Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li podnošenjem ostavke zamenika načelnika Opštinske uprave, može da se postavi vd zamenik načelnika u skladu sa članom 56. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon).
Članom 56. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, Veće može postaviti vršioca dužnosti – službenika u radnom odnosu na neodređeno vreme koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa.
Dakle, vršilac dužnosti se može postaviti isključivo kada nisu postavljeni ni načelnik uprave ni zamenik načelnika uprave i to do postavljena načelnika uprave. U slučaju da je postavljen načelnik uprave, a zamenik načelnika uprave podnese ostavku ne može se postaviti vršilac dužnosti, nego se može pokrenuti postupak popunjavanja tog radnog mesta u skladu sa zakonom.
Da li generalni sekretar Sportskog saveza opštine/grada može ujedno biti i predsednik kluba sa teritorije opštine/grada?
Predsednik saveza ne može da bude član uprave, predsednik ili zastupnik druge organizacije u oblasti sporta sa iste teritorije, zbog sukoba interesa, a što bi trebalo da je detaljnije regulisano Statutom teritorijalnog sportskog saveza.
Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini prestala je da važi. Da li u skladu sa navedenim, jedinice lokalne samouprave više uopšte nemaju obavezu godišnjeg izveštavanja Ministarstva? Takođe, članom 64đ, propisana je obaveza jedinice lokalne samouprave da vodi Posebnu evidenciju nepokretnosti. Da li to znači, da JLS pored evidencije u registru nepokretnosti, treba paralelno da vodi posebnu evidenciju, na nekom svom obrascu (jer u stavu 3 ovog člana, stoje dodatni elementi koje ova evidencija treba da sadrži) ili je u pitanju samo vođenje evidencije u registru RDI? Zakon nije dao definiciju Posebne evidencije nepokretnosti. Posebno zbunjuje to što u poslednjem stavu navedenog člana stoji da Direkcija ima pristup ovoj evidenciji, odnosno, da se usklađeni podaci iz posebne evidencije smatraju dostavljenim Direkciji, koja ima pristup u skladu sa članom 64g.
Tačno je da je danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini prestala da važi Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini. Prema ovoj Uredbi, JLS su imale obavezu da dostavljaju godišnji izveštaj Republičkoj direkciji za imovinu, preko veb aplikacije. Od stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini takva obaveza više ne postoji.
Posebno napominjemo da je uvek postojala obaveza vođenja posebnih evidencija imovine od strane JLS i korisnika. Forma u kojoj se to čini nije nužno propisana Zakonom tako da je i sada kao i ranije ostavljena sloboda nosiocima javne svojine i korisnicima nepokretnosti u javnoj svojini na koji način će da vode tu posebnu evidenciju nepokretnosti (Excel, u papirnom obliku ili na neki treći način). Bitno je da ta posebna evidencija sadrži sve podatke iz člana 64đ. stav 3. i 64b. Zakona.
Dakle, ono što se od vas očekuje jeste da redovno vodite svoje posebne evidencije i da redovno uknjižite svaku promenu imovine u katastru.
Republička direkcija za imovinu ima pristup podacima katastra i kada JLS izvrši upis neke promene u evidenciji katastra smatra se da je taj podatak dostavljen Republičkoj direkciji za imovinu.
To je i propisano u članu 64đ. stav 6. Zakona o javnoj svojini da Republička direkcija za imovinu ima pristup podacima katastra.
Rad u lokalnoj samoupravi (u bivšem Sekretarijat za NO proveo sam nešto više od 6. godina) radi dobijanja jubilarne nagrade po kolektivnom ugovoru se ne priznaje kao rad u državnom organu. Koji je status zaposlenih radnika u lokalnoj samoupravi?
Član 38. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br. 62/2019, 62/2020 - Aneks I i 81/2021 - Aneks II) kaže da policijski službenik ima pravo na jubilarnu nagradu za ukupni rad u Ministarstvu i drugim državnim organima.
Što se tiče Sekretarijata za narodnu odbranu oni su po ranije važećim propisima bili sistematizovani u organima jedinice lokalne samouprave, tako da se taj staž ne može računati u staž za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu policijskog službenika, jer u skladu sa citiranom odredbom računaju se samo godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, ne i u organima JLS.
Službenik koji je prestao da radi u Gradskoj upravi od 1 novemra 2024 godine a nije podneo zahtev za ocenjivanje tačnije da bude ocewen pre isteka roka za ocenjivanje, Da li rukovodilac službe u kojoj je bio raspoređen pomenuti službenik radi izveštaj o ocenjivanju i da li smo u obavezi da donesemo rešenje o oceni za 2024g službeniku bez podnetog zahteva
Uredba o ocenjivanju službenika („Sl. glasnik RS“, br. 2/2019) u članu 5. kaže da službenik koji podleže ocenjivanju može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje ako mu prestaje radni odnos ili ako će duže vreme biti odsutan, a mora biti ocenjen u roku od 30 dana od dana kada je podneo zahtev.
S obzirom da se ocenjivanje pre isteka perioda za ocenjivanje radi na zahtev službenika kome prestaje radni odnos, i da taj zahtev nije podnet, smatramo da organ JLS nije u obavezi da okonča postupak ocenjivanja za tog zaposlenog.