Pogledaj/preuzmi: 

Primer zapisnika_ponovni postupak.doc

Zapisnik o ponovnom postutpku se sačinjava u slučajevima kada je drugostepenim rešenjem ožalbeno rešenje poništeno i vraćeno na ponovni postupak, u slučajevima kada nema osnova za utvrđivanje ili naplatu utvrđene obaveze po poništenom rešenju. Bez obzira što poreskopravna situacija ne podrazumeva donošenje rešenja o utvrđivanju obaveze, o zahtevu za nadoknadu troškova mora se odlučiti rešenjem, u skladu sa ocenom osnovanosti zahteva.

U zapisniku koji se sačinjava o postupanju u ponovnom postupku, potrebno je konstatovati da će se o troškovima odlučiti rešenjem, s tim da se troškovi mogu usvojiti ili odbiti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti /apsolutne ili relativne/ vrši se donošenjem rešenja o utvrđivanju prestanka poreske obaveze, kojim se takođe vrši i prenos zastarele obaveze u vanbilansno poresko računovodstvo.

Uzimajući u obzir da je tačkom dispozitiva rešenja utvrđen prestanak poreske obaveze zbog zastarelosti koja je nastupila na određeni dan, a sledećom tačkom dispozitiva odlučeno o prenosu u vanbilansno poresko računovodstvo sa stanjem na određeni dan, dakle, dispozitivom rešenja se odlučuje na koji dan će se izvršiti knjiženja na kartici poreskog obveznika.

Najtačnije (matematički) je da to bude dan na koji je konstatovana zastarelost, jer dalja stanja na kartici su neosnovano utvrđena i podrazumevaju korekcije kamate i saglasno tome odgovarajuću tačku dispozitiva rešenja kojim se vrši utvrđivanje prestanka obaveze po osnovu zastarelosti i prenos u vanbilansno poresko računovodstvo.

Dakle, ukoliko se knjiženje sprovode pod datumom donošenja rešenja, u rešenju se mora odrediti sa  stanjem na koji dan će se izvršiti prenos, kao i definisati tačku dispozitiva kojom se vrši korekcija neosnovano obračunate kamate nakon prestanka obaveze po osnovu zastarelosti.

Članom 190. Zakona o opštem upravnom postupku uređena je izvršnost rešenja. 

Pogledaj/preuzmi:

Primer rešenja_prestanak poreske obaveze zbog apsolutne zastarelosti.docx

Primer rešenja_prestanak poreske obaveze zbog relativne zastarelosti.docx

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema članu 28. stav 1. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa, povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda obveznika, vrši Uprava za trezor na teret računa za uplatu javnih prihoda, u skladu sa članom 60. Zakona o budžetskom sistemu.

Povraćaj javnih prihoda iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor vrši na osnovu rešenja Poreske uprave, lokalne poreske administracije, odnosno drugog akta nadležnog organa.

Za sve više ili pogrešno uplaćene javne prihode obveznika, za koje u koloni 8 Priloga 1 nije upisana reč: "PU" ili "LPA", odnosno za koje analitiku uplata ne vodi Poreska uprava ili lokalna poreska administracija, nadležni organ po čijem nalogu je izvršeno plaćanje izdaje potvrdu obvezniku da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni. Obveznik dostavlja original potvrdu, original nalog za uplatu ili izvod - kao dokaz o izvršenoj uplati, i zahtev za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnog prihoda Poreskoj upravi - nadležnoj filijali, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji.

Na osnovu navedene dokumentacije Poreska uprava - nadležna filijala, odnosno lokalna poreska administracija donosi rešenje za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, i isto dostavlja Upravi za trezor na izvršenje.

Kada je u evidenciji LPA na računu javnog prihoda/za koje se analitika vodi u LPA/iskazana pretplata i poreski obveznik podnese zahtev za povraćaj, od obveznika se ne zahteva dokaz o uplati poreza, odnosno original uplatnica kojom treba da dokumentuje izvršeno plaćanje, u kom slučaju se vrši kontrola pravilnosti knjiženja zaduženja i uplata uvidom u doneta rešenja, poreske prijave, izvode o proknjiženim uplatama i na osnovu činjeničnog stanja odluči o osnovanosti zahteva za povraćaj, vodeći računa i o eventualnoj zastarelosti prava na povraćaj. 

Preknjižavanje uplaćenih sredstava je specifičan vid povraćaja sredstava, odnosno radi se o povraćaju više ili pogrešno uplaćenih sredstava sa jednog uplatnog računa uz istovremenu uplatu na drugi uplatni račun.

Po prijemu zahteva za preknjižavanje, nadležna lokalna poreska administracija ceni osnovanost podnetog zahteva, odnosno u svom poreskom računovodstvu proverava da li je evidentirana pogrešno izvršena uplata, odnosno da li postoji pretplata javnog prihoda, da li su izvršena sva potrebna knjiženja u poreskom računovodstvu i da li je potrebno izvršiti poresku kontrolu. Ukoliko na osnovu činjeničnog stanja lokalna poreska administracija utvrdi da je evidentirana pogrešno izvršena uplata, odnosno da postoji pretplata i da treba odobriti zahtev za preknjižavanje, LPA donosi rešenje kojim se preknjižavanje odobrava i navedeno rešenje dostavlja poreskom obvezniku, Upravi za trezor, koje vrši prenos sredstava sa jednog na drugi uplatni račun javnih prihoda i poreskom računovodstvu, kao dokument koji ostaje u evidenciji lokalne poreske administracije.

Svakako u postupku odlučivanja o podnetom zahtevu za preknjižavanje/povraćaj koriste se svi raspoloživi dokazi, vodeći računa o odredbama ZPPPA i Zakona o budžetskom sistemu.

Izveštaj Trezora o izvršenim uplatama je dokaz za povraćaj u slučajevima zahteva za povraćaj javnih prihoda za koje analitiku vodi LPA. U slučajevima postupanja po zahtevu za povraćaj izvornih javnih prihoda kada analitiku izvornih javnih prihoda ne vodi LPA /u koloni 8. Priloga 1.  Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa nije upisana reč: "PU" ili "LPA" obveznik je u obavezi da dostavi dokaze koji su navedeni u članu 28. Pravilnika.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Pogledaj/preuzmi: 

Primer rešenja o prinudnoj naplati iz zarade.doc

Primer rešenja o prinudnoj naplati iz penzije.docx

Primer rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze iz drugih prihoda na tekućem računu.docx

Primer rešenja o određivanju prinudne naplate iz sredstava na računu.docx

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema odredbi člana 19. st. 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju o dospelosti, dugovanog iznosa poreza. Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je tim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.

Prema odredbi člana 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222. Zakona o nasleđivanju). Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove (član 223. Zakona o nasleđivanju). Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva (član 22. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji). Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje (član 22. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).

Član 2. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisuje da je predmet oporezivanja, između ostalog i državina nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen.

Član 2a  stav 1. propisuje da kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tač. 7) i 8) ovog zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.

Članom 10. stav 7. tačka 3) Zakona o porezima na imovinu propisano je da je dan nastanka poreske obaveze,  kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine - dan smrti ostavioca.

Imajući u vidu da u momentu smrti fizičkog lica – imaoca prava iz člana 2. Zakona nije raspravljena njegova zaostavština, niti je iko od lica pozvanih na nasledstvo oglašen njegovim naslednikom, od dana njegove smrti do dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju njegove zaostavštine, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac tih nepokretnosti. To znači da je držalac nepokretnosti kao poreski obveznik, dužan da u roku od trideset dana od dana smrti fizičkog lica, prijavi državinu njegovih nepokretnosti, jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se te nepokretnosti nalaze. U tom slučaju se poreska obaveza utvrđuje držaocu nepokretnosti, kao poreskom obvezniku i naplaćuje od njega kao njegova obaveza, nezavisno od toga da li će to lice biti pozvano na nasledstvo iza ostavioca i da li će ga prihvatiti. Ako korisnik nepokretnosti ne bude oglašen naslednikom nepokretnosti čiju državinu ima, sticanjem prava iz člana 2. Zakona od strane drugog naslednika, prestaje poreska obaveza držaoca po osnovu poreza na imovinu, znači i nastanak i prestanak poreske obaveze potrebno je prijaviti nadležnoj jedinici lokalne samouprave.

Za nepokretnosti koje se ne koriste od smrti imaoca prava iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu do oglašavanja njegovih naslednika pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju, odnosno za koje nije utvrđena obaveza držaocu nepokretnosti, poreska obaveza na imovinu za taj period utvrdiće se naslednicima. 

Na osnovu navedenog, u konkretnom slučaju, za period od dana smrti do dana pravosnažnosti naslednog rešenja nije utvrđena obaveza držaocu, već je obaveza za period od dana smrti utvrđena na ime ostavioca, tako da je ista neosnovana i mora biti poništena, što znači da je potrebno da u poreskom računovodstvu na ime preminulog lica po donetom rešenju izvršite otpis/storniranje neosnovanih zaduženja i pripadajuće kamate za period od dana smrti do 2021. godine (dok je utvrđivana obaveza). Na ime preminulog lica treba da ostane saldo koji preostaje nakon skidanja neosnovanog zaduženja i koji se odnosi na obaveze koje su utvrđene do dana smrti. Ako je taj saldo dug, isti se prenosi na naslednike, u skladu sa članom 22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o čemu se donose posebna rešenja. Naslednici ispunjavaju poresku obavezu preminulog lica u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. To znači da se na sva tri naslednika prenosi dug srazmerno učešću svakog od njih u ukupnoj vrednosti nasleđene imovine (zemljište, kuća, kao i sva nasleđena imovina). Kod prenosa duga sa preminulog lica na naslednika, ne posmatra se dug koji se odnosi na konkretan predmet nasleđivanja, već se posmatra ukupna vrednost imovine i koliko je učešće svakog naslednika u toj imovini.

Shodno navedenom, naslednicima po pravosnažnom rešenju treba utvrditi obaveze poreza na imovinu u skladu sa tim rešenjem, za period od dana smrti ostavioca.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.