Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Sistem lokalne samouprave

Koji je zakonski način kontrole i nadzora nad fakturama javnih preduzeća čiji je osnivač opština? U pitanju je situacija u kojoj javna preduzeća ispostavljaju fakture, kao nadzorni organ se javljaju radnici tog preduzeća koji na fakture stavljaju svoj poseban pečat i navode da imaju licence za vođenje nadzora. Ko, u takvoj situaciji, bi trebalo da vrši nadzor i stavlja potvrdu kontrole i ispravnosti faktura nad onim što radi javno preduzeće svojom mehanizacijom, a ko nad onim što rade privatne firme koje angažuju javna preduzeća?

Mogu se razlikovati dve situacije, ali u oba slučaja opština osniva JP za obavljanje određene komunalne delatnosti.

U prvom slučaju, JP obavlja komunalnu delatnost bez podizvođača, i u tom slučaju procedura naplate od strane JP bi trebalo da izgleda na sledeći način. JP fakturiše preduzete radove prema tarifniku na koji je data saglasnost skupštine opštine, a po prethodnoj saglasnosti i overi nadzornog organa, JP dostavlja fakturu nadležnom licu u opštinskoj upravi, koji u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta vrši kontrolu (finansijsku i dr.) preduzetih radova. Ono što je neobično u vašem slučaju jeste što JP kojem je povereno obavljanje komunalne delatnosti u isto vreme vrši nadzor nad izvođenjem sopstvenih radova, odnosno ne postoji eksterna kontrola izvedenih radova. Iako iz pitanja ne može da se zaključi o kojoj komunalnoj delatnosti je reč, smatramo da bi bilo poželjno da razdvojite ove dve funkcije, tako što biste nadzornu funkciju preneli drugom JP (ukoliko imate osnovano još jedno javno preduzeće koje ima potrebnu kadrovsku strukturu) ili da pomenutu uslugu nabavite na tržištu (outsourcing).

U drugom slučaju, ako JP angažuje podizvođače, situacija je malo drugačija. Kada javno preduzeće angažuje podizvođača za određene poslove, neophodno je da sprovede postupak javne nabavke sa predmerom radova ili vrstama usluge. Na osnovu sprovedene javne nabavke sa najpovoljnijim ponuđačem javno preduzeće zaključuje ugovor, čiji je sastavni deo ponuda u kojoj su iskazane, primera radi - vrste radova i jedinična cena ili vrsta usluge i jedinična cena. Podizvođač može sukcesivno da ispostavlja privremene situacije ili fakture za deo poslova, ako je tako ugovoreno ili da ispostavi konačnu situaciju ili fakturu po obavljenom poslu. Ako se radi o privremenoj ili konačnoj situaciji za izvedene radove, overu vrši ovlašćeno lice podizvođača, kao i nadzorni organ. Količine izvedenih radova moraju da odgovaraju količinama i vrstama radova koje su upisane u građevinski dnevnik koji se vodi na gradilištu za svaki dan rada. Tako dostavljena privremena situacija se proverava u službi javne nabavke i računovodstva javnog preduzeća, gde se vrši kontrola u skladu sa tenderskom dokumentacijom i ponudom podizvođača. Na osnovu overe odgovornih lica u ovim službama, sledi postupak plaćanja u rokovima propisanim zakonom ili ugovorom, naravno pod pretpostavkom da je sve u redu. Možda treba imati na umu da, i u ovom slučaju kada imamo podizvođače, poželjno je da opštinska uprava prati rad javnog preduzeća, pa samim tim i podizvođača kojem je poveren deo posla.

Sistem lokalne samouprave

Da li Opštinska uprava, putem javne nabavke koju raspiše, može kupovati specijalna vozila za Dom zdravlja koji se nalazi u okviru Zdravstvenog centra. Ako može, na koji način ili koji je oblik prenosa u svojinu Doma zdravlja, odnosno Zdravstvenog centra?

Naime, članom 13. stav 4. Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđeno je sledeće:

„(4) Društvena briga za zdravlje na nivou jedinice lokalne samouprave može da obuhvati mere za obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvene zaštite od interesa za građane na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kojima se stvaraju uslovi za bolju dostupnost i pristupačnost u korišćenju zdravstvene zaštite na njenoj teritoriji u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, a koji su viši od normativa, odnosno standarda propisanih ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona u pogledu prostora, opreme, kadra, lekova i medicinskih sredstava, koji se ne obezbeđuju pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje, kao i druga neophodna sredstva za rad zdravstvene ustanove kojima se postiže viši standard u obezbeđivanju zdravstvene zaštite.“

Ovo je zakonski osnov da JLS može da obezbedi sredstva za nabavku sanitetskog vozila i da ih prenese Zdravstvenom centru, ili da nabavi vozilo i da ga preda na korišćenje Zdravstvenom centru koji je na teritoriji te JLS.

Na koji način će JLS to učiniti nije predmet koji se uređuje odredbama ZoZZ.

Smatramo da bi najbolji način bio da se finansijska sredstva za ovu namenu prenesu Zdravstvenom centru koji će sprovesti javnu nabavku za kupovinu sanitetskog vozila.

Sistem lokalne samouprave

Koje su nadležnosti sekretara Skupštine opštine, a koje šefa Skupštinskog odeljenja?

Članom 40. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2/14 (dr. zakon), 47/2018) propisano je da se sekretar skupštine stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.

Članom 41. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da se način prirpeme, vođenje i rad sednice skupštine opštine i druga pitanja za rad skupštine uređuju Poslovnikom skupštine opštine. 

Poslednjim izmenama i dopunama Zakona, član 31. je dopunjen odredbom kojom je propisano da je sekretar Skupštine odgovoran za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odbornicima.

U skladu sa navedenim, važno je imati u vidu da je sekretar skupštine funkcioner, što znači da je njegov "opis posla" u potpunosti definisan Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Upravo iz tog razloga smatramo da sekretar skupštine nije odgovoran za zakonitost odluka koje skupština usvoji. Takva odgovornost nije definisana ZLS, a i nije moguće zamisliti da jedna osoba može poznavati zakonsku regulativu u svim oblastima u kojima postoji nadležnost JLS. Za pripremu odluka je nadležna uprava, te samim tim odgovornost za zakonitost budućih odluka najviše je na obrađivačima odluka (kao i načelniku uprave koji je odredio lica odgovorna za izradu konkretne odluke), koji su, po pravilu, zaposleni u organizacionoj jedinici koja je nadležna za oblast koja se pravno uređuje.

Takođe, kada je reč o poslovima u vezi sa objavljivanjem odluka SO, smatramo da oni nisu u okviru redovnih poslova sekretara skupštine definisanih ZLS. Međutim, praksa pokazuje da u određenom broju JLS ove poslove zaista obavlja sekretar skupštine u skladu sa lokalnim odlukama o objavljivanju akata u kojima je sadržana obaveza sekretara skupštine da se stara o ovim poslovima. Ipak, u najvećem broju slučajeva, navedenim poslovima se bave zaposleni u upravi, najčešće u organizacionoj jedinici za skupštinske poslove.

Kao glavni razlog za uvođenje sekretara skupštine u ZLS, jeste činjenica da predsednik skupštine rukovodi radom skupštine, ali on često zbog nedostatka stručnog znanja ne može da rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njen rad i uopšte se starati o obavljanju stručnih poslova u vezi za sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela. Obzirom da je sam postupak koji reguliše rad skupštine veoma složen i formalan potrebna je stručnost da bi se obezbedio nesmetan i zakonit za rad predstavničkih organa.

Možemo zaključiti da se u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi pod poslovima sekretara skupštine podrazumevaju stručni i administrativni poslovi u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela, kao i blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odbornicima.

Važno je istaći da se značaj sekretara skupštine ogleda prvenstveno u staranju o poštovanju procedure donošenja propisa i izbora organa, obzirom da povreda procedure može dovesti u pitanje zakonitost donete odluke, i u krajnjoj liniji i do njenog ukidanja ili poništaja.

Kada je reč o rukovodiocu organizacione jedinice koja je zadužena za skupštinske poslove, njegovi poslovi su opisani u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, obzirom da je reč o izvršilačkom radnom mestu u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS. Iako svaka opština ima slobodu da organizuje svoje poslove na način koji smatra najsvrsishodnijim, možemo konstatovati da većina uprava ima ovo odeljenje koje, po pravilu, obavlja sledeće poslove: pružanje stručne i administrativno-tehničke podrške vezane za sazivanje i održavanje sednica skupštine, postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, obrada i čuvanje izvornih akata o radu organa, stručni poslovi u vezi sa predstavkama i predlozima građana, priprema i ažuriranje informacija za potrebe internet prezentacije opštine, kao u uređenje i izdavanje službenog lista opštine/grada.

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

S obzirom na to, da pružaoci usluga socijalne zaštite (npr. lični pratilac ili pomoć u kući) moraju da budu licencirani pružaoci i da saradnici moraju da završe obuku po akreditovanom programu, da li stručni saradnik kod pružaoca usluge mora da ima posebno licencu za obavljanje poslova iz socijalne zaštite?

Stručni radnik angažovan kod pružaoca usluge Lični pratilac trebalo bi da ima licencu za obavljanje poslova iz oblasti socijalne zaštite, ali nije neophodno – potrebno je da ima završene studije iz oblasti tzv. “pomagačkih profesija” u socijalnoj zaštiti, zbog senzibilisanosti za potrebe korisničke grupe i saradnje sa porodicama, i da, kako član 87. stav 3. pomenutog Pravilnika predviđa, ima završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca.

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Da li kod usluge Lični pratilac, jedan pratilac može biti angažovan za dva ili više korisnika?

Pružanje usluge Lični pratilac deteta može biti organizovano na način da jedan lični pratilac bude angažovan za dvoje ili više dece – u tom smislu ne postoje nikakva ograničenja. Imajući u vidu da se aktivnosti ličnog pratioca deteta planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, potrebno je da procena Interresorne komisije i procena Centra za socijalni rad obuhvati sve aspekte sposobnosti i potreba deteta, odnosno da jasno bude naznačeno za kojom vrstom podrške dete ima potrebu od strane ličnog pratioca, a u skladu sa članom 86. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.