Питања и одговори

Члан 12. став 1 тачка 10. Закона о порезима на имовину, који се примењује од 1.1.2021 године, прописује пореско ослобођење за објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу.

Према овој одредби кумулативни услови који морају бити испуњени за пореско ослобођење за обвезника који не води пословне књиге су следећи:

• да је објекат намењен за примарну пољопривредну производњу;
• да се објекат фактички користи за примарну пољопривредну производњу и
• да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду дуже од 183 дана годишње.

За пореског обвезника који води пословне књиге додатни услов је да му је пољопривреда претежна регистрована делатност.

Чланом 12б Закона о порезима на имовину прописано је да су објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12. став 1. тачка 10) овог закона - објекти за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурки, пужева и риба.

Напомињемо да је у законским одредбама до краја 2020.  године додатни услов за пореско ослобођење по овом основу за обвезника који не води пословне књиге био и да је обвезник пореза на доходак грађана за приходе од пољопривреде, али је тај услов укинут од 1.1.2021 године.

Порески обвезник који не води пословне књиге подноси пореску пријаву и у њој исказује податке од значаја за опорезивање , прилаже доказе од значаја за остваривање права на пореско ослобођење. Члан 51. Закона о пореском поступку и пореској администрацији пописује да терет доказа сноси порески обвезник – за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза. У складу са наведеним, порески обвезник је по примљеном решењу о утврђивању пореза могао уложити жалбу и изнети нове чињенице од значаја за опорезивање, уколико их није навео у пореској пријави или није имао прилике да их изнесе у поступку пре утврђивања пореза. Уколико обвезник сматра да није правилно опорезован у смислу висине пореске обавезе, може поднети измењену пореску пријаву у којој ће исказати нове податке од значаја за опорезивање и уз пријаву приложити доказе.

Напомињемо да је чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано да порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву након доношења решења о утврђивању пореза. Овде се ради о чињеницама које утичу на висину пореза које се исказују у пореској пријави,  о којима је порески обвезник дужан да води рачуна.  То значи да се нове чињенице исказане у измењеној пореској пријави не могу узети у обзир за утврђивање пореза на имовину за претходне године, односно за период за који су пореска решења донета, уручена и за које је истекао рок за жалбу.

Сходно наведеном, може се по измењеној пореској пријави и на основу приложених доказа извршити увиђај на терену ради провере фактичке намене и коришћења објеката, односно испуњености услова за пореско ослобођење.

Погледај/преузми: 

- Билтен Министарства финансија бр. 3/2021.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Код одређивања врсте земљишта полази се од дефинисане врсте, а не намене земљишта. То значи да и за предметно земљиште за које је планом генералне регулације утврђена намена “остало зеленило”, потребно  проверити која је врста тог земљишта, да ли је то земљиште по врсти грађевинско, јер постоји врста грађевинског земљишта које не мора увек бити предвиђено за изградњу, постоје и она која се никада неће изградити. За опорезивање таквог земљишта, пре свега треба утврдити да ли је оно фактички изграђено или не, као и за које намене се фактички користи.

Често се дешава да је планом предвиђена нека намена земљишта, али да то није фактички спроведено, нарочито у ситуацији када постоји само генерални план, а не и детаљни план. Земљиште се у пракси понекад користи за друге намене, без обзира на плански документ.

За утврђивање пореза на имовину важно је која је врста земљишта (према Катастру и према Плану), да ли је земљиште изграђено или не , да ли је донета одлука да се грађевинско земљиште може опорезовати као шумско или пољопивредно, ако се тако фактички и користи, у складу са Законом о порезима на имовину.

У том смислу, не може се гледати намена земљишта из урбанистичког плана, већ врста земљишта, као и фактичка намена, односно коришћење (ако је донета одлука ЈЛС у складу са Законом о порезима на имовину).

Ако је предметно земљиште у катастру одређено као врста земљишта – пољопривредно, онда се примењују одредбе члана 6б Закона о порезима на имовину, којим је прописано да је пољопривредно земљиште врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење пољопривредног земљишта.

Закон о пољопривредном земљишту у члану 2. прописује да пољопривредно земљиште јесте земљиште које се користи за пољопривредну производњу (њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, рибњаци, трстици и мочваре) и земљиште које се може привести намени за пољопривредну производњу. Врста земљишта се одређује како према планском документу, тако и према фактичкој намени, узимајући у обзир чињенице да у пракси често имамо ситуацију да се оно што је предвиђено планом разликује од ситуације на терену. Због тога је у Закон о порезима на имовину и уведена одредба да ЈЛС може својом одлуком прописати да се неизграђено грађевинско земљиште може опорезовати као пољопривредно или шумско.

Сходно наведеном, предметно земљиште се може опорезовати као пољопривредно ако фактички испуњава ове услове, односно, ако није изграђено или на други начин претворено у грађевинско земљиште у смислу да је, на пример, асфалтирано или му је на други начин онемогућено да се може привести намени за пољопривредну производњу.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са чланом 74. став 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у споразуму, односно решењу о одлагању плаћања дугованог пореза обавезно се уноси упозорење пореском дужнику да ће, ако се не придржава рокова из споразума , односно решења, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, надлежни порески орган по службеној дужности поништити споразум, односно укинути, а доспели, неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити из средстава обезбеђења или у поступку принудне наплате пореског дуга.

Ако се доспели, а неплаћени порески дуг наплаћује из средства обезбеђења наплате, не доноси се решење о принудној наплати, већ се само обавештава порески обвезник да ће се приступити принудној наплати доспелог, а неплаћеног пореског дуга из датих средстава обезбеђења наплате у складу са законом.

За пореске дужнике којима је одобрено одлагање плаћања дугованог пореза за које према Закону о пореском поступку и пореској администрацији не треба захтевати средство обезбеђења нити испуњење услова из Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга (члан 74. став 6. Закона о пореском поступку и пореској администрацији), у решењу о одлагању плаћања дугованог пореза обавезно се уноси упозорење пореском дужнику да ће, ако одложени дуг не плаћа у роковима из решења, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, надлежни порески орган по службеној дужности укинути решење и доспели а неплаћени порески дуг наплатити у поступку принудне наплате над обвезником, а сагласно одредбама члана 74. став 9. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Принудна наплата се спроводи из предмета принудне наплате прописаних чланом 84. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Сходно наведеном, након доношења решења о укидању споразума/решења о одлагању плаћања дугованог пореза доноси се обавештење, као порески акт којим се порески обвезник обавештава о даљем току поступка наплате. Без обзира да ли је донето решење о одлагању плаћања дугованог пореза на рате са средством обезбеђења или без средства обезбеђења, након доношења решења о укидању решења о одлагању плаћања, не доноси се опомена као порески акт, порески орган само обавештава пореског обвезника да ће приступити наплати доспелог, а неплаћеног дуга у складу са законом.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Уредбом о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности и износима накнада прописани критеријуми за плаћање накнаде, неопходно је да правно лице или предузетник испуњава следеће услове:

• да има претежну шифру делатности регистровану у Агенцији за привредне регистре или делатност од које остварују највише прихода;
• да се његова претежна делатност налази побројана у Прилогу Уредбе;
• да правно лице води пословне књиге по Закону о рачуноводству по ком се разврстава у складу са овим законом на микро, мало, средње или велико правно лице;
• да има приход остварен у претходној години, јер је Законом прописан услов да накнада не може бити већа од 0,4% тог прихода.

Наиме, у Прилогу Уредбе, као делатности које имају мали негативан утицај на животну средину побројане су између осталог и услужне делатности у које спада и делатност удружења, а у редовном годишњем финансијском извештају ових правних лица, у билансу успеха  у пословне приходе, између осталог, спадају и приходи од чланарина и донација и др.

Сходно наведеном, сматрамо да су сва удружења обвезници накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, а обзиром да ниједном одредбом нису изузети. Удружења су у законској обавези да поднесу пријаву, при чему накнаду плаћају удружења која обављањем делатности остварују пословни приход, а што представља податак исказан у финансијском извештају у билансу успеха у делу Пословни приходи, док се онима чији пословни приход износи 0 (нула) динара, доноси решење којим се утврђује накнада у износу 0 (нула) динара.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Законом о планирању и изградњи, реконструкција јесте извођење радова на постојећем објекту у постојећем габариту и волумену објекта којима се побољшава стање објекта (утиче на стабилност и сигурност објекта, мењају конструктивни елементи, повећава број функционалних јединица у самом објекту, мења спољни изглед објекта). У том случају као година за обрачун амортизације узима се година у којој је извршена реконструкција.

Адаптација објекта представља радове мањег обима који не утичу на измену године за амортизацију  (промена организације простора у објекту, замена уређаја, постројења, опреме, којима се не утиче на стабилност и сигурност објекта, не мењају конструктивни елементи, не мења спољни изглед). Доградња је извођење радова којима се изграђује нови простор ван постојећег габарита објекта, као и надзиђивање објекта и са њим чини јединствену грађевинску, функционалну или техничку целину.

Уколико новоизграђени простор, формиран доградњом или надзиђивањем постојећег објекта, чини засебну грађевинску и економску целину која може бити самостални предмет промета, основица пореза на имовину се умањује за амортизацију почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња или реконструкција тог посебног дела. У том случају нема основа да се на постојећем делу мења амортизација,  постојећа пријава се не мења, а обвезник подноси посебну пријаву за дограђени објекат са припадајућом годином изградње.

У случају када је извршена доградња или надзиђивање постојећег објекта, а изведеним радовима је формирана јединствена грађевинска, функционална или техничка целина, која само као јединствена може бити предмет правног промета и која се као јединствена опорезује порезом на имовину, вредност објекта која чини основицу пореза на имовину умањује се за амортизацију, која се обрачунава за број година од истека године у којој је извршена изградња (последња реконструкција) постојећег објекта, а који је умањен сразмерно учешћу корисне површине постојећег објекта у односу на укупну корисну површину тог објекта након доградње.

Погледај/преузми:

 - Мишљење Министарства финансија_Билтен 9/2015 на тему обрачуна амортизације.пдф.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Законом о озакоњењу објеката, пореске пријаве дужни су да подносе како физичка тако и правна лица. Цркве и верске заједнице које су регистроване у складу са Законом о црквама и верским заједницама имају својство правног лица. Уколико воде пословне књиге порез на имовину утврђују самоопорезивањем, и у обавези су да подносе пореску пријаву PPI-1, а ако не воде пословне књиге подносе пореску пријаву PPI-2 у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији и Законом о порезима на имовину.

Када се за Српску Православну Цркву спроводи поступак озакоњења по поднетом захтеву, потребно је приложити одговарајућу пореску пријаву. У том смислу, потребно је утврдити чињенично стање за предметни објекат који се озакоњује и у складу са тим захтевати подношење одговарајуће пореске пријаве.

Чланом 4. Закона о рачуноводству, прописано је да се одредбе овог закона не односе на цркве и верске заједнице, осим у делу обављања привредне или друге делатности, у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности.

У настваку су два мишљења из Билтена Министарства финансија која дају објашњење у вези плаћања пореза на имовину од стране цркви и верских заједница:

- Билтен 5/14_мисљење бр. 11б (погледај/преузми) .пдф

- Билтен 9/2015_мишљење бр. 1 (погледај/преузми).пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске  администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална  подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза  на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Да, у Регистар непокретности Републичке дирекције за имовину се уписује сваки објекат који је у јавној својини општини.

За упис у регистар РДИ није битан податак да ли објекат има грађевинску, односно употребну дозволу.

Такав податак се може унети у део напомена, код описа објекта.

У складу са чланом 15а Закона о финансирању локалне самоуправе, прописано је да предузетници и правна лица која су према закону којим се уређује  рачуноводство разврстана у мала правна лица (осим предузетника и правних  лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине  на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских,  мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница,  кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и  дискотека), а имају годишњи приход до 50.000.000 динара, не плаћају  локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору (у даљем тексту: фирмарина).

Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у средња правна лица, као и предузетници и мала правна лица  која имају годишњи приход преко 50.000.000 динара (осим предузетника и  правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и  лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и  трговине на велико дуванским производима; производње цемента;  поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина,  коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних  барова и дискотека), фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до две  просечне зараде.

Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство
разврстана у велика правна лица (осим правних лица Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство  разврстана у средња правна лица, као и предузетници и мала правна лица  која имају годишњи приход преко 50.000.000 динара (осим предузетника и  правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и  лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и  трговине на велико дуванским производима; производње цемента;

поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до две просечне зараде.

Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу закона којим  се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају делатности  банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом и  дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским  производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских  услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и  пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину  плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада.

Чланом 16. истог закона прописано је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Чланом 17. истог закона прописано је да јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објеката, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно у зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе. Члан 18. даље прописује да се актом скупштине јединице локалне самоуправе, којим се уводи локална комунална такса, утврђују обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе.

У складу са наведеним одредбама вашом одлуком о локалним комуналним таксама уређено је плаћање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору (фирмарина), према одређеним критеријумима. Према наведеним законским одредбама, услов за плаћање фирмарине не одређује се према приходу који је остварен од појединачне делатности, већ се узима у обзир да ли то лице има годишњи приход до или преко 50.000.000 динара, што подразумева укупан приход тог правног лица, без обзира од које делатности је који износ у оквиру тог прихода остварен.  При том се за правна лица која су према закону којим се уређује  рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу  закона којим се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају  делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине  нафтом и дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским  производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских  услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и  пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарина плаћа  уколико је фирма истакнута, без обзира на висину оствареног прихода.

У конкретном случају, плаћање фирмарине на пословном простору у коме правно лице има регистрован огранак у коме обавља делатност трговина на мало моторним горивима у специјализованим продавницама, зависи до тога да ли је на  пословном простору истакнута фирма, о чему порески орган – локална пореска администрација  треба да има доказ  (поднету пријаву или други доказ о истицању фирме), а ако јесте, висина  таксе зависиће од тога како је одлуком ЈЛС уређено плаћање фирмарине. При том напомињемо да огранак нема својство правног лица и да се фирмарина утврђује правном лицу на његов ПИБ (а не његовом огранку који нема посебан ПИБ), јер то правно лице обавља одређену делатност у том простору (при чему оно то само чини преко регистрованог огранка). Уколико је одлуком ЈЛС прописано да се фирмарина плаћа по делатности која се обавља у пословном простору на ком је фирма истакнута (а не по  претежно регистрованој шифри делатности), тада је у овом случају то  правно лице обвезник фирмарине за одлуком прописани износ за обављање  делатности трговине нафтом и дериватима нафте  (за коју је законом  прописано да се плаћа фирмарина до 10 просечних зарада). На плаћање таксе не утиче чињеница од које делатности је остварен приход у претходној години, нити колика је висина тог прихода. Међутим, ако сте одлуком ЈЛС уредили да се фирмарина плаћа искључиво по претежној шифри делатности, тада је то лице обвезник таксе за истицање фирме на пословном простору ако има остварени приход у претходној години преко 50.000.000 динара, а таксу плаћа према прописаном износу за ту регистровану шифру делатности при чему је битно да на том простору има истакнуту фирму. Сходно наведеном, у конкретном случају на плаћање накнаде не може да утиче чињеница која се делатност фактички обавља у простору, из разлога што одлука прописује да се такса плаћа према претежно регистрованој шифри делатности.

Поступак одређивања и утврђивања земљишта за редовну употребу објекта регулисан је чл. 70. Закона о планирању и изградњи и спроводи се у ситуацији када власник објекта нема право својине или право коришћења на кат. парцели на којој се објекат налази. Ако је власник објекта већ уписан са одређеним обимом удела у катастарској парцели потребно је спровести поступак деобе – развргнућа сувласничке заједнице мирним или судским путем. Ово под условом да се желе решити имовинско правни односи и развргнути сувласничка заједница. Уколико се само жели озаконити нелегални објекат физичког лица онда је довољно да се само прибави сагласност сувласника на кат. парцели, јер власник објекта већ има право на кат. парцели. Сувласник даје сагласност да власник објекта може озаконити свој нелегално саграђен објекат.

Није потребна сагласност надлежног органа ЈЛС. Надлежни орган ЈЛС спроводи поступак одређивања земљишта за редовну употребу у складу са чл. 70. Закона о планирању и изградњи, а овај члан предвиђа обавезу прибављања сагласности само од Републичке дирекције за имовину за случај да се ради о земљишту које је у јавној својини Републике Србије. Уколико се ради о земљишту које је у својини општине или града у том случају одлуку о отуђењу земљишта за редовну употребу доноси надлежни орган ЈЛС у складу са Статутом (скупштина или веће), тако да ће у сваком случају општина/град бити упозната са отуђењем земљишта које је у њеном власништву, јер без њихове одлуке исто се не може отуђити. Такође, у поступак доношења одлуке о отуђењу земљишта укључено је и општинско/градско правобранилаштво. Закон изричито не прописује обавезу прибављања сагласности надлежног органа општине/града, али је неспорно да су они укључени у процедуру отуђивања земљишта за редовну употребу. Поступак одређивања земљишта за редовн употребу могуће је спроводити и у ситуацији када се ради о земљишту у својини града/општине, али и у својини Републике Србије, с тим што у ситуацији када је у питању земљиште у јавној својини Републике, потребно је прибавити сагласност Републичке дирекције за имовину.

У складу са чланом 17. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 и 130/2021) група конта 745000 - Мешовити и неодређени приходи садржи синтетички конто: 745100 - Мешовити и неодређени приходи. Синтетички конто 745100 - Мешовити и неодређени приходи садржи аналитичка конта на којима се књиже приходи по основу посебних прописа, мешовити и неодређени приходи у корист нивоа Републике, мешовити и неодређени приходи у корист нивоа територијалних аутономија, мешовити и неодређени приходи у корист нивоа градова, мешовити и неодређени приходи у корист нивоа општина и мешовити и неодређени приходи у корист организација за обавезно социјално осигурање.

Група конта 745000-Мешовити и неодређени приходи, обухвата остале приходе који се не могу предвидети и за које није прописан одговарајући конто у оквиру класе 700000-Текући приходи.

Обзиром на напред наведено, мишљења смо да је индиректни буџетски корисник јединице локалне самоуправе (што је у овом случају Туристичка организација), средства добијена од стране европске комисије по основу рефундације трошкова пројекта из 2021. године, потребно да уплати на рачун буџета локалне самоуправе на уплатни рачун 745-Мешовити и неодређени приходи, односно на одговарајући аналитички конто у зависности да ли је у питању општина или град (745151-Остали приходи у корист нивоа општина или 745141-Остали приходи у корист нивоа градова).

Наручилац нема сметњи да спроведе два раздвојена поступка набавке за наведена два објекта (базен и салу за одржавање спортских активности). Наиме, на базену се спроводе хидро радови, док се на објекту спроводе услуге (односно радови) одржавања расвете.

Те две набавке су по предмету радова раздвојене и сматрамо да не представљају техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину.

Међутим, треба водити рачуна о износу процењене вредности радова са ПДВ-ом, и у том смсилу указујемо да се иста исказује без ПДВ-а у смислу члана 30. став 1. Закона, те ако је тај износ испод износа од 3.000.000 динара без ПДВ-а, то ове набавке (уколико су обе набавке радова) чини набавкама на које се Закон не примењује у смислу одредбе члана 27. став 1. тачка 1) Закона.

Дакле, процењена вредност се у Плану јавних набавки исказује без ПДВ-а и то је релевантан износ како за одређивање врсте поступка, тако и за подношење и вредновање понуда. И у интерном плану набавки на које се Закон не примењује, односно у интерној евиденцији тих набавки свакако треба навести процењену вредност без ПДВ-а као релевантну.

Закључујемо да уколико је вредност набавке хидро радова испод 3.000.000 динара без ПДВ-а, тада се на ову набавку не примењују одредбе Закона, али Наручилац свакако може, уколико жели, да и ову набавку спроведе кроз отворени поступак јавне набавке.

Такође, уколико је вредност набавке одржавања расвете (ако су ово радови) испод 3.000.000 динара без ПДВ-а, нема примене одредби Закона.

Међутим, ако су у питању услуге одржавања расвете (а не радови), тада је праг примене Закона 1.000.000 динара без ПДВ-а, и тада би ова набавка морала да се спроведе као јавна набавка у неком од поступака по Закону.

Наиме, према члану 27. Закона, за набавку добара и услуга процењене вредности 1.000.000 динара, наручиоци ће бити дужни да спроведу поступак јавне набавке, док за вредност до 1.000.000 динара, односно 999.999,00 динара та набавка би била испод лимита одређеног Законом.

За набавку радова процењене вредности 3.000.000 динара, наручиоци ће бити дужни да спроведу поступак јавне набавке, док за вредност до 3.000.000 динара, односно 2.999.999,00 динара та набавка би била испод лимита одређеног Законом.

Одредбом члана 29. Закона је прописано да није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона.

Такође, није дозвољена подела предмета јавне набавке на више набавки у циљу избегавања закона.

Додатно, Законом је прописано да је наручилац дужан да предмет јавне набавке одреди на начин да исти представља техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину.

Имајте у виду начин планирања буџета, који је по правилу на годишњем нивоу, правила о одређивању процењених вредности, а имајући у виду претходно наведене одредбе којима није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона.