Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли саветник за заштиту права пацијената има право на накнаду за обављање наведених послова, ако је посао саветника систематизован у оквиру радног места Правилником о систематизацији?
Закон о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) у одељку 2. Заснивање радног односа предвиђа услове за заснивање радног односа и у члану 24. прописује да се радни однос може засновати са лицем које испуњава услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: правилник). Правилником о систематизацији се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца.
Општина Шид је донела Правилник о организацији и систематизацији радних места у општинској управи, општинском правобранилаштву и стручним службама (“Сл. лист Општине Шид” број 18/17).
Предметним правилником је утврђено да Одељење за друштвене делатности:
- врши управне и стручне послове у непосредном спровођењу закона и других прописа из изворног делокруга општине, као и послове који су поверени општини у областима предшколског, основног и средњег образовања, културе и јавног информисања од локалног значаја, здравствене заштите, у областима рекреације и спорта, социјалне и дечије заштите и борачко-инвалидске заштите;
- предлаже износе потребних буџетских средстава за финансирање јавних расхода и обавља послове финансирања јавних служби у областима предшколског, основног и средњег образовања, културе, јавног информисања, рекреације и спорта и дечије, борачко-инвалидске и социјалне заштите, у делу који спада у надлежност локалне самоуправе;
- врши послове везане за друштвено осетљиве групе, односно послове везане за инклузију Рома;
- врши послове везане за остваривање права лица са сметњама у развоју, пружа помоћ организацијама и удружењима инвалида и других социјално-хуманитарних организација;
- учествује у пословима заштите културних добара на територији општине;
- учествује у изради нормативних аката из наведених области Одељења и врши и друге стручне послове за потребе Скупштине општине, председника Општине и Општинског већа из напред наведених области;
- обавља и друге послове утврђене важећим прописима према налозима и упутствима начелника Општинске управе и председника општине.
У одељку 6.2.ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ у тачки 26. систематизовано је радно место - Руководилац-саветник за заштиту права пацијената са звањем Самостални саветник и бројем извршилаца - службеника: 1.
За предметно радно место предвиђен је следећи опис послова:
- организује посао Одељења;
- даје упутства запосленима за обављање послова;
- стара се о распореду послова и благовременом извршавању истих;
- обавља нормативно-правне послове;
- израђује нацрте и предлоге општих аката, које доноси Скупштина Општине, Општинско веће и Председник Општине;
- даје мишљења, у вези с применом прописа, а посебно у области културе, јавног информисања образовања и спорта;
- потписује сва акта која, решавајући у управном поступку доноси Одељење;
- учествује у планирању средстава у буџету у делу који се односи на друштвене делатности;
- одговоран је за благовремено, законито и квалитетно обављање послова и задатака Одељења;
- обавља послове заштите права пацијената по поднетим приговорима;
- пружа потребне информације и савете у вези са правима пацијената;
- врши све друге послове по Закону о правима пацијената;
- друге послове према налогу начелника Општинске управе.
Услови за обављање послова овог радног места су: Високо образовање стечено у образовном – научном пољу правних наука на студијама другог степена (дипломске академске студије- мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године – дипломирани правник, 5 године радног искуства са прописаном стручном спремом, познавање прописа из области здравства, познавање рада на рачунару (МС Office пакет и интернет), положен државни стручни испит.
С друге стране, Закон о правима пацијената (“Сл. гласник РС” бр. 45/13 и 25/19 - др. закон) прописује у одељку ИВ Заштита права пацијената (чл. 38. и чл. 39.) да заштиту права пацијената обезбеђује јединица локалне самоуправе, одређивањем лица које обавља послове саветника за заштиту права пацијената и образовањем Савета за здравље. Даље се прописују услови за обављање послова саветника за заштиту права пацијената, те опис послова који обухвата “послове заштите права пацијената по поднетим приговорима и пружање потребних информација и савета у вези са правима пацијената дефинисаним истим законом”. Даље је прописано да саветник пацијената може обављати послове за више јединица локалне самоуправе, те да одлуку о организовању, финансирању и условима рада саветника пацијената, у складу са потребама пацијената и капацитетима здравствене службе на територији јединице локалне самоуправе, доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Члан 40. Закона о правима пацијената прописује да Саветник пацијената има службену легитимацију, којом се идентификује приликом доласка у здравствену установу, приватну праксу, организациону јединицу високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност и друго правно лице које обавља одређене послове из здравствене делатности. Образац и садржину службене легитимације из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове здравља.
Здравствена установа, приватна пракса и правна лица из става 1. овог члана дужни су да на видном месту истакну име и презиме, радно време саветника пацијената, као и адресу и број телефона на који се пацијент може обратити ради заштите својих права.
У циљу ефикасног рада саветника пацијената, здравствена установа, приватна пракса и правна лица из става 1. овог члана дужни су да саветнику пацијената, у присуству здравственог радника, омогуће увид у медицинску документацију пацијента, која је у вези са наводима изнетим у приговору.
Здравствена установа, приватна пракса и правна лица из става 1. овог члана обавезни су да, на захтев саветника пацијената, у поступку по приговору, без одлагања, а најкасније у року од пет радних дана, доставе саветнику пацијената све тражене информације, податке и мишљења.
Даље се у чл. 41. до 43. Закон о правима пацијената бави поступком одлучивања о приговорима пацијената у првом и другом степену, саставом и обавезама Савета за здравље и сл.
На основу напред наведених чињеница потпуно је јасно да јединица локалне самоуправе има обавезу да донесе одлуку којом одлучује о организацији, финансирању и условима рада саветника пацијената у складу са потребама пацијената и капацитетима здравствене службе на територији ЈЛС. Ова одлука претходи Правилнику о организацији и систематизацији радних места у Општинској управи. Оваквом одлуком ЈЛС мора уважити и одредбе Закона о спречавању корупције („Сл. гласник РС“ бр. 35/19 и 88/19). У конкретној ситуацији се у једном лицу кумулирају две јавне функције – руководиоца одељења у ЈЛС које одељење има знатан утицај на нормативну активност ЈЛС из области здравства и кључни утицај на финансирање јавних служби у области здравства, док истовремено заступа права пацијената у здравственом систему. Осим наведеног, послови ова два радна места су суштински потпуно различити и захтевају различит ниво компетенција, а врло вероватно и пуно радно време ради обављања послова руковођења и послова саветовања пацијената појединачно.
Што се тиче зараде запосленог са овако дефинисаним пословима радног места (уколико занемаримо претходно питање неспојивости послова) пре свега се мора имати у виду чињеница да запослени у ЈЛС није у ситуацији да слободном вољом одлучује о прихватању уговорних услова за обављање послова систематизованог радног места, јер је о овом питању одлучено решењем/одлуком овлашћеног органа ЈЛС. Стога је начин решавања питања примања запосленог на напред описаном радном месту, питање које се решава Одлуком јединице локалне самоуправе донетом на основу чл. 39. Закона о правима пацијената. Оквир за решавање овог питања се мора тражити у оквирима Закона о запосленима у јавним службама („Сл. гласник РС“ бр. 113/17, 95/18 и 86/19) и Закона о систему плата запослених у јавном сектору ("Сл. гласник РС", бр. 18/16, 108/16, 113/17, 95/18 и 86/19), ако се остане код већ донетог нормативног решења (увођење у законске оквире би се извршило доношењем одговарајуће одлуке ЈЛС).
Имајући, с друге стране, у виду чињеницу да је у питању систематизовање послова саветника за заштиту права пацијената уз послове високе сложености (Руководилац Одељења за друштвене делатности) у рангу Самосталног саветника, као и чињеницу да је у питању поверавање јавног овлашћења (саветник за заштиту права пацијената), што је у великој мери неспојиво, накнада за рад саветника за заштиту права пацијената се може уговорити као посебна накнада, за шта је услов - постојање одлуке ЈЛС из члана 39. Закона о правима пацијената која јесте обавеза јединице локалне самоуправе. Извор финансирања би могла бити буџетска линија за јавно здравље и ова опција не би подразумевала спајање функција, већ издвајање функције саветника за заштиту права пацијената ван описа радног места било ког запосленог у Општинској управи.
Посебно скрећемо пажњу да није законито одлучивање о заштити права пацијената Правилником о организацији и систематизацији радних места у општинској управи, већ је потребно о томе донети напред описану посебну одлуку ЈЛС.
Чланом 85. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је предвиђено да интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана. Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. Организациона јединица у којој се попуњава радно место (нпр. Служба за скупштинске послове) у оквиру Управе градске општине, нема непосредног руководиоца (нема начелника одељења, нема шефа службе, нема шефа одсека и нема руководиоца групе, тј, нема ни једног непосредног руководиоца у служби). Служба је тек формирана и нема руководилаца. Да ли у том случају нпр. секретар Скупштине општине или заменик начелника управе могу да буду чланови конкурсне комисије која спроводи интерни конкурс и ако постоји препрека да они буду, ко може у наведеном случају да буде као непосредни руковидилац члан конкурсне комисије?
Чланом 85. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је предвиђено да интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана.
Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.
С обзиром на наведене законске одредбе, конкурсну комисију чине службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место, службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима и непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место.
У конкретном случају непосредног руководиоца нема, јер нема ни начелника одељења, шефа одсека (службе) односно руководиоца групе, а тиме ни могућности да комисија има три члана, већ само два и то службеника који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеника који обавља послове из области управљања људским ресурсима.
Који орган је надлежан за решавање у другом степену, када се ради о правима и дужностима изабраних лица која јесу/нису на сталном раду (начело двостепености), ако је у првом степену одлучивала Комисија/одбор, радно тело Скупштине?
Чланом 172. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да је жалбена комисија у јединици локалне самоуправе колегијални орган који у другом степену одлучује о жалбама службеника.
Сходно члану 173. овог закона жалбену комисију образује Веће.
Чланом 174. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђено да жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.
Члановима 170. и 171. наведеног закона је прописано да се акт којим се одлучује о правима, обавезама и одговорностима службеника из радног односа доноси у форми решења, сагласно закону којим се уређује општи управни поступак, и има карактер управног акта, ако овим законом није друкчије одређено, као и да се жалба изјављује у року од осам дана од дана достављања решења, ако овим законом није одређен краћи рок.
Дакле, жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима односно о жалбама учесника интерног и јавног конкурса, што даље значи да у својој надлежности нема одлучивање о жалбама изабраних лица, без обзира да ли су или нису на сталном раду, што даље значи да ова лица заштиту својих права могу остварити у судском поступку.
Општина је спровела поступак комасације у једној КО. У комасациону масу је ушла и кат. парцела лица које је само из својих средстава уградило бетонске прстенове, ради лакшег улаза у парцелу, преко канала за одвођење атмосферских вода. Након спроведеног поступка комасације, он је задржао ту парцелу, али је Пројектом уређења атарских путева и каналске мреже у КО, промењен улаз у исту. Сада тужбом тражи да се све врати у пређашње стање, тј. да му се омогући прилаз у парцелу који је имао пре спровођења комасације. Да ли је то могуће, како сматра суд и судски вештаци?
Приликом давања одговора на ово питање неопходно је одговорити и на неколико додатних питања.
Наиме, прво питање је када је то лице отпочело са грађевинским радовима на својој парцели. Ако је отпочело након што је већ донета Одлука о комасацији, његови радови нису у складу са законом и не може ништа да потражује.
Надаље, питање је да ли то лице уложило приговор на пројекат путне и каналске мреже. Претпостављамо да се није жалило и самим тим је пропустило прилику да изнесе своје примедбе. Пројекат путне и каналске мреже се обавезно излаже на јавни увид 15 дана и сва заинтересована лица могу да изнесу примедбе. Овај пројекат израђују техничка лица на начин који је најбољи могућ у складу са датим околностима, предвиђајући нову мрежу путева и канала за читаву К.О. Не може се зауставити путна и каналска мрежа за читаву једну К.О. само зато што је неко лице направило прилаз својој парцели. Комасација је поступак од јавног интереса који целовито уређује једну катастарску општину и не може се зауставити због једног лица и његовог изграђеног прилаза парцели.
Такође, поставља се питање да ли је то лице имало дозволу да изведе радове на изградњи бетонских прстенова. Ако је то бесправно урадило такође нема никакав основ да се жали и да нешто потражује пошто је направило нелегалан објекат преко канала за одвођење атмосферских вода.
Дакле, по свему судећи то лице нема основа да тражи то што тужбом тражи и не постоји одговорност општине у овом смислу.
Међутим, другачија би била ситуација ако је ова примедба на путну и каналску мрежу констатована, а лице је још раније направило легалан објекат који више не може да користи.
Скупштина општине је донела Одлуку о називима улица и других делова насељених места на територији општине коју је затим доставила РГЗ -у. Да ли општинска управа врши и финансира постављање табли са називима улица и кућним бројевима само на основу те одлуке или је за то потребна претходна израда неког документа од стране РГЗ-а?
У складу са Законом о адресном регистру ("Сл. гласник РС", бр. 9/2020), ЈЛС је у обавези да изврши означавање назива улице у року од 15 дана од дана доношења одлуке о именовању или промени назива улице. Трошкове означавања улица сноси ЈЛС.
Табле са називима улица израђују се у складу са Књигом графичких стандарда коју доноси директор РГЗ или у складу са одлуком ЈЛС за територију те локалне самоуправе.
Дакле, ЈЛС може самостално да наручи и постави табле са називима улица. Означавање назива улица и означавање кућних бројева врши се према подацима из адресног регистра. Називи улица исписују се у складу са законом којим се уређује службена употреба језика и писма и законом којим се уређују заштита права и слобода националних мањина, у делу којим се уређује службена употреба језика и писма.
Напомена: Имајући у виду да је Влада РС у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе и Републичким геодетским заводом, спроводила пројекат ажурирања адресног регистра у претходном периоду, предлажемо вам да контактирате једну од ових институција (најбоље контактирати Весну Протулипац или Сању Сабљић из РГЗ) ради добијања актуелних информација у вези пројекта, јер је у једном периоду постојала могућност суфинансирања пројекта из републичког буџета. Према информацијама које имамо, за вашу општину је у току израда Елабората кућних бројева. У складу са Законом, ово је надлежност РГЗ-а. Након што РГЗ заврши овај део посла, о чему ћете бити обавештени, Адресни регистар за вашу општину биће ажуран.
Да ли наручиоци за које је Тело за централизоване јавна набавка спровело поступак јавне набавке и закључило оквирни споразум са једним понуђачем, пре закључења појединачних уговора доносе Одлуке о додели уговора, и ако их доносе, да ли их објављују на Порталу јавних набавки?
Чланом 40а став 1. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015) предвиђено је да ако је оквирни споразум закључен са једним добављачем уговор се закључује на основу услова предвиђених оквирним споразумом и понуде достављене у поступку јавне набавке за закључење оквирног споразума.
По новом Закону о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019; у даљем тексту Закон), у члану 67. став 1. је наведено да ако је оквирни споразум закључен са једним понуђачем уговор се закључује у границама услова предвиђених оквирним споразумом. Наручилац у том случају може при закључењу уговора од понуђача са којим је закључен оквирни споразум да затражи у писаној форми да допуни своју понуду подацима за реализацију уговора ако је то неопходно.
Дакле, ни по „старом“, ни по новом Закону о јавним набавкама, у случају закључења оквирног споразума са једним добављачем, односно понуђачем нема обавезе доношења Одлука о додели уговора пре закључења појединачних уговора, већ се одмах закључују појединачни уговори, будући да није у питању закључење оквирног споразума са више понуђача, па нема поновног отварања конкуренције нити разлога за доношење одлука о додели уговора. Сви услови појединачних уговора су предвиђени конкурсном документацијом и самим оквирним споразумом када је у питању један понуђач.
Међутим, имајте у виду садржину члана 109. новог ЗЈН којом је прописана обавеза за наручиоца да обавештење о додели уговора пошаље на објављивање у року од 30 дана од дана закључења уговора о јавној набавци или оквирног споразума. Наручилац је дужан да тромесечно објављује збирно обавештење о додели уговора који су закључени на основу оквирног споразума и на основу система динамичне набавке, у року од 30 дана од дана истека тромесечја у коме су уговори закључени.
Да ли Фонд за заштиту животне средине планирати као индиректног корисника или у оквиру програма 6. Заштита животне средине - програмска активност 0401-0001?
За прецизан одговор на питање би користила информација сврхе и начина оснивања Фонда за заштиту животне средине (Одлука о формирању), с обзиром да назив не мора увек једнозначно да указује на сврху, а и да би се проверило да ли се ради о буџетском фонду основаном у смислу чланова 64-67. Закона о буџетском систему. Претпостављајући да је Фонд основан да допринесе сврси Програма 6 („Заштита животне средине“): „Обезбеђивање услова за одрживи развој локалне заједнице одговорним односом према животној средини; Ефикасно и одрживо управљање отпадним водама; Одрживо управљање отпадом“, то би он требало да буде исказан на нивоу директног буџетског корисника у програму „Заштита животне средине“.
Где планирати средства за рушење објеката по налогу грађевинске инспекције (која функција, који програм и која економска класификација)?
У члану 21. Уредбе о управљању капиталним пројектима ("Службени гласник РС", број 51 од 19. јула 2019.) описан је појам „оперативног процеса“, где се поред осталог наводи: „У оперативном процесу спроводе се активности везане за употребу и текуће одржавање пројекта, док капитално одржавање и евентуално уклањање објекта, односно опреме након истека века трајања представљају нове капиталне пројекте. Средства за финансирање активности из става 1. овог члана планирају се у оквиру одређене програмске активности или пројекта, односно у оквиру одређене позиције у финансијском плану или годишњем програму пословања и не спадају у трошкове предметног капиталног пројекта“.
Дакле, ако је ово узрок налога грађевинске инспекције, онда у буџету активности уклањања треба приказати као посебан пројекат у програму чијој сврси и циљу је функционисање тј. коришћење објекта у веку трајања доприносио, док се трошкови приказују на конту из класе 4 (423000).
Ако је узрок уклањања објекта – омогућавање функционисања другог објекта [нпр. ограда спортског терена (Програм 14 „Развој спорта и омладине“) онемогућава изградњу зида суседне зграде нпр. фискултурне сале школе или неког другог помоћног објекта школе – Програм 9 „Основно образовање и васпитање“], онда су активности уклањања ограде посебан пројекат у програму „Основно образовање“, док се трошкови приказују на конту из класе 4 (исто као у претходном случају).
Дешава се, нпр. да се приликом изградње великих тј. обимних објеката (типа надвожњак, подвожњак, зграда за социјално становање и слично), за потребе изградње (боравак радника на градилишту и друго) изгради помоћни објекат [барака, алатница, магацин материјала, ограда, мала трафо станица, приступни пут и/или објекти у вези са заштитом на раду приликом изградње – противпожарни а сада и против епидемиолошки (зграда-мањи објекат за дезинфекцију и сл.)]. У том случају, трошкови уклањања ових помоћних објеката (ако то није учињено пре пуштања објекта у функцију а након завршетка изградње великог/обимног објекта) - спадају у укупне трошкове капиталног пројекта (надвожњака, подвожњака и слично) и књиже се на конту 511.
Како планирати средства добијена у току 2020. и делом из 2019. од Комесаријата за избеглице (733154 конто) која неће бити утрошена до краја 2020. године. Који извор финансирања ставити у Одлуку о буџету за 2021. годину,да ли 07 или неки други?
Када је реч о неутрошеним трансферним средствима од других нивоа власти из претходних година, иста је потребно планирати у буџету за текућу годину на извору 13 - Нераспоређени вишак прихода из ранијих година.
Наиме, чланом 2. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) дате су дефиниције према којима су трансферна средства - средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање, а донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације. Обзиром на напред наведене дефиниције, средства која нпр. Министарство (у овом случају Комесаријат) преноси буџетском кориснику другог нивоа власти су у виду трансфера, а не у виду донације.
Чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем (“Службени гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 и 84/2019) дефинисана је класификација извора финансирања, односно прописано је на којим изворима се исказују неутрошена средства из ранијих година, а како је овде реч о неутрошеним средствима из претходне године и то о трансферним средствима добијеним од Комесаријата за избеглице, а не о средствима из донација, иста се не могу планирати на извору 15.
На извору 07-Трансфери од других нивоа власти планирају се приходи остварени од трансфера у текућој години, као и расходи по том основу у текућој години.
Пренета неутрошена средства која су у претходној години евидентирана на извору 05-Донације од иностраних земаља и извору 06-Донације од међународних организација, у текућој години се планирају на извору 15-Неутрошена средства донација из претходних година.
Јавна набавка мале вредности покренута је по старом закону, имала је три партије. Једна партија је завршена, две су обустављене из разлога јер није пристигла ни једна понуда. Како преостале партије радимо по новом закону?
Наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки, како је прописано одредбом члана 88. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019; у даљем тексту Закон).
Дакле, уколико преостале партије нисте планирали односно предвидели планом јавних набавки по новом Закону, потребно је да донесете Одлуку о спровођењу поступка јавне набавке и предвидите нову јавну набавку у плану. Та нова јавна набавка би се састојала од две партије, које су обустављене у поступку који је претходно спроведен и морала би бити спроведена по правилима новог Закона, у отвореном поступку.
Друга опција је да наручилац један предмет набавке (нпр. рачунари, тастатуре, монитори) укупне процењене вредности од 1.000.000 динара и више, подели на неколико мањих поступака односно набавки, уместо да исти подели на партије, али тада на сваки од тих поступака примењује правила отвореног поступка.
Уколико је збир процењених вредности преостале две партије испод 1.000.000 динара (добра и услуге) односно испод 3.000.000 (радови), на ту набавку се не би примењивала правила јавних набавки.
Имајте у виду да су прагови од којих су наручиоци у обавези да спроводе поступке јавних набавки ради прибављања добара, услуга и радова су Законом одређени као значајно већи у односу на лимите из претходног закона, с тим што наручиоци морају да обрате пажњу на то да се обавеза спровођења поступака јавне набавке установљава укључујући наведене износе, а не изнад њих. Тако, за набавку добара или услуга процењене вредности 1.000.000 динара и више (укупно, вредност свих партија), наручиоци ће бити дужни да спроведу поступак јавне набавке.
Најчешће ће бити случај да се спроводи отворени поступак јавне набавке, јер су сви поступци у којој се набављају добра или услуге процењене вредности 1.000.000 динара и више, односно радови процењене вредности 3.000.000 и више, поступци јавне набавке, док се испод тих лимита не примењује закон (члан 27. Закона).
Дакле, јавна набавка мале вредности више не постоји.
Међутим, у конкретном случају, имајући у виду да је у питању набавка добара процењене вредности испод 1.000.000 динара, на ту набавку се не примењује Закон у смислу одредбе члана 27. ЗЈН, већ поступак спровођења тих набавки треба да буде уређен Посебним актом наручиоца и спроведен према тим посебним правилима. Ове набавке се не спроводе путем Портала јавних набавки, јер Портал не подржава спровођење процедура на које се не примењује ЗЈН (набавке испод лимита).
С обзиром да се сва инвестициона (капитална) улагања, као и набавка имовине и опреме планирају на апропријацијама у оквиру раздела Општинске управе, као органа Општине, а самим тим се и налазе у плану јавних набавки Општинске управе, док заправо одлуку о инвестиционим улагањима Општине доноси председник општине и актуелна локална власт, ко треба да донесе одлуку о покретању поступка јавне набавке и ко потписује уговор о извођењу радова, набавци опреме и сл.?
Чланом 71. став 1. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) прописано је да је функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, одговоран за преузимање обавеза, њихову верификацију, издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и за давање података о извршеним плаћањима и оствареним приходима и примањима. Ст. 2. и 3. овог члана прописано је да је функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација, те да функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, може пренети поједина овлашћења из става 1. овог члана на друга лица у директном, односно индиректном кориснику буџетских средстава.
Имајући у виду наведене одредбе Закона, које прописују да руководилац корисника буџетских средстава преузима обавезе у вези са апропријацијама тог органа, односно тог корисника буџетских средстава, те да из Вашег питања произилази да се средства за инвестициона (капитална) улагања, као и набавку имовине и опреме планирају на апропријацијама у оквиру раздела Општинске управе, као органа Општине, а самим тим се и налазе у плану јавних набавки Општинске управе, мишљења смо да одлуку о спровођењу поступка јавне набавке и уговор о јавној набавци у описаним ситуацијама потписује начелник Општинске управе.
Наиме, у наведеној ситуацији начелник Општинске управе је руководилац директног буџетског корисника на чијим апропријацијама су планирана средства за наведене набавке, те је он одговоран за преузимање обавеза на терет средстава органа којим руководи.
Наведено је потврђено и извештајима о ревизији Државне ревизорске институције, која је у једном од извештаја који су објављени 2020. године, навела:
„Из наведених одредби произилази да је начелник Општинске управе, као руководилац директног буџетског корисника, одговоран и за преузимање обавеза на терет средстава органа којим руководи, у овом случају планираних средстава на разделу Општинске управе.
Супротно наведеном, Председник Општине је преузео обавезе на терет средстава планираних на разделу Општинске управе, иако није непосредни руководилац тог органа. На терет истих, покренуо је поступак јавне набавке, а након спроведеног поступака, преузео обавезе потписивањем уговора о јавним набавкама.“
Да ли се може споразумно преузети радник из Јавног комуналног предузећа у општинску управу?
Правни основ за преузимање запосленог из јавног предузећа у општинску управу не постоји. Ранија могућност путем интерног тржишта рада који су чинили сви запослени из свих организационих облика у систему локалне самоуправе, престала је да важи 01.01.2020. године, када је престао да важи Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.
Што се важећих одредби о преузимању тиче, чланом 91. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да орган, служба или организација из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона може преузети, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време у другом органу, служби или организацији код истог послодавца.
Послодавац може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време.
Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима.
Пре преузимања из ст. 1. и 2. овог члана може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
Како јавно предузеће није послодавац од кога општинска управа може преузети запосленог у смислу цитираних одредби, мишљења смо да нема правног основа за преузимање.