Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Poštovani, molim da mi pomognete informacijama o finansiranju upravljača puta u situaciji kada postoji zaključen ugovor o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju i održavanje puteva. Lokalna samouprava – Grad Vršac vlasnik je i upravljač lokalnih puteva. Zbog zakonske obaveze (Zakon o putevima), kao vlasnik puteva, treba da skupštinskom odlukom prenesemo javno ovlašćenje upravljanja, odnosno prenesemo pravo upravljača puteva na naše javno preduzeće JKP „Drugi oktobar“ iz Vršca. Koji je odnos upravljača puta prema javno-privatnom partneru, da li se odnosi između njih normativno uređuju? Za budućeg upravljača puta, koji to još nije, postavlja se pitanje finansiranja – s obzirom na to da lokalna samouprava poverava posao upravljača, trebalo bi i da prenese budžetska sredstva: koji troškovi ulaze u strukturu prenetih sredstava, da li činjenica da postoji privatno partnerstvo umanjuje deo sredstava koji se opredeljuje za upravljača? Šta sve upravljač puta u ovoj situaciji može da iskaže u finansijskom planu na ime potraživanja iz lokalnog budžeta po osnovu ovlašćenja upravljača puta? Poznato je da upravljač koristi i naknade za korišćenje javnih dobara, tj. puteva i slično, ali je dilema kako da iskaže finansijski plan za potraživanje, odnosno opredeljenje sredstava u budžetu. Molim da me informišete o postupanju ili me eventualno usmerite na opštinu/grad koji može iskustvom da pomogne. U Gradskoj upravi angažovana sam u radnoj grupi za normativno uređenje prenosa javnog ovlašćenja upravljanja putevima sa vlasnika puteva – Grada Vršca na novog upravljača, u skladu sa zakonom, tj. na javno preduzeće.
U skladu sa članom 10. stav 3. Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/18,
95/18 – dr. zakon, 92/23 – dr. zakon), delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i
nekategorisanim putevima može obavljati:
- javno preduzeće,
- društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, ili
- drugo društvo kapitala ili preduzetnik kojem je povereno obavljanje ove delatnosti,
u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.
Upravljač javnog puta je ono pravno lice koje obavlja celokupnu delatnost upravljanja propisanu članom 9. stav 2. Zakona o putevima, koja obuhvata i planiranje, projektovanje, zaštitu puta, organizaciju nadzora i održavanja, naplatu naknada za upotrebu puta, vršenje javnih ovlašćenja, upravljanje saobraćajem itd. Ako lice obavlja samo deo ovih poslova, ne smatra se upravljačem.
U slučaju grada Vršca, planiranim prenosom javnog ovlašćenja upravljanja lokalnim putevima na JKP „Drugi oktobar“, to preduzeće bi postalo upravljač javnog puta u smislu Zakona. Preporučuje se da se, uz prenos ovlašćenja, razmotri i prenos obaveza koje Grad ima po osnovu postojećeg ugovora o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju i održavanje puteva. Preporučuje se zaključenje trojnog ugovora između Grada, JKP-a i privatnog partnera, kojim bi se JKP-u prenela nadležnost i obaveze iz ugovora o JPP. Na ovaj način, JKP bi, kao upravljač, direktno komunicirao i sprovodio obaveze prema privatnom partneru.
JKP kao upravljač nije budžetski korisnik (niti direktni, niti indirektni), već se njegovo finansiranje vrši na osnovu ugovornih odnosa sa osnivačem – jedinicom lokalne samouprave. Grad, kao vlasnik puta, obezbeđuje sredstva za finansiranje upravljanja putem kroz:
- ugovorene nadoknade za poslove koje JKP obavlja kao upravljač,
- prenos sredstava za realizaciju ugovora o JPP, ukoliko se obaveze prebace na JKP.
Sastavni deo godišnjeg programa poslovanja JKP-a, koji se usvaja u skladu sa članom 60. Zakona o javnim preduzećima, je finansijski plan koji prikazuje:
- planirane prihode (uključujući prihode od naknada za korišćenje javnih puteva),
- rashode po vrstama usluga (planiranje, održavanje, nadzor, upravljanje itd.),
- investicije i druge aktivnosti u vezi sa upravljanjem putem. Kao osnov za traženje budžetskih sredstava, JKP može u svom programu poslovanja prikazati troškove koji proističu iz: · vršenja javnog ovlašćenja upravljanja,
- konkretnih poslova održavanja i nadzora nad putevima, · realizacije obaveza iz ugovora o JPP (ako se prenesu).
U slučaju da deo aproprijacije za JPP nije iskorišćen u budžetskoj godini, preporučuje se da se ta sredstva, na osnovu odluke nadležnog organa, prenesu u tekuću budžetsku rezervu, odakle mogu biti prenamenjena za tekuće održavanje lokalne putne infrastrukture.
Da li postupak za promenu ličnog imena može pokrenuti ovlašćeno lice ili samo stranka lično?
Članom 346. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015) utvrđeno je ko ima pravo na promenu ličnog imena, te shodno tome, propisano je da svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo da promeni svoje lično ime. Dodatno, dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom ličnog imena. Ovo praktično znači da se pravo na promenu ličnog imena vrši od strane roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, do navršene 15. godine života deteta, s tim što dete starosti između 10 i 15 godina ima pravo da formalno iskaže saglasnost na ovakvu promenu, uvek uzimajući u obzir da je sposobno da rasuđuje, u skladu sa svojim uzrastom. Ipak, postoje specifične situacije u kojima Porodični zakon ograničava ovo definisano pravo. Dakle, pravo na promenu ličnog imena ne može se ostvariti ukoliko je u pitanju lice protiv kojeg je u toku krivični postupak za koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena, odnosno dok traju pravne posledice osude, lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu, ili lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine (član 347. Porodičnog zakona).
Dakle, zahtev za promenom ličnog imena podnosi lice (lično) koje želi da izvrši promenu ličnog imena – imena i prezimena.
U pogledu postupka promene ličnog imena, članom 350. Porodičnog zakona propisano je da je za promenu ličnog imena nadležna opštinska/gradska uprava na čijoj teritoriji podnosilac zahteva za promenu ličnog imena ima prebivalište, odnosno boravište. Stavom 2. ovog člana propisano je da je opštinska uprava koja prihvati zahtev za promenu ličnog imena dužna da o tome obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena u matičnu knjigu rođenih i venčanih i organ koji vodi evidenciju o prebivalištu građana, dok je stavom 3. propisano da se protiv rešenja o odbijanju zahteva za promenu ličnog imena može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Uz pisani zahtev za promenu ličnog imena, lice koje želi da promeni lično ime podnosi ličnu kartu (na uvid) i dokaz o uplati republičke administrativne takse. Ostale podatke/dokumentaciju o kojima se vodi službena evidencija pribavlja nadležni organ i to: izvod iz matične knjige rođenih; izvod iz matične knjige venčanih; uverenje o državljanstvu; izvode iz matične knjige rođenih za decu podnosioca zahteva; uverenje po članu 282. Porodičnog zakona; uverenje da nije podignuta optužnica i da se ne vodi istraga; uverenje o izmirenim poreskim obavezama; izvod iz matične knjige rođenih za decu i uverenje o prebivalištu za podnosioca zahteva i za decu. Ovu dokumentaciju nadležni organ pribavlja shodno članu 9. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, a shodno stavu 2. istog Zakona, postupak se vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškove po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.
U skladu sa članom 103. stav 2. i 3. ZUP-a, ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano. Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku.
IRK je donela mišljenje da se detetu odloži polazak u školu i da ponovo pohađa pripremni predškolski program.Majka se obratila LS Kosjerić sa zahtevom da dete, koje ima ličnog pratioca, ide u predškolsku ustanovu do početka nove školske godine.U PU od 1.juna za to dete neće imati grupa u koju bi moglo da ide, jer predškolci kreću ponovo tek od septembra.Da li može pomoću nekog dokumenta (od IRK ili nekog drugog) da dete pohađa PU u pomenutom periodu, a da direktor taj dokument prihvati?
Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 129/2021, 92/2023 i 19/2025), data je mogučnost odlaganja upisa u prvi razred osnovne škole za jednu godinu i to jedino na osnovu mišljenja interresorne komisije. Mišljenje mora da sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu. Ovakvo mišljenje interresorne komisije podrazumeva mogućnost ponovnog pohađanja po zakonu obaveznog pripremnog predškolskog programa. Ne postoji drugi pravni osnov niti način da se dete po drugi put upiše i u predškolskoj ustanovi ponovo pohađa pripremni predškolski program.
U pitanju koje ste postavili, sporno je što predškolska ustanova završava sa realizacijom pripremnog predškolskog programa 31. maja, što je u skladu sa propisima, jer ovaj program traje 9 meseci. Ne možemo ulaziti u organizaciju rada predškolske ustanove, niti u to da li je dete za koje postoji mišljenje IRK o odlaganju upisa u prvi razred pohađalo PPP sa celodnevnim boravkom, ili je bilo u programu u trajanju od 4 sata, te Stručna služba SKGO predlaže da se roditelji najpre obrate predškolskoj ustanovi sa molbom da se potraži rešenje koje je u najboljem interesu deteta, a koje je u skladu sa kapacitetima i sa inkluzivnom politikom i praksom predškolske ustanove.
Ko odlucuje i raspisuje javni konkurs o prijemu službenika u opštinskom pravobranilastvu? Planiranje sredstava za isplatu zarade tog službenika na kom razdelu?
Članom 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) predviđeno je da za službenike i nameštenike u autonomnim pokrajinama, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine iz člana 1. ovog zakona. Za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine (u daljem tekstu: načelnik uprave), odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.
U skladu sa članom 23. Zakona o pravobranilaštvu državni pravobranilac rukovodi radom i predstavlja Državno pravobranilaštvo. Dalje se u članu 53. kaže da pravobraličku funkciju u pravobranilaštvu autonomne pokrajine i pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave obavlja jedno ili više lica izabranih u skladu sa Odlukom o osnivanju pravobranilaštva. Odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo primjenjuju se na odgovarajući način na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave.
Članom 9. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u organima AP i JLS („Službeni glasnik RS", broj 107/23) predviđeno je da javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta i za prijem pripravnika, oglašava organ, služba ili organizacija u kojoj se popunjava radno mesto u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o popunjavanju radnog mesta sprovođenjem javnog konkursa.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju odluku o popunjavanju radnog mesta u optšinskom pravobralaštvu javnim konkursom doneše opštinski pravobranilac kao rukovodilac organa pravobranilaštva. Sredstva za zarade u opštinskom pravobranilaštvu planiraju se na razdelu pravobranilaštva.
Poštovani, molimo za tumačenje člana 99. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, koji glasi: „Građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može se otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.“ Da li ovo konkretno znači da se parcela za koju ne mogu da se izdaju lokacijski uslovi, odnosno za koju ne bi mogla da se izda građevinska dozvola, ne može otuđiti iz javne svojine opštine? U pitanju je parcela koja ne izlazi na javnu površinu, a u javnoj je svojini opštine. Da li i na koji način ona može da se otuđi?
Članom 99. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.
Saglasno pomenutom članu Zakona, građevinsko zemljište u javnoj svojini se ne može otuđiti iz javne svojine ukoliko nije donet planski dokument na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.
Samo postojanje planskog dokumenta na osnovu kojeg se mogu izdati lokacijski uslovi je dato kao uslov iz razloga jer samo takva vrsta plana (provedbenog) jasno definiše i razdvaja planirano javno od ostalog zemljišta što je pak dalje uslov da se neka parcela uopšte može otuđiti iz javne svojine.
Preporuka je da ukoliko nemate planski dokument, isti najpre usvojite, pa tek nakon izdavanja lokacijskih uslova opredelite neko zemljište za otuđenje iz javne svojine, poštujući i primenjujući ostale odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje ovakav vid otuđenja regulišu.
Da li se izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova na postavljanju video nadzora ili postavljanje instalacija kablovskog operatora u stambenim zgradama može smatrati radovima na investicionom održavanju u smislu odredbi čl. 2 Zakona o planiranju i izgradnji i da li bi za ove radove trebalo pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje ovakvih radova. I da li je inspekcijski nadzor u nadležnosti građevinske inspekcije?
Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 2. stav 1. tačka 31) navedeno je da je „investiciono održavanje izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.“.
Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu, sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Sl. glasnik RS", br. 87/2023 i 16/24), propisuje da za posebne vrste objekata i posebne vrste radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa su i „sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju, osim za objekte iz člana 133. stav 2. tačka 16) Zakona.“.
Šta su sredstva elektronskih komunikacija propisuje Zakon o elektronskim komunikacijama („Sl. glasnik RS“, br. 35/23) i to član 4. stav 1.
Iz svega navedenog, mišljenja smo da navedeni radovi nisu u nadležnosti nadzora građevinske inspekcije. U svakom slučaju, za potpuno tumačenje propisa možete se obratiti resornom ministarstvu.
Kao zaposlena na poslovima ozakonjenja u Gradskoj upravi, došla sam u situaciju razmimoilaženja u tumačenju Zakona o ozakonjenju i Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture. Naime, nailazimo na problem kada je u pitanju ozakonjenje promene namene objekta ili dela objekta koji su od ranije upisani u katastaru nepokretnosti (objekat preuzet iz zemljišne knjige ili objekat za koji je izdata upotrebna dozvola i upisan u katastar). Naše tumačenje člana 1. stav 3. Zakona o ozakonjenju („Sl. glasnik RS“, broj 18/2016 i 95/2018 – autentično tumačenje i 2/2023 – odluka US), koji propisuje da se odredba stava 1. ovog člana odnosi i na objekte, odnosno izvedene radove u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14), jeste da, ukoliko, na primer, u katastaru nepokretnosti postoji porodična stambena zgrada – objekat preuzet iz zemljišne knjige, a da su, recimo, 2000. godine izvedeni nelegalni radovi (nije ishodovana ni građevinska dozvola) i objektu je promenjena namena u poslovni objekat, takav objekat, u skladu sa članom 1. stav 3. Zakona o ozakonjenju, može biti predmet ozakonjenja. U tom slučaju dostavlja se Izveštaj o zatečenom stanju objekta, u kome je prikazana promena namene objekta iz stambenog u poslovni, kao i kopija plana sa upisanom visinom slemena, i ukoliko su ispunjeni ostali zakonski uslovi, takav objekat bi bio ozakonjen. Problem nastaje u tome što katastar nepokretnosti ovo ne tumači na isti način, već smatra da se promena namene objekta ili dela objekta (imali smo situacije pretvaranja tavanskog prostora u stambeni, pripajanje zajedničkih prostorija stanu u zgradi za kolektivno stanovanje i slično), koji je od ranije upisan u katastaru i smatra se legalnim, upisuje u skladu sa članom 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture („Službeni glasnik RS“, br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 i 92/2023). Shodno tome, smatraju da ova vrsta nelegalno izvedenih radova ne može biti predmet ozakonjenja, ili eventualno zahtevaju da im dostavimo uverenje u skladu sa članom 5. stav 13. navedenog zakona, nakon čega naš Sekretarijat za urbanizam izdaje uverenje u kome navodi da se objekat ili deo objekta može ozakoniti u skladu sa članom 1. stav 3. Zakona o ozakonjenju, što potom prihvataju u katastaru. Potrebno nam je mišljenje u vezi sa ovim pitanjem, jer smatramo da pravilno tumačimo Zakon o ozakonjenju. Naime, ne možemo smatrati objekat upisan u katastaru nepokretnosti legalnim ukoliko njegova sadašnja namena ne odgovara upisanom stanju, a imajući u vidu da su svi radovi izvedeni bez bilo kakve dozvole, smatramo da je ispravno takav objekat tretirati kao objekat koji može biti predmet ozakonjenja. S obzirom na to da prilikom sprovođenja postupka ozakonjenja za ovu vrstu objekata nailazimo na otpor od strane katastra nepokretnosti, želeli bismo da konačno dobijemo informaciju kojom bismo potencijalno rešili ovo pitanje.
Kada se radi o promeni namene celog objekta (bez posebnih delova) – stambeni u poslovni i obrnuto, u redovnom postupku u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji investitor izrađuje Idejni projekata, pribavlja rešenje o odobrenju za izvođenje radova u skladu sa članom 145. ZPI, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta a potom pribavlja i upotrebnu dozvola koju po pravnosnažnosti nadležni organ kroz sistem CEOP dostavlja RGZ na upis nove namene objekta, bez promene vlasništva na objektu.
Ako se radi o promeni namene objekta sa postojećim upisanim posebnim delovima kod RGZ, ukoliko se radi o promeni namene svih postojećih posebnih delova zgrade ili samo nekih upisanih posebnih delova (bez njihovog pripajanja ili podele), u redovnom postupku investitor izrađuje Idejni projekat, pribavlja rešenje o odobrenju za izvođenje radova u skladu sa članom 145. ZPI, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta a potom pribavlja i upotrebnu dozvola koju po pravnosnažnosti nadležni organ kroz sistem CEOP dostavlja RGZ na upis nove namene objekta, bez promene vlasništva na objektu.
Ukoliko se prenamena objekta/posebnih delova izvrši bez rešenja o odobrenju iz člana 145. ZPI i ukoliko su radovi na prenameni izvršeni pre 2015.god. tada taj objekat mora biti predmet ozakonjenja u smislu člana 1. Zakona o ozakonjenju objekata.
U postupku ozakonjenja zakonodavac je propisao određene takse za ozakonjenje koji su dužni svi investitori, koji za te radove nisu u redovnom postupku pribavili rešenje iz člana 145. ZPI i nisu platili naknadu (doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta), da plate i upravo tim taksama zakonodavac je uspostavio izvesnu ravnotežu između zakonitih i nezakonitih graditelja.
Dakle, utvrđivanje koji objekti odnosno koja vrsta radova izvedena bez građevinske dozvole/rešenja o odobrenju podleže postupku ozakonjenja u nadležnosti je isključivo organa uprave koji je u skladu sa Zakonom o ozakonjenju nadležan za ozakonjenje. Objekti odnosno radovi koji mogu odnosno ne mogu biti predmet ozakonjenja regulisani su članom 1, 4. i 5. Zakona o ozakonjenju objekata.
Svi radovi odnosno objekti izvedeni bez odgovarajućeg akta kojim se odobrava izgradnja/izvođenje radova pre 2015, za koje se inače po Zakonu o planiranju i izgradnji pribavlja rešenje o građevinskoj dozvoli ili rešenje o odobrenju za izvođenje radova u skladu sa članom 145. ZPI (što je ovde slučaj), moraju biti predmet ozakonjenja i RGZ je po prijemu pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju u obavezi da sprovede upis promene na objektu koji je već evidentiran kod RGZ.
Ukazujemo da se ukoliko se radi o promeni namene veće upisanih posebnih delova kod RGZ, bez promene njihove strukture, površine ili položaja, u postupku ozakonjenja nije neophodno izraditi elaborat geodetskih radova.
Službenica prema podacima RF PIO ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju 29. maja 2025. godine bez kaznenih poena. Šezdeset pet godina života navršava naredne, 2026. godine. S obzirom na navedeno, da li je poslodavac u obavezi da donese rešenje o prestanku radnog odnosa po sili zakona sa navedenim datumom ili službenica može nastaviti da radi do navršenja 65 godina života?
Članom 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) ako pravnosnažno bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude; 3) ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca, odnosno proteka roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenika na položaju, otkad je postao neraspoređen; 4) ako ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen stručne spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem; 5) ako mu na vanrednom ocenjivanju rešenjem bude određena ocena „ne zadovoljava”; 6) ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana – trećeg dana izostanka sa rada. Pored razloga iz stava 1. ovog člana službeniku radni odnos prestaje i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju će službenici po sili zakona prestati radni odnos navršenjem 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Nakon prestanka mandata odbornicima skupstine grada, prestaje mandat izvrsnih organa grada. Koji su to tekuci poslovi koje izvrsni organi grada mogu da obavljaju do iznora nobih izvrsnih organa? Konkretno da li gradsko vece moze da donosi preloge odluka koji ce se razmatrati u novom sazivu skupstine, a to u periodu kada je prestao mandat odbornicima skupstine. Molimo za sto hitniji odgovor.
Članom 51. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano je da „prestankom mandata skupštine prestaje mandat izvršnih organa opštine, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine“.
Zakon, međutim, ne definiše pojam „tekućih poslova“, te se s pravom postavlja pitanje šta ovaj pojam obuhvata.
S obzirom na to da je, na osnovu člana 122. Ustava Republike Srbije, Vlada nosilac izvršne vlasti na nivou cele Republike Srbije, mišljenja smo da bi po Vašem pitanju trebalo da bude konsultovan Zakon o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12, 7/14 - US, 44/14 i 30/18 - dr. zakon), koji u članu 17. stav 1. propisuje da „Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća“.
U skladu sa navedenim, mišljenja smo da se pod tekućim poslovima opštinskog odnosno gradskog veća nikako ne može smatrati vršenje ovlašćenja iz člana 46. stav 1. tačka 1) Zakona o lokalnoj samoupravi u pogledu donošenja predloga statuta, budžeta i drugih odluka i akata koje donosi skupština opštine odnosno grada.
Investitor je podneo zahtev za lokacijske uslove za izgradnju servisne stanice za motorna vozila (kat. B, kl. br. 123001) na parceli koja ima izlaz na gradsku saobraćajnicu koja je ujedno i državni put IIA reda. Idejnim rešenjem je predviđen samo kolski prilaz širine 2,5 m, a ne priključak na državni put. Nakon konsultacija sa JP Putevima Srbije, u ime nadležnog organa obratila sam im se kroz CEOP sistem za izdavanje uslova upravljača puta, u cilju da nam dostave odgovor (koji su nam u usmenom razgovoru više puta isticali) da je za sve objekte, osim stambenih objekata, idejnim rešenjem potrebno predvideti priključak na državni put. U odgovoru JP Putevi Srbije konstatuju da ne mogu izdati tražene uslove, da je idejnim rešenjem predviđeno da se predmetna parcela priključi na državni put i da je investitor u obavezi da pre započinjanja izgradnje servisne stanice za motorna vozila prethodno pribavi uslove za projektovanje i izgradnju saobraćajnog priključka na državni put. U odgovoru nije decidno navedeno da je (na osnovu zakonskog, podzakonskog akta ili separata iz njihove nadležnosti) za predmetnu vrstu objekata potreban priključak na javnu saobraćajnu površinu. Molimo da nam pomognete da damo ispravne smernice investitoru za dalje korake. U nedoumici smo: – kojim dokumentom je definisano za koju vrstu objekata je obavezna izgradnja priključka na javni put, – da li je radi izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju predmetnog objekta dovoljno da se idejnim rešenjem predvidi izgradnja priključka na državni put, a da lokacijski uslovi, kao prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole, sadrže obavezu pribavljanja lokacijskih uslova za izgradnju priključka na državni put, – da li se odrednice člana 134a stav 6. ZOPI odnose na nadležnost za izdavanje građevinske dozvole samo za izgradnju gradske saobraćajnice koja je ujedno i deo državnog puta koji prolazi kroz naselje, ili je jedinica lokalne samouprave nadležna i za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju priključka na državni put u naseljenom mestu, uz obavezu da u postupku izdavanja lokacijskih uslova obavezno pribavi i uslove JP Puteva Srbije, ili se primenjuje član 133 stav 2 tačka 14) ZOPI i član 21. Uredbe o lokacijskim uslovima, kojima je definisano da Ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju saobraćajnih priključaka na državne puteve prvog i drugog reda, a da uslove za izgradnju priključka na javni put u naselju izdaje nadležni organ JLS, osim ako se radi o izgradnji priključka na državni put prvog reda.
U članu 2. Zakona o putevima data je definicija saobraćajnog priključka: saobraćajni priključak je uređena površina, deo javnog puta, na kojoj se međusobno povezuju javni, nekategorisani i prilazni putevi na način propisan ovim zakonom.
Saobraćajni priključak se, u skladu sa članom 41. Zakona o putevima, gradi u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i na osnovu izdatih uslova upravljača puta. U konkretnom slučaju upravljač puta je uputio podnosioca zahteva – investitora koji namerava da gradi objekat servisne stanice za motorna vozila, na pribavljanje uslova za projektovanje saobraćajnog priključka, odnosno na pribavljanje gradjevinske dozvole za izgradnju saobraćajnog priključka. Ovaj postupak vodi se nezavisno od postupka izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju objekta, kod nadležnog organa (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture).
Praksa drugih jedinica lokalne samouprave govori u prilog tome da za određene vrste objekata (poslovni, komercijalni i sl.) upravljač državnog puta upućuje investitore na postupak pribavljanja dozvole za izgradnju priključka, baš kao i u primeru koji ste naveli.
Za konkretno tumačenje oba propisa predlažemo vam da se obratite resornom ministarstvu, koje je predlagač oba predmetna Zakona.
1.Povodom tumačenja i postupanja drugostepenog organa po žalbi izjavljenoj na rešenje Registratora, a kojim je izvršena promena podataka, odnosno upravnika u stambenoj zajednici, potrebno nam je vaše tumačenje odredaba člana 31. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naime, ovim članom je tačno definisano da žalbu, preko Registratora, može izjaviti samo podnosilac prijave. Drugostepeni organ ima drugačije tumačenje, tj. smatra da se primenjuju odredbe člana 151. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku, tj. da svaka stranka u postupku ima pravo na žalbu, a ne samo podnosilac prijave kako je navedeno u Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada (u ovom slučaju i lica koja nisu podnosioci prijave-npr. smenjeni upravnik), jer ističe da je Zakon o opštem upravnom postupku zakon koji se u procesnom smislu prevashodno primenjuje u odnosu na druge zakone, a narocito u slučajevima kada drugi zakon (koji je materijalno pravni propis, u ovom slučaju Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada) propisuje drugačije u odnosu na ZUP. 2.Povodom tumačenja odredaba člana 19. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada koje glase : u postupku registracije Registrator isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podataka u Registar koji su predmet registracije i objavljivanja na osnovu činjenica iz prijave i priloženih dokumenata, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kojima su dokumenti doneti, potrebno nam je tumačenje da li Registrator iz priloženog zapisnika o održanoj sednici skupštine stanara i odluka vrši proveru da li je u odnosu na broj stanova obezbedjen kvorum za rad i odlučivanje, da li je upravnik stambene zajednice na pravilan i zakonit način obavešten o potrebi sazivanja ili pozvan na zakazanu sednicu skupštine stambene zajednice, da li je odluka doneta propisanom vecinom glasova...... Ovo mišljenje nam je potrebno takođe u vezi postupanja i tumačenja drugostepenog organa, iz razloga što je mišljenje Registratora da ne ulazi u proveru pravilnosti i zakonitosti postupka, a drugostepeni organ u postupcima po žalbi (jer prihvata žalbe i stranaka koje nisu podnosioci prijava), poništava prvostepena rešenja iz razloga sto Registrator nije ispitao zakonitost i pravilnost postupka, npr. odluka nije doneta odgovarajucom vecinom, ne postoji dokaz da je upravnik obavesten o zakazivanju sednice skupštine stambene zajednice
U skladu sa članom 31. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada protiv rešenja o registraciji, podnosilac prijave preko Registratora može izjaviti žalbu opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od deset dana od dana dostavljanja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja na internet stranici Registra. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Članom 39. Zakona propisuje da se na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Registrator u skladu sa članom 19. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, u postupku registracije isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podatka u Registar, koji su predmet registracije i objavljivanja, na osnovu činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupka u kojima su dokumenti doneti. U Uputstvu za registraciju je navedeno šta se podrazumeva pod formalnim uslovima i to da Registrator proverava ispunjenost sledećih formalnih uslova: nadležnost za postupanje po prijavi, da li je podnosilac prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac takve prijave, da li prijava sadrži sve propisane podatke i dokumente, da li su podaci navedeni u prijavi u skladu sa registrovanim podacima i dokumentima, da li je uz prijavu dostavljen dokaz o uplati propisane administrativne takse.
Odredbama ovog zakona nije precizirano ko je podnosilac prijave, a pošto se na sva pitanja koja nisu regulisana ovim propisom primenjuju odredbe koje regulišu opštni upravni postupak, može se primeniti član 151. tačka 6) Zakona o opštem upravnom postupku, a to je da žalbu može podneti svako lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka. U smislu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada podnosilac prijave može biti upravnik i stambena zajednica koji su obavezni organi stambene zajednice i kao takvi imaju pravni interes.
Odgovornost za tačnost podataka ima isključivo podnosilac zahteva i odgovornost lica za izvršenje krivičnog dela u smislu davanja netačnih informacija ili falsifikovanja podataka o licu se može utvrditi u sudskom postupku.
Član 12. stav 1. tač. 5) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, propisuje da vlasnik posebnog dela zgrade, ima pravo i da pokrene postupak pred nadležnim osnovnim sudom za utvrđivanje ništavosti odluke skupštine stambene zajednice koja je doneta suprotno ovom zakonu i podzakonskim aktima, u roku od 45 dana od saznanja za odluku, a najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja odluke. Postupak za utvrđivanje ništavosti odluke iz stava 1. tačka 5) ovog člana vodi se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Postupanje drugostepenog organa po žalbi propisuje Zakon o opštem upravnom postupku, na osnovu člana 167. stav 2. ZUP-a, te ako drugostepeni organ ne odbaci žalbu, on može žalbu odbiti, poništiti rešenje u celini i delimično i sam odlučiti o upravnoj stvari, poništiti rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, ili ga izmeniti.
Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada je propisano na koji način se može odluka stambene zajednice na osnovu koje je registrator doneo rešenje proglasiti ništavom. Drugostepeni organ bi trebalo da ispituje osnovanost žalbe samo u okviru formalnih ovlašćenja registratora i da ako utvrdi da je došlo do nekog propusta vrati prvostepenom organu da ponovo sprovede postupak, odnosno, registrator može doneti zaključak kojim upućuje stambenu zajednicu da ponovo podnese dokumentaciju u skladu sa zakonom.
Poštovani, U listu nepokretnosti lice je upisano na parceli- vrsta prava:držalac a oblik svojine: privatna . Da li je moguće uraditi ozakonjenje?
Oblici ostvarivanja stvarnih prava, a među njima i pojam svojine i državine, definisani su Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. Zakon).
Svojina je najpotpunije stvarno pravo koje jedno lice može imati nad nekom stvari. To pravo titularu prava svojine omogućava da stvar koristi, da je menja ili otuđuje, da uzima njene plodove i koristi njene koristi.
Sa druge strane, državina je faktička vlast nad stvari, koja može biti zakonita i nezakonita, ali nije pravo svojine. Ona je činjenično, ali ne i pravno stanje i titular ovog prava faktički vrši vlast na stvari, ali nema pravo svojine.
Svojina je pravni, a državina faktički oblik vlasti nad nekom stvari.
Razliku između prava svojine i državine prave i Zakon o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US, 96/2015, 47/2017 - autentično tumačenje, 113/2017 - dr. zakon, 27/2018 - dr. zakon, 41/2018 - dr. zakon, 9/2020 - dr. zakon i 92/2023) i Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 i 92/2023), tako što posebno regulišu upis prava svojine i državine na parceli.
Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 i 92/2023) je kao jedno od osnovnih načela propisano načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i infrastrukturnim i podzemnim objektima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i infrastrukturnim i podzemnim objektima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima. Članom 7. istog zakona propisano je da se kao pravo svojine na nepokretnosti upisuje svojina, susvojina i zajednička svojina.
Kada je u pitanju državina, članom 58. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture propisano je da će, ako se najkasnije do 1. maja 2028. godine ne steknu zakonski uslovi za upis prava svojine na nepokretnostima na kojima je određeno lice upisano kao držalac u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - US, 96/15, 47/17 - autentično tumačenje i 113/17 - dr. zakon), Služba po službenoj dužnosti izvršiti brisanje svojstva držaoca tog lica i državine na nepokretnosti, tako da se odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lica koja državinu iz tog stava steknu pravnim poslom, nasleđivanjem, odlukom suda ili drugog nadležnog organa ili po drugom zakonom propisanom osnovu.
U postupcima ozakonjenja, članom 10. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja, a da se kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.
Važno je napomenuti da pravo državine i pravo korišćenja nisu isti oblik prava. Državina je faktičko stanje, odnosno fizička vlast nad stvari koja može biti zakonita i nezakonita, dok je pravo korišćenja uvek povezano sa nekim pravnim poslom, tj. uvek ima svoj pravni osnov.
U primeru koji ste naveli, na osnovu svega navedenog, Stručna služba SKGO smatra da u situaciji kada je u listu nepokretnosti, na parceli, kao vrsta prava upisan držalac, a oblik svojine privatna, nije moguće sprovesti postupak ozakonjenja, jer držalac nije ni vlasnik, ni korisnik i ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi u smislu odredaba člana 10. Zakona o ozakonjenju objekata, jer državina koju neko ima može biti zakonita i nezakonita. Činjenica da je neko lice u katastru upisano kao držalac znači da on ima faktičku vlast, ali ne i da je vlasnik stvari, a činjenica da je kao oblik svojine upisana privatna svojina, znači da je predmetna parcela u svojini nekog privatnog lica (fizičkog ili pravnog).