Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли постоји софтвер за вођење кадровске евиденције или смо у обавези да га сами креирамо?
На који временски период треба ажурирати кадровску евиденцију у делу података о радном стажу ( једном месечно или једном годишње или чешће)?
На основу чл. 190. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, у кадровску евиденцију уписују се подаци који се односе на:
1) лично име, адресу и јединствен матични број грађана;
2) матерњи језик;
3) језик на коме је стечено основно, средње и високо образовање;
4) врсту радног односа и датум његовог заснивања;
5) промену радног места;
6) образовање, положене стручне испите, друге облике стручног усавршавања;
7) посебна знања и вештине;
8) године радног искуства, стажа осигурања и стажа осигурања који се рачуна са увећаним трајањем;
9) датум навршења радног века;
10) годишње оцене рада;
11) изречене дисциплинске мере и утврђену материјалну одговорност;
12) обрачун плате;
13) престанак радног односа.
Кадровска евиденција може да садржи и друге податке одређене законом и другим прописом.
Поред наведених података из става 2. овог члана, кадровска евиденција садржи и податак о националној припадности службеника и намештеника у складу са прописом којим се уређује регистар запослених у јавној управи у Републици Србији.
Подаци из става 2. тачка 2) овог члана, уписују се у кадровску евиденцију уз писану сагласност запосленог, без обавезе изјашњавања запосленог.
Подаци из става 4. овог члана уписују се у кадровску евиденцију уз писану сагласност запосленог, без обавезе изјашњавања.
Сваки запослени има право на увид у податке из кадровске евиденције ако се ти подаци односе на њега.
Дакле, из одредби Закона о запосленима у АП и ЈЛС не произилази обавеза у погледу динамике ажурирања података о радном стажу.
Да ли и када донети нови Правилник о звањима, занимањима и платама?
Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору прописано је доношење посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да право на плату и друга примања из радног односа запослени остварују на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона.
Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника.
С обзиром на наведено, као и на чињеницу да у овом моменту није ступио на снагу закон који би регулисао плате запослених у ЈЛС, правилник о звањима, занимањима и платама се ни не може донети, уз напомену да не постоји, сходно Закону о запосленима у АП и ЈЛС, обавеза доношења наведеног правилника.
Да ли треба донети Правилник о раду у складу са одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС и анексом посебног колективног уговора и да ли је обавеза послодавца ЈЛС односно начелника Општинске управе који врши функцију послодавца да донесе нови Правилник о раду?
Закон о запосленима у АП и ЈЛС не прописује обавезу послодавца односно начелника градске/општинске управе да донесе правилник о раду.
Доношење правилника о раду не представља обавезу ни сходно Посебном колективном уговору за државне органе односно Анексу Посебног колективног уговора за државне органе, којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе.
Да ли чланови комисије за спровођење јавног конкурса морају да буду искључиво чланови општинског већа?
Сходно чл. 173. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе жалбену комисију образује Веће.
На основу члана 178. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци. Чланови жалбених комисија имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Веће.
Дакле, висину накнаде за рад чланова комисије одређује веће и жалбену комисију образује веће, али не из сопствених редова.
Како поставити циљеве запосленима, који су примљени на једно радно место, а раде на потпуно другим пословима, који нису у опису тог радног места?
Распоређивање службеника се спроводи у складу са правилником о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са Законом и пратећим подзаконским актима.
Сходно чл. 3. Уредбе о оцењивању државних службеника државни службеник оцењује се за период од 1. јануара до 31. децембра (у даљем тексту: период за оцењивање), с тим што се резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују квартално.
На основу чл. 6. наведене Уредбе државном службенику који подлеже оцењивању утврђује се за сваки период за оцењивање највише пет радних циљева. Радни циљеви морају да произлазе из описа и сврхе радног места, да буду остварљиви и мерљиви и да имају реалне рокове.
Дакле, законом и подзаконским актима није дата могућност пријема у радни однос односно распоређивања службеника на једно радно место, а обављање послова другог радног места.
Најзад, радни циљеви произилазе из описа и сврхе радног места на које је службеник распоређен и другачије утврђивање циљева није у складу са наведеним прописима.
Да ли се помоћницима председника општине утврђују звања?
Чланом 58. Закона о локалној самоуправи је прописано да се статутом општине може предвидети да се у општинској управи постављају помоћници председника општине за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.).
Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине.
Сходно чл. 59. Закона о запосленима у АП и ЈЛС извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.
С обзиром на наведено, места помоћника председника општине се не могу сматрати извршилачким радним местима, па се, стога, помоћницима председника општине не утврђују звања.
Правилником о систематизацији је предвиђено место канцеларијски послови - пословни секретар. Радно место је у оквиру максималног броја запослених. Да ли се то радно место може попунити на одређено време без конкурса?
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Радни однос на одређено време из овог разлога заснива се без јавног конкурса, а што је, такође, прописано овим чланом Закона.
Дакле, за конкретно радно место у кабинету се не спроводи јавни конкурс и заснива се радни однос на одређено време, док траје дужност изабраног лица.
С обзиром да се у поступку овењивања примењује Уредба о оцењивању државних службеника и да се само два члана Закона о запосленима у АП и ЈЛС односе на оцењивање, моје питање је шта са намештеницима, да ли се и њихов рад оцењује, с обзиром да они немају законски основ за напредовање, учешће на интерном конкурсу...?
На основу чл. 133. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеника оцењује руководилац покрајинског органа, начелник управе, односно руководилац који руководи организацијом или службом из члана 1. овог закона на основу предлога непосредног руководиоца.
Службеника на положају у покрајинском органу, организацији или служби оцењује функционер који руководи органом, организацијом или службом.
Начелника управе и заменика начелника управе оцењује градоначелник, односно председник општине или председник градске општине.
Чл. 134. истог Закона је прописано да у погледу циља и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби која нису уређена овим законом, сходно се примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника.
Дакле, наведени члан Закона упућује на сходну примену Уредбе о оцењивању државних службеника.
Овом уредбом уређују се мерила за оцењивање и поступак оцењивања државних службеника у свим државним органима.
Из наведеног се закључује да се поступак оцењивања спроводи само за службенике, а не и за намештенике.
Функционеру је престала функција и поднео је захтев радном телу Скупштине општине за остваривање права на накнаду плате у трајању од 3 месеца. Када се то лице одјавлјује са осигурања? Да ли даном престанка функције (члан 14. став 7. Закона о запосленима у атономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе) или по истеку 3 месеца, за које је поднео захтев и има право на накнаду плате?
Чланом 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединцама локалне самоуправе функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције.
Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију.
Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције.
Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона.
Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције.
Функционеру престанком функције престаје и радни однос.
Изузетно од става 7. овог члана, функционеру престаје радни однос даном престанка обавезе вршења дужности.
Дакле, истеком рока на накнаду плате лице се одјављује са одговарајућег осигурања, у прописаним роковима.
Правилником о организацији и систематизацији радних места у Општинској управи општине Неготин систематизовано је радно место “систем администратор”, на којем је распоређен намештеник са високим образовањем И степена, по занимању електроинжењер. Како послове на наведеном радном месту могу обављати и службеници, намера је да се исто, изменом Правилника разврста у звање сарадник ( са намештеничког на службеничко извршилачко радно место), како би запослени уместо намештеник био службеник. Ступањем на снагу измењеног Правилника, да ли уговор о раду који је закључен са намештеником остаје на снази до окончања поступка по интерном конкурсу, када би се запослени распоредио на наведено радно место са звањем сарадник.
Чланом 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописан редослед радњи при попуњвању радних места, који гласи:
"При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.
Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс".
Дакле, законом није прописана могућност премешетаја намештеника при попуњавању радног места, већ само службеника.
Сходно чл. 84. Закона о запосленима у АП и ЈЛС на интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време код послодавца који оглашава интерни конкурс.
Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.
Наведено значи да се интерни конкурс не односи на намештенике односно да на интерном конкурсу могу да учествују само службеници.
Закључак је да не постоји могућност да намештеник буде премештен на службеничко радно место, нити да може да учествује на интерном конкурсу, што даље значи да не постоји могућност за реализацију намере да запослени буде разврстан у звање сарадник односно било које друго службеничко звање.
Мандат директорке Центра за социјални рад истиче 31.12.2017. године. Директор је изабран сходно Закону о социјалној заштити и са њом је закључен уговор о раду до истека мандата односно на четири године. Међутим, до истека мандата директорка ће користити породиљско боловање. Да ли ЈЛС има право да распише конкурс за избор новог директора? Да ли актуелна директорка у овом случају ужива посебну заштиту сходно Закону о раду?
Сходно чл. 124. Закона о социјалној заштити мандат директора центра за социјални рад траје четири године и исто лице може бити поново именовано за директора.
Директора центра за социјални рад именује надлежни орган јединице локалне самоуправе, на основу конкурса, по прибављеном мишљењу управног одбора центра за социјални рад.
Управни одбор центра за социјални рад расписује конкурс за директора центра за социјални рад најкасније 30 дана пре истека мандата раније именованом директору.
Чланом 187. Закона о раду је прописано за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.
Наведеним чланом Закона о социјалној заштити обавеза ЈЛС, прецизније управног одбора центра за социјални рад, је да распише конкурс за директора центра за социјални рад и то најкасније 30 дана пре истека мандата раније именованом директору, што се и у овом случају, наравно, мора учинити.
С друге стране, запослена, сходно Закону о раду, наставља да остварује права из радног односа односно истој се продужава радни однос до истека коришћења права на одсуство, будући да ужива посебну заштиту од отказа уговора о раду.