Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли запослени у Општинској управи могу бити чланови жалбене комисије?
Чланом 178. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе је прописано да најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци.
Истовремено, Законом није прописано ко не може бити члан жалбене комисије, а да при том испуњава законске услове, што далје значи да то могу бити запослени у Општинској управи.
У том контексту треба обратити пажњу на одредбе да се рад жалбене комсије процесно одвија у складу са одредбама Закона о општем управном поступку, као и на одредбе чл. 180. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, а које се односу на изузеће члана жалбене комисије у појединачном жалбеном поступку.
Да ли потребно спровести интерни конкурс по новом закону о запосленима када се врши премештај службеника са једног на друго радно место у истом звању?
Сходно чл. 81. Закона о запосленима у АП и ЈЛС извршилачко радно место попуњава се трајним премештајем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивањем радног односа након спроведеног јавног конкурса.
Чланом 82. истог Закона је прописан редослед радњи при попуњавању радних места.
При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.
Дакле, у конкретном случају није потребно спроводити интерни конкурс, будући да је прва радња при попуњавању радних места управо премештај службеника.
Тек уколико послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем службеника спроводи се интерни конкурс, који тада представља обавезну фазу и претходи евентуалним другим радњама попуњавања радних места.
Да ли постоји законска могућност да председник општине овласти лице које није запослено у Општинској управи да обавлја послове техничког секретара?
Сходно чл. 79. Закона о запосленима у АП и ЈЛС радно место може да се попуни кад се испуне два услова: да је радно место предвиђено Правилником и да је његово попуњавање предвиђено Кадровским планом за текућу годину.
Кад се оба услова испуне, руководилац органа, службе или организације одлучује да ли је потребно да се радно место попуни.
Чл. 82. истог Закона је прописано да при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.
Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.
Одговор на питање би, сходно тумачењу законских одредби, био да се на наведни начин не може једноставно овластити лице за обављења послова техничког секретара односно било ког другог посла.
Чиме је прописана дужина годишњег одмора службеника?
Сходно чл. 28. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник има право на одморе и одсуства према општим прописима о раду и колективном уговору. Службеник има право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним општим актом послодавца.
Чланом 17а Анекса Посебног колективног уговора за државне органе је прописано:
Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законски минимум увећава према следећим критеријумима, и то:
1) По основу доприноса на раду:
(1) запосленом који се нарочито истакао на раду - за 5 радних дана,
(2) запосленом који се истакао на раду - за 3 радна дана,
(3) запосленом који је остварио стандардни учинак на раду - 1 радни дан;
2) По основу стручне спреме:
(1) запосленом са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и запосленом са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године - за 5 радних дана,
(2) запосленом са средњом школском спремом - за 3 радна дана,
(3) запосленом са осталим степенима школске спреме - за 1 радни дан;
3) По основу година рада проведених у радном односу:
(1) запосленом преко 30 година рада проведених у радном односу - за 5 радних дана,
(2) запосленом од 25 до 30 година рада проведених у радном односу - за 4 радна дана,
(3) запосленом од 15 до 25 година рада проведених у радном односу - за 3 радна дана,
(4) запосленом од 5 до 15 година рада проведених у радном односу - за 2 радна дана,
(5) запосленом до 5 година рада проведених у радном односу - за 1 радни дан;
4) По основу услова рада:
(1) за рад на радним местима са повећаним ризиком - за 3 радна дана,
(2) за рад на радном месту на којима је уведено скраћено радно време - за 10 радних дана,
(3) за ноћни рад - за 2 радна дана;
5) Запосленој особи са инвалидитетом - за 5 радних дана;
6) По основу бриге о деци и члановима уже породице:
(1) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са једним малолетним дететом - за 2 радна дана, а за свако наредно малолетно дете по 1 радни дан,
(2) самохраном родитељу са дететом до 14 година - за 3 радна дана, с тим што се овај број дана увећава за по 2 радна дана за свако наредно дете млађе од 14 година,
(3) запосленом који се стара о члану уже породице који је ометен у развоју, има тешко телесно оштећење или болест услед које је потпуно или врло слабо покретан - за 5 радних дана.
Годишњи одмор, који се утврди након примене свих критеријума, не може се користити у трајању дужем од 25 радних дана.
Запослени са навршених 30 година рада проведених у радном односу има право на годишњи одмор у трајању од 30 радних дана.
Самохраним родитељем у смислу овог члана сматра се родитељ који сам врши родитељско право, када је други родитељ непознат, или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права и у другим случајевима утврђеним законом којим се уређују породични односи.
Да ли намештеници имају обавезу полагања државног испита?
Члановима 131. и 132. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано:
Службеник, који је у радном односу на неодређено време дужан је да има положен државни стручни испит.
Службеник који има положен стручни испит за запослене у државним органима не полаже државни стручни испит.
Уз државни стручни испит, као услов за заснивање радног односа може се предвидети и полагање посебног стручног испита, односно другог одговарајућег испита у складу са законом.
Посебан стручни испит, осим правосудног испита, не замењује државни стручни испит.
Државни стручни испит се полаже на начин, у поступку, пред органом, односно комисијом и у роковима који су прописани актом Владе којим се уређују програм и начин полагања државног стручног испита за све државне органе.
Дакле, сходно одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС, као и Уредбе о програму и начину полагања државног стручног испита, намештеници немају обавезу полагања државног стручног испита.
Који суд је надлежан да одлучује у споровима око разрешења помоћника председника општине, и који су прописани рокови?
У оваквим случајевима покреће се управни спор.
Сходно чл. 18. и 19. Закона о управним споровима:
Тужба се подноси у року од 30 дана од дана доставлјања управног акта странци која је подноси или у законом прописаном краћем року.
Рок из става 1. овог члана важи и за орган овлашћен за подношење тужбе, ако му је управни акт доставлјен.
Ако органу овлашћеном за подношење тужбе, односно заинтересованом лицу није доставлјен управни акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана доставлјања управног акта странци.
Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у далјем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта. Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозволјена жалба, а не донесе га ни у далјем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.
Запослени је обављао послове шефа Одсека у Секретаријату Градске управе. Доношењем Правилника и на основу Закона о запосленима у АП и ЈЛС запослени је распоређен на радно место инспектора у звању саветника. Место шефа Одсека је систематизовано у звању самосталног саветника и на њега је распоређен нови запослени. Да ли је све урађено у складу са законом или је поступљено супротно чл. 112. и 113. Закона о запосленима у АП и ЈЛС?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је ступио на снагу осмог дана од дана објавлјивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а почео је да се примењује од 1. децембра 2016. године. Прописана обавеза је да се до 1. децембра 2016. године изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима. Дакле, у конкретном случају није могло бити речи о примени чл. 112. и 113. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, које се односе на премештај службеника, с обзиром да је прописана обавеза да се до 1. децембра 2016. године изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, а да су наведени чланови почели да се примењују од 1. децембра 2016. године.
С обзиром да је одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС, чланом 58. став 5 прописано да се обједињени правилник припрема само за ЈЛС у којима је управа организована у више управа, да ли постоји обавеза доношења обједињеног правилника за управу која је организована као јединствена управа и из ког члана Закона та обавеза произилази?
Чланом 58. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано:
„Радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником.
Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.
У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
У јединици локалне самоуправе, односно градској општини, Правилник усваја Веће. Правилник обухвата радна места и њихово разврставање у органима, стручним службама и посебним организацијама из члана 1. овог закона.
У јединицама локалне самоуправе у којима је орган управе организован у више управа за поједине области, начелник управе у оквиру које се обављају општи, правни или нормативни послови, припрема обједињен предлог Правилника из става 4. овог члана, који доставља Већу на усвајање“.
У сваком случају, дакле и када орган управе није организован у више управа за поједине области, већ као јединствена управа, начелник управе припрема обједињени предлог Правилника, који потом доставља Већу на усвајање.
Молимо Вас да наведете сва општа акта правилнике и др., као и рокове за доношење истих.
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је ступио на снагу осмог дана од дана објавлјивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се од 1. децембра 2016. године. Наведено не важи за одредбе које се односе на стручно усавршавање и одредбе којима се уређују питања у вези са лјудским ресурсима, јер се ове одредбе примењују већ од наредног дана од ступања на снагу Закона. Поред овога, одредбе о образовању и раду жалбене комисије се примењују такође од наредног дана од дана ступања на снагу закона, што значи да жалбену комисију која одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса треба да образује општинско/градско веће.
Далја обавеза до 1. децембра 2016. године је да се изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима,
Што се тиче намештеника, са њима до наведеног датума морају да буду заклјучени уговори о раду којима се наставлја њихов радни однос.
Изузетак у погледу рока распоређивања је везан за рад на пословима у звању млађег саветника, с обзиром да овај службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.
Изузетак је везан и за рад на пословима у звању млађег сарадника, јер овај службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит.
Конкретније, када је о општим актима реч, до првог децембра 2016. године је било потребно усвојити обједињени правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.
До првог децембра је било потребно образовати жалбену комисију, а до истог датума и донети пословник о раду жалбене комисије.
Двадесети децембар је био крањи рок за доношење кадровског плана.
Најзад, послодавац је у обавези да донесе кодекс понашања службеника и намештеника у року од годину дана од почетка примене овог закона.
Дакле, ово су акти за које постоји, сходно Закону о запосленима у АП и ЈЛА, обавезност доношења односно усвајања.
Да ли је потребно донети посебан Правилник о дисциплинској одговорности и одговорности за штету, или то може бити саставни део Правилника о раду уколико је обавеза доношења истог?
Да ли је поред посебног плана стручног усавршавања обавезно доношење и годишњег плана?
Сходно чл. 121. Закона о запосленима у АП И ЈЛС стручно усавршавање службеника заснива се на општим и посебним програмима којима се одређују облици и садржина усавршавања.
Листу општих програма стручног усавршавања, осим општег програма стручног усавршавања за полагање државног стручног испита, утврђује министар надлежан за локалну самоуправу на основу предлога надлежног органа државне управе и мишљења Савета.
Посебне програме стручног усавршавања доноси начелник управе за сваку календарску годину уз прибављено мишљење Савета.
Обавезне елементе програма стручног усавршавања прописује министар надлежан за локалну самоуправу на предлог Савета.
Критеријуме и услове за акредитацију реализатора програма стручног усавршавања прописује министар надлежан за локалну самоуправу на предлог Савета, а одабир извођача програма ће се вршити у складу са прописом који уређује питање јавних набавки.
Министар надлежан за локалну самоуправу издаје акредитације реализаторима програма стручног усавршавања на предлог Савета.
Дакле, посебан програм стручног усавршавања доноси начелник управе и тај програм важи за читаву календарску годину. Не постоје два различита акта која у овом контексту треба донети.
Молимо да наведете обавезне елементе Правилника о оцењивању запослени
Чланом 134. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописана сходна примена оцењивања државних службеника, конкретније, у погледу циља и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби која нису уређена овим законом, сходно се примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника.
Анализом аката у погледу оцењивања не може се рећи да постоје елементи за израду таквог правилника.