Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Nekadasnji clan Opštinskog veca k, na stalnom radu, podneo je zahtev za naknadu plate u skladu sa članom 14. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, nakon prestanka funkcije. Skupština opštine je na sednici održanoj dana 26.06.2025. godine konstatovala prestanak funkcije članu Opštinskog veća, zbog podnosenja neopozive ostavke i to sa danom 02.06.2025. godine. Imenovani je rođen 22.06.1959. godine i prosle godine, 22.06.2024. godine je ispunio uslov za odlazak u starosnu penziju po sili zakona, sa navršenih 65 godina života i više od 15 godina radnog staža. . Medjutim, ostao je da obavlja funkciju člana Opštinskog veća na stalnom radu do konstatovanja ostavke od strane Skupštine opštine. Dana 03.07.2025. godine podneo je zahtev za naknadu plate, pozivajuci se na član 14. zakona. Da li funkcioner koji je ispunio uslov za starosnu penziju još u julu 2024. godine ima pravo na naknadu plate, s obzirom da u momentu podnošenja zahteva ima navršenih 66 godina zivota, više od 15 godina radnog staza i da je odjavljen od strane poslodavca u Registru obaveznog socijalnog osiguranja sa 02.06.2025. godine, bez obzira na to sto još uvek nije, po njegovim rečima podneo zahtev PIO Fodnu za ostvarivanje prava na starosnu penziju?
Članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprva ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona. Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Članom 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 i 94/2024) predviđeno je da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili 2) kad navrši 45 godina staža osiguranja.
Dakle, s obzirom da je u ovom konkretnom slučaju lice steklo pravo na starosnu penziju u trenutku prestanka funkcije (ima navršenih 66 godina zivota i više od 15 godina radnog staza) ono neće moći da ostvari pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Postovani, Interesuje me kako bi trebao da se planira trošak ( programska, ekonomska, funkcionalna klasifikacija) putovanja i boravka članova delegacije iz Grčke nasoj opstini. U pitanju su svestena lica koja dolaze u posetu povodom manifestacije koja se odrzava u periodu njihovog boravka. Trazi se naknada avionskih karata i naknada troškova nocenja sa obrocima u hotelu.
Тroškove navedene u vašem pitanju planirate o okviru projekta manifestacije kojoj navedena lica prisustvuju i to na funkciji 820. Za određivanje ekonomske klasifikacije neophodno je da dobijete dokumentaciju od strane nosioca projekta koja će vam biti i pravni osnov za registrovanje i odobravanje ovih troškova.
Poštovani stranka tj.učesnik u postupku ozakonjenja je podnela zahtev za ozakonjenje pomoćnog objekta a u listu nepokretnosti stoji pod teretom hipoteka ali na stambenom objektu na istoj parceli.Da li ja kao organ nadležan za ozakonjenje mogu da nastavim sa postupkom ozakonjenja u ovom slučaju.
Hipoteka nije smetnja za ozakonjenje objekta jer se samim ozakonjenjeme ne menja vlasnik nepokretnosti niti se smanjuje vrednost predmetnog objekta, već se ozakonjuje nelegalno sagrađeni objekat.
Iz vašeg pitanja se vidi da je hipoteka upisana na glavnom, stambenom objektu koji je pretpostavljamo ranije ozakonjen ili je legalno izgrađen tako da pitanje postojanja hipoteke na istom ne dira u sudbinu pomoćnog objekta koji je predmet ozakonjenja.
Ozakonjenjem se takođe ne umanjuje vrednost objekta, tako da se i sa te strane ne ugožava pravo poverioca u čiju korist je upisana hipoteka.
Naravno, ukoliko imate bilo kakvu sumnju na dalje da bi pravo lica u čiju korist je upisana hipoteka bilo ugroženo, možete da se obratite istom sa zahtevom za mišljenje na predloženi postupak.
Ukoliko je hipteka upisana u korist neke komercijalne banke, najbolje bi bilo da kontaktirate njihovu Pravnu službu za mišljenje.
Generalno gledano, na osnovu dostavljenog pitanja u ovom trenutku ne vidimo problem da se postupak ozakonjenja pomoćnog objekta nastavi, naravno ukoliko su ispunjeni svi drugi uslovi iz Zakona o ozakonjenju.
Da li fizičko lice prilikom rekonstrukcije objekta može da proda otpada (prozore,ciglu,crep) nekom drugom fizičkom licu ( ne ovlašćenom operateru) i tako napiše u Planu upravljanja otpadom.
U odgovoru na ovo pitanja treba se pozvati na dva pravna akta: 1) Uredba o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja ("Sl. glasnik RS", br. 93/2023 i 94/2023 - ispr.) i 2) Pravilnik o klasifikaciji objekata ("Sl. glasnik RS", br. 22/2015).
U članu 6. stav 1. Uredbe formulisano je izuzeće od obaveze izrade plana upravljanje otpadom od građenja i rušenja: “Proizvođač otpada od građenja i rušenja dužan je da sačini plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja (u daljem tekstu: Plan upravljanja otpadom), pribavi saglasnost na Plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovođenje, ako se radovi izvode na objektu koji je kategorije B, V i G.”
Klase i kategorije objekata detaljno su date u Pravilniku o klasifikaciji objekata ("Sl. glasnik RS", br. 22/2015). Ukoliko za konkretan objekat investitor, a to je po definiciji iz Uredbe član 2. stav 1. tačka 2. “pravno ili fizičko lice na čije ime se izdaje građevinska dozvola, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja”, kao i “lice na koga je vlasnik objekta ili dela objekta odnosno vlasnik zemljišta na kome se izvode radovi na izgradnji ili uklanjanju objekta ili dela objekta, preneo vlasništvo nad otpadom od građenja i rušenja”, treba da izradi Plan upravljanje otpadom od rušenja i građenja i pribavi saglasnost od organa JLS, onda se u konkretnom slučaju treba pozvati na član 7. koji definiše satržinu Plana upravljanja otpadom od građenja i rušenja, dok stav 1. tačka 5. kaže da plan treba da sadrži deo o načini za ponovno iskorišćenje otpada od građenja i rušenja.
Dakle, u planu upravljanja otpadom koji je priložilo fizičko lice treba da bude obrazloženo kome se konkretan (pomenuti) otpad za ponovno iskorišćenje sa tačnim količinama, vrstom i sastavom predaje (prodaje), i kako će ga to drugo fizičko lice iskoristiti. Ukoliko je taj način legalan i dokumentovan, ne vidimo smetnju da se na takav plan da saglasnost.
Poštovani, Ukoliko pravni sledbenici (naslednici) preminulog podnesu zahtev za reprogram za preminulo lice, da li može isti da se odobri naslednicima u cilju da izmire dug preminulog? Naravno uz priložene dokumente o nasleđivanju.
Članom 22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji(u daljem tekstu : ZPPPA) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Mere naplate, kao i rešenje o odlaganju plaćanja ne mogu se doneti na ime preminulog lica, jer to lice više ne može da bude poreski obveznik. U tom smislu za poresku obavezu - dugovani porez preminulog lica nastalo do dana smrti, sa pripadajućom kamatom do dana prenosa (za koji nije nastupila apsolutna zastarelost), treba svakom nasledniku posebno, doneti rešenje o prenosu srazmernog dela tog duga u skladu sa naslednim rešenjem, sa preminulog lica na naslednika. Formu rešenja o prenosu duga sa preminulog lica dostavljemo u prilogu. Knjiženje rešenja o prenosu salda duga i kamate sa preminulog poreskog obveznika na poreskog obveznika - naslednika u IS LPA se sprovodi putem R-naloga, sa sledećim šiframa prometa.
ŠP Naziv Storno ŠP Naziv storno šifre prometa 11 Preneti saldo dug 21 Storno preneti saldo dug 13 Preneti saldo kamata 23 Storno preneti saldo kamata Treba voditi računa o sledećem: datum dospeća i iznos knjiženja sa šifrom prometa 11 (preneti saldo dug) mora biti jednak datumu dospeća i iznosu knjiženja sa šifrom prometa 21 (storno preneti saldo dug), datum dospeća i iznos knjiženja sa šifrom prometa 13 (preneti saldo kamata) mora biti jednak datumu dospeća i iznosu knjiženja sa šifrom prometa 23 (storno preneti saldo kamata), prenos salda duga i kamate može da se vrši samo u okviru istog računa, kod knjiženja R nalozima ne koristiti šifre prometa za početno stanje po završnom računu: 10 (saldo dug) i 30 (storno saldo dug).
Članom 73. ZPPPA propisano je da poreski organ, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odlaže plaćanje dugovanog poreza, osim godišnjeg poreza na dohodak građana, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza: 1) za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje; 2) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.
Članom 18. ZPPPA propisano je da obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom. Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano. Iznos utvrđenog poreza iz stava 1. ovog člana smatra se dugovanim porezom.
Prema tome, naslednik kao poreski obveznik ima pravo da za dug koji je prenet na njegovo ime po osnovu pravosnažnog naslednog rešenja, kao i svaki drugi dug koji može imati na svom imenu, podnese zahtev za odlaganje plaćanja u skladu sa odredbama člana 73. i 74. ZPPPA.
Poštovani, član Opštinskog veća na stalnom radu podneo je ostavku na navedenu funkciju. Nakon donetog rešenja kojim se konstatuje prestanak funkcije, nekadašnji član Opštinskog veća podneo je Odboru za administrativno-mandatna pitanja zahtev za naknadu plate u skladu sa članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama loklane samouprave. Kako je podnosilac zahteva prošle godine stekao uslov za penziju, a ostao je na stalnom radu, postavlja se pitanje da li podnosilac zahteva ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije?
Članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprva ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona. Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Dakle, s obzirom da je u ovom konkretnom slučaju lice steklo pravo na starosnu penziju prošle godine ono neće moći da ostvari pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Kandidat se prijavio na javni poziv za zaključivanje ugovora o stručnom osposobljavanju za obavljanje poslova komunalnog milicionara i sa njim je ugovor zaključen. Priložio je lekarsko uverenje o sposobnosti za obavljanje poslova komunalnog milicionara. Kandidat je završio obuku, položio ispit, sada treba da raspišemo javni konkurs. Da li može da priloži staro lekarsko uverenje iako je prošlo 8 meseci i da li treba u tekstu javnog konkursa pisati koliko vremena lekarsko uverenje važi?
Član 35. Zakona o komunalnoj miliciji („Sl. glasnik RS“, br. 49/2019) između ostalog definisao je i da komunalni milicionar mora da ispunjava i posebne uslove, između ostalog da ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije, koju utvrđuje Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i izdaje lekarsko uverenje o tome, na način predviđen za proveru psihofizičke sposobnosti policijskih službenika.
Kako kandidat već poseduje dokaz o psihofizičkoj sposobnosti za obavljanje poslova komunalnog milicionara, a zakonom nije propisana dužina važenja tog uverenja, smatramo da je dovoljno da isto uverenje priloži komisiji kao dokaz.
Molim da mi odgovorite da li se odbornik skupštine opštine može odreći svoje odborničke plate - naknade odnosno, da li može volonterski obavljati odbornički mandat? U pitanju je nosilac porodične penzije delom iz Republike Srbije delom iz Republike Hrvatske, pa bi bilo koje drugo osiguranje osim po osnovu porodične penzije, odnosno plata ili naknada onemogućilo dalje pravo na primanje ovih penzija.
Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) statusna pitanja odbornika u skupštini opštine, odnosno grada reguliše članom 30, kojim je propisano: da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine (stav 1), da ako zaposleni u opštinskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat (stav 2), da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni (stav 3) i da propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ne isključuju primenu odredaba ovog zakona o poslovima koji su određeni kao nespojivi sa funkcijom odbornika skupštine opštine (stav 4).
Ove odredbe, dakle, ne definišu niti uređuju pravo odbornika na naknadu za obavljanje odborničke funkcije.
Dalje, Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 95/18, 114/21 i 92/23) u članu 11. stav 1. propisuje da „funkcioner ima pravo na platu, naknadu i ostala primanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate, naknade i druga primanja funkcionera u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, pri čemu se, u skladu sa članom 3. stav 1. istog zakona, ovde misli isključivo na funkcionere koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu.
Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi (u daljem tekstu: Zakon), funkcioneri koji mogu da budu na stalnom radu u opštini su predsednik skupštine i zamenik predsednika skupštine (član 38. stav 5. odnosno član 39. stav 3. Zakona), dok su funkcioneri koji moraju da budu na stalnom radu u opštini predsednik opštine i zamenik predsednika opštine (član 43. stav 6. Zakona).
Iz navedenog se može izvući zaključak da samo lica koja su na stalnom radu u opštini primaju obaveznu naknadu za obavljanje svoje funkcije.
Imajući u vidu da Zakon ne poznaje mogućnost da odbornici budu na stalnom radu u opštini, pitanje njihove naknade se mora posmatrati drugačije od naknada onih koji jesu na stalnom radu.
Ako uzmemo u obzir odredbu člana 30. stav 2. Zakona, prema kojoj zaposlenom u opštinskoj upravi koji bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju dok traje njegov odbornički mandat, možemo izvući zaključak da drugi odbornici koji su u radnom odnosu van opštinske uprave mogu da ostanu u tom radnom odnosu i po tom osnovu ostvaruju pravo na platu.
Uzimajući u obzir sve navedeno, treba konstatovati da se primanja odbornika u praksi definišu lokalnim propisima, bilo statutom opštine, bilo posebnim aktom skupštine, pa čak i poslovnikom skupštine. U praksi se, takođe, ostvarivanje prava na odborničku naknadu povezuje sa prijavom na osiguranje. U tom slučaju bi bilo logično da se lokalnim propisima naknada za obavljanje odborničke funkcije definiše kao opciona mogućnost za onog odbornika koji nije u radnom odnosu, odnosno koji nije korisnik nekog drugog primanja koje podrazumeva prijavu na osiguranje.
U skladu sa svim navedenim, odgovor na postavljeno pitanje pre svega zavisi od toga na koji je način naknada za obavljanje odborničke funkcije uređena aktima skupštine opštine, pri čemu smo mišljenja da bi ostvarivanje prava na tu naknadu trebalo da zavisi od radno-pravnog statusa, odnosno statusa osiguranja odbornika u trenutku potvrđivanja odborničkog mandata.
U slučaju da je aktima Skupštine opštine ova naknada definisana kao obavezno primanje svih odbornika, uz obaveznu prijavu na osiguranje, slučaj koji ste naveli u svom pitanju bi bio pravno teško rešiv i eventualno odricanje od naknade ne bi moglo da proizvodi pravno već isključivo faktičko dejstvo, a sve u cilju zaštite stečenog prava na porodičnu penziju.
Da li se na informaciju o lokaciji koju je u skladu sa članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji izdao rukovodilac odeljenja može podneti prigovor.
Prigovor, kao pravno sredstvo, regulisan je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 – autentično tumačenje i 2/2023 – odluka US), kojim je propisano da stranka ima pravo na prigovor u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
Članom 28. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se prigovor može izjaviti protiv upravne radnje ili ako organ ne preduzme upravnu radnju koju je po zakonu dužan da preduzme.
Pojam upravne radnje, takođe, definisan je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, tako što je odredbama člana 27. propisano da su upravne radnje materijalni akti organa koji utiču na prava, obaveze ili pravne interese stranaka, kao što su vođenje evidencija, izdavanje uverenja, pružanje informacija, primanje izjava i druge radnje kojima se izvršavaju pravni akti, sve pod uslovom da upravna radnja nije povezana sa donošenjem upravnog akta.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) članom 53. definisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu planskog dokumenta.
Kako je članom 27. Zakona o opštem upravnom postupku definisano da je upravna radnja i pružanje informacija, kao materijalni akt organa koji utiče na prava, obaveze ili pravne interese stranaka, to se informacija o lokaciji može smatrati upravnom radnjom, u smislu odredaba člana 27. Zakona o opštem upravnom postupku, na koju je moguće izjaviti prigovor, na osnovu odredaba člana 28. Zakona o opštem upravnom postupku.
Pravilnikom o odobravanju i finansiranju programa za zadovoljenje potreba građana u oblasti sporta na teritoriji opštine Prijepolje propisano je "Postupak odobravanja programa koji su primljeni u predviđenom roku vrši se u tri faze.U prvoj fazi vrši se administrativna (formalna) provera i ocena ispunjenosti uslova i kriterijuma u pogledu nosioca programa, forme predloga programa i adekvatnosti predloženog programa, utvrđenih Zakonom, ovim Pravilnikom i javnim pozivom. Organizacijama čiji predlozi projekata ne budu ispunjavali formalne kriterijume, iz stava 2. ovog člana, komisija dostavlja obaveštenja". Sportski klub je dobio obaveštenje od komisije koja je vršila ocenu godišnjih programa da program ne ispunjava ulove i da komisija isti nije razmatrala. komisija je dostavila opštinskom veću kao nadležnom organu za odobrenje programa predlog za odobrenje sredstava . pitanje da li je moguće da se uloži prigovor na predmetno obaveštenje , obzirom da je komisija u skladu sa pravilnikom prosledila obaveštenja klubovima da ne ispunjavaju uslove.
Da, klub može podneti prigovor/zahtev za preispitivanje na obaveštenje Komisije, jer to obaveštenje nije konačni upravni akt.
Ukoliko Pravilnik ne sadrži pravo na prigovor, tada postoji pravni lek po Zakonu o opštem upravnom postupku:
- Predlog za otklanjanje nepravilnosti (član 165. ZUPa) upućuje se organu koji je obaveštenje izdao; rok je 8 dana od prijema akta.
- Ako se spor ne otkloni, nakon konačnog rešenja Opštinskog veća klub može podneti tužbu Upravnom sudu (čl. 22. Zakona o upravnim sporovima) u roku od 30 dana.
Da li nelegalan objekat evidentiran objekat u katastru nepokretnosti za koji je pokrenut postupak ozakonjenja ulazi u stepen izgrađenosti prilikom dobijanja lokalcijskih uslova za novi objekat?
Svi objekti koji su evidentirani kod RGZ na jednoj katastarskoj parceli i izgrađeni u skladu sa zakonom, kao i oni koji su evidentirani kod RGZ bez odobrenja za izgradnju za koje nadležni organ utvrdi da su predmet ozakonjenja i da ispunjavaju uslove iz važećeg planskog dokumenta za ozakonjenje, ulaze u urbanistički parametar – stepen izgrađenosti građevinske parcele.
U obrazloženju akta nadležnog organa kojim se daju negativni lokacijski uslovi potrebno je navesti ove okolnosti koje je nadležni organ utvrdio.
Poreski obveznik koji vodi poslovne knjige od nepokretnosti poseduje poslovnu zgradu sa zemljištem uz zgradu. U zakonskom roku smo doneli sve odluke (prosečne cene, zone, stope...) ali u Odluci o prosečnim cenama nije objavljena prosečna cena za odgovarajuću zonu, ni cena u najopremljenijoj zoni, ni u graničnim zonama kako za objekte tako i za zemljište. Kako utvrditi poresku osnovicu u ovom slučaju?
Članom 7a stav 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu propisano je da je jedinica lokalne samouprave dužna da objavi akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama u skladu sa članom 6. st. 5, 7. i 11. ovog zakona do 30. novembra svake tekuće godine, na način na koji se objavljuju njeni opšti akti. Kad jedinica lokalne samouprave nije u propisanom roku objavila prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u odgovarajućoj zoni, jedinica lokalne samouprave dužna je da, do isteka roka iz stava 1. ovog člana, objavi prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige i to u zoni koja je, prema odluci nadležnog organa te jedinice lokalne samouprave, utvrđena kao najopremljenija u smislu člana 6. stav 3. ovog zakona (u daljem tekstu: najopremljenija zona). Stavom 6. tačka 1) istog člana propisano je da osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, kad jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u slučaju iz stava 2. ovog člana. U skladu sa navedenim za vrstu nepokretnosti u određenoj zoni za koji u odluci o prosečnim cenama nije utvrđena prosečna cena, pri čemu do propisanog roka nije objavljena ni prosečna cena te vrste nepokretnosti u najopremljenijoj zoni za prethodnu godinu, poreska osnovica je knjigovodstvena vrednost te nepokretnosti na poslednji dan prethodne godine (član 7a stav 6. Zakona o porezima na imovinu). Napominjemo da je odredbama člana 7a stav 7. i 8. Zakona o porezima na imovinu propisano kako se u ovom slučaju utvrđuje poreska osnovica kad obveznik u poslovnim knjigama nije posebno iskazao vrednost objekta od vrednosti pripadajućeg zemljišta (stav 7.) i kad se vrednost nepokretnosti ne iskazuje u poslovnim knjigama obveznika (stav 8.):
(7) U slučaju iz stava 6. ovog člana, kad obveznik u poslovnim knjigama nije posebno iskazao vrednost objekta od vrednosti pripadajućeg zemljišta, pri čemu: 1) za objekat ili za zemljište, odnosno njegov deo, ne postoji poreska obaveza, vrednost nepokretnosti za koju poreska obaveza postoji čini knjigovodstvena vrednost u kojoj je sadržana vrednost te nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini; 2) se vrednost objekta ili objekata na tom zemljištu utvrđuje u skladu sa članom 7. stav 6. ovog zakona, vrednost zemljišta i ostalih objekata za koje poreska obaveza postoji čini knjigovodstvena vrednost u kojoj je sadržana njihova vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini. (8) Kad se porez plaća na nepokretnost čija se vrednost ne iskazuje u poslovnim knjigama obveznika, u slučaju iz st. 6. i 7. ovog člana utvrđuje se u skladu sa članom 6. st. 13. i 14. ovog zakona.