Питања и одговори

Чланом 15. став 1. Закона о финансирању локалне самоуправе уређено је да се локалне комуналне таксе могу уводити за (по тачкама из закона):

1) истицање фирме на пословном простору;

2) коришћење рекламних паноа, уклјучујући и истицање и исписивање фирме ван пословног простора на објектима и просторима који припадају јединици локалне самоуправе (коловози, тротоари, зелене површине, бандере и сл.);

3) држање моторних друмских и приклјучних возила, осим полјопривредних возила и машина;

9) коришћење простора на јавним површинама или испред пословних просторија у пословне сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности;

10) држање средстава за игру („забавне игре”);

14) коришћење слободних површина за кампове, поставлјање шатора или друге објекте привременог коришћења;

16) заузеће јавне површине грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова.

Даном почетка примене Закона о накнадама за коришћење јавних добара,  односно од 1. јануара 2019., престају да важе одредбе члана 15. став 1. тачка 2), 9), 14) и 16), као и члана 15б. Закона о финансирању локалне самоуправе, као и акта ЈЛС која су донета на основу тих законских одредаба. Према томе, од 1. јануара ЈЛС својим актом више НЕ МОЖЕ да уреди плаћање следећих локалних комуналних такси (које постају накнаде за коришћење јавних површина):

2) коришћење рекламних паноа, уклјучујући и истицање и исписивање фирме ван пословног простора на објектима и просторима који припадају јединици локалне самоуправе (коловози, тротоари, зелене површине, бандере и сл.);

9) коришћење простора на јавним површинама или испред пословних просторија у пословне сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности;

14) коришћење слободних површина за кампове, поставлјање шатора или друге објекте привременог коришћења;

16) заузеће јавне површине грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова.

У складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе које остају на снази, од 1. јаунара 2019. ЈЛС својим актом може да уреди плаћање следећих локалних комуналних такси (према члану 15. став 1.):

1) истицање фирме на пословном простору;

3) држање моторних друмских и приклјучних возила, осим полјопривредних возила и машина;

10) држање средстава за игру („забавне игре”).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 33. Закона о изменама Закона о порезима на имовину прописано је да ће се порез на имовину утврђивати и плаћати у складу са овим законом почев за 2019. годину.

ЈЛС може до 31. децембра 2018. године донети одлуку којом се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за 2019. годину, разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште.  С обзиром да је рок за доношење аката ЈЛС за утврђивање пореза на имовину за 2019. годину, био 30. новембар 2018. године и да су ЈЛС имале обавезу да до тог рока донесу и објаве своја акта, новим законским одредбама дат је додатни рок ЈЛС, да може (а не мора) да донесе и објави одлуку којом ће уредити да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за 2019. годину, разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште.

Напомињемо да  ЈЛС може посебном одлуком уредити напред наведено, односно то мора учинити ако је донела и објавила акт о просечним ценама који није одлука, или може донети и објавити одлуку о допуни одлуке о просечним ценама.

За утврђивање пореза на имовину за 2019. годину, ЈЛС су дужне да до 31. децембра 2018. године  утврде и објаве просечне цене квадратног метра другог земљишта у зонама. Ако није било промета другог земљишта ни у једној зони, тада се не мора доносити одлука о допуни одлуке о просечним ценама, у којој би подаци за друго земљиште остали непопуњени (фактички се одлука не би мењала). Чланом 6. ЗПИ је прописано да ако није утврђена цена другог земљишта, а утврђена је цена пољопривредног, вредност другог земљишта као пореска основица се утврђује применом цене за пољопривредно земљиште у тој зони умањене за 40%. У том случају се сматра да је утврђивањем цене пољопривредног земљишта утврђена цена другог земљишта у зони. 

Такође, у случају да ЈЛС одлучи да донесе одлуку којом ће прописати да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за 2019. годину, разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште, тада има обавезу да до 31. децембра 2018. године утврди и објави просечне цене грађевинског, пољопривредног, односно шумског земљишта у зонама, с обзиром да се земљиште другачије разврстава.

Наведене одлуке (о разврствању земљишта и нова одлука о просечним ценама), примењиваће се код утврђивања пореза на имовину  за 2019. ако су донете и објављене до 31. децембра 2018. године, на начин на који се објављују општи акти ЈЛС која их је донела. 

Просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности у зонама, осим просечних цена које су уређене новим одлукама (за земљиште), које су утврђене на основу цена у промету у зонама или граничним зонама, дефинисаним чланом 6. став 7. Закона о порезима на имовину и објављене до 30. новембра 2018. године у складу са тим законом, примењиваће се код утврђивања пореза на имовину за 2019.

Према наведеном, уколико се неизграђено грађевинско земљиште разврстава у пољопривредно или шумско, с обзиром да се земљиште сада другачије разврстава, (у односу на разврставање које је рађено за формирање просечних цена у зони за одлуку која је објављена до 30. новембра 2018. године), па самим тим и просечне цене ће бити другачије, ЈЛС је у обавези да донесе допуну одлуке о просечним ценама која ће се односити само на просечне цене у зони за земљиште.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 2. Закона о порезима на имовину прописано је шта је предмет опорезивања. Новим ставом 4. овог члана Закона о порезима на имовину, прописано је да  се када се порез плаћа на право својине на земљишту површине преко 10 ари и на право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинсог земљишта, предмет опорезивања је укупна површина тог земљишта.

Наведеном одредбом прецизирано је која површина земљишта се опорезује, односно за шта постоји предмет опорезивања, што је било потребно имајући у виду да је став једног дела судске праксе био да  се порез плаћа на разлику између укупне површине земљишта и површине од 10 ари, док је намера законодавца, што је потврђено и кроз мишљења Министарства финансија о примени прописа, да се порез плаћа на укупну површину земљишта преко 10 ари, у смислу тога шта је предмет опорезивања.

Када су у питању пореска ослобођења прописана одредбама члана 12. Закона о порезима на имовину, поред осталог измењена је и тачка 8) члана 12. Закона, тако да се пореско ослобођење прописано за земљиште под објектом на који се порез плаћа не остварује за земљиште под објектима који се сматрају саставним делом земљишта и не опорезују као објекти, из члана 2б став 1 Закона тј. објектима који се сматрају саставним делом земљишта и не опорезују се као објекти. На тај начин се отклања могућност двоструког изузимања од опорезивања (изузимања тих објеката као саставних делова земљишта и остваривања ослобођења за земљиште испод њих).

Чланом 12 а Закона, даље је прописано шта се сматра површином земљишта под објектом у складу са чланом 12. став 1. тачка 8) Закона, односно да се из опорезивања не изузима габарит објекта већ само она корисна површина приземног дела објекта за кују се врши утврђивање пореза.

Сходно наведеном, почев од 2019. године, порез се не плаћа на површину земљишта по објектом на који се порез плаћа, осим за земљиште:

• под складишним и стоваришним објектом;
• под објектима из чл.2б. став  1. Закона;
• под објектима из чл.7. став 4. Закона у случају кад обвезник у пословним књигама није одвојено исказао вредност земљишта од вредности тих објеката као припадајућих;
• у случају трајног давања непокретности другом лицу ради остваривања прихода.

Према томе, како члан 2. прописује које непокретности су предмет опорезивања, а члан 12 пореска ослобођења за те непокретности, без обзира што оба члана закона користе термин да се порез „плаћа“, сматрамо да узимајући у обзир поступак опорезивања и чињеницу да нешто мора бити опорезиво да би се потом остварило право на пореско ослобођење, јасно је да површина опорезивог земљишта за коју обвезник не оствари право на пореско ослобођење остаје опорезива и да ће се порез на крају плаћати само за ту површину.

На пример,  ако је укупна површина земљишта 12 ари, то земљиште јесте предмет опорезивања јер је његова укупна површина већа од 10 ари. Ако се на том земљишту налази призмени објекат габарита 650м2, а чија је корисна површина 600м2, тада обвезник има право на пореско ослобођење за земљиште под објектом, али за површину од 600м2 тог објекта (не за цео габарит), па му  се порез на имовину утврђује за преосталих 600м2. Ако се на том земљишту налази и стаза површине 30м2, која у грађевинском смислу јесте објекат, али се према члану 2б сматра саставним делом земљишта у смислу опорезивања порезом на имовину, онда за ту стазу обвезник нема право на пореско ослобођење за земљиште под објектом, јер се она већ опорезује као земљиште. 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Поштујући одредбе члана 7. Закона о пореском поступку и пореској администацији, када је реч о давању података и информација о другим пореским обвезницима, прописано је начело чувања службене тајне у пореском поступку, које је обавезујуће за службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку. Тајни податак представља сваки документ, информација, податак и друга чињеница о пореском обвезнику до којих су службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку дошла у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку.

Ставом 2. наведеног члана прописано је: „Повреда тајног податка угрожава интерес пореских обвезника и јавни интерес Републике, који претежу над интересом за приступ информацијама од јавног значаја које представљају тајни податак, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене овим законом“. Дакле, неовлашћено коришћење или објављивање документа, информација, података или других чињеница до којих долази надлежни порески орган у пореском поступку, односно у прекршајном поступку или судском поступку поводом пореске ствари, угрожава и интересе пореског обвезника и јавни интерес. Неовлашћено коришћење или објављивање могло би да пореском обвезнику нанесе штету и да угрози његове различите интересе (нарушавање приватности и личне сигурности, одавање пословне тајне и др.). Поред тога, ако порески обвезници немају гаранције да ће подаци које достављају надлежном пореском органу, односно до којих се дође у пореском поступку, бити третирани као тајни подаци, постојаће подстицај да се не пријављују или да се само селективно достављају подаци од значаја за опорезивање.

Одредбама члана 9. став 1. тачка 5) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја прописано је, између осталог, да тражиоц неће остварити право на приступ информацијама од јавног значаја уколико би се доступним учинила информација или документ за који је прописима одређено да се чува као државна, службена , пословна или друга тајна.

Поред тога, одредбама члана 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је опште правило да ће се, ако је другим законом неко питање из области коју уређује Закон о пореском поступку и пореској администрацији, уређено на другачији начин, примањивати одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

У складу са горе наведеним, давање списка обвезника који су обвезници комуналне таксе није у складу са одредбама члана 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одредбом члана 3. став 1. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду („Сл. гласник РС“, бр. 64/15), прописано је да висину накнаде за конверзију утврђује орган јединице локалне самоуправе надежан за имовинско правне односе, у складу са актом о утврђивању просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности по зонама за утврђивање пореза на имовину, донетим од стране јединице локалне самоуправе, на територији на којој се налази грађевинско земљиште за које је поднет захтев за конверзију и спроведеног поступка у складу са овим законом, по тржишној вредности предметног грађевинског земљишта, у складу са прописом којим се уређује порез на имовину.

Даље, одредбом члана 12. став 1. Закона прописано је да  ако надлежни орган утврди да су уз захтев достављени прописани докази, утврђује да ли постоје услови предвиђени овим законом за умањење тржишне вредности и без одлагања, а најкасније у року од три дана, по службеној дужности прибавља од надлежне ЛПА акт о тржишној вредности предметног грађевинског земљишта, у складу са чланом 3. став 1. овог Закона. Ставом 2. и 3. истог члана Закона прописано је да је рок за достављање акта из става 1. овог члана пет дана и да по добијању акта из става 1. овог члана надлежни орган у року од три дана обавештава подносиоца о висини накнаде и налаже подносиоцу захтева изјашњење о начину плаћања. Даље је ставом 9- 11. овог члана прописано да се уз обавештење из става 3. овог члана прилаже и акт ЛПА, да подносилац има право приговора на акт ЛПА у року од 15 дана од дана достављања и да по приговору решава општинско, односно градско веће ЈЛС, на чијој територији се налази грађевинско земљиште које је предмет конверзије уз накнаду.

Према томе, Законом је дефинисано да се даје податак за грађевинско земљиште и у том смислу ЛПА нема право да мења врсту земљишта, односно не може се за потребе конверзије користити просечна цена другог земљишта јер је предмет конверзије грађевинско земљиште.

ЛПА може издати акт који садржи само податак о вредности предметног земљишта добијен множењем просечне цене по м2 грађевинског земљишта у одговарајућој зони са укупном површином земљишта, или дати само податак о просечној цени.

Битно је истаћи да се  овако добијена вредност грађевинског земљишта (добијена множењем површине и просечне цене у зони) у суштини не би могла сматрати тржишном вредношћу предметног грађевинског земљишта, нити има основа за приговор пореског обвезника о коме се може расправљати или одлучивати у појединачним случајевима. Наиме, просечна цена квадратног метра грађевинског земљишта у одговарајућој зони не узима у обзир појединачне карактеристике предметног земљишта, нити тржишне услове по којима се то земљиште  може  прометовати, већ се за сва земљишта исте површине у истој зони утврђује иста вредност земљишта, применом одредаба Закона о порезима на имовину. Ту ЛПА не може ништа да одлучи другачије, а општинско веће може само да одбаци приговор и образложи да је уврђена правилна зона за предметно земљиште и примењена правилна просечна цена.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према одредбама члана 2. тачка 22) Закона о планирању и изградњи, објекат јесте грађевина спојена са тлом која представља физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку целину (згарде свих врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, објекти инфраструктуре, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, објекти спорта и рекреације, гробља, склоништа и сл).

Према одредби члана 2. тачка 23) Закона о планирању и иуградњи, зграда јесте објекат са кровом и спољним зидовима, изграђена као самостална употребна целина која пружа заштиту од временских и спољних утицаја, а намењена је за становање, обављање неке делатности или за смештај и чување животиња, робе, опреме за различите производе и услужне делатности и др. Зградама се сматрају и објекти који имају кров, али немају (све) зидове (нпр. надстешнице), као и објекти који су претежно или потпуно смештени испод површине земље (сколништа, подземне гараже и сл).

Конституисано опорезиво право на надстрешници, која се налази на територији Републике Србије је предмет опорезивања порезом на имовину.

Поштујући одредбе члана 6а. Закона о порезима на имовину, за сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности су разврстане у одговарајуће групе непокретности (и у овом случају то може бити:  гаража и гаражно место или пословна зграда и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У пракси се различито поступа приликом обрачуна амортизације објеката код којих је након изградње или реконструкције извршена доградња.

Неко попуњава посебну пријаву за сваки накнадно дограђени део, па испада да обвезник има више објеката. Онда се ту јавља проблем пореског кредита. Али с друге стране, не може се ни целом објекту дати година изградње која у ствари представља годину доградње једног дела.

Образац пореске пријаве PPI-2 није прилагођен и не може обезбедити све податке неопходне за израчунавање амортизације у случају доградње објекта, јер се може унети само једна површина И једна година изградње, односно реконструкције. Евентуално се може у напомени унети податак о години доградње и површини која је дограђена, како би се на основу такве пријаве могло извршити правилно утврђивање пореза на имовину. Или да се сачини службена белешка (у прилогу).

Према Закону о планирању и изградњи, реконструкција јесте извођење радова на постојећем објекту у постојећем габариту и волумену објекта којима се побољшава стање објекта (утиче на стабилност и сигурност објекта, мењају конструктивни елементи, повећава број функционалних јединица у самом објекту, мења спољни изглед објекта). У том случају као година за обрачун амортизације узима се година у којој је извршена реконструкција.

Адаптација објекта представља  радове мањег обима који не утичу на измену године за  амортизацију ( промена организације простора у објекту, замена уређаја, постројења, опреме, којима се не утиче на стабилност И сигурност објекта, не мењају конструктивни елементи, не мења спољни изглед…).

Доградња је извођење радова којима се изграђује нови простор ван постојећег габарита објекта,  као и надзиђивање објекта и са њим чини  јединствену грађевинску, функционалну или техничку целину

Уколико новоизграђени простор, формиран доградњом или надзиђивањем постојећег објекта, чини засебну грађевинску и економску целину која може бити самостални предмет промета, основица пореза на имовину се умањује за амортизацију почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња или реконструкција тог посебног дела. У том случају нема основа да се на постојећем делу мења амортизација. У овом случају постојећа пријава се не мења, обвезник подноси посебну пријаву за дограђени објекат са припадајућом годином изградње.

У случају када је извршена доградња или надзиђивање постојећег објекта, а изведеним радовима је формирана јединствена грађевинска, функционална или техничка целина, која само као јединствена може бити предмет правног промета и која се као јединствена опорезује порезом на имовину, вредност објекта која чини основицу пореза на имовину умањује се за амортизацију која се обрачунава за број година од истека године у којој је извршена изградња (последња реконструкција) постојећег објекта који је умањен сразмерно учешћу корисне површине постојећег објекта у односу на укупну корисну површину тог објекта након доградње.

У овом случају се обвезник подноси нову пријаву   за новоформирану целину и не попуњава податак у пољу  година изградње, већ у напомени наводи године изградње и површине  за стари и дограђени део објекта. Стара пријава затвара се са годином доградње и у део „ОсталИ подаци“  уноси се да је пријава затворена из разлога поднете пријаве број______, од dd.mm.gggg,  за новоформирану целину.  

Форма службене beleške.docx   

Табела за израчунавање броја година за амортизацију целог објекта у години obračuna.xlsx

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пореска обавеза за одређену непокретност пореског обвезника престаје: престанком постојања предмета опорезивања или престанком својства пореског обвезника. Значи, пореска обавеза престаје када се рецимо сруши објекат или када обвезник отуђи своју непокретност. Као доказ о датуму рушења објекта, свакако може послужити акт надлежне општинске службе, увиђај на лицу места или други доказ.

Када је пореском обвезнику настала пореска обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат, пореска обавеза том пореском обвезнику за тај конкретни објекат није престала из разлога што, рецимо  “због недостатака не само да не може служити својој функцији и сврси, већ се више не може сматрати ни зградом”. Наиме, право је пореског обвезника да се определи да ли ће свој објекат користити или не, односно да ли ће га реконструисати како би га учинио функционалним за одређену намену.

Дакле, само за срушене објекте може се утврдити дан престанка пореске обавезе, док за објекте који су руинирани и онеспособљени за коришћење пореска обавеза није престала.

Мишљење Министарства финансија - редни број 3в, Билтен 2/16.пдф

Мишљење Министарства финансија - редни број 1 и 4, Билтен 4/15.пдф

Мишљење Министарства финансија - редни број 13, Билтен 11/14.пдф

Мишљење Министарства финансија - редни број 4б, Билтен 10/14.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Закон о играма на срећу уређује шта се сматра забавним играма, а шта играма на срећу. Чланом 3. став 1. овог закона прописано је да се играма на срећу, у смислу овог закона, не сматрају  игре на рачунарима, симулаторима, видео-аутоматима, флиперима и другим сличним направама, које се стављају у погон уз помоћ новца или жетона, као и пикадо, билијар и друге сличне игре, у којима се учествује уз наплату, а у којима учесник не може остварити добитак у новцу, стварима, услугама или правима, већ право на једну или више бесплатних игара исте врсте (забавне игре). Забавне игре, у смислу става 1. овог члана, нису предмет уређивања овог закона.

Чланом 11. Закона о финансирању локалне самоуправе уређено је да се за коришћење права, предмета и услуга за које се плаћа локална комунална такса, не може уводити посебна накнада.

Према члану 15. локалне комуналне таксе се могу уводити, између осталог, за истицање фирме на пословном простору и за држање средстава за игру (“забавне игре”).

Значи, обвезник који плаћа фирмарину, може бити и обвезник за забавне игре јер су то два основа по којима се плаћају ове таксе, при чему није прописано да плаћање таксе по једном основу искључује плаћање таксе по другом основу.

Напомињемо да треба водити рачуна о томе да ли кладионица држи средства за игру (забавне игре) или се бави искључиво играма на срећу, јер држање игара на срећу, које нису забавне игре, не подлеже плаћању локалне комуналне таксе за забавне игре.

Закон о играма на срецу.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Мишљење министарства финансија број 011-00-01080/2018-04 од 26.12.2018. године 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У овом конкретном случају средства за активности везане за реализацију Оперативног плана одбране од поплава за водотокове другог реда треба планирати у оквиру програмске активности Управљање у ванредним ситуацијама у оквиру Програма 15 – Опште услуге локалне самоуправе.

Постројење за пречишћавање отпадних вода, цевовод, црпне станице (и остала неопходне опрема), представљају технолошку целину која једно када је изграђена потпуно, обезбеђује остварење наведеног циља. Отуда ови излазни резултати представљају један пројекат и као такав га треба планирати према Уредби о садржини, начину припреме и оцене, као и праћењу спровођења и извештавању о реализацији капиталних пројеката (у даљем тексту Уредба) и Правилнику о садржини, роковима и поступку достављања инвестиционе документације за капиталне пројекте.

Упориште за ову тврдњу налазимо одредбама Закона о водама који у члану 3. став 1, тачка 34 каже „јавна канализација јесте скуп техничко-санитарних објеката и мера, којима се обезбеђује непрекидно и систематско сакупљање, одвођење, пречишћавање и испуштање отпадних и атмосферских вода насеља и привреде у одговарајуће пријемнике-реципијенте”.

Такође, експропријација земљишта за поменуту намену је саставни део пројекта, то јест улази у инвестициону фазу (члан 25. Уредбе).