Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је прописан рок до када је неопходно донети одлуку о отварању података?
Шта је сврха електронске огласне табле?
Да ли је на веб презентацији ЈЛС потребно посебно постављати документацију јавних предузећа и јавних установа?
Да ли је на веб презентацији ЈЛС потребно постављати сву документацију која се односи на јавне набавке?
Препорука је да се поред линка ка порталу јавних набавки и на сајту постављају сва документа свих јавних набавки. Ово може оптерећивати сајт, али немају сви приступ свим документима који су доступни путем Портала јавних набавки. Пожељно је да имате посебну секцију у делу Документи посвећену јавним набавкама, као и банер до докумената ЈН на насловној страни веб презентацији. Такође, у секцији Вести и актуелнсти треба објавити текст јавног позива и линк до предметне јавне набавке на Порталу.
Како ЈЛС користе буџете ако нису доставили Управи за трезор буџете у машински читљивом облику?
Нови софтвер омогућава креирање буџета у машински читљивом облику и ЈЛС могу да користе такве буџете, али је овде суштина да се буџет у машински читљивом формату отвори, односно, учини доступним путем Портала отворених података и веб презентације за све грађане, привреду, научно-истраживачке институције, организације цивилног друштва и друге заинтересоване стране.
У ком формату се постављају документи на сајт, с обзиром да је Државна ревизорска институција захтевала да све буде у PDF формату, па чак и excel табеле?
Фокус ДРИ је на транспарентности, односно, објављивању свих докумената за које постоји обавеза да буду јавни, по закону. То значи да сва документа које усвајају или доносе органи ЈЛС треба да буду доступни у PDF формату, односно, скенирани.
Уз то сви подаци који се могу приказати табеларно, односно, они који би се могли даље употребљавати у различите сврхе, треба да буду отворени, односно, доступни у машински читљивом формату. Отворени подаци су они који су, поред тога што су транспарентни, дати у таквом формату да су спремни и за даљу употребу, за разлику од PDF или Word формата.
На пример, Одлука о буџету се на веб презентацији објављује у PDF формату који је усвојила Скупштина, а табеле са приходима и расходима у машински читљивом формату се обајвљују на Порталу отворених података: https://data.gov.rs/sr/ а затим визуелизују на Порталу отворених буџета: https://budzeti.data.gov.rs/
Да ли се штите лични подаци у документу који доноси веће или скупштина, а који се објављљују у службеном гласнику?
На веб презентацији органа ЈЛС, лични подаци се штите у складу са Законом о заштити података о личности ("Службени гласник РС", бр. 87/2018).
У свим појединачним актима, потребно је обрисати, односно, „зацрнити“ податке пре објављивања на електронској огласној табли у оквиру веб презентације.
Општи акти који се објављују у Службеном гласнику не би требало да садрже податке о личности.
Шта су машински читљиви подаци?
Машински читљиви подаци су они које рачунар може једноставно да прочита и обради. Машински читљиви подаци су у таквом формату да једно поље садржи један податак, а сви подаци у једној колони или реду су приказани на доследан начин, тако да рачунар може да прочита те податке. Ексел табеле са спојеним пољима (мергед дата) нису машински читљиви.
Подаци дати у форми слике, pdf документа или доц формату су компликовани за аутоматску машинску обраду и нису машински читљиви. Неки од одговарајућих формата су: xml, кмл, cxv, ЈСОН, геоЈСОН, одс, xlsx, итд. У зависности од података који се објављују (геопросторни подаци, шифарници или друго), треба изабрати формат који је најадекватнији. Препоручени формати за геолоциране податке су геоЈСОН(заснован на ЈСОН-у) и кмл (заснован на xml-u), гмл, wkt, Схапе филе.
Препоручени формати за шифарнике су : цсв, xlsx, одс.
Препоручени формати за све остале структуиране податке који не спадају у групу шифарника или геопросторних података су ЈСОН и xml.
На Порталу отворених података постоји објашњење о томе шта су метаподаци и машински читљиви подаци: https://data.gov.rs/en/posts/metapodatsi/
Каква је правна природа одлука које немају одредбу о ступању на снагу већ само одредбу о објављивању?
Уколико се ради о одлуци која садржи опште норме, односно која има карактер општег правног акта, та одлука мора да садржи одредбу о ступању на снагу, јер је та завршна одредба обавезни део сваког општег акта.
Како се у пракси појединих ЈЛС доносе и појединачни акти у форми одлуке (на пример, одлука о именовању чланова неког радног тела), такав акт не ступа на снагу, а може се објавити ако је тако предвиђено одговарајућим локалним прописом. У сваком случају, постојећу праксу треба променити, односно форму акта ускладити са природом тог акта (појединачни акт треба донети у форми решења или закључка, у зависности од садржине самог појединачног акта).
Уколико одредба одлуке о ступању на снагу буде супротна уставу, да ли ће Уставни суд само ту одредбу огласити неуставном или ће неуставном бити оглашена цела одлука?
У досадашњој уставносудској пракси, према бројности и учесталости поступака за оцену уставности и законитости локалних прописа, издвајају се поједине групе предмета са истим спорним питањем, међу којима су предмети у којима је спорно питање везано за објављивање и ступање на снагу прописа.
Иако су правила везана за објављивање и ступање на снагу деценијама устаљена, поступање у пракси ЈЛС увек је било шаренолико. Због тога је Уставни суд још 2003. године објавио ставове везане за ова питања, како следе у наставку:
- Уставни суд ће закључком одбацити предлог, односно инцијативу за оцену уставности општег акта који није објављен, јер такав акт није ступио на снагу у складу с Уставом и не производи правно дејство.
- Ако општи акт, који је објављен, садржи одредбу којом је одређено да тај општи акт ступа на снагу пре објављивања, Уставни суд ће одлуком утврдити да та одредбаопштег акта није у сагласности с Уставом.
- Ако општи акт садржи одредбу којом је предвиђено ступање на снагу општег акта у року краћем од осам дана од дана објављивања, а Суд утврди, на основу образложења акта или документације о поступку доношења, да је доносилац акта утврдио да за такво ступање на снагу општег акта постоје конкретни нарочито оправдани разлози, Суд ће одбити предлог, односно неће прихватити иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности.
Уставни суд ће одлуком утврдити да није у сагласности с Уставом одредба општег акта, којом је предвиђено ступање на снагу општег аката у року краћем од осам дана од дана објављивања, а Суд у току поступка утврди да доносилац општег аката у поступку доношења тог акта, није утврдио да за такво ступање на снагу општег акта постоје нарочито оправдани разлози.
Да бисте имали потпунији увид у начин одлучивања Уставног суд по овом питању, предлажемо да се погледају поједине одлуке Уставног суда које се односе на ово питање (на пример, одлука ИУ-139/2006, објављена у „Службеном гласнику РС“ број 82/09; ИУо-430/2012 - „Службени гласник РС“, број 43/13; ИУ-207/2005 - „Службени гласник РС“, број 123/08, као бројне друге које се могу наћи у Билтенима Уставног суда).
Како нумерисати нови пододељак који се додаје Одлуком о допуни Одлуке?
Додавње новог пододељка врши се на исти начин као додавање ставова.
Наиме, уколико се додаје нови пододељак после последњег пододељка у пропису, додати пододељак треба да се означи наредним малим словом азбуке са другим делом заграде, а обележавање постојећих пододељака се не мења.
На пример:
а) „назив пододељка“,
б) „назив пододељка“, а затим додајемо нови пододељак који се означава
в) „назив новог пододељка“.
Уколико се нови пододељак умеће између постојећих пододељака, нови пододељак се означава наредним малим словом које следи после словне ознаке пододељка после којег се додаје, с тим што се словне ознаке пододељака који следе мењају, односно одређују према новом редоследу произашлом из додавања пододељка (врши се „пренумерација“ тих пододељака).
На пример,
а) „назив пододељка“
б) „назив новог пододељка“
в) „назив пододељка“, стим што се у одредби којом се о додаје нови пододељак утврђује да дотадашњи пододељак б) постаје пододељак в).
С обзиром да пречишћен текст одлуке не ступа на снагу, уколико након израде званичног пречишћеног текста треба одлуку ставити ван снаге, шта се наводи у "личној карти" одлуке која се ставља ван снаге?
Пречишћен текст представља скуп свих важећих одредаба једног прописа, али није пропис – не ступа на снагу, нити се касније донетим прописом исте врсте и предмета уређивања, може стављати ван снаге.
Када се ставља ван снаге одлука за коју је званично утврђен пречишћен текст, у завршној одредби нове одлуке наводи се пун назив одлуке која престаје да важи и сви бројеви службеног гласила у којима су објављени: основни текст, све измене и допуне (објављене пре и после утврђивања пречишћеног текста), као и све исправке, аутентична тумачења и одлуке Уставног суда, уколико их је било. Број службеног гласила у којем је објављен пречишћен текст тог прописа, се не наводи, јер, као што смо навели, пречишћен текст није пропис.