води пословне књиге јавном бележнику није доставио изјашњење по свим тачкама из става 3. овог члана, или кад није доставио све доказе од значаја за утврђивање пореске обавезе, односно за остваривање права на пореско ослобођење, односно на порески кредит, које надлежни порески орган не може прибавити разменом података између државних органа преко Сервисне магистрале органа, обвезник је дужан да те податке, односно доказе достави надлежном пореском органу у року од 30 дана од истека рока из става 2. овог члана, или на захтев тог органа у остављеном року у пореском поступку.
Ако обвезник који не води пословне књиге у прописаном, односно остављеном року не достави податке, односно доказе из става 6. овог члана, сматраће се да њима не располаже, па се пореска обавеза утврђује на основу података и доказа којима располаже надлежни порески орган.”
Према наведеном, ако су чињенице такве да захтевају измену ожалбеног решења мора се сачекати решење другостепеног органа који ће бити одлучено о жалбеним наводима, а у складу с тим и о првостепеном решењу о утврђивању.
Такође, треба имати у виду да је поступање по коначним решењима у управном поступку уређено одредбама чл.176. Закона о општем управном поступку у смислу коришћења – понављања поступка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли порески орган/локална пореска администрација доноси решења за еко накнаду са исказаном пореском обавезом у износу од „0“ динара, уколико је порески обвезник у електронској пријави исказао „0“ прихода? Да ли порески орган може независно од поднете е–пријаве кроз систем, извршити промену у бази података или је потребно странку уводити у поступак канцеларијске контроле, уколико се увидом у приходе кроз базу АПР-а у финансијским извештајима, констатује да је порески обвезник погрешио у попуњавању пореске пријаве за еко накнаду, да није „нула“ приход , већ постоји одређени износ оствареног прихода?
Свака поднета пријава и подаци исказани у њој нужно се проверавају и усаглашавају са подацима из АПР из финансијских извештаја.
Дакле, ако је провером у подацима из АПР утврђено да је порески обвезник поднео изјаву о неактивности и ако је исказани податак о приходу “нула”, стекли су се услови за доношење решења са “нулом”.
За све друге пријаве за које се не може из расположивих података утврдити да је податак о приходу тачан, пријава би требало да добије статус “необрађена”, затим да порески орган пошаље позив пореском обвезнику за достављање потребних податка и документације из које се може утврдити тачност исказаног податка.
Одредбе члана 55. став 6. ZPPPA прописују могућност доношења решења о утврђивању обавезе непосредним одлучивањем, када је основ за утврђивање увид у податке из евиденција надлежних органа, без претходног изјашњења обвезника, а странка има могућност жалбе у пореском поступку.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли пољопривредна газдинства треба да подносе пореску пријаву о утврђеном порезу на имовину – образац PPI-1? Уколико су у обавези да поднесу PPI-1, на који начин исказују пореску основицу у њој у случају када јединица локалне самоуправе није у законском року донела и објавила цене непокретности, конкретан пример за текућу годину?
Појам пореског обвезника уређен је одредбама члана 4. Закона о порезима на имовину.
Порез на имовину плаћа се на непокретности на територији Републике Србије од стране лица која имају опорезива права из члана 2. став 1. Закона о порезима на имовину.
Обвезник пореза на имовину из члана 4. става 1. ЗПИ који не води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који не води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:
1) физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (у даљем тексту: предузетник) који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход;
2) друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
3) предузетник који води пословне књиге - за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама;
4) фонд из става 1. овог члана који не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије.
Обвезник пореза на имовину из члана 4. став 1. ЗПИ који води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:
1) правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
2) нерезидентно правно лице - за непокретности за које пореску обавезу испуњава огранак тог лица у складу са ставом 2. овог члана;
3) предузетник који води пословне књиге - за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама (у даљем тексту: имовина у пословним књигама), осим предузетника из става 6. тачка 1) овог члана;
3а) фонд из става 1. овог члана који води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
4) друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника из става 6. тачка 3) овог члана.
Обвезником који води пословне књиге сматра се, и:
- физичко лице које обавља промет добара или пружање услуга у Србији, па је по том основу обвезник ПДВ и обвезник пореза на приходе од самосталне делатности (предузетник) и води пословне књиге у складу са прописима у Републици Србији - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
- физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је обвезник ПДВ, предузетник је и дужан је да води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
- физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је носилац породичног пољопривредног газдинства уписаног у регистар, које се определило да има својство предузетника па води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама.
Физичко лице које остварује приход од пољопривреде, а нема статус предузетника, нема ни обавезу да води пословне књиге, па сходно томе нема ни обавезу самоопорезивања за непокретности за које је обвезник пореза на имовину.
Да би се порез на имовину утврђивао самоопорезивањем, нужно је да обвезник води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије и да је предметна имовина евидентирана у пословним књигама.
Предузетник односно предузетник пољопривредник (обвезник пореза по основу прихода од пољопривреде и шумарства - физичко лице које је носилац породичног пољопривредног газдинства уписано у регистар пољопривредних газдинстава) није субјект у праву и не може бити странка у поступку, када је предмет опорезивања порезом на имовину право својине на непокретности чији је ималац физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности, обвезник пореза на имовину за те непокретности је физичко лице - ималац права својине на непокретности.
Уколико пољопривредно газдинство егзистира у оквиру привредног друштва и предметна имовина је прокњижена у пословним књигама порез на имовину се утврђује самоопорезивањем.
Према члану 7а. став 6. Закона о порезима на имовину, основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена вредност непокретности исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години, кад:
1) јединица локалне самоуправе до 30. новембра текуће године не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама, односно просечне цене одговарајућих непокретности у најопремљенијој зони у случају кад у зони и граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године;
2) у зони и граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године, а у најопремљенијој зони не постоји одговарајућа врста непокретности;
3) јединица локалне самоуправе до 30. новембра текуће године не објави акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне, као и сваку промену тог акта.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.