Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Каква је пракса у случају подношења амандмана на Предлог одлуке о буџету имајући у виду да су сви приходи у једном члану?
Приликом подношења амандмана на предлог било које одлуке, треба водити рачуна о томе да се не ремети текст предлога те одлуке у целини, односно да се предложени амандман у потпуности уклопи у предложени текст те одлуке. Полазећи од претпоставке да је предлогом одлуке о буџету успостављена равнотежа између планираних прихода и расхода, односно да је предложени буџет избалансиран, питање је да ли се амандманом датим на приходовну страну буџета ова равнотежа може задржати. Уколико се та равнотежа ремети, предлагач одлуке (општинско/градско веће) и надлежно радно тело скупштине, као и доносилац акта (скупштина), такав амандман неће прихватити из наведених разлога.
Веб домен обезбеђује држава, а шта је са електронском поштом?
Законом о електронској управи („Службени гласник РС“, број 27/18) прописано је да овлашћено службено лице органа има јединствен налог електронске поште за електронску комуникацију са органима и корисницима услуга електронске управе, као и да орган подноси захтев за отварање налога електронске поште Канцеларији за информационе технологије и електронску управу који издаје налог електронске поште овлашћеном службеном лицу, у року од три радна дана од дана подношења захтева.
Да ли ЈЛС имају обавезу да дигитализују целокупну своју архиву?
Прописи из области електронске управе не утврђују ову обавезу за документарни материјал који је настао пре почетка примене нове Уредбе о канцеларијском пословању. Нема потребе да се дигитализује историјска грађа која није проглашена за архивску грађу и изворно се водила у папирном облику. Дигитализацију архивске грађе спроводи надлежни јавни архив. Обавеза за ЈЛС почиње 1. фебруара 2022. године, када почиње примена Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе.
Да ли се у прекшајном налогу нпр. 20-ти дан од дана пријема када надзирани субјекат није уплатио одређену казну нити покренуо судско одлучивање ставља осми дан коначности прекрашајног налога или може и датум када је прошло 20 дана?
Члан 173. Закона о прекршајима: Ако лице против кога је издат прекршајни налог у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога не плати изречену казну или не поднесе захтев за судско одлучивање о издатом прекршајном налогу, сматраће се да је прихватило одговорност пропуштањем, а прекршајни налог ће постати коначан и извршан.
Дакле, коначност прекршајног налога наступа истеком рока од осам дана од дана пријема прекршајног налога и тај дан се уноси у констатацију коначности коју са забелешком да новчана казна није плаћена овлашћени орган доставља надлежном прекршајном суду да изречену новчану казну унесе у регистар и спроведе поступак извршења у складу са тим законом.
Ако су Одлуком ЈЛС прописане санкције, да ли то значи да не мора да се покрене прекршајни поступак, с обзиром да законом нису прописане санкције, а у контексту одредби ЗоИН-а који обавезује инспектора да изда прекршајни налог нерегистрованом субјекту?
Законом о превозу путника није прописана санкција за поступање супротно одредби члана 88. став 7. Ако је одлуком ЈЛС за тај прекршај прописана новчана казна у фиксном износу, примењује се та одлука. (У овом случају Одлука не искључује одредбе ЗоИН- а о нерегистрованим субјектима већ их уређује примерено специфичностима посебне области – материје).
У Приручнику је наведено да се нерегистрованим субјектом сматра и субјект који нема такси дозволу за возило. Законом о превозу није прописана новчана казна, већ је само могуће искључити возило. Уколико је у одобрењу издатом у складу са чланом 87. Закона о превозу уписана возна јединица којом је одобрено обављање делатности да ли се и у том случају надзирани субјект који не поседује такси дозволу за возило сматра субјектом који се уподобљава нерегистрованом субјекту?
Да ли је грешка када се прекршајни налог достави поштом?
Шта је то препоручена пошиљка, кад се углавном користе коверте С7 беле стандардизоване, за лично уручење по ЗУП-у?
Чланом 71. ЗУП-а уређено је обавештавање путем поште, које се према ставу 1. тог члана врши обичном или препорученом поштом. Сматра се да је писмено које је упућено препорученом поштом примљено на дан који стоји у потврди о пријему пошиљке (став 3) Обавештавање препорученом поштом изједначава се са достављањем (став 4). Лично достављање, уређено је чланом 75. ЗУП, за које се користе стандардизоване коверте које су израђене по моделима аката који су сачињени уз Практикум достављање се врши на стандардизованим ковертама по моделима уз Практикум за примену Закона о општем управном поступку.пдф.
Законом о инспекцијском надзору је прописано да се записник доставља у року од осам дана, ако се записник доставља путем поште уколико надзирани субјект не преузме пошиљку по одредбама ЗУП-а сматра се да је достава извршена у року од 15 дана од дана достављања обавештења. Да ли то значи да инспектор у том случају није доставио записник у року прописаном Законом о инспекцијском надзору?
Инспектор је своју обавезу испунио онда када је путем поште послао записник (у року од осам дана од дана завршетка инспекцијског надзора).
Надзирани субјекат има право да у писаном облику стави примедбе на записник о инспекцијском надзору, у року од пет радних дана од његовог пријема. Дан пријема записника се у датом примеру (у питању) сматра први дан по истеку рока од 15 дана од дана достављања обавештења у складу са одредбама ЗУП-а.
Према одредбама Закона о инспекцијском надзору инспекцијски надзор код регистрованог субјекта код кога се затекне лице које без уговора о раду или МА образца обавља делатност или врши активност, према том субјекту инспектор врши инспекцијски надзор без налога. Шта у случају кад надзирани субјект изврши ретроактивну пријаву возача на обавезно социјално осигурање (случај из праксе), да ли је инспектор направио пропуст уколико није уручио налог?
Да ли је инспектор у обавези да увек обавести подносиоца представке о исходу поступка или само када је поднет посебан захтев за то?
Одредбом члана 18 ЗИН-а став 5. прописано је да инспектор неће покренути поступак по службеној дужности на основу представке ако је процењен незнатан ризик или је по среди злоупотреба права и ако то утврди инспектор, обавестиће о томе подносиоца представке што је пре могуће, а најкасније 30 дана од дана пријема представке.
Законодавац не садржи изричиту одредбу да ли се у случају када није поднео захтев подносилац представке за обавештење, већ одредбом става 6. овог члана прописује обавезу да на захтев подносиоца представке, инспектор овавештава подносиоца представке како је поступио са представком у роковима дефинисаним овом одредбом.
Ипак, мишљења смо да је логично и целисходно да инспектор обавести подносиоца представке о исходу поступка у свим случајевима, чиме се поред осталог јача поверење у рад инспектора и рад инспекције уопште.
Да ли мере које се односе на одржавање путева налаже комунални инспектор по Закону о комуналним делатностима или саобраћајни инспектор по Закону о путевима?