Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoštovani podnet je zahtev za ozakonjenje pomoćnih objekata gde su 2 slepljena u jedan i imaju posebne id brojeve i jedan od njih je vidljiv iz 2021. godine po obavestenju o vidljivosti koje sam dobila iz rgz-a.Onda sam slala upit mejlom geosektoru u Beogradu i oni su mi odgovorili da je u pitanju slučaj 3 iz instrukcije o njhovom postupanju gde konkretno nisu naveli da je moguće da je objekat bio tu i iz epohe 2015 tako da me sada zanima vaše mišljenje kada je u pitanju ovaj slučaj da li dalje organ ozakonjenja šalje neki dopis i kome kako bi mogao da se nastavi postupak ozakonjenja ili takav objekat ne može da se ozakoni?
Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je izričito propisao koji objekti i pod kojim uslovima mogu biti predmet ozakonjenja, kao i koji organ vodi računa o ispunjenosti zakonom popisanih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja.
Postupak ozakonjenja, kako je to popisano odredbama člana 6. i 23. ovog zakona, može biti pokrenut:
Zakon o ozakonjenju objekata ne samo da je u svakom stavu kojim je propisao koji objekti mogu biti predmet ozakonjenja, naglasio da mora biti vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, već je u članu 6. stav 5. ponovo izričito naveo da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom, a potom u članu 9. propisao da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.
Proveru postojanja objekata na satelitskom snimku sprovodi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata.
Članom 35. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi i evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u cilju vođenja grafičke baze objekata u postupku ozakonjenja, vršenja nadzora i plaćanja realizacije radova i učestvuje u održavanju te evidencije.
Ukoliko organ nadležan za poslove ozakonjenja ne može da utvrdi vidljivost objekta usled visoke vegetacije, oblaka, senki, može tražiti od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izdavanje obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku i u zavisnost od dobijenog odgovora doneti odluku o daljem toku postupka ozakonjenja, ali Zakon o ozakonjenju objekata nije propisao da se u postupku ozakonjenja, činjenica postojanja objekta, osim uvidom u satelitski snimak teritorije Republike Srbije iz 2015. godine i evidenciju objekata, može dokazati na druge načine.
Članom 43. stav 1. tačka 2. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu.
Poštovani, u postupku ozakonjenja porodičnog stambenog objekta čiji je vlasnik kupio građevinsko zemljište od tadašnjeg „Niš projekta“, postavlja se pitanje načina obračuna takse za ozakonjenje. Vlasnik ne poseduje posebnu građevinsku dozvolu za svoju parcelu, već postoji građevinska dozvola izdata za celokupno zemljište koje je „Niš projekat“ u tom periodu parcelisao i prodavao. S obzirom na to da su u vreme kupovine zemljišta (oko 1995. godine) plaćene komunalne takse, potrebno je pojašnjenje da li se te ranije uplate mogu uzeti u obzir u postupku ozakonjenja, kako bi se iznos takse za ozakonjenje umanjio ili u potpunosti izuzeo. Napominje se da se radi o objektu veće površine (preko 300 m²), te je iznos takse značajan, zbog čega je važno pravilno postupiti u skladu sa važećim propisima.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – odluka US, 1/2023 – odluka US i 62/2023) definisano je da je, u smislu ovog zakona, predmet ozakonjenja objekat koji je završen u građevinskom smislu, koji je, prema odredbama člana 1, izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.
Članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da je, izuzetno od stava 2. ovog člana, predmet ozakonjenja i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kom je prilikom izvođenja radova odstupeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, a za koji nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Članom 33. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća taksa za ozakonjenje, pre izdavanja rešenja o ozakonjenju.
Članom 46. stav 9. ovog zakona propisano je da lica koja su u postupku legalizacije objekata ili u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole zaključila ugovore o plaćanju naknade, odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama tada važećih zakona, nastavljaju sa plaćanjem do konačne isplate, u skladu sa odredbama zaključenog ugovora.
Članom 46. stav 10. ovog zakona propisano je da se za objekte iz stava 9. ovog člana, na kojima je prilikom izvođenja radova odstupeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, u postupku ozakonjenja plaća taksa u skladu sa ovim zakonom samo za površinu dela objekta koja predstavlja razliku između odobrene i odstupeljene površine.
Na osnovu citiranih odredaba zakona proizilazi da se odredbe člana 46. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata mogu primeniti samo u onim situacijama kada je objekat koji je predmet ozakonjenja isti objekat za koji je u postupku legalizacije objekata ili u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole zaključen ugovor o plaćanju naknade, odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa odredbama tada važećih zakona. Iz podataka koji su dostavljeni ne može se pouzdano utvrditi da se radi o takvom slučaju.
Postupak ozakonjenja za objekte iz člana 6. stav 4. Zakona o ozakonjenju objekata, pokreće se na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra (čl. 23. zakona). Molim za pomoć i instrukciju, kako nadležni organ postupa u slučaju kada je nadležni organ- katastar dostavio Obaveštenje o vidljivosti objekata, u kome navode da je jedino vidljiva visoka vegetacija ili oblak i da nije moguće utvrditi vidljivost objekata?
Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je izričito propisao koji objekti i pod kojim uslovima mogu biti predmet ozakonjenja, kao i koji organ vodi računa o ispunjenosti zakonom popisanih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja.
Postupak ozakonjenja, kako je to popisano odredbama člana 6. i 23. ovog zakona, može biti pokrenut:
Zakon o ozakonjenju objekata ne samo da je u svakom stavu kojim je propisao koji objekti mogu biti predmet ozakonjenja, naglasio da mora biti vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, već je u članu 6. stav 5. ponovo izričito naveo da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom, a potom u članu 9. propisao da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.
Proveru postojanja objekata na satelitskom snimku sprovodi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata.
Članom 35. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi i evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u cilju vođenja grafičke baze objekata u postupku ozakonjenja, vršenja nadzora i plaćanja realizacije radova i učestvuje u održavanju te evidencije.
Ukoliko organ nadležan za poslove ozakonjenja ne može da utvrdi vidljivost objekta usled visoke vegetacije, oblaka, senki, može tražiti od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izdavanje obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku i u zavisnost od dobijenog odgovora doneti odluku o daljem toku postupka ozakonjenja, ali Zakon o ozakonjenju objekata nije propisao da se u postupku ozakonjenja, činjenica postojanja objekta, osim uvidom u satelitski snimak teritorije Republike Srbije iz 2015. godine i evidenciju objekata, može dokazati na druge načine.
Članom 43. stav 1. tačka 2. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu.
Postovani, koji obrazac koristi predskolska ustanova za evidenciju IOP1? Obrazac 3 PRAVILNIKA O BLIŽIM UPUTSTVIMA ZA UTVRĐIVANJE PRAVA NA INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLAN, NJEGOVU PRIMENU I VREDNOVANJE odnosi se na mere individualizacije, a Obrazac 4 se ne pominje u cl. 6 istog pravilnika kada je rec o predskolskim ustanovama, vec samo za skole.
Prilikom izrade novog Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Sl. glasnik RS“, br. 74/2018), članovi Radne grupe za izradu predloga Pravilnika su se saglasili da za decu predškolskog uzrasta nije potrebno praviti poseban (individualizovan) plan vaspitno-obrazovnog rada, jer to nije u duhu novih Osnova programa predškolskog vasitanja i obrazovanja – Godine uzleta (Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 16/2018).
U skladu sa navedenim, formulisan je član . Pravilnika kojim se uređuje sadržaj IOP-a koji glasi: “IOP je poseban akt ustanove kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju deteta, učenika, odnosno odraslog ako mere individualizacije nisu dovele do ostvarivanja dobrobiti deteta, odnosno ostvarivanja ishoda obrazovanja i vaspitanja ili do zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima. IOP sadrži: 1) podatke o detetu, učeniku odnosno odraslom i podatke o timu za dodatnu podršku (Obrazac 1); 2) pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog (Obrazac 2); 3) plan mera individualizacije (Obrazac 3); 4) personalizovani program nastave i učenja (Obrazac 4); 5) podatke o praćenju i vrednovanju IOP-a (Obrazac 5); 6) saglasnost roditelja (Obrazac 6). IOP može da sadrži i: 1) plan tranzicije - plan podrške detetu i učeniku pri uključivanju u obrazovanje, pri prelasku na drugi nivo obrazovanja ili pri prelasku u drugu obrazovnu ustanovu; (Obrazac 7); 2) plan prevencije ranog napuštanja obrazovanja za decu i učenike u riziku od ranog napuštanja škole (Obrazac 8). Personalizovani program nastave i učenja iz stava 2. tačka 4) ovog člana donosi se za oblast u okviru nastavnog predmeta, jedan nastavni predmet, grupu nastavnih predmeta ili sve nastavne predmete za razred koji učenik, odnosno odrasli pohađa, kao i za vannastavne aktivnosti. Za učenika sa izuzetnim sposobnostima škola donosi prilagođen i obogaćen IOP, shodno stavu 1. ovog člana. Sadržaj IOP-a koji se ostvaruje u školi dat je na Obrascu 1, Obrascu 2, Obrascu 3, Obrascu 4, Obrascu 5, Obrascu 6, Obrascu 7 i Obrascu 8. Sadržaj IOP-a koji se ostvaruje u predškolskoj ustanovi dat je na Obrascu 1, Obrascu 2, Obrascu 3, Obrascu 5, Obrascu 6 i Obrascu 7. Obrazac 1, Obrazac 2, Obrazac 3, Obrazac 4, Obrazac 5, Obrazac 6, Obrazac 7 i Obrazac 8 odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Jedan primerak IOP-a se dostavlja roditelju i članovima tima. Pojedinačni obrasci se, po potrebi, dostavljaju svim licima koja su zadužena za realizaciju u IOP-u.”
Iz navedenog sledi da se individualni plan koji se donosi u predškolskoj ustanovi, a to je uvek IOP1, sastoji od navedene grupe obrazaca (nije samo jedan obrazac). Druga važna stvar je da je potrebno poštovati čitav proces donošenja IOP-a, na način propisan pravilnikom, tj. da se nakon izrade “inicijalnog” pedagoškog profila deteta i donošenja i primene plana mera individualizacije (obrazac 3), evaluacije efekata ovih mera i nakon obaveštavanja roditelja i pribavljene saglasnosti roditelja pristupa izradi IOP-a. To podrazumeva izradu potpunijeg pedagoškog profila deteta i detaljniju, obogaćenu novim sadržajima, bolju operacionalizaciju svih elemenata koji su navedeni u Obrascu 3, kao i saglasnost roditelja (Obrazac 6), a kasnije i podatke o evaluaciji IOP-a (Obrazac br. 5). Da bi ovako revidiran dokument postao zvanični akt predškolske ustanove, potrebno je da na inicijativu tima za dodatnu podršku, Tim za inkluzivno obrazovanje predloži Pedagoškom kolegijumu ustanove, a ovaj organ da donese odluku o usvaljanju IOP-a.
Poštovani molimo Vas da nam date mišljenje po sledećem: Opštinskoj upravi je dostavljen zahtev za ispravku podataka u MKR za ime i prezime oca koji nije upisan u MKR.Nakon toga zahtev je preinačen u dopunu podataka za ime i prezime oca u MKR. Doneto je rešenje kojim se odbija zahtev kao neosnovan. Po istom je uložena žalba nadležnom ministarstvu koje je potvrdilo rešenje prvostepenog organa i odbilo žalbu. Na isto nije dozvoljena žalba već tužba Upravnom sudu. Podnosilac Zahteva ponovo je Opštinskoj upravi dostavio zahtev za ispravku podataka u MKR za ime i prezime oca. Naše mišljenje je da zahtev treba odbaciti jer je po istom odnosno po zahtevu o dopuni podataka koje se odnose na iste činjenice već postupano i postoji mogućnost da se pokrene upravni spor. Molimo Vas da nam odgovorite da li se po istom slažete i da li možemo da se pozovemo na čl.ZUP-a 92. stav 1 tačka 5.
Zakon o opštem upravnom postupku u čl. 92. st. 5. predviđa mogućnost da organ rešenjem odbacuje zahtev kojim je pokrenut postupak ukoliko se u istoj upravno stvari već vodi upravni ili sudski postupak ili je o njoj pravnosnažno odlučeno rešenjem kojim je stranci priznato pravo ili naložena neka obaveza.
Ukoliko je reč o identičnom zahtevu stranke o kojoj je drugostepeni organ doneo rešenje kojim je potvrdio prvostepenu odluku, a istekao je rok za podnošenja tužbe, zahtev koji se tiče istog pravnog pitanja i koji je zasnovan na istim činjenicima može se odbaciti.
Ukoliko rok za podnošenja sudskog postupka nije istekao, predlog je da se stranka pouči o mogućnosti pokretanja ove vrste postupka.