Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Добијено је решење Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, којим се одбија захтев за заштиту права, који је поднесен пре истека рока за подношење понуда. Да ли наручилац треба да објави Решење Републичке комисије за заштиту права на Портал и колико се продужава рок за подношење понуда, нема никаквих измена конкурсне документације?
Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/19; у даљем тексту: ЗЈН) није прописано за колико је наручилац дужан да продужи рок за подношење понуда после доношења решења о одбијању захтева за заштиту права од стране Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки.
Наручилац има дискреционо право да одреди додатни примерени рок за подношење понуда. Свакако су истекли рокови за оспоравање садржине конкурсне документације и подношење захтева на исту, те ни о том сегменту не треба водити рачуна у овој фази.
Свакако је обавеза да се продужи рок за подношење понуда и да се обавесте сви учесници у поступку о донетој одлуци Републичке комисије, у смислу члана 227. став 6. ЗЈН. То се може учинити путем документа који се креира на самом Порталу јавних набавки.
Наиме, у картици предмета јавне набавке, у делу „Процеси“ у падајућем менију одабира се „Исправка поступка“, те се на одговарајућем месту означава да се наставља поступак који је задржан након поднетог захтева за заштиту права, као и да се мења основни оглас и конкурсна документација, будући да је рок за подношење понуда саставни део свих тих делова документације о набавци. Врши се измена рока за подношење понуда и наводи се да наручилац наставља поступак јавне набавке након доношења решења Републичке комисије којим је одбијен поднети захтев за заштиту права, на одговарајућем месту на Порталу. Биће креиран текст „Исправка-обавештење о изменама или додатним информацијама“ као посебан документ који се затим објављује на Порталу јавних набавки. На основу тог документа сви заинтересовани привредни субјекти ће видети нови рок за подношења понуда, као и да је разлог продужења донета одлука Републичке комисије којом је одбијен захтев за заштиту права.
Дакле, наручилац обавештава све учеснике у поступку о донетој одлуци Републичке комисије на напред описани начин, али не објављује решење Републичке комисије - то је обавеза Републичке комисије, која, након достављања странкама, објављује донето решење на Порталу јавних набавки и својој интернет страници, у складу са одредбом члана 227. став 5. ЗЈН.
У буџету општине планирају се субвениције за јавно комунално предузеће, за мере економског развоја и руралног развоја. Који је укупан износ субвенција који се може определити у буџету како појединачно (субвенције за јавна предузећа и за нефинанијска предузећа) и укупном износу свих субвенција? Има ли ограничења и који пропис то дефинише?
Практично не постоје ограничења у погледу укупног износа субвенција које се дају из буџета јединица локалних самоуправа. Међутим, када је у питању давање субвенција јавним предузећима, треба имати у виду члан 61. Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РС“, бр. 15/2016 и 88/2019), односно да јавно предузеће које користи или ће користити средства из буџета (субвенције, гаранције или друга средства) дужно је за та средства предложи посебан програм. Овај посебан програм садржи намену и динамику коришћења средстава и сматра се донетим када на њега сагласност да надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Такође, треба имати у виду и члан 36а став 3 Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) којим је утврђено да уколико одлука о буџету локалне власти буде супротна смерницама из Упутства за израду одлуке о буџету локалне власти у делу којим се локалној власти дају смернице за планирање укупног обима прихода, масе средстава за плате, броја запослених и субвенција у одлуци о буџету, министар може привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица, до момента док се одлука о буџету не усклади са Упутством. Досадашњим Упутствима за израду одлуке о буџету локалне власти, када су у питању субвенције није било ограничења по питању износа субвенција, већ је само наведено да приликом њиховог планирања и њихове намене треба имати у виду све прописе који се тичу државне помоћи. Закон о контроли државне помоћи ("Сл. гласник РС", бр. 73/19) у члану 3. препознаје субвенције као државну помоћ, с тим да се у члану 6 наводе услови када накнада за обављање услуге од општег економског интереса не представља државну помоћ где се могу подвести и јавна предузећа којима је поверена обавеза обављања одређене услуге од општег економског интереса, када су корисници субвенције за обављање тих услуга. Треба имати у виду и да су усвојене две нове Уредбе које се тичу правила за доделу државне помоћи у облику накнаде за обављање услуга од општег економског интереса приликом одређивања висине накнаде која се додељује за обављање ових услуга.
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-de-minimis-opsti-ekonomski-interes.pdf
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-opsti-ekonomski-interes.pdf
Да ли се може сматрати валидном изјава о неприхватању одборничког мандата, поднета од стране кандидата за одборника, коме није Општинска изборна комисија издала уверење да је изабран, односно одборнику са исте изборне листе на чије место би требао да дође поменути кандидат скупштина није донела решење о престанку мандата? Дакле, да ли је изјаву о неприхватању одборничког мандата, требало поднети након доношења решења о престанку мандата претходног одборника?
Закон о локалним изборима није прописана могућност давања негативне изјаве о прихватању одборничког мандата, већ Закон познаје само институт (позитивне) сагласности на доделу мандата.
Међутим, Републичка изборна комисија је у своју праксу увела могућност давања изјаве да се не прихвата мандат народног посланика, уз услов да та изјава буде оверена код јавног бележника (сагласност за доделу мандата не мора да буде оверена, јер Закон то није одредио).
С обзиром на то да је могућност давања негативне изјаве, односно неприхватања мандата изнедрила пракса у примени закона и да то питање није уређено законом, ово мишљење се не заснива на тумачењу законских одредби, већ искључиво на принципу целисходности. У том смислу, мишљења смо да изборна комисија треба да прихвати оверену изјаву о неприхватању одборничког мандата, без обзира на тренутак подношења, односно без обзира на околност да ли је у току поступак попуне упражњеног одборничког места, односно да ли је скупштина општине донела одлуку о престанку мандата неког одборника. Мишљења смо, такође, да би таква изјава могла да буде повучена све до тренутка када би наступио случај у којем би том кандидату изборна комисија требало да додели одборнички мандат.
НАПОМЕНА: Сматрамо битним да укажемо на одређену формулацију дела постављеног питања на које је дат горе наведени одговор. Наиме, у постављеном питању се наводи „Да ли се може сматрати валидном изјава о неприхватању одборничког мандата, поднета од стране кандидата за одборника, коме није Општинска изборна комисија издала уверење да је изабран“. У вези са обележеним текстом, битно је указати да се изјава о неприхватању мандата може поднети само изборној комисији и то само поводом поступка доделе одборничког мандата ради попуне упражњеног одборничког места, што значи да се подноси пре издавања уверења о избору за одборника. Дакле, ту изјаву не може да да кандидат којем је изборна комисија доделила мандат и издала уверење о избору.
Када родитељи поднесе захтев за ИОП 2, а школа није пре тога радила ИОП 1, да ли се мишљење комисије да мора да се уради ИОП 1 ради на обрасцу 3 или је довољно да се направи интерни документ којим би се предмет затворио?
У питању је неуобичајена ситуацију, када родитељ из неког разлога тражи мишљење ИРК за ИОП2, а школа није спроводила ИОП1, тако да није једноставно дати одговор који би се односио само на процедуру, а који би занемарио контекст и мотивацију родитеља да поднесе овакав захтев, као и разлоге због којих школа није примењивала ИОП1.
Препорука је да се од родитеља и од школе прибаве додатне информације, па на основу тога да се одлучи на који начин ће се упутити одговор родитељу, евентуално и школи (и затворити предмет). Оба одговора треба да буду довољно инструктивна како би се, у складу са прописима, заштитио најбољи интерес детета. Уколико се на основу прикупљених додатних информација процени да је ситуација сложена и да ученик остварује право на додатну подршку у складу са Правилником, може се приступити процени потреба за додатном подршком из сва три система, што би значило да се донесе заједничко мишљење ИРК на обрасцу 3.
Да ли у обрасцу 3 код описа функционисања детета сме да стоји тачна дијагноза детета, коју је председник комисије узео из обрасца 2 представника здравства? Да ли чланови комисије смеју на својим обрасцима да пишу дијагнозе корисника (на основу приложених извештаја специјалиста) или се то не препоручује?
Подсећамо да је рад интерресорних комисија, које представљају кључни механизам у спровођењу образовне и социјалне инклузије, заснован на тзв. социјалном моделу. Из тог разлога, Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, прописано је да чланови ИРК треба да посматрају особу и њено функционисање у природном животном окружењу, сагледају препреке за укључивање и на основу тога предложе мере додатне подршке.
Обрасци 2 и 3, који су саставни део правилника, садрже поља у која се уносе подаци који су у складу са наведеним принципима рада ИРК. У Образац 2, у поље под називом „Извори информација/података“, како је наведено у фусноти, члан Комисије наводи налазе, мишљења и извештаје приложене уз захтев (образац број 1) и друга документа која је користио, по потреби. Овде се не уноси садржај тих налаза или извештаја, већ се наводи извор.
У истом обрасцу, у поље под називом „Опис функционалног статуса детета, ученика или одраслог“ у фусноти 4 се налази следећа инструкција:
Члан комисије описује функционални статус детета, ученика односно одраслог узимајући у обзир:
- здравствени статус,
- когнитивно функционисање (учење и како учи),
- социјалне вештине (издвојите важне чињенице о односима са другим људима, вршњацима, поштовању правила, квалитет, променљивост и интензитет емотивног доживљавања и испољавања и слично)
- комуникацијске вештине (издвојите важне чињенице о начину размене информација са другима, укључујући степен познавања језика средине, као и сметње у коришћењу вербалних, визуелних и симболичких средстава комуникације),
- самосталност и бригу о себи.
Дакле, у обрасцима у које се уноси мишљење члана, као и заједничко мишљење ИРК, нигде није предвиђено да се уписује дијагноза, како због заштите података о личности, тако и због чињенице да функционисање особа са истом дијагнозом може бити веома различито. Аутентичан опис функционисања особе, њених јаких страна и капацитета је полазиште за планирање додатне подршке.
Да ли просветни инспектори општине морају направити посебан општински план за просветну инспекцију у складу са Законом о инспекцијско надзору?
Чланом 10. Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС” бр.36/15, 44/18-др.закон и 95/18) прописана је обавеза планирања инспекцијског надзора. Овај члан прописује и садржину годишњег плана рада. Важно је напоменути да став 8. и 9. истог члана уређују да “Министар надлежан за одговарајућу област инспекцијског надзора, односно ималац јавног овлашћења који врши инспекцијски надзор у одређеној области прописује посебне елементе плана одређеног инспекцијског надзора.
Надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе прописује посебне елементе плана одређеног инспекцијског надзора из изворне надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.„
У складу са тим, План инспекцијског надзора у области просвете уређен је чланом 20. Закона о просветној инспекцији ("Сл. гласник РС", бр. 27/2018) који гласи:
„Годишњи план инспекцијског надзора доноси се за школску односно радну годину чије је трајање утврђено законом из области образовања и васпитања.”
Дакле, општинска просветна инспекција доноси годишњи план инспекцијског надзора, а једина разлика је у периоду за који се план доноси. Просветни инспектор планира надзор за једну школску, односно радну годину (а не за календарску годину).
Предшколска управа поднела је захтев надлежној ИРК где се предлаже поступак процене да дете узраста од 3,5 године настави васпитно-образовни рад у скраћеном временском периоду по индивидуализованом начину рада. Да ли је поступак процене у надлежности ИРК за поднети захтев?
Право на образовање без дискриминације по било ком основу остварује се кроз стварање једнаких могућности за укључивање, учешће и напредовање у образовању за свако дете и ученика. Није оправдано да интерресорна комисија лимитира временски период тј. скраћује време боравка детета у установи. Улога ИРК је да предложи мере подршке које ће омогућити дужи боравак детета у предшколској установи.
Након опсервације функционисања детета у природном окружењу (у вртићу и у породици) и увида у документацију (медицинску а и документацију коју вам је доставила предшколска установа) могу се препоручити мере коју могу бити у најбољем интересу детета, а уз поштовање права на разумно прилагођавање индивидуалним потребама детета како би им се омогућило образовање на равноправној основи са вршњацима. Неке од мера могу бити: обезбеђивање игровних, дидактичких и наставних средстава у приступачним форматима; обезбеђивање асистивних технологија или помагала; прилагођавање окружења у складу са потребама детета; обезбеђивање обуке, васпитача и стручних сарадника непосредно ангажованих у васпитно-образовном раду.
За адекватну препоруку неопходна је и релевантна документација из предшколске установе - педагошки профил, план индивидуализације, план адаптације за укључивање детета у васпитну групу, резултате праћења Тима за додатну подршку детету. Посебно су важни резултати праћења који подразумевају анализу реализације постављених циљева из перспективе свих чланова тима, укључујући и родитеље. Та анализа треба да садржи и стратегије васпитача и планиране облике подршке, анализу учешћа породице, анализу искуства детета и вршњачке групе.
Очекује се од установе да је извршила и анализу ресурса који су неопходни за подршку детету - предлог установа и организација које могу да пруже подршку детету и породици. На основу овако конципиране документације од стране предшколске установе, интерресорна комисија може да предложи остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља (обезбеђивање личног пратиоца детету; обезбеђивање услуга психосоцијалне подршке породици кроз саветодавно терапијске и социјално едукативне и друге иновативне услуге у заједници).
Да ли председник општине може да закључи уговор о радном ангажовању неког лица?
У складу са чланом 44. Закона о локалној самоуправи председник општине: 1) представља и заступа општину; 2) предлаже начин решавања питања о којима одлучује скупштина; 3) наредбодавац је за извршење буџета; 4) усмерава и усклађује рад општинске управе; 5) доноси појединачне акте за које је овлашћен законом, статутом или одлуком скупштине; 6) врши и друге послове утврђене статутом и другим актима општине.
У складу са чланом 12. Закона о јавним набавкама одредбе овог закона примењују се на поступак заључивања уговора о делу. Уговор о дело представља врсту уговора ван радног односа у складу са чланом 199. Закона о раду и њега као законски заступник потписује председник општине након спроведеног одговарајућег поступка јавне набавке. Што се тиче осталих облика радног ангажовања (уговор о обављању привремених и повремених послова, уговор о допунском раду, и др.) када уговор за предмет има неки од описа посла из делокруга рада управе такво ангажовање углавном закључује начелник општинске управе.
Град је оснивач три спортска привредна друштва са 100% учешћа у капиталу. У складу са члановима 2. и 3. Закона о јавним предузећима "Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Поред јавног предузећа, делатност од општег интереса може да обавља и: ...друштво капитала чији је једини власник Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе...". У складу са чланом 2. Закона о спорту "Спорт је делатност од посебног значајаза Републику Србију". Имајући у виду наведено: да ли то што је спорт делатност од посебног значаја, у контексту Закона о спорту, значи и да је делатност од општег интереса, у контексту Закона о јавним предузећима? Да ли је на спортска привредна друштва чији је оснивач град потребно примењивати одредбе Закона о јавним предузећима или Закона о привредним друштвима?
Члан 33. – уређује организације у области спорта, и у ставу 1. наводи: „Ради обављања спортских активности и спортских делатности спортска организација може се основати као удружење (у даљем тексту: спортско удружење) или као привредно друштво (у даљем тексту: спортско привредно друштво), у складу са овим законом, а на питања која нису уређена овим законом примењују се општи прописи о удружењима, односно привредним друштвима.”
Члан 92. - уређује спортско привредно друштво, и у ставу 2. наводи: “Спортско привредно друштво може се основати као друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво, у складу са законом.”
Члан 110. – уређује установе и привредна друштва за обављање спортских делатности. Произилази да уколико ЈЛС оснива установу, то чини у складу са прописима који се односе на јавне службе; а уколико ЈЛС оснива привредно друштво за обављање спортске делатности – став 4. овог члана упућује да се то чини у складу са законом и на овом месту указујемо да према нашем мишљењу Закон о спорту заправо упућује на Закон о привредним друштвима.
Закон о спорту као посебан закон који уређује област спорта, регулише између осталог, организационе облике који се могу оснивати за обављање спортских активности и делатности. У складу са наведеним члановима, закон таксативно наводи удружење и привредно друштво као могуће организационе облике, односно правне форме у којима се могу оснивати правна лица која ће обављати спортске делатности, чиме је искључења могућност оснивања других правних облика који би обављали наведену делатност.
Дакле, у складу са цитираним одредбама Закона о спорту није могуће формирати спортско друштво у форми јавног предузећа, већ искључиво у форми удружења односно привредног друштва.
Да ли Интерресорна комисија одлучује о захтеву ако дете није укључено у систем образовања?
Право на образовање без дискриминације по било ком основу остварује се кроз стварање једнаких могућности за укључивање, учешће и напредовање у образовању за свако дете и ученика. У складу са овим принципом, улога ИРК је да предложи мере подршке које ће омогућити укључивање детета у предшколску установу.
Уколико се ради о детету са сметњама у развоју или детету из неке друге осетљиве друштвене групе наведеног узраста, чији се родитељ обратио ИРК-у само због уписа детета у предшколску установу, тада се родитељ може упутити на Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу на основу којег може остварити ово право.
Уколико је потребно да се детету обезбеде подршке из других система, које су предуслов да се дете укључи у предшколско васпитање и образовање, онда треба да се укључи ИРК и донесе заједничко мишљење које садржи јасан индивидуални план подршке за ово дете.
Напомињемо да неке предшколске установе у оквиру приоритетног уписа у предшколску установу (регулисано Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу) интерно регулишу да је за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом чији родитељи подносе захтев за приоритетни упис, потребно и мишљење интерресорне комисије.
Које је најниже звање службеника, који обавља послове матичара или заменика матичара? Да ли наведене послове могу обављати и млађи сарадници, или службеници са најнижим звањем сарадника?
Сходно члану 11. Закона о матичним књигама ("Сл. гласник РС", бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) матичар, односно заменик матичара може бити лице које има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, положен посебан стручни испит за матичара и овлашћење за обављање послова матичара.
Чланом 65. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано следеће:
„У звању млађег сарадника обављају се једноставнији стручни послови као и административно-технички послови уз надзор, упутства и детаљна усмерења службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области.
За рад на пословима у звању млађег сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца.“
С обзиром на наведено, матичару односно заменику матичара може да се одреди звање млађег сарадника.
Да ли у случају промене пребивалишта кандидата за одборника, Општинска изборна комисија може да изда уверење о избору за одборника и да ли, у том случају, скупштина општине може да потврди мандат таквом кандидату за одборника, а с обзиром на члан 46. став 1. тачка 6) важећег Закона о локалним изборима. Дакле, реч је о промени пребивалишта кандидата за одборника, коме још увек није потврђен мандат.
Општинска изборна комисија, у поступку попуне упражњеног одборничког места у скупштини општине, није овлашћена да утврђује да ли кандидат за одборника коме би требало да буде додељен мандат испуњава услове за потврђивање мандата, у смислу члана 6. став 2. Закона о локалним изборима. Изборна листа која је постала правноснажна у изборном поступку остаје пуноважна, правноваљана и непроменљива и након избора, те изборна комисија нема више надлежности да утврђује испуњеност услова кандидата са те изборне листе да буду одборници.
Сходно наведеном, у случају да је неком одборнику престао мандат пре истека времена на које је изабран, изборна комисија треба да поступи на начин прописан чланом 48. Закона о локалним изборима, односно додели мандат у складу са одговарајућом одредбом члана 48. ст. 2. до 4, док ће одлуку о потврђивању или непотрврђивању мандата новом одборнику донети скупштина општине, у складу са чланом 56. Закона о локалним изборима, с обзиром на то да је законом једино скупштина општине овлашћена за одлучивање о мандатима одборника.