Питања и одговори

Чланом 61. Закона о буџетском систему (“Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020), дефинисано је у којим случајевима је могуће вршити промене апропријација у току године:

“У случају да се у току године обим пословања или овлашћења директног, односно његовог индиректног корисника буџетских средстава промени, износ апропријација издвојених за активности тог корисника повећаће се, односно смањити.

Ако се обим пословања или овлашћења директног, односно његовог индиректног корисника буџетских средстава из става 1. овог члана повећа, средства ће се обезбедити из текуће буџетске резерве.

У случају оснивања новог директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, средства за његово пословање или овлашћења обезбеђују се из текуће буџетске резерве.

Ако корисник буџетских средстава престане да постоји, а његови задаци нису пренети на другог корисника буџетских средстава, неискоришћена средства се преносе у текућу буџетску резерву и могу се користити за намене за које је предвиђено коришћење средстава сталне буџетске резерве.

Ако се у току године од једног директног, односно индиректног корисника буџетских средстава образује више директних, односно индиректних корисника, неискоришћена средства распоређена том кориснику преносе се у текућу буџетску резерву и распоређују новообразованим директним, односно индиректним корисницима буџетских средстава.

Одлуку о промени у апропријацијама из ст. 1-5. овог члана и о коришћењу средстава текуће буџетске резерве доноси Влада, односно надлежни извршни орган локалне власти.

Директни корисник буџетских средстава, уз одобрење министра, односно локалног органа управе надлежног за финансије, може извршити преусмеравање апропријације одобрене на име одређеног расхода и издатка који се финансира из општих прихода буџета у износу до 10% вредности апропријације за расход и издатак чији се износ умањује, у оквиру раздела, као и између глава унутар раздела тог директног корисника буџетских средстава.

Преусмеравање апропријација из става 7. односе се на апропријације из прихода из буџета, док се из осталих извора могу мењати без ограничења, с тим што корисник буџетских средстава, који оствари приходе и примања чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, подноси захтев органу управе надлежном за финансије за отварање, односно повећање одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака из свих извора финансирања, осим из извора 01.

У случају да се у току године изврши повећање, односно смањење апропријације путем преусмеравања, та апропријација се накнадном променом не може смањити, односно повећати применом става 7. овог члана.

У случају ребаланса буџета, за износ извршене промене апропријације путем преусмеравања до ребаланса умањује се укупан износ могуће промене вредности апропријације, утврђен применом процента из става 7. овог члана.

Организација за обавезно социјално осигурање, на основу одлуке директора организације за обавезно социјално осигурање, може вршити преусмеравање апропријација одобрених на име одређеног расхода и издатка у износу до 10% вредности апропријације за расход и издатак чији се износ умањује, а изузетно и преко 10% за трошкове здравствене заштите.

Ако у току године дође до промене околности која не угрожава утврђене приоритете унутар буџета, Влада, односно надлежни извршни орган локалне власти, доноси одлуку да се износ апропријације који није могуће искористити, пренесе у текућу буџетску резерву и може се користити за намене које нису предвиђене буџетом или за намене за које нису предвиђена средства у довољном обиму.

Укупан износ преусмеравања из става 12. овог члана закона, почев од буџета Републике Србије за 2015. годину, не може бити већи од износа разлике између максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве утврђеног овим законом и буџетом одобрених средстава текуће буџетске резерве.

У обрачун максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве утврђеног овим законом на годишњем нивоу не укључује се износ средстава настао као последица примене става 1, у делу који се односи на пренос овлашћења, и ст. 4. и 5. овог члана.”

Дакле, из наведеног члана ЗОБС, може се закључити да се промене апропријација у току године (без ребаланса буџета) могу вршити у оквиру раздела једног директног корисника буџетских средстава, као и између глава (индиректних корисника буџетских средстава) унутар раздела тог директног корисника буџетских средстава (у случају када промена не прелази 10% дозвољеног умањења).

Промене апропријација у току године не могу се вршити без ребаланса између различитих раздела, односно између различитих директних корисника буџетских средстава, као ни између индиректних корисника буџетских средстава који припадају различитим директним буџетским корисницима, осим у случајевима оснивања новог директног, односно индиректног корисника, уколико директни, односно индиректни корисник престане да постоји или уколико се од једног директног, односно индиректног корисника, образује више директних, односно индиректних корисника буџетских средстава.

Чланом 13. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон и 6/2020) прописано је да делатност образовања и васпитања обавља установа. Уједно, предвиђено је да се на оснивање и рад ових установа примењују прописи о јавним службама, као и да је начин обављања делатности образовања и васпитања прописан овим законом и посебним законима у области образовања и васпитања.

Чланом 89. су даље предвиђене врсте установа, односно предвиђено је да делатност образовања и васпитања обављају:

1. у предшколском васпитању и образовању - предшколска установа;
2. у основном образовању и васпитању - основна школа, основна музичка школа, основна балетска школа, основна школа за образовање одраслих и основна школа за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом;
3. у средњем образовању и васпитању - гимназија, стручна школа, средња уметничка школа, мешовита школа и средња школа за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом;
4. образовно-васпитни центар је установа у којој се остварује више програма различитих нивоа образовања и васпитања или више различитих подручја рада.

Дакле, Законом о основама система образовања и васпитања дефинисано је да систем образовања и васпитања обухвата предшколско васпитање и образовање, основно и средње образовање и васпитање и образовање одраслих. Специфичности обављања делатности ових образовно васпитних установа уређују се посебним законом.

Чланом 186. овог закона предвиђено је да се средства за финансирање делатности установа обезбеђују у буџету Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са критеријумима и стандардима које прописује министар. Поред тога, установе могу да остваре и сопствене приходе по основу проширене делатности, као и друге приходе у складу са законом. Остваривање ових прихода, евидентирање и коришћење средстава из сопствених и других прихода врши се у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.

Закон о основама система образовања и васпитања је дефинисао за које врсте трошкова се обезбеђују средства у буџету Републике Србије (члан 187.), у буџету аутономне покрајине (члан 188.) и у буџету јединице локалне самоуправе (члан 189.).

Поред тога, чланом 190. овог закона прописано је да установа може учешћем јединице локалне самоуправе или од проширене делатности да обезбеди средства за виши квалитет у области предшколског, основног и средњег образовања и васпитања. Наведена средства, установа може обезбедити и средствима донатора или спонзора, као и добровољним учешћем родитеља деце и ученика, у складу са законом, а она се користе за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава, за остваривање програма који нису основна делатност установе, за исхрану и помоћ деци и ученицима.

Закон о буџетском систему (“Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) у члану 2. став 1. тачка 8) дефинише индиректне кориснике буџетских средстава, према коме су то: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања.

Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021 и 66/2021), уређују се стандардни класификациони оквир и Контни план за буџетски систем са садржајем конта у Контном плану. Чланом 2. наведеног правилника предвиђено је да се одредбе овог правилника односе на буџет Републике Србије, буџете јединица покрајинске аутономије и локалне самоуправе, као и на њихове директне и индиректне кориснике и др.

Истим чланом је предвиђено да су Република, локалне власти, корисници буџетских средстава и корисници средстава организација обавезног социјалног осигурања обавезни да примењују одредбе овог правилника.

Чланом 8. став 3. тачка 16) Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем предвиђено је да класификација извора финансирања обухвата, поред осталог и родитељски динар за vannastavne активности.

Према одредбама Закона о буџетском систему (члан 2 став 1. тачка 3.) финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године).

Из напред наведених законских одредаба произилази да су основне и средње школе, чији је оснивач Република, односно локална власт, као и аутономна покрајина, индиректни корисници буџетских средстава, који остваривање прихода, евидентирање и коришћење средстава врше у складу с прописима којима се уређује буџетски систем. Школе као буџетски корисници, извршавају средства у складу са финансијским планом, односно планом прихода и примања и расхода и издатака за период од једне или три године, који могу бити финансирани из различитих извора (средства из буџета Републике, средства из буџета ЈЛС, донације, родитељски динар и остали извори).

Свој финансијски план школе израђују на основу упутства за припрему буџета јединице локалне власти. Упутство за припрему буџета треба да садржи методологију, као и основне претпоставке и смернице за израду предлога финансијског плана, односно смернице за планирање расхода и издатака. Дакле, школама се упутством за припрему буџета могу дати посебне смернице за планирање расхода и издатака из буџета јединице локалне самоуправе. У складу са Законом о основама система образовања и васпитања, из буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства за текуће расходе (текуће одржавање школе – електрична енергија, грејање, вода, текуће поправке итд.), стручно усавршавање запослених, јубиларне награде и помоћ за запослене,  превоз ученика у основној школи (за удаљеност већу од четири километра од школе), за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом (независно од удаљености места пребивалишта од школе), за превоз запослених, за капиталне расходе, заштиту и безбедност деце и ученика, друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије као и плаћања по основу извршних пресуда донетих пред надлежним судовима у споровима у вези са наведеним. Дакле, јединица локалне самоуправе је у обавези да финансира наведене расходе и издатке и исти би требало да се планирају у финансијском плану школе из средстава ЈЛС. Уколико не планирају наведена средства, иста се не могу извршавати из буџета општине односно града.

Средства родитељског динара у складу са Законом о основама система образовања и васпитања користе се за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава, за остваривање програма који нису основна делатност установе, за исхрану и помоћ деци и ученицима. Правилник о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем као извор финансирања предвиђа и родитељски динар за vannastavne активности. Средства остварена по овом основу, као и њихов распоред се посебно исказују у збирном финансијском плану које школе достављају надлежном министарству из извора 16-родитељски динар за vannastavne активности. 

Дакле, наведена средства “родитељског динара” школе не планирају у делу финансијског плана које достављају ЈЛС, тако да она не могу бити планирана ни у буџету ЈЛС.

У складу са Упутством за израду програмског буџета Министарства финансија ( https://mfin.gov.rs/dokumenti2/uputstvo-za-izradu-programskog-budzeta) није неопходно дефинисати циљеве и показатеље учинка за програме административног типа (видети задњи пасус у оквиру поглавља 5.1.1 Утврђивање програма на страни 12 упутства).

Такође, у складу са Упутством за израду програмског буџета - поглавље 5.1.4. Утврђивање циљева и показатеља учинка програмских активности и пројеката - како је фокус програмског буџета на коришћењу информација о исходима програмских активности и пројеката, као и квантитета, квалитета и ефикасности пружања јавних услуга, није потребно дефинисати циљеви и показатеље учинка за програмске активности типа:

• администрација и управљање 
• трансфер 
• накнаде корисницима социјалне заштите 
• буџетска резерва. 

За програмске активности типа управни послови (давање мишљења и сагласности, решавање предмета, администрирање стипендија и сл.) циљеви и показатељи учинка се дефинишу само ако:

• се тичу квалитета и ефикасности пружене услуге (нпр. просечно време или трошак обраде предмета).

За програмске активности типа уређење области (нормативни послови - израда Закона  и других аката, израда стратешких и планских документа, анализе итд.) циљеви и показатељи учинка се дефинишу само ако су:

• стратешким документом и његовим акционим планом утврђени циљ и показатељ учинка, у области на коју се програмска активност односи.

Чланом 187. Закона о основама система образовања и васпитања  ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон и 6/2020) прописано је да се у буџету Републике Србије обезбеђују се средства за стицање образовања и васпитања деце и ученика и одраслих у установи коју оснива Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе и то за:

• остваривање припремног предшколског програма у години пред полазак у школу у трајању од четири сата, у седишту и ван седишта установе;
• остваривање предшколског програма за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом;
• остваривање предшколског програма за рад са децом на болничком лечењу;
• плате, накнаде и додатке запослених у основним и средњим школама, доприносе за обавезно социјално осигурање и отпремнине;
• плаћања по основу извршних пресуда донетих у радноправним споровима пред надлежним судовима у вези са ставом 2. тачка 4) овог члана;
• развојне програме и пројекте установа, као и учешће Републике Србије у области инвестиција, стручног усавршавања запослених и такмичења ученика на републичком и међународном нивоу, у складу са утврђеним средствима, а према програмима и критеријумима које прописује министар;
• рад школа од посебног интереса за Републику Србију, које одреди Влада;
• подршку посебно талентованим ученицима у виду бесповратне новчане помоћи коју министар прописује посебним актом сваке године.

На утврђивање и обрачун плата, накнада и додатака запослених у установи примењују се прописи којима се уређују плате и накнаде и друга примања запослених у јавним службама.

Средства која се односе на остваривање припремног предшколског програма утврђује министар подзаконским актом.

У складу са чланом 189. овог закона, у буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства за:

• остваривање делатности предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) у висини до 80% од економске цене по детету, укључујући у целости средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне доприносе на терет послодавца, отпремнине, као и помоћ запосленима у предшколској установи, расходе за припремни предшколски програм осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије и остале текуће расходе;
• остваривање додатне подршке детету и ученику у складу са мишљењем Интерресорне комисије, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије;
• стручно усавршавање запослених;
• јубиларне награде и помоћ запосленима у основној и средњој школи;
• превоз: деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од два километра, ученика основне школе на удаљености већој од четири километра од седишта школе; превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе; превоз деце и ученика који имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на удаљености већој од четири километра од седишта школе и у случајевима када ученици основне школе похађају школу на територији друге јединице локалне самоуправе - ако је школа коју похађају најближа месту пребивалишта ученика; превоз ученика на републичка и међународна такмичења;
• превоз запослених;
• капиталне издатке;
• заштиту и безбедност деце и ученика, у складу са прописаним мерама из члана 108. овог закона;
• друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије;
• плаћања по основу извршних пресуда донетих пред надлежним судовима у споровима у вези са овим чланом.

У буџету јединице локалне самоуправе могу да се обезбеде средства за превоз ученика средњих школа и ученика који похађају наставу у дуалном образовању који имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на удаљености већој од четири километра од школе, односно од просторија послодавца код којег обављају учење кроз рад, као и у случајевима када су школа, односно просторије послодавца код којег ученици обављају учење кроз рад на територији друге јединице локалне самоуправе.

Ближе услове и мерила за утврђивање економске цене програма предшколског васпитања И образовања васпитања и образовања по детету , прописује министар.

Из наведених одредаба Закона о основама система образовања и васпитања произлази да се код школа из буџета јединице локалне самоуправе финансирају следећи расходи и издаци:

• текући расходи (материјални трошкови – електрична енергија, грејање, вода, трошкови одржавања хигијене у школи, трошкови изношења смећа, текуће поправке и одржавање објеката и опреме, материјални трошкови наставе у средњим школама и трошкови за извођење практичне наставе у одређеним средњим стручним школама, итд.);
• стручно усавршавање запослених (стручно усавршавање радника, полагања стручног испита, стручни семинари, стручна литература и др.);
• јубиларне награде и помоћ за запослене (солидарна помоћ) у складу са Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика (“Службени гласник РС”, бр. 21/2015 И 92/20);
• превоз ученика у основној школи (за удаљеност већу од четири километра од школе);
• превоз, смештај и исхрана деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом (независно од удаљености места пребивалишта од школе);
• превоз запослених;
• за капиталне издатке (изградња и инвестиционо одржавање објеката, набавка опреме и др.);
• заштиту и безбедност деце и ученика; друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије (трошкови осигурања, канцеларијски материјал, трошкови интернет конекције, ТВ претплата, провизија банке, огласи, конкурси, ПТТ трошкови, награде ученицима, санитарни преглед ученика и наставника и других запослених у средњим школама ако постоји законска обавеза прегледа, трошкови практичне наставе која се изводи ван седишта школе, трошкови закупа фискултурне сале или другог школског простора, итд.);
• плаћања по основу извршних пресуда донетих пред надлежним судовима у споровима у вези са финансирањем расхода из буџета ЈЛС.

Боловања за запослене у основним и средњим школама се не исплаћују из буџета ЈЛС.

Из буџета Републике Србије (Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС) школама се финансирају следећи расходи и издаци:

• плате, накнаде плате за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, додаци запослених (за рад у време празника, рад ноћу, прековремени рад, минули рад) у основним и средњим школама, доприноси за обавезно социјално осигурање и отпремнине,
• плаћања по основу извршних пресуда донетих у радноправним споровима пред надлежним судовима у вези са платама, накнадама, доприносима и отпремнинама),
• развојни програми и пројекти школа, као и учешће Републике Србије у области инвестиција, стручног усавршавања запослених и такмичења ученика на републичком и међународном нивоу, у складу са утврђеним средствима, а према програмима и критеријумима које прописује министар,
• рад школа од посебног интереса за Републику Србију, које одреди Влада,
• подршка посебно талентованим ученицима.

Генерално посматрано, одлуке о ценама комуналних услуга и програми пословања комуналних предузећа о којима је овде реч, сврставају се у појединачна (не општа) акта, тако да самим тим у поступку њиховог доношења, објективно и нема потребе да се о њима води нека шира претходна расправа.

С тим у вези, ни важећим прописима није предвиђено да се у поступку одобравања цена комуналних услуга и поступку доношења годишњег програма пословања јавног комуналног предузећа води јавна расправа, а у наредном тексту, као потпору тој тврдњи, укратко подсећамо на прописане процедуре.

Поступак утврђивања цена комуналних услуга

Комунално предузеће коме је поверено обављање неке од комуналних делатности код којих је могуће утврдити и постоји идентификован крајњи корисник, цену комуналне услуге утврђује по процедури прописаној чланом 28 Закона о комуналним делатностима, а која подразумева да надлежни орган комуналног предузећа (по правилу је то Надзорни одбор) доноси одлуку о ценама која се примењују тек по добијању сагласности надлежног органа ЈЛС (најчешће је то општинско/градско веће или скупштина ЈЛС).

Транспарентност поступка промене цена обезбеђује се тако што је ЈЛС (не комунално предузеће) дужна да 15 дана пре доношења одлуке, на огласној табли и својој интернет страници, објави захтев за давање сагласности са пратећим образложењем.

У смислу Закона о заштити права потрошача постоји и додатни рок од 30 дана који у овом случају обавезује јавно комунално предузеће као трговца. Наиме у члану 88 став 3 стоји – „Када измене методологија формирања цена и промене цена услуга од општег економског интереса подлежу добијању претходног одобрења или сагласности носиоца јавних овлашћења, трговац је дужан да јавно и унапред информише потрошача о изменама најкасније 30 дана пре почетка примене промењених цена.“

Ово значи да је ЈЛС по Закону о комуналним делатностима дужна да „сачека“ најмање 15. дана са доношењем акта (решења) о давању сагласности на цене комуналних услуга, али да комунално предузећа (трговац) ни када добије сагласност од оснивача, те цене не може да примењује ако у претходних 30 дана о томе није информисао потрошаче.

Поступак доношења годишњег програма пословања јавног комуналног предузећа

Поступак доношења годишњег програма пословања јавног комуналног предузећа прописан је Законом о јавним предузећима.

Надлежности су уређене тако да на предлог директора, Надзорни одбор предузећа уз сагласност оснивача најкасније до 01. децембра текуће године доноси годишњи програм пословања јавног комуналног предузећа за наредну пословну годину.

Садржински, годишњи програм треба да је урађен у складу са Смерницама које за годину за коју се доносе програми, доноси Влада Републике Србије. Закон је оставио могућност да надлежни орган јединице локалне самоуправе у својству оснивача, предузећима из своје надлежности може прописати и додатне смернице.

Јавно комунално предузеће има обавезу да годишњи програм пословања објављивањем на интернет страници предузећа и на тај начин га учини доступан широј јавности.

Правилником о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи ("Сл. гласник РС", бр. 102/2020, 16/2021 и 87/2021) је чланом 3. став 2. тачка 36. прописано да по захтеву инвеститора за изградњу зиданих ограда, орган надлежан за издавање грађевинске дозволе издаје решење о одобрењу за извођење радова, у складу са одредбама члана 145. Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021).

То значи да су зидане ограде предмет озакоњења, у складу са одредбама члана 1. став 3. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018 и 81/2020 - одлука УС), којим је прописано да се одредба става 1. овог члана односи и на објекте, односно изведене радове у складу са чланом 145. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10 - УС, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13 - УС, 98/13 - УС, 132/14 и 145/14).

Који бесправно изградђени објекти се сматрају објактима изграђеним у складу са законом је прописано Правилником о изради и одржавању катастра непокретности ("Сл. гласник РС", бр. 46/99 и 7/2016 - др. правилник) чланом 50, а то су објекти у градовима, односно насељима градског карактера изграђени до 3. јуна 1948. године, када је ступила на снагу Основна уредба о грађењу ("Службени лист ФНРЈ", број 46/48); стамбене зграде које су изграђене на селу до 21. марта 1961. године, када је ступио на снагу Закон о условима за изградњу стамбених зграда на селу ("Службени гласник НРС", број 7/61) или до ступања на снагу прописа о условима за изградњу стамбених зграда, уколико су их општински народни одбори донели у року прописаном тим Законом; остале врсте објеката који су изграђени на селу до 8. јула 1973. године, када је ступио на снагу Закон о изградњи инвестиционих објеката ("Службени гласник СРС", број 25/73), односно до ступања на снагу општинске, односно градске одлуке уколико је иста донета у року прописаном тим Законом.

Грађевинска дозвола се не може издавати ретроактивно, за већ изграђене објекте.

На део питања које се односи на то да ли општина може процену вредности непокретности да базира на основу просечне цене непокретности која се даје код утврђивања пореза на имовину, одговор је да може. 

Приликом утврђивања пореза на имовину локална пореска администрација (ЛПА) има параметре који се односе на вредност непокретности, те с тим у вези, параметри које ЛПА утврди за обрачун пореза на имовину могу се користити и код процене вредности непокретности у јавној својини.

Законом о јавној својини у члану 29. став 1. је прописано да се непокретне ствари прибављају у јавну својину и отуђују из јавне својине полазећи од тржишне вредности непокретности, коју је проценио порески или други надлежни орган или лиценцирани проценитељ, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писаних понуда, ако законом није другачије одређено. Овако утврђена тржишна вредност важи две године.

Ранијим мишљењем Министарства финансија и привреде број 46-00-130/2013-05 од 20.02.2013. године дато је тумачење члана 29. Закона о јавној својини, о томе ко се сматра другим надлежним органом и тада је заузет став да је други надлежни орган заправо надлежни орган ЈЛС који утврђује висину пореза на имовину. 

Каснији ставови Министарства финансија и Пореске управе само су потврдили ово раније дато тумачење да висину тржишне вредности непокретности која се прибавља или отуђује из јавне својине, утврђује надлежни орган ЈЛС који утврђује висину пореза на имовину (ЛПА) а само изузетно ако такав орган на нивоу ЈЛС није формиран - то чини Пореска управа.

С тим у вези, код процене вредности непокретности и утврђивања тржишне вредности непокретности у јавној својини можемо применити исту аналогију као код процене вредности у поступцима прибављања и отуђења, и ЛПА која је формирана на територији одређене ЈЛС може дати процену вредности. Вама остаје и могућност да вам процену вредности да и неко од овлашћених/лиценцираних проценитеља, сходно Закону о проценитељима вредности непокретности („Сл. гласник РС“, бр. 108/16) што је и препорука ако се ради о непокретностима које имају већу вредност, где се поред тржишне цене по м2 гледају и други параметри (економска исплативост, капацитет локације…).

Види: Мишљење Пореске управе Одељење у Крагујевцу број: службено 58/19 од 10.07.2019. године.пдф

Када је реч о делу питања које се односи на узрочно-последичну везу између висине процењене вредности општинске имовине и висине трансфера које општина прима од Републике, указујемо да Закон о финансирању локалне самоуправе (ЗоФЛС) не доводи у везу ова два параметра, односно висина процењене вредности општинске имовине као таква не фигурира ни у једном од  критеријума за утврђивање висине трансфера односно за расподелу трансфера у ЗоФЛС. 

Законом о јавним набавкама није прописано за колико је наручилац дужан да продужи рок за подношење понуда после доношења решења о одбијању захтева за заштиту права од стране Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки. 

Наручилац има дискреционо право да одреди додатни примерени рок за подношење понуда. Свакако су истекли рокови за оспоравање садржине конкурсне документације и подношење захтева на исту, те ни о том сегменту не треба водити рачуна у овој фази.

Тумачењем одредби члана 56. Закона о локалним изборима, може се доћи до закључка да се на конститутивној седници одлучује о потврђивању мандата свим одборницима.

Наиме, члан 56. став 2. прописује да се о потврђивању мандата одборника одлучује на конститутивној седници.

Члан 56. став 6. овог закона уређује одлучивање о потврђивању мандата након конститутивне седнице и то само нових одборника, којима је мандат додељен у поступку попуне упражњеног одборничког места, односно у случају да је неком одборнику престао мандат пре истека времена на које је изабран.

По питању стицања статуса одборника, Закон ту јасно прописује, у члану 56. став 1, да мандат одборника почиње да тече даном потврђивања мандата, тако да само издавање уверења о избору не представља било какву конститутивну чињеницу, већ је неопходно да се мандат потврди. У прилог томе, указујемо на одредбу члана 30. став 3. Закона о локалној самоуправи, који прописује да „даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени“, што јасно указује на околност да правне последице избора за одборника наступају тек потврђивањем тог избора, односно мандата.

Што се тиче питања момента давања сагласности кандидата да му се додели мандат, члан 48. став 6. прописује да се та писмена сагласност прибавља пре потврђивања мандата. Наравно, та обавеза постоји само у поступку попуне упражњеног одборничког места, а не и у поступку конституисања новог сазива скупштине јединице локалне самоуправе након избора.

Из наведене одредбе члана 48. став 6. проистиче да се сагласност за доделу мандата прибавља после доделе мандата од стране изборне комисије, а пре потврђивања мандата на седници скупштине општине/града, што свакако није логично, нити закон уређује начин поступања у случају да након доделе а пре потврђивања мандата кандидат изјави да не прихвата мандат или се уопште не изјасни о томе да ли мандат прихвата или не.

У пракси постоји значајан број јединица локалне самоуправе у којима се сагласност кандидата прибавља у поступку попуне упражњеног одборничког места, дакле пре него што изборна комисија додели мандат, што је свакако логичније и практичније решење.

Занимљиво је по том питању узети у обзир и одговарајућу одредбу Закона о избору народних посланика (члан 92. став 7), према којој се сагласност о прихватању мандата народног посланика прибавља пре утврђивања мандата, при чему тај закон ни на једном месту не дефинише ко и на који начин утврђује мандат. У пракси, ову одредбу примењује Републичка изборна комисија, тако што пре него што додели посланички мандат следећем кандидату са одговарајуће изборне листе, од њега прибавља изјаву да ли прихвата или не прихвата мандат.

По питању одрицања од мандата, Закон о локалним изборима не познаје ту могућност, већ одборник којем је додељен и потврђен мандат има могућност да поднесе оставку, на начин регулисан чл. 46. и 47. Закона о локалним изборима.

Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020) у члану 51. став 1. тачка 7) утврђује да „Запослени има право на солидарну помоћ и то месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења – до висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а ако деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи;“

Дакле, формулација стипулисана у е-питању (дете запосленог који је изгубио живот у току обављања послова радног места на које је распоређен) није истоветна формулацији Посебног колективног уговора (дете запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења), па је тим поводом значајно напоменути да је услов за остваривање права на солидарну помоћ јасно дефинисан и да је испуњење овог претходног услова на начин који је дефинисан чланом 51. Посебног колективног уговора, апсолутно нужно у погледу законитости одлуке о признавању права.

Што се тиче поступка остваривања права на солидарну помоћ ове врсте, овакво право се остварује на основу доказа да је дете на редовном школовању. Потврду о овом услову издаје школска (академска) установа почетком школске (академске) године.

Решењем о признавању права се утврђује и висина солидарне помоћи (стипендије) за школску годину за коју је захтев поднет.

Висина солидарне помоћи је Посебним колективним уговором утврђена у максималном допуштеном износу - „до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике“. Овај износ се мења сваког месеца, а последњи објављени податак за 2021. годину је за месец јул и висина просечне зараде износи 64.731,00 динара. У односу на јул 2020. године, просечна зарада је повећана за 7,8%, што значи да се максимални износ дефинисан Посебним колективним уговором усклађује са растом просечне нето зараде у Републици Србији.

Дакле, Решењем о признавању права на солидарну помоћ би се дефинисао и износ стипендије за школску (академску) годину за коју се ово право признаје.

Након истека школске (академске) године, односно након уписа у наредну школску (академску) годину редовног школовања би се новим решењем донетим на основу достављене потврде о редовном школовању, одлучило о признавању права на солидарну помоћ. Таквим решењем би се утврдио и нови износ стипендије, усклађен са подацима органа надлежног за послове статистике.

Важно је напоменути и да се посебним актом јединице локалне самоуправе могу утврдити услови и поступак за признавање права на солидарну помоћ у складу са наведеном одредбом Посебног колективног уговора, па се оваквим актом могу утврдити и критеријуми за остваривање права и висина солидарне помоћи у зависности од фазе школовања детета, висине прихода и социјалног положаја породице и у зависности од економских могућности ЈЛС. То значи да солидарна помоћ не мора бити утврђена у максималном износу (просечна зарада у Републици Србији), већ може бити дефинисана у фиксном или процентуалном износу максималног износа дефинисаног чланом 51. Посебног колективног уговора. Такође је могуће дефинисати и критеријум за усклађивање тог износа актом ЈЛС, с тим да у том случају треба водити рачуна да се усклађивањем поштује ограничење дефинисано наведеним чланом Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

Правилник о ученичким и студентским кредитима и стипендијама ("Службени гласник РС", број 36/2019) садржи критеријуме и поступак за остваривање права на стипендије и кредите ученика и студената, па може послужити стручним службама ЈЛС као корисна помоћ у дефинисању процедуралних услова за остваривање права на солидарну помоћ, без обзира на чињеницу да се у конкретном случају не ради о стипендији или кредиту. Наиме, општи услови дефинисани чланом 51. став 1. тачка 7. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 38/2019 и бр. 55/2020) морају бити испуњени. Уз наведено, услов који мора бити испуњен је да је корисник држављанин Републике Србије, да корисник и родитељ, односно старатељ имају пребивалиште на територији Републике Србије и да је корисник први пут уписани/уписана у одређени разред у текућој школској години, односно одређену годину студија у текућој академској години. Обзиром да, уколико корисник испуњава наведене услове, не постоји потреба за рангирањем јер је у питању солидарна помоћ, поступак би се покретао захтевом странке (корисника или његовог законског заступника), а након испуњења дефинисаних услова, окончавао доношењем решења које правна дејства производи за једну школску годину.

Чланом 141. је даље прописано да послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере.

Послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности, а послодавац је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности у случајевима теже повреде дужности из радног односа.

Један члан дисциплинске комисије мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а један члан комисије је овлашћени представник синдиката коме је утврђена репрезентативност код послодавца.

Дакле, обавезност образовања дисциплинске комисије зависи од тога да ли је реч о лакшој или тежој повреди дужности из радног односа. Уколико је реч о тежој повреди дужности из радног односа образовање дисциплинске комисије представља обавезу. Када се образује дисциплинска комисија, један члан мора да буде овлашћени представник синдиката коме је утврђена репрезентативност код послодавца, дакле из редова запослених. Други члан мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а законске одредбе не прецизирају да то лице мора да буде запослено у Општинској управи. Најзад, за трећег члана комисије нису прописани услови, нити је прецизирано да то лице мора бити из редова запослених.

С обзиром да је чланом 143. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано да се на остала питања вођења дисциплинског поступка примењују  одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, то даље значи да се има применити и члан 40. Закона о општем управном поступку, који се односи на изузеће овлашћеног лица, а који гласи:

“1) ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке;

2) ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала;

3) ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља;

4) ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника;

5) ако је учествовало у првостепеном поступку;

6) ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору, надзорном одбору или радном или стручном телу странке;

7) ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету;

8) ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност”.

Положај, послови, односно делатност црвеног крста, као и начин и ивори финансирања Црвеног крста Србије и других организација у неговом саставу (покрајинских, градских и општинских), уређен је у више закона:

1. Законом о црвеном крсту Србије („Службени гласник РС“, број 107/2005), Црвени крст Србије дефинисан је као хуманитарна, независна, непрофитна и добровољна организација, у чијем су саставу покрајинске, градске и општинске организације Црвеног крста. Сви ови организациони облици имају својство правног лица.

Овим законом поверена су одређена јавна овлашћења Црвеном крсту Србије (чл. 6. и 7.), а дефинисани су и програми и активности које спроводи (члан 9.),као и услуге које може да пружа лицима у одређеним ситуацијама (члан 10.). За вршење јавних овлашћења и остваривање програма из члана 9. тачка 7) овог закона, средства се обезбеђују у буџету Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Такође, дата је могућност органима ЈЛС да обезбеде и допунска средства за финансирање програма и делатности Црвеног крста које нису обухваћене наведеним чл. 6. и 7. и чланом 9. тачка 7) овог закона.

Даљим одредбама овог закона (члан 14.) прецизирано је да се средстава за спровођење програма из члана 9. овог закона, као и за деловање организација Црвеног крста обезбеђују из:

• чланарине,
• прихода од игара на срећу опредељених у складу са законом којим се уређују игре на срећу,
• од пружених услуга,
• од посебних активности и акција прикупљања новчаних и материјалних средстава,
• прилога, субвенција, донација, легата,
• прихода од имовине и
• дугих прихода.

Дакле, на основу овог закона, средства обезбеђена у буџету ЈЛС могу се пренети општинском/градском Црвеном крсту само за вршење поверених јавних овлашћења одређених Законом и за спровођење програма и деловање организације Црвеног крста основане на територији те ЈЛС.

2. Према Закону о играма на срећу („Службени гласник РС“, број 18/2020), део средстава који је приход буџета Републике Србије у износу од 40% (наменска примања буџета), користи се за финансирање субјеката и намена утврђених тим законом, а, између осталог,  и за финансирање Црвеног крста Србије  у износу од 19% (члан 5.). Начин и критеријуме за расподелу средстава намењених финансирању субјеката и намена утврђених овим законом утврђују надлежни министри.

3. Према Закону о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/2009...149/2020), удружења нису корисници јавних средстава, ни директни ни индиректни, што значи да се за зараде запослених у удружењу средства не могу обезбеђивати у буџету ЈЛС, као што је случај у вашој општини.

4. Законом о удружењима („Службени гласник РС“, бр. 51/09, 99/11-др.закони и 44/18-др.закон), предвиђено је да се средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма које реализују удружења, а која су од јавног интереса, обезбеђују и у буџету ЈЛС и додељују удружењима сходном применом члана 38. овог закона, дакле на основу спроведеног јавног конкурса и закључених уговора о реализовању одобрених програма. Будући да овај закон не уређује поступак доделе средстава удружењима, дато је овлашћење Влади да својим актом пропише ближе критеријуме, услове, обим, начин, поступак доделе, као и начин и поступак враћања средстава уколико се утврди да удружење добијена средства не користи за реализовање одобрених програма. На основу тог овлашћења, донета је Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења („Службени гласник РС“, број 16/2018) којом су уређена ова питања за програме који се финансирају из републичког буџета.

Да би се основни принципи, односно одредбе Уредбе прилагодиле и примениле на  поступак доделе средстава из буџета ЈЛС, препорука је да се наведена питања, у складу са законом и поменутом уредбом, уреде посебним општим актом ЈЛС. У том циљу, урађен је модел Одлуке о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења (модел Одлуке садржан је у Прилогу 3. Водича за транспарентно финансирање удружења и других организација цивилног друштва из буџетских средстава локалних самоуправа, који се налази на сајту СКГО и можете се преузети са линка http://skgo.org/biblioteka?page=7 )

Полазећи од изложеног, сматрамо да се средствима из буџета ЈЛС могу финансирати само програмске активности Црвеног крста, а да се зараде запослених у овим удружењима не могу финансирати из буџета већ искључиво из других, законом предвиђених извора. Начин и поступак финансирања програма које реализује општинска, односно градска организација Црвеног крста, као што је речено, може се уредити одлуком скупштине ЈЛС, у складу са Законом и Уредбом.