Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeČlan 50. važećeg Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave u prvom stavu propisuje da "zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:...", dok u četvrtom stavu propisuje da se jubilarna nagrada isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Imajući u vidu da se podaci Republičkog zavoda za statistiku o visini prosečne mesečne zarade objavljuju, u skladu sa njihovim zvaničnim obaveštenjem od 26.04.2018. godine, 55 dana po isteku meseca na koji se zarade odnose, kada je reč u situacijama da zaposleni ostvaruju jubilarnu nagradu u januaru mesecu tekuće godine, koju shodno citiranom stavu čl. 50. PKU treba isplatiti u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava, a kako će podatak o zaradi za psolednji mesec u prethodnoj godini (decembar mesec 2024. godine) biti objavljen tek u februaru, dolazimo u situaciju da ne primenjujemo ovu odredbu u odnosu na propisani rok isplate. Da li postoji neki propis više pravne snage od navedenog Posebnog kolektivnog ugovora, koji dozvoljava da se isplata vrši po proteku ovog roka, a po objavljivanju podatka od strane organa nadležnog za poslove statistike ili se jednostavno nećemo pozivati na rok isplate u rešenjima, dok se možda PKU ne izmeni, ukoliko se izmeni, u pogledu roka isplate tako da predvidi izuzetak za zaposlene koji ostvaruju pravo na isplatu jubilarne novčane negrade u januaru mesecu (slično formulaciji stava 3. čl. 46. važećeg Posbenog kolektivnog ugovora za državne organe).
Članom 50. stav 4. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da se jubilarna nagrada isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Istim članom predviđeno je i da se kao parametar za isplatu jubilarne nagrade uzima prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje.
S obzirom da u periodu na početku kalendarske godine još uvek nemamo podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini, smatramo da je ispravno sačekati objavljivanje podatka i potom isplatiti jubilarnu nagradu
Zaposleni u Gradskoj upravi je podneo zahtev da mu se kao minuli rad prizna i radni staž koji je ostvario u ustanovi, čiji je osnivač Grad. Da li se navedeni staž može priznati kao minuli rad, primenom odredaba čl. 108. Zakona o radu i čl. 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
S obzirom da su u konkretnom slučaju u pitanju godine rada u ustanovi, za te godine se ne može ostvariti pravo na minuli rad, bez obzira što je grad osnivač te ustanove.
Molim vas za tumačenje člana 29b Zakona o komunalnim delatnostima, kojim je propisano da jedinica lokalne samouprave na osnovu prethodno sagledanih potreba, za svaku komunalnu delatnost iz domena zajedničke komunalne potrošnje pojedinačno, donosi godišnji program obavljanja komunalnih delatnosti sa predračunom ukupnih troškova i da Godišnji program obavljanja komunalnih delatnosti je osnov za naručivanje radova i usluga i sastavni je deo ugovora o pružanju usluga. Na koje delatnosti se misli kada se kaže "komunalnu delatnost iz domena zajedničke komunalne potrošnje pojedinačno"? I da li se navedena odredba odnosi na slučajeve iz clana 29. Zakona, kojima se subvencioniše komunalna usluga?
Pod delatnostima iz domena zajedničke komunalne potrošnje podrazumevaju se delatnosti kod kojih nije moguće utvrditi krajnjeg (individualnog) korisnika, pa ih zbog toga, u ime i za račun svih građana, privrednih i drugih subjekata, od vršioca naručuje jedinica lokalne samouprave. Novac za te namene, obzirom da nema krajnjeg korisnika niti druge mogućnosti za finansiranje, obezbeđuje se u budžetu jedinice lokalne samouprave.
U zajedničku komunalnu potrošnju spada ukupno 5 komunalnih delatnosti:
1) obezbeđivanje javnog osvetljenja;
2) održavanje ulica i puteva;
3) održavanje čistoće na površinama javne namene;
4) održavanje javnih zelenih površina;
5) delatnost zoohigijene.
U istu grupu komunalnih delatnosti suštinski spadaju i poslovi vezani za održavanje sistema kišne kanalizacije koji su formalno gledano deo delatnosti „prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda“, a koja kada se posmatra u celini, najvećim delom spada u komunalne delatnosti kod kojih se može utvrditi krajnji korisnik.
U praksi, većina naših lokalnih samouprava je i pre nego što je izvršena dopuna Zakona sa članom 29b), pozicije budžeta vezane za zajedničku komunalnu potrošnju planirala na osnovu odgovarajućeg programa radova, ali je bilo i slučajeva kada su ove pozicije budžeta planirane paušalno i bez detaljnije razrade. Smisao i svrha člana 29b) je da se promoviše novi pristup gde budžetska sredstva mogu da se obezbeđuju samo ako su prethodno detaljno sagledane potrebe i planiran način na koji se te potrebe mogu zadovoljiti. To je inače prilagođeno logici izrade programskih budžeta koji su počevši još od 2015. godine zamenili nekadašnje „linijske“ budžete.
Za većinu jedinica lokalnih samouprava izrada propisanog godišnjeg programa radova neće iziskivati previše dodatnog angažovanja. One će nastaviti da planiraju obim i kvalitet delatnosti iz domena zajedničke komunalne potrošnje na način kako su to do sada i radile, dok će samo one JLS koje nisu imale takvu praksu, morati da ubuduće detaljnije planiraju i popisuju poslove na vršenju komunalnih delatnosti iz domena zajedničke komunalne potrošnje.
Bez obzira na numeraciju koja na to može navesti, član 29b) ni na koji način nije povezan sa članom 29 Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016, 95/2018 i 94/2024). Radi se o dve potpuno različite oblasti regulisanja, koje su odvojene i nazivom odeljaka ova dva dela Zakona.
Članom 29. data je mogućnost jedinicama lokalne samouprave da korisnicima komunalnih usluga slabijeg materijalnog položaja i/ili koji su u stanju određene socijalne potrebe, delimično ili u celini subvencioniše račune za komunalne usluge. Tu se radi isključivo o komunalnim delatnostima kod kojih je moguće utvrditi krajnjeg korisnika kojima se ispostavljaju računi za komunalne usluge (voda, kanalizacija, smeće, grejanje…), a JLS odobrava subvencije jednom broju domaćinstava (korisnika) koji ispunjavaju uslove za to. Bitno je naglasiti da se, bez obzira na tokove novca, ovde i formalno i suštinski radi o subvenciji prema fizičkim licima, a ne o kapitalnoj ili tekućoj subvenciji prema komunalnom preduzeću.
Kod zajedničke komunalne potrošnje kod koje se krajnjim korisnicima nikakvi računi ni ispostavljaju, nema smisla da se bilo kome odobrava subvencija. Ove usluge su po svojoj prirodi dostupne svima.
Da li IRK treba ili da li može da preporuči predškolskoj ustanovi izradu IOP1 kao meru dodatne podrške za dete sa smetnjama u razvoju? Poznato nam je da IOP1 donosi predškolska ustanova, kao i mere individualizacije. Ako može pojašnjenje, da li IRK može/treba da ima ulogu u preporučivanju pomenutih mera koje su u domenu predškolske ustanove, pogotovo ako je procena da mere individualizacije koje se primenjuju nisu dovoljne, te da je potreban IOP 1?
Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 10/2019, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 129/2021) u čl. 34 propisuje pravo na IOP1:
“Detetu kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, predškolska ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, odnosno vrši prilagođavanje i, ukoliko je potrebno, obezbeđuje izradu, donošenje i realizaciju individualnog obrazovnog plana (IOP1), u skladu sa zakonom.”
Ova oderedba je dalje uređena Pravilnikom o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje, uz uvažavanje specifičnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (PVO): u čl. 6. se pravi razlika u sadržaju IOP-a u PVO; u čl. 7. stav 5. je naglašno da predškolska ustanova može doneti samo IOP1; u čl. 8. je propisano ko su članovi tima za dodatnu podršku u predškolskoj ustanovi; članom 9. je naglašeno da se IOP ostvaruje u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi predškolske ustanove; čl. 16. uređuje da se evidencija o ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja po IOP-u vodi u propisanoj evidenciji o vaspitno-obrazovnom radu u predškolskoj ustanovi.
Ukoliko tokom postupka procene potreba za dodatnom podrškom prema propisanoj proceduri i nakon pribavljanja svih relevantnih podataka i dokaza iz različitih izvora (posebno o primenjenim merama individualizacije i njihovim efektima) interresorna komisija proceni da je detetu u PVO potreban prilagođeni individualni vaspitno-obrazovni plan (IOP1), to treba da predloži kao meru o kojoj informiše roditelje i predškolsku ustanovu. Ovakvo postupanje je u skladu sa čl. 3. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, koji glasi: “Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog.“.
Ukoliko predškolska ustanova proceni da je za dete potrebno izraditi IOP1 i za to ima saglasnost roditelja, u tom slučaju nije potrebno da se obraća za mišljenje interresonoj komisiji.
Da li lica koja su na stručnoj praksi u opštinskoj upravi preko Nacionalne službe za zapošljavanje imaju pravo na Novogodišnje paketiće za decu?
Članom 49. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je, između ostalog, da je poslodavac dužan da obezbedi deci zaposlenog do 15 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, u visini utvrđenoj opštim aktom. Pravo iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i deci lica koje je radno angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa kod poslodavca najmanje tri meseca sa prekidima ili neprekidno u kalendarskoj godini u kojoj se obezbeđuje ovo pravo i ako je u ugovornom odnosu na dan ostvarivanja ovog prava.
Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) kao rad van radnog odnosa definisano je angažovanje putem ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (član 197. i 198.), ugovora o delu (član 199.), ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju (član 201.) i angažovanje putem ugovora o dopunskom radu (član 202.).
Dakle, ukoliko u okviru programa koji organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje opštinska uprava sa licima na stručnoj praksi zaključuje jedan od navedenih ugovora o angažovanju van radnog odnosa, praktikant će u tom slučaju imati pravo na poklon detetu za Novu godinu u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.