Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li može više puta da se su/finansira isti poseban program jedne sportske organizacije?
Prema Zakonu o sportu, podnosilac programa kojim se obezbeđuje ostvarivanje potreba i interesa građana u jedinici lokalne samouprave ne može za finansiranje istih aktivnosti da podnosi programe i za sredstva od drugog nivoa vlasti u Republici Srbiji (član 137. stav 3. Zakona o sportu). Ograničenje, međutim, važi za finansiranje istih aktivnosti, što znači da se kod drugih nivoa vlasti u Republici Srbiji može podneti program za finansiranje onih aktivnosti u okviru istog programa koje nisu finansirane iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Kao što nije moguće isti program finansirati iz sredstava JLS, Republike Srbije ili autonomne pokrajine, tako nije moguće ni da JLS isti program finansira tokom godine više puta, ako su u pitanju iste programske aktivnosti. Nosilac godišnjeg programa može, međutim, u toku godine da podnese zahtev za izmenu i/ili dopunu odobrenog godišnjeg programa, uključujući i budžet (finansijski plan) programa, ukoliko objektivne okolnosti to zahtevaju, sa opisom razloga usled kojih zahteva izmenu i/ili dopunu odobrenog godišnjeg programa. Odobravanje takvog zahteva vrši se pod uslovima i na način utvrđen čl. 31. Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta.
Da li po zakonu predstavnik Sportskog zaveza (kao predlagača programa) mora da bude član komisije pri opštini za sufinansiranje/finansiranje godišnjih programa? Da li je u sukobu interesa pošto opština finansira i taj savez?
Prema članu 138. stav 1. Zakona o sportu, odredbe Zakona o sportu i podzakonskih akata donetih na osnovu Zakona o sportu koje se odnose na način odobrenja programa i projekata kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta shodno se primenjuju i na programe kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u oblasti sporta u jedinici lokalne samouprave. Članom 121. stav 1. Zakona o sportu je propisano da za ocenu godišnjih i posebnih programa, odnosno projekata ministar nadležan za sport formira stručnu komisiju u kojoj pored predstavnika ministarstva učestvuju i predstavnici Olimpijskog komiteta Srbije, Paraolimpijskog komiteta Srbije, Sportskog saveza Srbije i Republičkog zavoda. Shodna primena člana 121. stav 1. Zakona o sportu na odobravanje programa u JLS podrazumeva da nadležni organ JLS za ocenu godišnjih i posebnih programa formira stručnu komisiju u kojoj je obavezno i predstavnik nadležnog teritorijalnog sportskog saveza JLS iz člana 138. stav 6. Zakona o sportu. Komisija bi trebalo da se sastoji od lica koja imaju iskustvo u upravljanju organizacijama u oblasti sporta i programima u oblasti sporta.
U situaciji kada je tokom službene savetodavne posete data preporuka nadziranom subjektu u vidu akta o primeni propisa i kada je nadzirani subjekat obavestio inspekciju da je postupio u skladu sa preporukom, da li inspekcija tada piše nadziranom subjektu da postupi po rešenju APR-a i uredi zahtev ili pokreće postupak vanrednog inspekcijskog nadzora?
Odredbama člana 13. st. 7. i 8. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da ako u službenoj savetodavnoj poseti uoči propust, nedostatak ili nepravilnost u poslovanju i postupanju subjekta kod koga se poseta vrši, inspekcija u roku od osam dana nakon posete sačinjava i dostavlja ovom subjektu dopis koji sadrži preporuke ovom subjektu o tome kako da taj propust, odnosno nedostatak ili nepravilnost ispravi i obezbedi zakonito i bezbedno poslovanje i postupanje, i u kom roku to treba da učini. Dopis sa preporukama ima pravnu prirodu akta o primeni propisa.
Subjekat iz stava 7. ovog člana obaveštava inspekciju o tome da li je i kako je postupio po ovim preporukama, u roku navedenom u dopisu. Nepostupanje po ovim preporukama, kao i neobaveštavanje inspekcije od strane ovog subjekta o postupanju po ovim preporukama može, u skladu sa procenom rizika, predstavljati razlog za pokretanje inspekcijskog nadzora.
Rešenje Agencije za privredne registre nema konstitutivno dejstvo već samo deklarativno.
Saglasno navedenom, u situaciji kada je nadzirani subjekat postupio po preporuci i obavestio sportskog inspektora o svom postupanju sportski inspektor ne nalaže nadziranom subjektu da postupi po rešenju Agencije niti pokreće vanredni inspekcijski nadzor.
U slučaju kada nadzirani subjekat ne postupi po preporuci iz službene savetodavne posete da li je to osnov za pokretanje vanrednog nadzora po službenoj dužnosti?
Odredbama člana 13. st. 7. i 8. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da ako u službenoj savetodavnoj poseti uoči propust, nedostatak ili nepravilnost u poslovanju i postupanju subjekta kod koga se poseta vrši, inspekcija u roku od osam dana nakon posete sačinjava i dostavlja ovom subjektu dopis koji sadrži preporuke ovom subjektu o tome kako da taj propust, odnosno nedostatak ili nepravilnost ispravi i obezbedi zakonito i bezbedno poslovanje i postupanje, i u kom roku to treba da učini. Dopis sa preporukama ima pravnu prirodu akta o primeni propisa.
Subjekat iz stava 7. ovog člana obaveštava inspekciju o tome da li je i kako je postupio po ovim preporukama, u roku navedenom u dopisu. Nepostupanje po ovim preporukama, kao i neobaveštavanje inspekcije od strane ovog subjekta o postupanju po ovim preporukama može, u skladu sa procenom rizika, predstavljati razlog za pokretanje inspekcijskog nadzora.
Iz navedenog proizilazi da u slučaju kada nadzirani subjekat ne postupi po preporuci iz službene savetodavne posete, u skladu sa procenom rizika takvo postupanje nadziranog subjekta može predstavljati razlog za pokretanje inspekcijskog nadzora.
Da li lice koje je zaposleno u sportskoj organizaciji (sportski stručnjak, administrativni radnik, lekar i dr.) može istovremeno da bude i član organa upravljanja (zastupnik, predsednik, predsednik ili član Upravnog ili nadzornog odbora, generalni sekretar) iste te sportske organizacije → odredba čl. 33. st. 1. tačka 1) Zakona o sportu?
Lice koje je zaposleno u sportskoj organizaciji (sportski stručnjak, administrativni radnik, lekar i dr.) može istovremeno da bude i član organa upravljanja (zastupnik, predsednik, predsednik ili član upravnog ili nadzornog odbora, generalni sekretar) iste te sportske organizacije, jer odredbom člana 33. stav 2. Zakona o sportu nije obuhvaćena takva situacija, odnosno takvo postupanje nije suprotno navedenoj zakonskoj odredbi.