Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
За који временски период се може формирати нова Комисија за повраћај по ПЗФ-у, нису завршени сви предмети, а скоро сви чланови старе комисије заједно са председником су преминули?
Према одредбама чл. 2. Закона о начину и условима признавања и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу ПЗФ-а и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа („Сл. гласник РС“, бр. 18/91, 20/92 и 42/98) прописана је процедура образовања Комисије за враћање земљишта, која није временски ограничена. Не постоје законом прописани рокови у којима је општина дужна да образује наведену комисију.
Захтев за конверзију уз накнаду за неизграђено земљиште поднет је 2019. Решење је правоснажно, накнада није плаћена, јер подносилац захтева ради у иностранству. До када чекати са плаћањем, односно до када првостепено правоснажно решење може да остане да "живи" у правном поретку, цене су до сада два пута мењане на више?
Уколико је решење постало правоснажно а није извршено, може се поништити применом чл. 180. ст. 1. тачка 3. ЗУП-а зато што није извршено, није спроведена промена у катастру и није исплаћена накнада, у супротном с обзиром да се наведено лице налази у иностранству потребно је покушати са принудном наплатом.
Општина је са привредним друштвом, крајем седамдесетих година, закључила споразум на основу којег је привредно друштво финансирало израду планова детаљне регулације, а општина је привредном друштву пренела право коришћења на парцели грађевинског земљишта. То привредно друштво је приватизовано у поступку аукцијске продаје 2007. Да ли се у поступку конверзије у погледу овако стеченог права коришћења може применити члан 6. Закона о конверзији? Ради се о неизграђеном грађ. земљишту.
У погледу овако стеченог права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту, мишљења смо да се може применити чл. 6. Закона о конверзији. Дакле, потребно је да се захтев за конверзију решењем првостепеног органа одбије, а странка упути да захтев поднесе надлежној служби за катастар непокретности.
Какав је поступак у случају када решење о конверзији постане правноснажно, а подносилац не уплати у року од 15 дана накнаду која је утврђена у решењу, а ради се о уплати у једнократном износу? Да ли се спроводи поступак поништаја решења по службеној дужности или принудна наплата преко правобраниоца општине?
Површина тротоара, платоа и паркинга није уписана у ЛН, ни интерне саобраћајнице. Сад се тражи да буду уписани јер нису у ГД, ни техничкој документацији. Да ли се наведени објекти најпре морају уписати у ЛН да би се урачунали у земљиште под објектом?
Уколико нису део техничке документације морају се уписати у ЛН да би се приликом утврђивања накнаде и примене формуле из чл. 8. Закона о конверзији урачунало земљиште под тим објектима. У супротном ова површина се неће урачунати па у односу на њу неће бити умањења за површину земљишта за редовну употребу објекта.
Може ли привремени заступник да буде неко ко није дипломирани правник?
Да ли привремени заступник има право на накнаду трошкове и у ком износу му определити накнаду ако није из реда адвоката?
Сагласно чл. 88. ст. 1. ЗУП-а привремени заступник има право на накнаду стварних трошкова који су настали у вези са поступком, као и право на награду. Уколико се ради о раднику органа управе орган ће проценити да ли ће поступити у складу са наведеним чланом или ће обављање дужности вршити у склопу свог радног места.
О висини накнаде најбоље би било да се види каква је пракса успостављена код републичких јавних предузећа и друштава капитала када су они корисници експропријације.
Када је катастарска парцела код РГЗ-СКН уписана као мешовита својина, спроводи ли се поступак експропријације или административни пренос непокретности?
Поступак експропријације се спроводи када је земљиште у приватној и јавној својини, а административни пренос када се ради о земљишту у државној и друштвеној својини. Устав Републике Србије не познаје мешовиту својину, али претпостављамо да се овде ради о ситуацији када се парцела налази делом у приватној, а делом у државној својини због чега се треба позвати на оба института, односно у диспозитиву решења може се навести: „експроприше се, односно административно преноси“.
Шта се подразумева под службеном зградом у смислу Закона о јавној својини? Да ли се службеном зградом сматра позоришна сала или зграда МУП -а која је у јавној својини Града, а МУП и позориште нису укњижени као корисници у катастру?
Све зграде које се користе за смештај органа, организација, установа, ЈП и сл., чији је оснивач ЈЛС и служе обављању послова из надлежности јединице локалне самоуправе или обављању послова из надлежности Републике, представљају службене зграде. За правни и својински статус тих објеката није битно да ли су стварни корисници уписани или нису уписани у катастру.
У ЈЛС постоји много примера да објекте у јавној својини ЈЛС користи, без накнаде Пореска управа, РГЗ или МУП. То не значи да својина на тим објектима припада Републици. Објекти су у својини ЈЛС.
У складу са Законом о јавној својини који је на снази, ЈЛС може давати на коришћење, са или без права уписа коришћења код РГЗ, само органима, месним заједницама, организацијама, установама, ЈП/ЈКП чији је оснивач. Најчешће се у складу са данас важећим Законом о јавној својини непокретности у јавној својини ЈЛС дају на коришћење ЈП/ЈКП или установама са правом уписа корисништва код РГЗ.
Да ли предузећа чији је оснивач градска општина имају обавезу пријаве имовине преко Републичке дирекције за имовину, или то чини град, као њихов оснивач?
У складу са важећом Уредбом о евиденцији непокретности у јавној својини, сви корисници непокретности у јавној својини дужни су да свом оснивачу достављају електронским путем, путем апликације Регистар непокретности у јавној својини РС податке о непокретностима које користе а исте су у јавној својини одговарајућег титулара (Република, Општина/Град или Аутономна покрајина).
Уколико у Статуту Града стоји да све непокретности на територији града на којима, у складу са законом, својинска овлашћења припадају Граду Београду, налазе се у јавној својини Града. То значи да предузеће чији је оснивач градска општина користи непокретности у јавној својини Града и из тих разлога то предузеће, у складу са одредбама Уредбе о евиденцији непокретности у јавној својини, треба да доставља податке о непокретностима које користи путем апликације Регистар непокретности у јавној својини.
Како поступити кад је у поступку озакоњења изграђен објекат на општинској парцели формираној раније? Да ли се доноси решење о утврђивању земљишта за редовну употребу и да ли се тим решењем могу решити имовинско-правни односи без уговора и да ли се то решење може спровести у РГЗ заједно са потврдом о плаћању?
У складу са чланом 70. став 10. тачка 2. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ) може се водити поступак утврђивања земљишта за редовну употребу уколико се ради о објекту за који је поднет захтев за озакоњење за који је надлежни орган утврдио да постоји могућност озакоњења. Овај поступак се у овом случају може водити и ако се ради о земљишту у јавној својини. Уколико се ради о катастарској парцели формираној у ранијем периоду, извештај органа надлежног за послове урбанизма треба да утврди да ли тако формирана кат. парцела испуњава или не испуњава услове за грађевинску парцелу, а потом је потребно поступити у складу са чланом 105. став 6., 7. и 8. ЗПИ.
Решењем о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта утврђује се која површина припада сопственику једног објекта и утврђују се услови за формирање грађевинске парцеле на којој се налази тај објекат и то решење представља правни основ за отуђење земљишта у јавној својини непосредном погодбом. Није могуће само на основу тог решења, без закљученог уговора са општином и без доказа о плаћеној накнади у смислу члана 105. ЗПИ извршити промену власништва на земљишту у јавној евиденцији права на непокретностима коју води РГЗ.
Да ли у складу са Законом о јавној својини може да се пренесе остало неплодно земљиште и пољопривредно за које се Министарство пољопривреде изјаснило да фактички није пољопривредно јер се налази у грађевинском реону из јавне својине РС у јавну својину општине? Републичка Дирекција за имовину се изјаснила да је надлежна само за пренос уписаног грађевинског земљишта? Шта радити у том случају?
У конкретном случају ради се о пољопривредном земљишту у грађевинском реону села што је одређено Просторним планом. На овом земљишту се планира изградња јавног објекта - постројења за прераду отпадних вода. Не постоји плански документ нижег реда који би утврдио намену тог земљишта. Ово земљиште није обухваћено Годишњим програмом запштите и унапређења пољопривредног земљишпта односно исто се не може давати у закуп или на коришћење трећим лицима у складу са Законом о пољопривредном земљишту, тако да Министартво за пољопривреду није надлежно за давање било каквих сагласности или за располагање овим земљиштем.