Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли физичко лице може да обавља јавни превоз терета пошто се у самој дефиницији јавног превоза спомиње да може да обавља и физичко лице осим привредних друштава?
Како инспектор да се понаша ако јавни пут није још увек уписан као својина града - још увек се налази на приватној парцели?
Према члану 7. Закона о путевима („Сл. гласник РС“, 41/18 и 95/18-др. закон) надлежни орган ЈЛС дужан је да донесе одлуку о утврђивању некатегорисаних путева. Надлежни орган ЈЛС може одлуком уврстити некатегорисани пут у јавни пут у случају да су испуњени критеријуми за категоризацију јавних путева.
Чињеница да неки пут није уписан у катастру као јавни пут, некатегорисани и сл и да се исти не налази у својини ЈЛС није од пресудног утицаја за поступања надлежног инспектора у конкретној ситуацији уколико се на парцели која је приватно власништво де фацто налази пут.
Законом о путевима, чланом 119. прописано је да: јавни путеви, са припадајућим објектима и земљиштем, на којем су изграђени до дана ступања на снагу овог закона, уписаће се у јавне књиге о евиденцији права на непокретностима као јавна својина Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Дакле, према Закону о путевима упис се спроводи по службеној дужности од стране катастра, док ранији власник има могућност да потражује одговарајућу накнаду у поступку према закону којим је регулисана експропријација.
Како поступити ако се теретним возилом обавља превоз путника (у товарном делу), уз накнаду?
Да ли физичко лице може обављати превоз за личне потребе теретним возилом чији је власник?
Да ли се уз стоп таблицу мора поседовати и одело? Односи се на превоз путника где је таблица дозвољена? Да ли је законито зауставити возило без службеног одела?
За разлику од члана 160. Закона, којим је прописано овлашћење Инспектора (републичког), покрајинског и локалног, да истицањем стоп таблице зауставља и прегледа аутобусе и путничка возила којима се обавља превоз у друмском саобраћају, чланом 163. Закона о превозу путника прописана је обавеза Инспектора, тј. само републичког инспектора да у вршењу инспекцијског надзора носи службено одело.
Сматрамо да је и локалним саобраћајним инспекторима потребно обезбедити службену одећу. Такође, треба имати у виду и одредбе ЗОБС (рефлектујући прслук са одговарајућим натписом).
Да ли се током вршења теренског инспекцијског надзора из области превоза терета може на лицу места издати прекршајни налог за утврђен прекршаји исти уручити возачу (који није надзирани субјекат), узимајући у обзир чињеницу да се сходно одредбама Закона о прекршајима прекршајни налог за учињен прекршај уручује надзираном субјекту, а надзирани субјекти у највећем броју случајева нису возачи него привредни субјекти који обављају превоз терета?
Према члану 172. Закона о прекршајима, прекршајни налог се уручује присутном лицу за кога се сматра да је учинило прекршај у моменту откривања прекршаја. Лице против кога је издат прекршајни налог својим потписом на одговарајућем месту у налогу потврђује његов пријем.
Ако је лице за кога се сматра да је учинило прекршај одсутно и када околности откривања или природа прекршаја то захтевају, достављање прекршајног налога ће се извршити путем поште или доставне службе овлашћеног органа, у складу са одредбама о достављању из закона који уређује општи управни поступак.
Наведено значи да се прекршајни налог уручује лицу за кога се сматра да је учинило прекршај, што у случајевима наведеним у питању није затечено лице, па је логично и једино исправно да се поступак настави у циљу тачног и потпуног утврђивања чињеничног стања уз поштовање правила поступка, тј. у циљу законитог издавања прекршајног налога лицу које је према пропису учинилац прекршаја, након чега се налог доставља путем поште или доставне службе, у складу са одредбама Закона о општем управном поступку.
Да ли превозник јавног терета и корисник превоза морају имати склопљен уговор и да ли се исти мора налазити у возилу или је довољно инспектору само товарни лист или отпремница?
Уколико у некој јединици локалне самоуправе није формиран паркинг сервис нема се коме поверити возило на чување према Правилнику о привременом одузимању возила. У том случају на који начин се може применити заштитна мера?
Да ли се возило може искључити на начин да место паркирања буде на адреси надзираног субјекта, док су таблице и дозвола код инспектора?
Законом о превозу путника у друмском саобраћају прописано је овлашћење инспектора да под законом прописаним условима искључи возило, одреди место паркирања, одузме регистарске таблице и саобраћајну дозволу. При том, Закон није ближе дефинисао „место паркирања“, осим што је у члану 151, поред тога што је забранио коришћење искљученог возила за време трајања искључења, установио обавезу лица коме је возило искључено да на месту паркирања које му је одређено, обезбеди возило и плати трошкове паркирања.
Сагласно изложеном, инспектор је овлашћен да према околностима конкретног случаја одреди место паркирања, које може бити и адреса пребивалишта/седишта надзираног субјекта или друго место, уз обавезу надзираног субјекта да увек обезбеди возило, а ако се на месту које је одређено за паркирање возила плаћа паркирање и да плати трошкове паркирања.
Да ли привредно друштво које је регистровано у једној јединици локалне самоуправе може да добије одобрење тј. да обавља такси превоз у другој ЈЛС ако је у тој другој ЈЛС основао огранак свог привредног друства у АПР?
Услов у погледу седишта из члана 87. Закона о превозу путника, конкретизован је за привредна друштва у члану 87а став 1, тако што је предвиђено да тај услов испуњава привредно друштво ако има седиште на територији јединице локалне самоуправе која издаје одобрење. Такође, у седишту се морају налазити пословне просторије у којима се чувају основни пословни документи, посебно рачуноводствени документи, документи о људским ресурсима и други документи битни за обављање делатности такси превоза.
Према томе, наведени услов из члана 87а став 1. Закона, може испунити само привредно друштво, а не и огранак привредног друштва. Конкретније, претежна делатност "такси превоз" мора да буде регистрована на привредно друштво, а не на његов огранак.
Уколико се утврди да лице возилом обавља превоз путника који је чланом 13. Закона забрањен (изјавом путника да је платио цену превоза), да ли се одмах могу предузети мере (исључење возила итд.) или се мора утврдити и да то лице предметну врсту превоза обавља два или више пута током дана, недеље... и да лица која се превозе нису у сродству са лицем које обавља превоз?
У датој ситуацији претпостављамо да лице које је вршило превоз није превозник, да је извршио превоз путника на одређеној релацији и да је за извршену услугу наплатило цену, што јесу елементи забрањеног превоза, с тим што је потребно испитати и на који начин је понуђена услуга (оглашавањем или на други начин), сродство путника са лицем које обавља превоз, да ли се ради о превозу „од врата до врата“ и др.
Да ли спортски клуб може да вози своје чланове на тренинге изнајмљеним возилом?
Домаће привредно друштво, друго правно лице, предузетник или пољопривредник може да врши домаћи превоз за сопствене потребе ако има аутобус или путничко возило у власништву или у лизингу (члан 140. став 1. Закона о превозу путника). Из наведеног произлази да то не може учинити уколико има возило само у закупу.