Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Које услове треба да испуњава удружење да би могло да учествује на конкурсу?
Моделом одлуке који је израдила СКГО предвиђени су следећи услови: да је удружење регистровано у складу са законом којим се уређује статус и рад удружења; да се циљеви удружења остварују у области у којој се програм реализује; да је удружење регистровано најмање шест месеци, односно годину дана ако конкурише за износ преко 500 хиљада динара; да се ради о удружењу које је директно одговорно за припрему и извођење програма; да удружење није у поступку ликвидације, стечајном поступку или под привременом забраном обављања делатности.
У пракси је чест случај да се предвиђају и додатни услови, нпр. да удружење у последње две године правноснажном одлуком није кажњавано за прекршај или привредни преступ у вези са његовом делатношћу или да је регистровано или делује на територији ЈЛС. Није оправдано дефинисати као услов за пријаву на конкурс да је седиште организације у конкретној ЈЛС која расписује конкурс.
Колико траје јавни конкурс и који су све обавезни елементи јавног конкурса за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења?
Према члану 7. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења, јавни конкурс не може трајати мање од 15 дана. Обавештење о расписаном јавном конкурсу мора бити видљиво све време трајања конкурса на интернет страници ЈЛС.
Чланом 6. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења прописани су обавезни елементи конкурса, а то су: које су то сродне области односно сродна област од јавног интереса; ко може бити учесник конкурса; рок за подношење пријава; обим средстава који се додељује; преглед конкурсне документације коју је потребно доставити, уз попуњен образац програма; трајање програма; ближа мерила и допунски критеријуми на основу којих се вреднују пријављени програми.
Који надлежни орган у ЈЛС расписује јавни конкурс?
Чланом 6. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења прописано је да надлежни орган расписује јавни конкурс. Моделом одлуке препоручује се да то председник општине, односно градоначелник доноси одлуку, односно расписује јавни конкурс за финансирање пројеката од јавног интереса. Када су ЈЛС у питању, пракса је веома различита. Има ЈЛС у којима јавни конкурс расписује веће, док у некима то чини управа. Опредељење је утемељено у чињеници да је председник општине или градоначелник извршни орган који је одговоран за извршење буџета и у име ЈЛС закључује уговор са ОЦД и спровођењу пројектних активности.
Ко у ЈЛС доноси годишњи план расписивања јавних позива?
Након усвајања Одлуке о буџету, према члану 4. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења ЈЛС има обавезу доношења годишњег плана расписивања јавних конкурса. ЈЛС је у обавези да свој годишњи план објави на својој званичној интернет страници. Уредба оставља простор да свака ЈЛС додатно прецизира који надлежни орган усваја, односно доноси годишњи план расписивања јавних конкурса. Моделом одлуке предвиђено је да извршни орган ЈЛС одговоран за извршење буџета утврђује годишњи план расписивања јавних конкурса. Извршни орган ЈЛС у овом смислу дефинисан је статутом ЈЛС и може бити општинско, односно градско веће или председник општине, односно градоначелник, у складу са одлуком о буџету. Такође, Моделом одлуке предвиђено је да се годишњи план утврђује на основу предлога организационих јединица, односно градских управа надлежних за области које ће бити предмет јавних конкурса, а све у складу са одлуком о буџету.
Шта се подразумева под програмом од јавног интереса?
Закон о удружењима дефинише програм од јавног интереса кроз широк спектар области (социјална заштита, борачко-инвалидска заштита, заштита лица са инвалидитетом, друштвена брига о деци, заштита интерно расељених лица са Косова и Метохије и избеглица, подстицање наталитета, помоћ старима, здравствена заштита, заштита и промовисање људских и мањинских права, образовање, наука, култура, информисање, заштита животне средине, одрживи развој, заштита животиња, заштита потрошача, борна против корупције, као и хуманитарни програми). Закон истовремено указује на флексибилан приступ и даје могућности да и други програми у којима удружење искључиво и непосредно следи јавне потребе буду препознати као програми од јавног интереса.
Иначе, појам јавног интереса дефинисан је бројним законима.
Којим законом је одређен правни статус удружења?
Правни статус удружења првенствено је одређен чланом 36. Закона о удружењима ("Сл. гласник РС”, бр. 51/2009, 99/2011 – др. закон и 44/2018 – др. Закон), који, поред осталог, регулише начин стицања имовине удружења и прописује да удружење може да стиче имовину од чланарине, добровољних прилога, донација и поклона (у новцу и натури), од финансијских субвенција, оставина, камате на улоге, закупнине, дивиденди и на друге начине дозвољене законом. Одредбе Закона о удружењима сходно се примењују и на доделу средстава удружењима из буџета аутономне покрајине и локалне самоуправе, односно јединица локалне самоуправе, што је ближе регулисано њиховим прописима.
Ако се производња топлотне енергије да приватном партнеру, која је алтернатива у случају да приватни парнер не испуњава своје обавезе?
Дистрибуција топлотне енергије је везана за коришћење топловодне мреже као дела комуналне инфраструктуре, тако да самим тим носи веће ризике од послова који се обављају без тако чврсте везе са инфраструктуром. И у случају да се производња топлотне енергије повери приватном партнер, такође постоје одређени ризици, али су они нешто мањи. Ако приватни партнер не испуњава свој обавезе, алтернатива је да ЈЛС преузме управљање котларницом, а ту опцију би требало предвидети и јавним уговором.
Јавни превоз путника у малим општинама је затечено стање које су некада обављала друштвена предузећа, а сада АД, како то увести у ред, због конкуренције?
У Србији је само у неколико највећих градова формирано засебно јавно комунално предузеће задужено за градски и приградски саобраћај.
Пожељно је да се на нивоу општине уреди ова област јавног живота (комуналну делатност) у складу са реалним потребама већине грађана, тако да прво треба направити што је могуће прецизнију слику о томе на којим правцима уопште треба да се успостави линијски превоз путника, где треба поставити стајалишта, који капацитет аутобуса и интервали полазака би задовољили потребу. У овом делу свакако би могло да се консултују стручњаци са Саобраћајног факултета или неке друге сличне институције, али и колеге из управа за јавни градски превоз из већих градова.
Када се добије јасна слика о потребама и потребним превозним капацитетима, наредни корак је да се дефинишу услови и критеријуми и да се покренене процедура надметања, после које би са одабраним понуђачем био склопљен одговарајући (јавни) уговор о поверавању ове делатности. Могуће је да се ради и парцијално поверавање (нпр. једном превознику се поверава једна, а другом друга линија), а тада би се уговори склапали са више понуђача.
Уколико се поверавање делатности ради на краћи период (нпр. на годину или две), онда се процедура спроводи по Закону о јавним набавкама, а уколико је опредељење за дужи аранжман (нпр. 5 или више година), онда процедура надметања треба да се спроведе по Закону о јавно приватном партнерству.
У условима уговора, могу се предвидети и повластице које би се односиле на одређене групе корисника (ђаци, пензионери и сл).
Имајући у виду да се инструкције за израду Програма пословања за наредну годину, од стране оснивача, везују за постојећу регулативу, па тако настаје проблем уколико неки пропис почиње да се примењује (или важи) од јануара. Како то превазићи, а да не мора да се чека ребаланс Програма пословања, који је најчешће тек у јуну?
Рок за доношење годишњег програма пословања јавних предузећа је 1. децембар, а осетно пре тог рока Влада Републике Србије доноси Смернице за израду годишњег програма пословања јавних предузећа.
Смернице Владе Републике Србије донете у октобру 2020. године, а које су се односиле на годишње програме за 2021. годину, оставиле су могућност локалним самоуправама да, ако за тим имају потребу, пропишу додатне смернице. Те додатне смернице, под условом да их је донео надлежни орган ЈЛС, су за јавна предузећа су такође обавезујуће.
Дакле, јавна предузећа су приликом израде годишњег програма пословања била у обавези да све елементе пословања планирају у складу са смерницама Владе, али и у складу са додатним смерницама ЈЛС. Наравно, под условом да су те додатне смернице заиста и донете.
Када се ради о маси зарада и других примања, у смерницама које је донела Влада, нема никаквих квантификација, већ се јавна предузећа усмеравају само на то да масу зарада треба да планирају у складу са важећим прописима.
Што се тиче важећих прописа, у моменту израде годишњег програма за 2021. годину, много тога је било познато, тако да је тешко могло да се деси да се већ јануару 2021. године промени регулатива у неком делу који није било могуће предвидети, а који је од утицаја на масу и трошкове запослених. Наиме, још у октобру 2020. године било је познато:
- да ће законом гарантована минимална зарада запослених која је раније увећавана, у 2021. години бити повећана на 183,93 динара по радном часу што само по себи имплицира потребу да и основни елементи за обрачун зарада (цена рада) треба да се сразмерно повећају.
- Да ће „забрана“ запошљавања код свих корисника јавних средстава прописана Законом о буџетском систему, а која је на снази од децембра 2013. године, по предлогу измена и допуна Закона који је тада већ био усвојен на Влади бити продужена и на 2021. годину.
- Да ће у 2021. години дејство ПКУ за запослене у ЈКП бити продужено на наредне 3 године, укључујући и Анекс 3 Посебног колективног уговора по коме су јавна комунална предузећа у обавези да регрес за коришћење годишњег одмора запосленима обрачунавају у увећаном износу (као и у 2020.), а већ тада је било познато да ће бити објављен и Анекс 4 ПКУ који предвиђа већу накнаду за боловање (100%) радника оболелих од Covid-19.
Када су у питању зараде запослених у јавним предузећима, није се очекивало доношење неког другог прописа којом би се зараде конкретније регулисале или ограничавале. То значи да политика зарада запослених у јавним предузећима у 2021. години треба и може да се води тако да зависи искључиво од могућности и потреба предузећа и од одлука њихових оснивача.
Ово су биле уједно и главне претпоставке на основу којих је, обзиром да је већ у моменту израде годишњих програма било јасно да ће се оне са великом вероватноћом заиста и остварити, требало да планирате зараде и масу зарада и других личних примања запослених у јавним предузећима из ваше надлежности. Ту треба имати у виду, да планирање веће масе зарада не значи да то што је планирано мора и да се реализује. То је само план, који се може реализовати уз мања или већа одступања.
Ако из било ког разлога ове претпоставке нису узете у обзир приликом израде годишњих програма, то значи да је смањен било какав маневарски простор. Ако се сада због тога дешава да се пробија планирана маса тако да то прави неравнотежу и у ЗИП обрасцу, ребаланс је једина опција која стоји на располагању.
С обзиром да су Законом о јавним набавкама регулисани изузеци, да ли то значи да ЈЛС може да ЈКП-у повери послове реконструкције објеката без претходно спроведене процедуре јавног надметања?
У члану 12. Закона о јавним набавкама (раније је то био члан 7), побројано је укупно 12 случајева у којима наручиоци нису у обавези да примењују одредбе Закона. У тачки 11) тог члана наведено је да се одредбе закона не примењују на „набавке од наручилаца или групе наручилаца који су носиоци искључивог права на основу којег једини могу да обављају одређену делатност на одређеном географском подручју и које им је додељено или произлази из закона, подзаконског акта или појединачног акта“. Ова одредба се свакако може односити и на јавна комунална предузећа која су обвезници закона и којима је поверено обављање неке од комуналних делатности.
Дакле, у новом закону нису мењане одредбе о искључивом праву, али стоји да то није потпуно у складу са ЕУ стандардима који инсистирају на пуној конкуренцији у свим случајевима када постоје могућности за надметање, тако да је могуће да ће неким будућим изменама закона ова одредба да буде другачије формулисана или можда и потпуно брисана.
Којим чланом закона је прописано да трошкове ЈКП треба водити одвојено?
У питању је Закон о комуналним делатностима. Наиме, чланом 22. Закона о комуналним делатностима прописано је следеће: „Ако вршилац комуналне делатности обавља још неку делатност поред оне која му је поверена, обавезан је да у свом рачуноводству одвојено исказује све приходе и расходе који су везани за обављање поверене комуналне делатности.“
Запослени је 6 година радио у Друштвеном фонду за финансирање изградње станова солидарности општине Гроцка који је основала Скупштина општине и који је финансиран 100% из буџета општине тј. био је индиректни корисник средстава буџета општине. Након тога, споразумом о преузимању радника, између Фонда и ОИпштинске управе запослени прелази да ради у Општинску управу. Током рада у ОУ, прво је укинут минули рад за године проведене у фонду, али је на лични захтев поново признат. У овом конректном случају, да ли је испуњен услов за исплату јубиларне награде у 2022. години за 20 година стажа од чега 6 година у општинском фонду и 14 година у ОУ, у складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл.гласник РС", бр.38/2019 и 55/2020)?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
- За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
- За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
- За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
- За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
- За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.
Претходним послодавцем у смислу напред наведеног става 3. сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на јубиларну награду.