Питања и одговори

Чланом 144. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019; у даљем тексту Закон), којим су регулисани услови за доделу уговора, у ставовима 5. и 6. прописано је да ако постоје две или више понуда које су применом критеријума за доделу уговора једнаке, наручилац ће уговор доделити у складу са резервним критеријумима. Ако и након примене резервних критеријума постоје две или више понуда које су једнако рангиране, наручилац ће доделити уговор понуђачу који буде извучен путем жреба.

У конкретној ситуацији, будући да нису предвиђени резервни критеријуми, правило је да ће наручилац доделити уговор понуђачу који буде извучен путем жреба.

Поступак жребања се не спроводи путем Портала јавних набавки, већ као и до сада – наручилац би требало да у конкурсној документацији предвиди начин поступања у случају ако су све понуде једнаке, односно начин позивања понуђача и спровођење поступка жребања, те ће тај поступак и резултат жребања описати у оквиру Извештаја о поступку јавне набавке и Одлуке о додели уговора.

Чан 153. Закона о планирању и изградњи прописује да инвеститор обезбеђује стручни надзор у току грађења објекта, односно извођења радова за које је издата грађевинска дозвола.

Стручни надзор обухвата: контролу да ли се грађење врши према грађевинској дозволи, односно према техничкој документацији по којој је издата грађевинска дозвола; контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова и примену прописа, стандарда и техничких норматива, укључујући стандарде приступачности; контролу и оверу количина изведених радова; проверу да ли постоје докази о квалитету грађевинских производа, опреме и постројења који се уграђују; давање упутстава извођачу радова; сарадњу са пројектантом ради обезбеђења детаља технолошких и организационих решења за извођење радова и решавање других питања која се појаве у току извођења радова.

Стручни надзор може да врши лице које испуњава услове прописане овим законом за одговорног пројектанта или одговорног извођача радова.

Стручни надзор за изградњу објеката може да врши лице које испуњава услове из става 3. овог члана и које је запослено у привредном друштву, односно другом правном лицу или код предузетника који поседује решење о испуњености услова за израду техничке документације или извођење радова на тој врсти објеката, у складу са овим законом.

У вршењу стручног надзора на објекту не могу да учествују лица која су запослена у привредном друштву, односно другом правном лицу или предузетничкој радњи које је извођач радова на том објекту, лица која врше инспекцијски надзор, као и лица која раде на пословима издавања грађевинске дозволе у органу надлежном за издавање грађевинске дозволе.

Читајући пажљиво ове одредбе можемо закључити да стручни надзор може да врши лице:

које има одговараћу стручну спрему и лиценцу икоје је запослено у фирми (привредно Друштво/предузетник) која је регистрована за израду техничке документације и

које није инспектор односно које не ради на издавању грађевинских дозвола.

Из свега наведеног закључујемо да, с обзиром на то да управа није привредно друштво односно да не може да се региструје за израду техничке документације, самим тим не може ни да запошљава лице коме је у опису посла вршење техничке контроле.

Сматрамо да ове услуге увек треба оутсоурце-овати. Док су постојале дирекције, које су биле регистроване и за израду пројеката, оне су имале запослене који су могли да врше послове надзора.

Територијални спортски савез може да, од средстава за годишњи програм, изврши набавку новог или половног путничког комби возила.

Наиме у обрасцу 1. којим се правдају буџетска средства за годишње програме спортских организација под тачком 31. предвиђена је куповина и изнајмљивање возила.

Образац 1. је саставни део Правилника о одобравању и финансирању програма којима се остварује општи интерес у области спорта.

Наравно потребно је имати у виду да средства намењена за годишњи програм морају бити реализована до 31. децембра текуће године а такође и то да уколико износ предвиђен за ову сврху превазилази годишњи износ за који је неопходно да се почетком године планом предвиди процедура јавне набавке те да се кроз поступак јавне набавке изврши куповина овог добра.

Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019) у члану 27. наведено је да се за набавку добара чија је процењена вредност 1.000.000,00 динара или већи, обавезно се врши поступак јавне набавке.

У изменама идопунама Правилника о одобравању и финансирању програма којима се остварује општи интерес у области спорта - (,,Службени   гласник РС”, бр. 64/16 и 18/2020), наведено је да је могуће извршити измену – ребаланс финансијског програма.

У члану 40, став 3. се наводи – „Измене финансијског плана  расподеле одобрених средстава за реализацију програма ван случајева из става 1. овог члана, носилац годишњег програма може да изврши само уколико пре реализације промене поднесе Министарству ревидирани финансијски план програма и добије претходну сагласност Министарства“. Обзиром да се у овом члану Правилника наводи „министарство“ у Правилнику о одобравању и финансирању  програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у јединици локалне самоуправе – које је јединица локалне   самоуправе морала да усклади са најновијим правилником (у складу са чланом 138, став 1. Закона о спорту, „Службени гласник РС“, број 10/16.), било би наведено „општина“ или „град“.

Ово посебно наглашавамо јер према нашим сазнањима један број јединица локалне самоуправе није ускладио своје правилнике, те самим тим могућност овакве измене годишњег плана по старом правилнику није могуће.

У ситуацији када јединица локалне самоуправе евентуално да сагласност (али није у обавези да прихвати измену финансијског дела годишњег плана), тек након тога може да се реализује конкретна измена.         

У складу са чланом 95. Закона о запосленима у АП и ЈЛС јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава покрајински орган надлежан за постављење на положај, односно Веће општине, града или градске општине. Пре оглашавања јавног конкурса за попуњавање положаја надлежан покрајински орган, односно Веће образује конкурсну комисију.

Даље се у члану 96 закона каже да изборни поступак спроводи конкурсна комисија од три члана. Најмање један члан комисије мора имати стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, један члан који је стручан у области за коју се попуњава положај и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. По окончаном изборном поступку конкурсна комисија саставља листу од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор.

У складу са чланом 97 листу кандидата конкурсна комисија доставља органу аутономне покрајине надлежном за постављење на положај, односно Већу. Орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће доноси одлуку о избору кандидата у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата. Ако је конкурсна комисија утврдила да ниједан кандидат није испунио мерила прописана за избор, органу аутономне покрајине надлежном за постављење на положај, односно Већу не може бити предложен кандидат за постављење на положај. Орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће није обавезно да изврши избор кандидата са листе за избор, али је дужно да о разлозима за то обавести све учеснике конкурса писаним путем и на интернет презентацији аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Ако органу аутономне покрајине надлежном за постављење на положај, односно Већу не буде предложен кандидат за постављење на положај или ако орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће не постави предложеног кандидата, спроводи се нови јавни конкурс.

Сходно одредбама закона о неуспеху јавног конкурса јавни конкурс није успео између остало ако орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће не доносе одлуку о избору кандидата у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата (члан 110. став 1 тачка 5 закона).

Грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и обавезу да проверава да ли се зграда и њени делови користе у складу са својом наменом (члан 126. став 1. Закона о становању и одржавању зграда).

У згради се налазе посебни, заједнички и самостални делови зграде. Посебан део зграде је посебна функционална целина у згради која може да представља стан, пословни простор, гаражу, гаражно место или гаражни бокс (члан 3. став 2. тачка 8 Закона о становању и одржавању зграда).

Заједнички делови зграде су делови зграде који не представљају посебан или самостални део зграде, који служе за коришћење посебних или самосталних делова зграде, односно згради као целини, као што су: заједнички простори (степениште, улазни простори и ветробрани, заједнички ходник и галерија, тавански простор, подрум, бицикларница, сушионица за веш, заједничка тераса и друге просторије намењене заједничкој употреби власника посебних или самосталних делова зграде и др.), заједнички грађевински елементи (темељи, носећи зидови и стубови, међуспратне и друге конструкције, конструктивни део зида или зидна испуна, изолација и завршна обрада зида према спољашњем простору или према заједничком делу зграде, стрехе, фасаде, кров, димњаци, канали за проветравање, светларници, конструкција и простори за лифт и друге посебне конструкције и др.), као и заједничке инсталације, опрема и уређаји (унутрашње електричне, водоводне и канализационе, гасоводне и топловодне инсталације, лифт, громобрани, апарати за гашење, откривање и јављање пожара,  безбедносна расвета, телефонске инсталације и сви комунални прикључци који су намењени заједничком коришћењу и др.), ако не представљају саставни део самосталног дела зграде и не чине саставни део посебног дела зграде, односно не представљају део инсталација, опреме и уређаја који искључиво служи једном посебном делу, у смислу овог закона (члан 3. став 2. тачка 16).

Уколико грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора утврди да се зграда и њени делови не користе у складу са својом наменом, најпре ће надзираном субјекту оставити рок за предузимање мера за отклањање неправилности, а потом, уколико надзирани субјект у остављеном року није предузео мере за отклањање неправилности које су му наложене, грађевински инспектор је дужан да забрани решењем стамбеној заједници, односно другом одговорном лицу из члана 15. овог закона, коришћење зграде, односно дела зграде уколико се она не користи у складу са својом наменом до прибављања одговарајућег решења надлежног органа (члан 127. став 1. тачка 1).

Како Законом о становању и одржавању зграда није прописан начин спровођења решења о забрани коришћења, оно се извршава по одредбама члана 41. Закона о инспекцијском надзору.

Уколико физичко лице као власник посебног дела, односно власник зграде настави са коришћењем зграде, односно дела зграде након донетог решења, казниће се за прекршај новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара (члан 132. став 1. Тачка 8). За исти прекршај казниће се правно лице као власник посебног дела новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара (члан 132. став 2).

Законом о планирању и изградњи је прописано да грађевински инспектор има права и дужности у вршењу инспекцијског надзора да проверава да ли се објекат користи за намену за коју је издата грађевинска, односно употребна дозвола (члан 175. став 1. тачка 13), те да, ако у вршењу инспекцијског надзора утврди да се објекат за који је издата грађевинска и употребна дозвола користи за намену која није утврђена решењем којим је одобрено извођење радова, грађевинском односно употребном дозволом, наложи прибављање грађевинске дозволе, односно решења из члана 145. овог закона у року од 30 дана, а ако инвеститор не прибави грађевинску дозволу, односно решење из члана 145. овог закона у остављеном року, донесе решење о забрани коришћења објекта (члан 178. став 1. тачка 4).

Разлика између онога што је прописано Законом о становању и одржавању зграда и онога што је прописано Законом о планирању и изградњи је у томе коме се издаје налог. Грађевински инспектор на основу Закона о становању и одржавању зграда налог издаје стамбеној заједници, односно другом одговорном лицу које врши послове управљања, а на основу Закона о планирању и изградњи инвеститору. Из овога се може закључити да грађевински инспектор на основу Закона о становању одржавању зграда врши надзор само над деловима зграде које сви станари употребљавају и за чију употребу су одговорни, а то су заједнички делови зграде.

Дакле, у конкретном случају, уколико димњак служи искључиво једном стану, сматраће се саставним делом посебног дела зграде а не заједничким делом зграде.

Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 96/2019 и 58/2020 - Анекс И) питање колективног осигурања запослених третира у поглављу 6. Колективно осигурање запослених, тако што чланом 90. предвиђа да је послодавац дужан да, на свој терет, колективно осигура запослене за случај смрти, повреде на раду, професионалне болести, смањења или губитка радне способности и да им обезбеди коришћење превентивно рекреативних одмора. Послодавац је дужан да, поред осигурања из става 1. овог члана, осигура запослене који раде на радним местима са повећаним ризиком, у увећаном износу, утврђеним колективним уговором код послодавца, од повреда на раду и професионалних обољења. Учесници овог уговора споразумом утврђују начин реализације осигурања из ст. 1. и 2. овог члана.

Исти Колективни уговор даље у поглављу 5. Друга примања у члану 105. став 1. прописује да је послодавац дужан да запосленом исплати отпремнину при одласку у пензију у висини три просечне плате запосленог у последњих 12 месеци, с тим што тако исплаћена отпремнина не може бити нижа од три просечне плате код послодавца у последњих 12 месеци, односно три просечне зараде исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то за запосленог повољније, затим накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог, у висини трошкова погребних услуга, до висине неопорезивог износа, који признаје Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења у складу са овим, односно колективним уговором код послодавца.

Даље у члану 106. ПКУ прописано је да послодавац може, из сопствених прихода здравствене установе да уплати премију запосленом за добровољно пензијско осигурање, уплати премију запосленом за колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција и исплати награду запосленим женама поводом 8. марта.

И на крају, члан 107. колективног уговора прописује да запослени има право на солидарну помоћ у случају дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице, набавке медицинско-техничких помагала за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице, здравствене рехабилитације запосленог, настанка теже инвалидности запосленог и набавке лекова за запосленог или члана уже породице.

Дакле, када је у питању колективно осигурање запослених оно обухвата смрт која је наступила на раду, повреде на раду и професионалне болести повезане са обављањем послова запосленог код послодавца, као и последице у виду делимичног или потпуног губитка радне способности изазване професионалним обољењем насталим због обављања послова запосленог код послодавца – члан 90. Колективног уговора.

Осим наведене обавезе послодавац одговара за штету због повреде на раду или професионалног обољења у складу са колективним уговором – члан 105 Колективног уговора.

Запослени у овом корпусу права остварује и право на солидарну помоћ у случају дуже и теже болести запосленог или члана његове уже породице, набавке медицинско техничких помагала за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице, здравствене рехабилитације запосленог, настанка инвалидности запосленог и набавке лекова за запосленог или члана уже породице – члан 106. Колективног уговора.

И то би била сва права запосленог по овом основу, односно све на шта је обавезан послодавац по Закону о раду у Посебном колективном уговору за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и Јединица локалне самоуправе (“Сл. гласник РС” бр. 96/2019 и 58/2020 – Анекс И).

Права запосленог у вези са накнадом штете и наплатом штете по основу смањења или губитка радне способности се односе само и искључиво на смањење или губитак радне способности до које је дошло услед повреде на раду или професионалног обољења непосредно повезаног са врстом послова и условима рада код послодавца. Предуслов за успех у парници ове врсте је налаз квалификованог судског вештака који би потврдио да је до губитка или смањења радне способности код запосленог дошло услед професионалног обољења непосредно повезаног са обављањем послова запосленог код послодавца. Сама чињеница да послодавац није закључио полису колективног осигурања запослених, па самим тим није осигурао запосленог од ризика смрти на раду, повреде на раду, професионалне болести, смањења или губитка радне способности, није довољан аргумент за покретање и успешно окончање парничног поступка.

Члан 106. Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и Јединица локалне самоуправе (“Сл. гласник РС” бр. 96/2019 и 58/2020 – Анекс И) предвиђа могућност да послодавац из сопствених прихода уплати запосленом премију за колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција. Овај облик осигурања се односи на сваку незгоду била она повезана са радом код послодавца или не, обољевање од тежих болести које не спадају у професионална обољења, нити су у било каквог вези са радом запосленог код послодавца, односно обухвата све хируршке интервенције без обзира на врсту или начин и разлоге због којих је дошло до потребе за хируршком интервенцијом. Важно је овде напоменути да елеменат обавезности у овом случају не постоји, већ је у питању факултативна могућност условљена висином сопствених прихода послодавца и вољом органа управљања код послодавца. Изостанак полисе осигурања која покрива догађаје наведене у члану 106. ПКУ не генерише никакву одговорност послодавца јер одредба није обавезујућа нити гарантује право запосленог на ове видове осигурања. Овакви видови осигурања су доступни сваком грађанину Републике Србије и нису условљени радним односом.

Не би требало мешати две врсте полиса осигурања нити погрешно закључити да осигурање из члана 90. ПКУ као обавезан облик колективног осигурања обухвата смањење или губитак радне способности до ког је дошло без утицаја послодавца на околности које су узроковале смањење или губитак радне способности запосленог. Овај облик обавезног осигурања не подразумева право запосленог да без обзира на околности под којима је оболео захтева исплату осигуране суме. Постојање директне узрочно последичне везе између пропуштања послодавца да уговори обавезно осигурање и штете коју трпи запослени због губитка или смањења радне способности је предмет доказивања, а управо ова веза је одлучујући аргумент за доказивање основаности потраживања накнаде штете од послодавца. Та веза се успоставља тако што тужилац доказује да је у питању смањење или губитак радне способности који је настао на раду или у вези са радом код послодавца. Тек кумулирањем одговорности послодавца по оба основа, стичу се услови за наплату штете од послодавца.

У складу са чланом 32. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник је дужан да прихвати одговарајуће радно место на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен. Даље, чланом 112. истог закона предвиђено је да службеник може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место. За премештај службеника због потребе рада није потребна његова сагласност.

Под одговарајућим радним местом сматра се оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове (члан 113).

Члан 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе уредио је Доношење новог Правилника и промена Правилника

У случају доношења новог правилника прописано је да се сви службеници распоређују на одговарајућа радна места у истом звању.

Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз његову сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.

Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа. Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.

Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.

У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.

У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.

У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Дакле, распоређивање службеника у ниже звање од утврђеног могуће је само у случају и на начин прописан чланом 168. Закона о запосленима у АП и ЈЛС.

Оно што је заједничко за све установе је да се у радно-правном смислу примењује Закон о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење). Одредбе наведеног закона, наравно, не садрже одредбу којом се даје могућност да именовано лице након разрешења остаје у радном односу у установи на неодређено или одређено време.

Чланом 39. Закона о култури ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - испр. и 6/2020) се наводи да дужност директора установе престаје истеком мандата и разрешењем.

Оснивач установе разрешиће директора пре истека мандата:

1) на лични захтев;

2) ако обавља дужност супротно одредбама закона;

3) ако нестручним, неправилним и несавесним радом проузрокује већу штету установи или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да су настале или могу настати веће сметње у раду установе;

4) ако је против њега покренут кривични поступак за дело које га чини недостојним за обављање дужности директора, односно ако је правноснажном судском одлуком осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање дужности директора установе;

5) из других разлога утврђених законом или статутом установе.

Дакле, ни одредбама овог закона није предвиђена могућност да именовано лице након разрешења остаје у радном односу у установи.

Најзад, наведена могућност није предвиђена ни одредбама Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 106/2018 и 144/2020).

На основу одредби Закона о социјалној заштити ("Сл. гласник РС", бр. 24/2011) оснивач центра за социјални рад разрешиће директора центра за социјални рад пре истека мандата:

1) на лични захтев;

2) ако обавља послове директора супротно одредбама закона;

3) ако нестручним и несавесним радом проузрокује штету центру за социјални рад или своје обавезе извршава на начин који може проузроковати веће сметње у раду центра за социјални рад;

4) ако на било који начин онемогућава остваривање права и услуга из надлежности центра за социјални рад;

5) ако је правноснажно осуђен за кривично дело из групе кривичних дела против живота и тела, против слобода и права човека и грађанина, против права по основу рада, против части и угледа, против полне слободе, против брака и породице, против службене дужности, као и против уставног уређења и безбедности Републике Србије;

6) из других разлога утврђених законом или статутом центра за социјални рад.

Ни одредбама овог закона није дата могућност да именовано лице након разрешења остаје у радном односу у установи, а такве одредбе не садржи ни Посебан колективни уговор о социјалној заштити у Републици Србији ("Сл. гласник РС", бр. 29/2019 и 60/2020).

Чланом 76. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон и 47/18) је прописано да месна заједница, односно други облик месне самоуправе има својство правног лица у оквиру права и дужности утврђених статутом и одлуком о оснивању.

Чланом 77. истог закона се прописује да општина, односно град пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова. За обављање одређених послова из надлежности општинске управе, односно градских управа, посебно у вези са остваривањем права грађана, може се организовати рад општинске управе у месним заједницама, а послове, начин и место њиховог вршења одређује председник општине на предлог начелника општинске управе, односно начелника градских управа.

Дакле, месна заједница је посебно правно лице. Јединица локалне самоуправе пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова, а лица која су засновала радни однос у месној заједници нису запослени у општинској односно градској управи.

Најзад, чланом 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је конкретно прописано да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису. 

Сходно свему горе наведеном, запослени у месној заједници остварују своју зараду од средстава месне заједнице као послодавца, уз примену Закона о раду и услова који су предвиђени конкретним уговором о раду, одлукама Општине и финансијском плану месне заједнице, а то није предмет прописа којим се уређују плате запослених у јединицама локалне самоуправе односно подзаконских аката и тиме утврђених основица за обрачун и исплату плате. Конкретан пропис који уређује основицу за обрачун зараде у месним заједницама не постоји већ се примењују наведени прописи.

Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“ бр.96/15, 83/18 и 81/20-одлука УС), у члану 5, став 1, тачка 3 експлицитно се наводи да предмет озакоњења не може бити објекат изграђен на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене.

Сходно чињеници да се у вашем питању наводи да објекат једним својим мањим делом излази на јавну површину, може се констатовати да исти у наведеном обухвату није могуће озаконити.

Озакоњење је могуће изузимањем дела јавне површине из коридора улице, а наведени поступак се уређује кроз поступак измене и допуне важећег планског документа за конкретан простор. Исправка границе парцеле није институт којим се може кориговати површина јавне намене пошто је иста дефинисана одговарајућим планским документом који има своју процедуру доношења.

Тек након усвојених измена предметног планског документа (уколико је измена могућа у складу са експлоатационим карактеристикама јавне саобраћајнице и другим урбанистичким параметрима којима се дефинише предметна јавна површина), могуће је приступити решавању имовинских односа кроз отуђење дела парцеле који је био на јавној површини (његовим издвајањем у посебну парцелу са одговарајућим под бројем) и последично озакоњењу објекта.

Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“ бр. 96/15, 83/18 и 81/20-одлука УС), у члану 5, став 3 наводи се да изузетно надлежни орган може издати решење о озакоњењу, ако у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра (у конкретном случају управљача улице). Напомињемо да се у овом случају озакоњење односи само на објекат, док је власништво над делом парцеле испод објекта и даље непромењена.

Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“ бр. 96/15, 83/18 и 81/20-одлука УС), у члану 11, став 6 наводи се да када је предмет озакоњења објекат који је саграђен у заштитној зони објекта јавне намене, пре доношења решења о озакоњењу, власник незаконито изграђеног објекта неопходно је да достави и изјаву да се одриче права на покретање судског спора за накнаду штете по било ком основу у вези са утицајем тог јавног објекта на коришћење озакоњеног објекта, што не искључује могућност заштите права по другим правним основима.''

Према свему горе наведеном, поступајући првостепени орган по службеној дужности прибавља сагласност управљача јавног пута, и уколико се сагласност добије доноси решење о озакоњењу, у супротном одбија захтев за озакоњење. Правоснажно решење о озакоњењу је основ за упис права својине на објекту, док својина на делу земљишта које је јавне намене остаје непромењена.

Дакле, нема отуђења тог дела земљишта без измене планског акта, јер добра у општој употреби (улице, путеви) не могу бити предмет отуђења из јавне својине.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. 

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

С обзиром да у овом конкретно случају запослени има више од 10 година радног стажа који се рачуна за јубиларну награду он не може у овој години остварити право на јубиларну награду за 10 јубиларних година, већ ће то право остварити када се стекну услови за 20 јубиларних година рада.

Чланом 58. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) је прописано следеће:

„Статутом општине може се предвидети да се за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) постављају помоћници председника општине.

Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине.

Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове по налогу председника општине.

Помоћници председника општине се постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине.

У општини до 15.000 становника може бити постављен један помоћник председника општине, у општини до 50.000 становника највише два помоћника а у општини до 100.000 становника највише три помоћника, у складу са подацима последњег пописа становништва“.

Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да се  радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време), између осталог, на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).

С друге стране, редослед радњи поводом попуњавања извршилачких радних места је предмет одредби члана 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, а којим се наводи следеће:

„При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс“.

Дакле, начелник управе одлучује да премести службеника и то представља први начин попуњавања радних места.

Преузимање је један од начина попуњавања радног места, који, такође, подразумева да га начелник управе, као послодавац, реализује, заједно са другим послодавцем, уз сагласност лица које се преузима.

У погледу интерног конкурса, члан 85. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописује да интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана. Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

Коначно, чланом 101. истог закона је уређено питање конкурсне комисије за јавни конкурс, коју образује начелник управе, а коју чине три члана и то непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, односно прима приправник и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

Дакле, у случајевима попуњавања радних места, у складу са одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, помоћник градоначелника нема улогу ни као лице које доноси одлуку, ни као лице које узима учешће у раду комисије за интерни односно јавни конкурс.

Уколико, евентуално, постоје некакве друге недоумице, пожељно је поступити у складу са одредбама Закона о спречавању корупције ("Сл. гласник РС", бр. 35/2019 и 88/2019) и обратити се Агенцији за спречавање корупције ради њиховог разрешења.