Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Порески обвезник је поднео захтев за одлагање дуга, сачињен је записник о усаглашењу стања дуга који је уредно потписан, као и доставница о уручењу решења о одлагању дуга, затим и укинуто решење о одлагању. Након свега тога обвезник је поднео захтев за отпис дуга, а евидентно је да је обавеза застарела (није прекидан рок застарелости, нису уредно уручена решења и сл.). Како поступити са захтевом за отпис дуга?
Захтев за отпис дуга по основу застарелости порески обвезник може поднети у било којој фази пореског поступка, под условом да пре дана подношења захтева за застарелост обавеза није измирена.
Претпоставка је да након испадања пореског обвезника из репрограма нису предузете мере принудне наплате у циљу намирења дугованог пореза, што значи да обвезник и даље има дуг. Уколико се применом прописа утврди да је наступила застарелост дугованог пореза, треба да се донесе решење о престанку пореске обавезе због застарелости права на наплату.
Према томе, сматрамо да чињеница да је обвезник испао из репрограма, не укида му право да се позове на застарелост и да се о том захтеву одлучује.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Имајући у виду да, условни отпис камате и мировање дуга прекида застарелост и продужава апсолутну застарелост за време трајања, шта се, у том случају дешава за оне обвезнике који су аутомаки упали у условни отпис камате и мировање дуга а нису испоштовали ништа и већ у 2013. години спали из истог. Да ли је и за њих прекинута застарелост?
Законом о условном отпису камате и мировању дуга, по коме су ЈЛС доносиле своје одлуке прописано је да у периоду од 1. новембра 2012. године до краја периода мировања главног пореског дуга, прекида се застарелост права на наплату пореског дуга, а период за који је утврђено мировање пореског дуга не урачунава се у рок застарелости. За период мировања главног пореског дуга продужава се рок апсолутне застарелости тог дуга.
С обзиром да је прописано да се застарелост прекида у периоду од 1. новембра 2012 до краја периода мировања, у случају када обвезник није ни испунио услов да започне мировање, сматрамо да нема основа да му се рачуна прекид нити застој застарелости, јер није испунио ниједан услов прописан законом, односно одлуком ЈЛС.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако је Опомена о неизмирењу дуга уручена 2014. године, да ли је она прекинула застарелост само за претходних 5 година (2009,2010,2011,2012 и 2013) и ако јесте да ли то значи да је дуг који је постојао на 31.12.2008. године застарео?
Опомена из 2014. могла је да прекине застарелост само дуга који је настао од 1.1.2009, јер је за дуг до 31.12.2008. требало предузети радњу у периоду 1.1.2009 до 31.12.2013 (пет година), да би се прекинула застарелост.
При одлучивању о застарелости мора се водити рачуна да обвезник мора поднети захтев, а затим се морају узети у обзир и уплате које су извршене до дана подношења захтева за отпис дуга због застарелости, јер се може одлучивати о застарелости само нечега што је дуговани износ на дан подношења захтева, а не и онога што је у међувремену наплаћено.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је обвезник који се опорезује за пословни простор од 1994. године, и у новембру 2014. добија Опомену, након чега подноси захтев за излазак на терен јер никада није поседовао пословни простор (а примао је решења). Изласком на лице места утрвђено да пословни простор не постоји и ослобођен је плаћања пореза од 1.01.2015. године. По добијању Опомене у 2018. години странка је уложила приговор на дуг који је настао по основу тог пословног простора до 01.01.2015. године. Пореске пријаве нема, није добијена од Пореске управе. Сходно горе наведеном, да ли има основа за отпис тог дуга, с обзиром на то да обвезник тврди да никада није поседовао пословни простор, а ЛС није у могућности да то утврди?
С обзиром да су подаци о пореском обвезнику пренети из Пореске управе и да је све године до 2015. утврђиван порез и уручено решење пореском обвезнику, подразумева обавезу пореског обвезника да достави доказе, каои нове чињенице од значаја за утврђивање пореза на имовину, на основу којих би се могао спровести поновни поступак утврђивања пореза на имовину и утврдити другачије чињенично стање, а тиме и евентуално сторнирати задужења делом или у целости.
Наиме, провером у евиденцијама других органа и служби, јавних предузећа и сл. (катастар, урбанизам, ЕПС, комунално, Телеком) може се утврдити ко је био власник тог простора. Општина, односно Град би требало да има податак о рушењу тог објекта, ако је он уопште постојао. Такође, можда постоје орто фото снимци на којима се види да ли је објекат постојао или не.
У сваком случају, неопходно је проверити све чињенице пре него што се обвезнику утврди да није био порески обвезник за предметни простор.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Обвезник је поднео захтев за отпис дугова по основу застарелости 22.04.2015. године, док је опомена уручена 3.12.2014. године. На дан 31.12.2009. (посматрано из 2015. године) целокупан дуг је износио: главница - 14.560,53 дин, док је камата била у износу од 15.014,01 дин. Да ли овај дуг на дан 31.12.2009. године застарева у потпуности с обзиром да су вршене уплате 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015. године? Да ли се извршеним уплатама у периоду од 2010-2015. године намирује тај дуг или не?
С обзиром на то да је у питању обвезник који се обратио захтевом за отпис због застарелости 2015. године, с тим у вези посматра се тај моменат као кључни за одлучивање. Наиме дана 1.1.2015. године би потенцијално могао да застари дуг који је настао до 31.12.2009, јер је тај дуг требало наплатити или прекинути застарелост најкасније до 31.12.2014. (пет година).
Према ZPPPA уређен је редослед намирења пореских обавеза код плаћања, тако да се свакако уплатама намирују најстарија дуговања. То значи да се морају узети у обзир све уплате извршене до дана подношења захтева за застарелост у смислу да су те уплате намириле обавезе према редоследу њиховог доспећа. Конкретно уплате извршене 2010 и касније нису могле да намире обавезе из 2010. и касније, а да дуг из 2009. остне негде са стране и да чека да застари, већ се уплатама намирују увек најстарија дуговања.
Поред тога, како је 2014. године издата опомена, тиме је прекинута застарелост права на наплату, чиме је застарелост почела поново да тече. Евентуално, може се проверити да ли је уплатама намирен дуг који је настао закључно са 31.12.2008. и ако није наплаћен у целости, ненаплаћени део би се могао отписати по основу застарелости, јер опомена из 2014. није прекинула застарелост дуга из 2008. године.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се надстрешнице површине 45x15 м2 (укупна површина 675 м2) које су намењене као гаражно место за смештај аутобуса требају опорезивати?
Према одредбама члана 2. тачка 22) Закона о планирању и изградњи, објекат јесте грађевина спојена са тлом која представља физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку целину (згарде свих врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, објекти инфраструктуре, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, објекти спорта и рекреације, гробља, склоништа и сл).
Према одредби члана 2. тачка 23) Закона о планирању и иуградњи, зграда јесте објекат са кровом и спољним зидовима, изграђена као самостална употребна целина која пружа заштиту од временских и спољних утицаја, а намењена је за становање, обављање неке делатности или за смештај и чување животиња, робе, опреме за различите производе и услужне делатности и др. Зградама се сматрају и објекти који имају кров, али немају (све) зидове (нпр. надстешнице), као и објекти који су претежно или потпуно смештени испод површине земље (сколништа, подземне гараже и сл).
Конституисано опорезиво право на надстрешници, која се налази на територији Републике Србије је предмет опорезивања порезом на имовину.
Поштујући одредбе члана 6а. Закона о порезима на имовину, за сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности су разврстане у одговарајуће групе непокретности (и у овом случају то може бити: гаража и гаражно место или пословна зграда и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Који је орган управе надлезан за утврђивање накнаде за промену намене пољопривредног земљиста? Да ли је то Одељење за пољопривреду или Одељење за ЛПА?
Према члану 46. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, утврђивање накнаде за промену намене пољопривредног земљишта врши решењем општинска, односно градска управа на чијој територији се налази пољопривредно земљиште, на захтев власника, односно корисника земљишта или по налогу пољопривредног инспектора.
Чланом 48. истог закона прописано је да приходи од накнаде за промену намене пољопривредног земљишта у висини од 60% припадају буџету Републике Србије, а у висини од 40% припадају буџету јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази пољопривредно земљиште чија се намена мења.
На основу наведеног, може се констатовати да накнада за промену намене пољопривредног земљишта није изворни приход јединице локалне самоуправе.
Чланом 2а Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да се овај закон примењује и на изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе које те јединице утврђују, наплаћују и контролишу у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основама, укључујући и изворне јавне приходе које јединице локалне самоуправе утврђују, наплаћују и контролишу у поступцима у којима доносе пореске управне акте, као и друге акте у управном поступку.
Локална пореска администрација администрира изворне јавне приходе применом Закона о пореском псотупку и пореској администрацији.
У одредбама Закона о накнадама за коришћење јавних добара које се односе на накнаду за заштиту и унапређивање животне средине и накнаду за коришћење јавних површина, наводи се да ове накнаде врши орган јединице локалне самоуправе у чијој су надлежности утврђивање, контрола и наплата јавних прихода, а у члану 271. Закона наведено је да поступак утврђивања, контроле и наплате накнаде спроводи орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода и врши се у складу са одредбама закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.
Према томе, у Закону је јасно прецизирано када администрирање накнаде врши локална пореска админситрација (орган јединице локалне самоуправе у чијој су надлежности утврђивање, контрола и наплата јавних прихода).
Накнада за промену намене пољопривредног земљишта није новоуведена накнада, већ се иста наплаћивала и раније, тако да сматрамо да исти орган јединице локалне самоуправе који је накнаду наплаћивао до краја 2018. године, то треба да чини и даље, јер новим законом ништа није промењено у погледу надлежности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступати уколико правна лица и ове године поднесу физички пореску пријаву за порез на имовину (PPI-1)? Да ли је прихватити уз напомену да би убудуће требало подносити електронским путем PPI-1 или је одбацити?
Чланом 38. ZPPPA прописано је да се од 1.1.2019. све пореске пријаве за порез на имовину правних лица (PPI-1) подносе искључиво у електронском облику, без обзира на који период се односе, што значи да пореска пријава која се односи на период пре 2019. године, ако се подноси после 1.1.2019. године, треба да буде поднета у електронском облику.
Физичка лица могу пореску пријаву (PPI-2) поднети или у електронском облику или у писменом облику – непосредно или путем поште.
Апликација ЛПА подржава и унос пореске пријаве PPI-1 која је примљена у папирном облику.
Према закону, пореске пријаве примљене у папиру после 1.1.2019. године треба да буду одбачене као недопуштене уз обавештење пореском обвезнику да је у обавези да пореску пријаву поднесе у електронском облику. Уколико обвезник то не учини, његова пореска пријава поднета у папиру може да послужи ЛПА да у поступку контроле утврди пореску обавезу.
Кратки рокови, нови обрасци пореских пријава и кашњење са апликативним решењем за подношење пореских пријава PPI-1 у електронском облику, као и проблем код уноса који се још увек решавају, могу бити оправдање што су ЛПА у појединим случајевима примљену пореску пријаву у папирном облику унеле у апликацију и прокњижиле задужење по њој. Међутим, то не би требало да буде пракса и да се обвезници на то навикавају јер није у складу са законом.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли у ситуацији када порески обвезници који имају законског основа да врше обрачун по књиговодственој вредности, а електронским путем су послали пријаву, а нису доставили у таб-у доказ и картицу основних средстава, треба да се од пореског обвезника траже картице основних средстава на дан 31.12. како би потврдили да су користили исправну вредност?
Пореска пријава у електронском облику за порез на имовину подноси се од 01.01.2019. године, сагласно одредбама члана 38. став 7. Закона о порексом поступку и пореској администарцији (ZPPPA).
Изузетно, порески обвезници физичка лица која су дужна да поднесу пореску пријаву која није у вези са обављањем делатности, могу пореску пријаву да поднесу у електронском облику или у писменом облику непосредно или путем поште. (члан 38. став 9. ZPPPA).
Дакле, обвезници су у обавези да електронским путем поднесу пореску пријаву PPI 1, са одговарајућим прилозима и подприлозима, а ЛПА је у обавези да пријаву у електронском облику прими, прокњижи утврђене обавезе, а по потреби, и у складу са планом контрола за текућу годину изврши контролу правилности обрачуна пореза на имовину. У поступку контроле правилности утврђеног пореза на имовину по поднетој пријави тражиће се сви потребни докази за утврђивање чињеничног стања.
Према наведеном у поступку подношења PPI 1 порески обвезници немају обавезу да доставе и картице из рачуноводства.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли може да се објави захтев који се упућује банкама да доставе стање на текућим рачунима тј. штедњи?
Пример дописа банкама у поступку принудне naplate.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Постоји сазнање да су се раније код делова објеката уписивале године кад је део објекта изграђен (приземље једне године, спрат друге). Да ли то правило и даље важи, или с обзиром да је у пријави додата и година реконструкције, да ли се сада цео објекат пријављује на годину реконструкције? И да ли постоје разлике у ситуацијама када је дограђен цео спрат или само соба?
У пракси се различито поступа приликом обрачуна амортизације објеката код којих је након изградње или реконструкције извршена доградња.
Неко попуњава посебну пријаву за сваки накнадно дограђени део, па испада да обвезник има више објеката. Онда се ту јавља проблем пореског кредита. Али с друге стране, не може се ни целом објекту дати година изградње која у ствари представља годину доградње једног дела.
Образац пореске пријаве PPI-2 није прилагођен и не може обезбедити све податке неопходне за израчунавање амортизације у случају доградње објекта, јер се може унети само једна површина И једна година изградње, односно реконструкције. Евентуално се може у напомени унети податак о години доградње и површини која је дограђена, како би се на основу такве пријаве могло извршити правилно утврђивање пореза на имовину. Или да се сачини службена белешка (у прилогу).
Према Закону о планирању и изградњи, реконструкција јесте извођење радова на постојећем објекту у постојећем габариту и волумену објекта којима се побољшава стање објекта (утиче на стабилност и сигурност објекта, мењају конструктивни елементи, повећава број функционалних јединица у самом објекту, мења спољни изглед објекта). У том случају као година за обрачун амортизације узима се година у којој је извршена реконструкција.
Адаптација објекта представља радове мањег обима који не утичу на измену године за амортизацију ( промена организације простора у објекту, замена уређаја, постројења, опреме, којима се не утиче на стабилност И сигурност објекта, не мењају конструктивни елементи, не мења спољни изглед…).
Доградња је извођење радова којима се изграђује нови простор ван постојећег габарита објекта, као и надзиђивање објекта и са њим чини јединствену грађевинску, функционалну или техничку целину
Уколико новоизграђени простор, формиран доградњом или надзиђивањем постојећег објекта, чини засебну грађевинску и економску целину која може бити самостални предмет промета, основица пореза на имовину се умањује за амортизацију почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња или реконструкција тог посебног дела. У том случају нема основа да се на постојећем делу мења амортизација. У овом случају постојећа пријава се не мења, обвезник подноси посебну пријаву за дограђени објекат са припадајућом годином изградње.
У случају када је извршена доградња или надзиђивање постојећег објекта, а изведеним радовима је формирана јединствена грађевинска, функционална или техничка целина, која само као јединствена може бити предмет правног промета и која се као јединствена опорезује порезом на имовину, вредност објекта која чини основицу пореза на имовину умањује се за амортизацију која се обрачунава за број година од истека године у којој је извршена изградња (последња реконструкција) постојећег објекта који је умањен сразмерно учешћу корисне површине постојећег објекта у односу на укупну корисну површину тог објекта након доградње.
У овом случају се обвезник подноси нову пријаву за новоформирану целину и не попуњава податак у пољу година изградње, већ у напомени наводи године изградње и површине за стари и дограђени део објекта. Стара пријава затвара се са годином доградње и у део „ОсталИ подаци“ уноси се да је пријава затворена из разлога поднете пријаве број______, од dd.mm.gggg, за новоформирану целину.
Табела за израчунавање броја година за амортизацију целог објекта у години obračuna.xlsx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли може да се објави пример решења принудне наплате са текућег рачуна правних лица (блокада рачуна)?
Пример решења блокада računa.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.