Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли ЈЛС може донети општи акт који дефинише спровођење одређених процедура на локалном нивоу на основу закона који није искљичиво навео да је ЈЛС у обавези да исти изради?
Овлашћење ЈЛС за доношење одговарајућег општег акта за спровођење закона (у овом случају упутства), мора на изричит начин да буде садржано у том закону. Такав акт постаје део државног права, објављује се у „Службеном гласнику РС“, припрема се по посебној, законом предвиђеној процедури, а доноси га скупштина ЈЛС.
Идеално би било да се овлашћење формулише тако да је јасно да се ради о повереном послу, уз истовремено прецизирање питања која се тим актом могу уредити. Уколико то није случај, законитост тако донетог акта могла би бити оспорена. Међутим, ако из контекста тог закона произлази потреба да ЈЛС својим актом уреди спровођење законом предвиђених процедура, требало би контактирати надлежно министарство ради разјашњења спорне ситуације и, евентуално, иницирати измену тог закона како би се тај недостатак отклонио.
Да ли је исправно да се приликом доношења решења о именовању директора јавних установа пише да ступа на снагу даном доношења а биће objavlljeno у службеном гласнику?
Решење о именовању директора установе је конкретан, појединачни акт који не ступа на снагу, а његово објављивање има за циљ само обавештавање јавности о његовој садржини.
Због тога решењем не треба предвидети да ступа на снагу даном доношења (а да ће бити објављено у локалном службеном гласилу), већ треба да садржи одређење, као последњу тачку у том решењу, да се решење објављује у локалном службеном гласилу (наравно, ако је то, као обавеза или могућност, предвиђено одговарајућим прописом ЈЛС).
Да ли може Оснивачки акт о оснивању јавне установе да ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у службеном гласнику општине?
Када постоје истовремено и стари и нови пропис односно и стара и нова одредба, у изузетним случајевима, који од њих се примењује?
Претпоставка је да се мисли на ситуацију када нови пропис има одложену примену, па су истовремено на снази два прописа: нови, који је ступио на снагу али се не примењује и стари пропис који се примењује. У том случају, нужно је завршним одредбама новог прописа јасно дефинисати да се стари пропис у целини или само поједине одредбе тог прописа и даље примењују. Такође, треба предвидети да даном почетка примене новог прописа престаје да важи стари пропис. На тај начин, недоумице о томе које се одредбе примењују биле би елиминисане.
Уколико се из неког разлога ипак дође у ситуацију да су истовремено на снази одредбе два акта, требало би применити правило да касније донети пропис дерогира раније донети, дакле треба применити одредбе новог прописа.
Да ли се за појединачне акте а чије је објављиваље предвиђено таквим актима, такође односи обавеза да најраније могу да ступе наредног дана или код тих аката ступање на снагу може бити и даном доношења или објављивања?
Појединачни правни акти не ступају на снагу, нити се објављују у службеном гласилу, а могу се објавити ако је то предвиђено посебном одлуком ЈЛС или тако одреди доносилац тог акта у складу са поменутом одлуком.
Објављивање појединачног акта у службеном гласилу има за циљ обавештавање јавности о његовој садржини и не може се доводити у везу са ступањем на снагу јер тај акт нема карактер општег акта.
Да ли је акт о одређивању матичних подручја пример акта донет по основу поверавања?
Да, акт о одређивању матичних подручја јесте акт који локална смоуправа доноси на основу поверавања.
Формулација члана 8. став 1. Закона о матичним књигама („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 145/14 и 47/18) створила је одређене неоумице у погледу природе овог акта, јер није на изричит начин одређено (а требало би), да се ради о акту који се доноси на основу поверавања. Ова недоумица отклоњена је објављивањем Јединственог пописа послова на локалном нивоу власти, који је у складу са чланом 20. став 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14-други закон, 101/16-други закон и 47/18) утврдило Министарство за државну управу и локалну самоуправу. Овај акт садржи изворне и поверене послове које у складу са законом врши локална самоуправа у различитим областима, а у области „Вођење матичних књига и изборна права“ прецизирано је да је доношење одлуке о одређивању матичних књига поверен посао.
Да ли је неопходно када се врши измена и допуна акта, додати посебан члан, у коме се ова измена и допуна објављује у Службеном гласнику (града/општине)?
Акт којим се врши измена и допуна општег акта је такође општи правни акт, исте је правне снаге и форме као и акт који се мења, односно допуњује. То даље значи да мора бити објављен у локалном службеном гласилу, јер не може ступити на снагу и производити правно дејство пре него што буде објављен. Такав акт мора да садржи завршну одредбу којом се одређује моменат ступања на снагу – према Уставу, општи акти ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у службеном гласилу, а када за то постоје нарочито оправдани разлози који морају бити утврђени приликом његовог доношења, могу ступити на снагу раније (а најраније наредног дана од дана објављивања).
Према томе, у акт о измени и допуни општег акта не уноси се посебна одредба о објављивању тог акта у службеном гласилу, већ треба, као и остали општи акти, да садржи завршну одредбу којом се утврђује моменат његовог ступања на снагу одређен од дана објављивања у службеном гласилу.
Када се ради пречишћен текст, да ли се уноси на крају текста председник скупштине (име и презиме) или се потписује председник радног тела?
Пречишћен текст утврђује орган, односно тело које је за то овлашћено, а не скупштина ЈЛС.
Пречишћен текст прописа садржи: уводни део, назив прописа са ознаком: „пречишћен текст“ која се ставља у заграду испод назива прописа, и текст прописа. На крају уводног дела пречишћеног текста ставља се број и датум утврђивања пречишћеног текста и потпис председника радног тела које је утврдило тај пречишћени текст, односно потпис овлашћеног лица ако је пречишћен текст утврдио надлежни орган.
Када скупштина општине донесе неки акт, да ли потпис председника стоји испод или изнад образложења акта? Да ли се акт објављује у службеном гласилу са образложењем или то није неопходно?
Завршне одредбе акта који усвоји скупштина општине садрже, између осталог, датум и број под којим је акт заведен код доносиоца и потпис овлашћеног лица. Акт који је усвојен на седници скупштине се зове изворник и он се објављује у локалном службеном гласилу. Образложење акта није саставни део изворника тог акта, већ се подноси уз нацрт, односно предлог акта како би предлагач, односно доносилац акта лакше разумели његов циљ и садржину.
Дакле, потпис председника скупштине налази се испод завршних одредаба акта, саставни је део изворника тог акта, а образложење се не објављује јер није саставни део изворника тог акта.
Да ли је исправно иза римског броја у локалном акту ставити тачку?
Како правилно навести реч ,,општина" великим или малим словом у комбинацији Скупштина Општине XXX или Скупштина општине XXX?
Назив јединице локалне самоуправе пише се тако што се ознака врсте територијалне јединице пише малим словом (општина или град, јер је то генерички појам који означава облик тих територијалних јединица ), а назив те ЈЛС великим словом (на пример, општина Бечеј, град Београд, град Крагујевац и др.).
У пропису, ако се у више одредаба користи назив ЈЛС, може се код првог навођења назива извршити скраћење (нпр. Општина Бечеј - у даљем тексту: Општина), а затим се у свим даљим одредбама користи тај скраћени појам.
Назив органа ЈЛС пише се на следећи начин: Скупштина општине Бечеј, Општинско веће општине Бечеј, председник општине Бечеј (инокосни је орган и пише се малим словом) и Општинска управа општине Бечеј.
У пропису, код првог навођења назива органа, пише се увек пун назив органа, али се он, према потреби, може скратити (на пример, Скупштина општине Бечеј – у даљем тексту: Скупштина), а затим се у свим даљим одредбама користи тај скраћени појам.
Да ли се на седници Скупштине ЈЛС, посебно гласа о ранијем ступањем на снагу, па се онда гласа о одлуци у целини?
Начин гласања о одлукама које раније ступају на снагу требало би да буде одређен пословником скупштине.
Мишљења смо да није нужно да се прво гласа о тој завршној одредби, а потом о одлуци у целини. Битно је да се на седници скупштине, као и у образложењу одлуке, наведу и образложе нарочито оправдани разлози за раније ступање на снагу те одлуке.