Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) propisana su dva načina na koji građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, kao rešenja koja su deklarativnog, a ne konstituitivnog karaktera.

Članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.

Jedini izuzetak od ove imperativne norme propisan je članom 140. stav 2. da izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je prijava radova izvršena na osnovu člana 148. stav 5. ovog zakona, građevinska dozvola važi do prijave radova svih delova objekta.

Dalje, članom 140. stav 4. je propisano, da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, objekte javne namene u javnoj svojini i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, a u kom roku je investitor dužan da pribavi upotrebnu dozvolu.

Stavom 5. člana 140. je propisano da na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi dve godine posle roka propisanog stavom 4. ovog člana, ako se u postupku pokrenutom u roku iz stava 4. ovog člana, utvrdi da je objekat završen u konstruktivnom smislu na osnovu zapisnika nadležnog građevinskog inspektora.

Iz vašeg pitanja nije jasno o kakvoj vrsti objekta se radi, pa je potrebno da utvrdite koji od stavova člana 140. ZPI u konkretnom slučaju treba primeniti. Takođe, niste naveli da li se podnosilac zahteva obratio nadležnoj službi sa nekim konkretnim zahtevom.

Mišljenja smo da, obzirom da se radi o imperativnim normama kojima je utvrđen trenutak kada građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje deklarativnog karaktera, kojim samo konstatuje prestanak važenja građevinske dozvole i da ovi objekti nisu obuhvaćeni članom 140. stav 2. kao izuzetak, građevinske dozvole izdate za izgradnju porodične stambene zgrade koju investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, po sili zakona, prestaju da važe.

Članom 64. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) propisano je da se u zvanju saradnika obavljaju manje složeni stručni poslovi u primeni postupaka, metoda i tehnika rada uz nadzor, usmerenja i uputstva službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Članom 68a istog Zakona propisano je da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju ukoliko se iz dokaza o radnom iskustvu kandidata zaključuje da je lice radilo isključivo na poslovima za koje se zahteva stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu onda se to radno iskustvo ne može prihvatiti za rad na radnom mestu u zvanju saradnik.

Članom 40. Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022) propisano je da je javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. Takođe, javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.

Shodno članu 2. ovog zakona, “javni funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, dok je „organ javne vlasti“ organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.

Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.

Članom 42. istog zakona propisano je da je javni funkcioner dužan da tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima. Javni funkcioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja. Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera. Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa. Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa. Ove odredbe ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisanih drugim zakonima.

Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, odbornica supruga direktora ustanove čiji izveštaj o radu usvaja skupština opštine tj. ona učestvuje u potpupku odlučivanja, a shodno gore navedenim odredbama o postojanju sukoba interesa kod javnih funkcionera, Stručna služba SKGO smatra da u konkretnom slučaju postoji sukob ineteresa i da konkretna odbornica treba da se izuzme iz postupka odlučivanja tj. glasanja. Svakako, predlažemo da se za mišljenje obratite Agenciji za sprečevanje korupcije.

U pogledu odgovora na drugo pitanje, ukazujemo na odredbe člana 78. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima je propisano da organi Republike i teritorijalne autonomije vrše nadzor nad zakonitošću rada i akata organa jedinice lokalne samouprave, u skladu s Ustavom i zakonom. Nadležan organ jedinice lokalne samouprave je dužan da organu Republike, odnosno autonomne pokrajine, koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata jedinice lokalne samouprave, blagovremeno dostavi tražene podatke, spise i isprave. Za dostavljanje traženih podataka, spisa i isprava odgovoran je predsednik opštine, odnosno sekretar skupštine opštine ako se nadzor vrši nad radom i aktima skupštine opštine.

Članom 82. ovog zakona propisano je da nadležno ministarstvo pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom. Nadležni organ teritorijalne autonomije pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.

Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, organ koji je određen statutom jedinice lokalne samouprave ima pravo žalbe Ustavnom sudu (član 96.).

Članom 11. Zakona o javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. zakon) propisano je da se nad obavljanjem delatnosti, odnosno poslova u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja vrši upravni i stručni nadzor, u skladu sa zakonom, dok je članom 24. istog zakona utvrđeno nadzor nad zakonitošću rada ustanove vrši nadležni organ uprave. Kad organ nadležan za vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove utvrdi da ustanova ne ispunjava zakonom propisane uslove za rad ili ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke, odrediće joj rok za ispunjenje tih uslova i o tome obavestiti osnivača. Ukoliko ustanova ne ispuni propisane uslove u određenom roku, nadležni organ može ds da donese rešenje o zabrani ustanove. Organ koji je doneo rešenje o zabrani rada ustanove, obavestiće o tome osnivača ustanove (član 25.).

Registrator u skladu sa članom 19. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“ br.104/16 i 9/20) u postupku registracije isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podatka u Registar, koji su predmet registracije i objavljivanja, na osnovu činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupka u kojima su dokumenti doneti. Imajući u vidu navedenu odredbu zakona registrator nema obavezu da prilikom donošenja rešenja o registraciji ispituje tačnost činjenica iz prijave, verodostojnost priloženih dokumenata i pravilnost i zakonitost postupka u kojima su dokumenti doneti, već odgovornost za to ima podnosilac prijave. Što se tiče pitanja da li zakupac može biti biran za upravnika stambene zajednice, odgovor bi bio da ukoliko je vlasnik posebnog dela ovlastio zakupca da vrši njegova prava kao člana skupštine, u tom slučaju to lice može biti izabrano za upravnika i onda zakupac kao upravnik stambene zajednice podnosi prijavu za registraciju podatka.

Protiv rešenja o registraciji podnosilac prijave u skladu sa članom 31. Zakona može izjaviti žalbu opštinskom, odnosno gradskom veću nadležne jedinice lokalne samouprave u roku od deset dana od dana dostavljanja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja na internet strani Registra. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. U vezi sa pitanjem da li razrešeni profesionalni upravnik može biti podnosilac žalbe, član 151. tačka 6) Zakona o opštem upravnom postupku propisuje da žalbu može podneti svako lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka. U navedenom slučaju u skladu sa članom 27. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je podnosilac prijave (stambena zajednica ili upravnik) dužan da Registratoru u jedinici lokalne samouprave, podnese prijavu za izmenu podatka u Registru u roku od 15 dana od dana nastanka promene, što znači da su to ovlašćena lica za podnošenje žalbe na rešenje registratora.

Članom 14. Zakona o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016) propisano je da „društvena briga za javno zdravlje na nivou autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave obuhvata mere za obezbeđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblastima delovanja javnog zdravlja, u okviru posebnih programa iz oblasti javnog zdravlja, od interesa za stanovništvo na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, i to:

1) međusektorsku saradnju, koordinaciju, podsticanje, organizaciju i usmeravanje sprovođenja aktivnosti u oblastima javnog zdravlja koja se ostvaruje zajedničkom aktivnošću organa autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, nosilaca i učesnika u oblasti javnog zdravlja;

2) praćenje zdravstvenog stanja stanovništva i rada zdravstvene službe, kao i predlaganje i preduzimanje mera za njihovo unapređenje;

3) promociju zdravlja i sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja i životne sredine i radne okoline, epidemiološki nadzor, sprečavanje i suzbijanje zaraznih i nezaraznih bolesti, povreda i faktora rizika;

4) obezbeđivanje uslova za obavljanje delatnosti zdravstvenih ustanova, planiranje i ostvarivanje programa u oblasti javnog zdravlja;

5) obezbeđivanje uslova za brzo reagovanje u kriznim i vanrednim situacijama u skladu sa merama Vlade;

6) obezbeđivanje uslova za praćenje stanja životne sredine (vode, vazduha, zemljišta, buke, vibracija, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) i uticaja faktora životne sredine i radne okoline na zdravlje;

7) obezbeđivanje uslova za snabdevanje stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće i bezbednom hranom, dispoziciju otpadnih materija i odgovarajuće uslove životne sredine i radne okoline;

8) obezbeđivanje uslova za obavljanje aktivnosti iz oblasti epidemiološkog nadzora;

9) jačanje kapaciteta nosilaca aktivnosti i učesnika u oblastima delovanja javnog zdravlja;

10) obaveštavanje nadležnih državnih organa i javnosti o svim rizicima i drugim javnozdravstvenim problemima koji mogu imati negativne posledice po zdravlje stanovništva;

11) podršku radu i razvoju nosilaca aktivnosti i učesnika u sistemu javnog zdravlja na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi i finansira posebne programe iz oblasti javnog zdravlja za svoju teritoriju, koje sačinjavaju u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje, u skladu sa zakonom.

Članom 15. istog zakona predviđeno je da Savet za zdravlje koji je obrazovan u jedinici lokalne samouprave, obavlja i određene poslove iz oblasti delovanja javnog zdravlja, i to:

2) prati izveštaje instituta i zavoda za javno zdravlje o analizi zdravstvenog stanja stanovništva na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja za to namenski opredeli sredstva u okviru posebnih programa iz oblasti javnog zdravlja iz člana 14. ovog zakona, kao i predlaže mere za njihovo unapređenje, uključujući mere za razvoj integrisanih usluga u lokalnoj samoupravi.

Članom 22. istog zakona utvrđeno je da Institut odnosno zavod za javno zdravlje za teritoriju za koju je osnovan samostalno ili u saradnji sa drugim učesnicima u sistemu javnog zdravlja predlažu jedinicama lokalne samouprave programe iz oblasti javnog zdravlja.

Jedinice lokalne samouprave finansiraju programe iz člana 14. stav 2. ovog zakona, koje sprovode instituti i zavodi samostalno ili u saradnji sa drugim učesnicima, a koordiniraju instituti i zavodi za javno zdravlje za teritoriju za koju su osnovani.

Programi iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se na:

1) izradu gradskog odnosno opštinskog plana javnog zdravlja;

2) kontrolu kvaliteta životne sredine;

3) kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće;

4) kontrolu zdravstvene bezbednosti hrane;

5) kontrolu organizovane ishrane specifičnih kategorija stanovništva (predškolske i školske dece, studenata, socijalno-materijalno ugroženih, bolničke ishrane, ishrane u domovima za stare i dr.);

6) izradu akcionih planova za postupanje u kriznim i vanrednim situacijama;

7) mišljenja o dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja, uključujući i tehničku dokumentaciju, u delu koji se odnosi na zdravlje stanovništva;

8) unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite;

9) sprovođenje epidemiološkog nadzora, uključujući i nadzor nad nacionalnim programom imunizacije;

10) prikupljanje i analizu podataka u oblastima delovanja javnog zdravlja, interpretaciju javno-zdravstvenih informacija i njihovo korišćenje u procesu donošenja odluka i kreiranju javno-zdravstvenih aktivnosti;

Osim ovih zakonskih odredaba, važno je ukazati i na Pravilnik o bližim uslovima i obavezama za delovanje u oblasti javnog zdravlja („Sl. glasnik RS“, br. 94 od 27. decembra 2019. godine) a posebno na član 16. koji propisuje da jedinica lokalne samouprave u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje i drugim učesnicima, kroz izradu plana javnog zdravlja i akcionog plana u oblasti javnog zdravlja definišu prioritete u oblasti javnog zdravlja za svoju teritoriju.

Programi iz oblasti javnog zdravlja koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave usmereni su ka realizaciji prioriteta definisanih planom javnog zdravlja, kao i na druge aktivnosti prema proceni i mogućnostima nosilaca i učesnika u oblasti javnog zdravlja.

Analiza zdravstvenog stanja stanovništva i praćenje i analiza stanja životne sredine i njenog uticaja na zdravlje stanovništva na određenoj teritoriji predviđena je programom koji se finansira iz budžeta jedinica lokalne samouprave, a koji sprovode instituti odnosno zavodi za javno zdravlje u skladu sa zakonom.

Realizacija nevedenih programa se sprovodi direktnim ugovaranjem izmeću jedinica lokalne samouprave i instituta odnosno zavoda za javno zdravlje u skladu sa nadležnostima propisanim zakonom.

Analiza zdravstvenog stanja je obavezni program iz oblasti društvene brige o javnom zdravlju, koji se na godišnjem nivou finansira i radi na zahtev grada/opštine, a isključivo pravo izrade Analize imaju teritorijalno nadležni instituti/zavodi za javno zdravlje. Deo analize su zaključci i preporuke za unapređenje u oblastima javnog zdravlja, koji se kasnije, u skladu sa planom javnog zdravlja, realizuju kroz druge posebne programe JZ.