Питања и одговори

Чланом 11. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 21 /16 , 113/17, 113/17-др. закон , 95/18, 114/21 и 92/23, у даљем тексту: Закон) прописано је да оглас о јавном конкурсу за попуњавање извршилачког радног места, поред података из става 1. овог члана, садржи и податак о томе да положен државни стручни испит није услов, нити предност за заснивање радног односа и да је пробни рад обавезан за лица која раније нису заснивала радни однос у органу, служби или организацији, односно државном органу.

Члан 106. Закона дефинисано је да је руководилац дужан да у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата донесе решење о пријему у радни однос кандидата који је са најбољим резултатом испунио мерила прописана за избор.

У Члану 70. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС” број 107/23) прописано је да ако по основу постигнутих резултата два или више кандидата имају исти број бодова, рангирање се обавља према додатним критеријумима. У случају да је у огласу о конкурсу наведено да постоји потреба за запошљавањем припадника националних мањина који су недовољно заступљени међу запосленима или су се на конкурс пријавила лица која имају предност приликом запошљавања у складу са посебним законом, први додатни критеријум за рангирање кандидата који имају исти број бодова је припадност националној мањини и предност приликом запошљавања у складу са посебним прописима. Кандидат који се добровољно изјаснио о припадности националној мањини у пријави или је лице које има предност приликом запошљавања у складу са посебним прописима, рангира се први у односу на друге кандидате који имају исти број бодова. Ако више кандидата који имају исти број бодова припада националној мањини или има предност у складу са посебним законом, предност на ранг листи у односу на друге једнако вредноване кандидате, има кандидат коме су са више бодова вредноване понашајне компетенције (други додатни критеријум), у случају једнаког бодовања понашајних компетенција предност има кандидат који је са више бодова вреднован на посебним функционалним компетенцијама (трећи додатни критеријум), а у случају једнаког претходног бодовања предност има кандидат који је са више бодова вреднован на процени мотивације (четврти додатни критеријум). У осталим случајевима у којима има више кандидата који имају исти број бодова, за предност на листи кандидата у односу на друге кандидате са једнаким најбољим резултатом, примењује се други, трећи и четврти додатни критеријум.

На основу наведеног јасно је да положен државни стручни испит није услов, нити предност за заснивање радног односа, али да је неопходно узети у обзир примену наведених додатних критеријума за предност на листи кандидата у односу на друге кандидате са једнаким најбољим резултатом.

Чињеница је, да су Културни центар општине Рековац и Туристичка организација општине Рековац јавне установе у смислу Закона о јавним службама („Службени гласник РС“, бр. 42/91, 71/94, 79/05 - др. закон, 81/05 - испр. др. закона, 83/05 - испр. др. закона и 83/14 - др. закон), јер је чланом 1. став 1. овог закона прописано се да јавном службом у смислу овог закона сматрају установе, предузећа и други облици организовања утврђени законом, који обављају делатности односно послове којима се обезбеђује остваривање права грађана односно задовољавање потреба грађана и организација, као и остваривање другог законом утврђеног интереса у одређеним областима. Одредбом члана 24. став 1. овог закона прописано је да надзор над законитошћу рада установе врши надлежни орган управе, а чланом 25. да када орган надлежан за вршење надзора над законитошћу рада установе утврди да установа не испуњава законом прописане услове за рад или не остварује законом утврђене циљеве и задатке, одредиће јој рок за испуњење тих услова и о томе обавестити оснивача и да уколико установа не испуни услове у одређеном року, надлежни орган забраниће решењем даљи рад установе и о забрани рада установе, обавестиће о томе оснивача установе.

Чланом 26. Закона о јавним службама прописани су разлози због којих установа може бити укинута ако не испуњава законом прописане услове за обављање делатности или ако не постоје услови за обављање њене делатности (не постоји потреба за њеном делатношћу, потребе за делатношћу установе могу да се задовоље на рационалнији и економичнији начин и не остварује законом утврђене циљеве и задатке). Поступак за укидање установе покреће оснивач или орган надлежан за вршење надзора над законитошћу рада установе, а акт о укидању установе доноси оснивач, као и да се на основу акта о укидању установе спроводи се поступак редовне ликвидације, у складу са законом.

Истичемо, да је одредбама Закона о култури („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 13/16, 30/16 – испр, 6/20, 47/21, 78/21 и 76/23 утврђен општи интерес у култури, начин остваривања општег интереса у култури и обављање културних делатности, права, обавезе и одговорности Републике Србије, аутономних покрајина И јединица локалне самоуправе у култури, као и услови за деловање свих субјеката у култури. Чланом 79. став 1. овог закона одређено је да инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство надлежно за послове културе, а чланом 80. став 1. да министарство надлежно за послове културе врши надзор над радом установа.

Такође, одредбама Закона о туризму („Службени гласник РС“, број 17/19) уређују се услови и начин планирања и развоја туризма; туристичке организације за промоцију туризма; туристичке агенције; услуге у туризму; Регистар туризма; друга питања од значаја за развој и унапређење туризма. Тако је чланом 41. овог закона, између осталог, прописано да јединица локалне самоуправе може основати

туристичку организацију или обављање тих послова поверити другом правном лицу, да то правно лице може бити постојећа јавна служба или привредно друштво, односно правно лице које је основано за обављање делатности у области туризма, а истим чланом одређени су послови које обавља туристичка организација јединице локалне самоуправе. Одредбама члана 119. одређено је да надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство надлежно за послове туризма, а да инспекцијски надзор над применом овог закона врши то министарство преко туристичких инспектора.

Из цитираних одредби ова три закона, може се закључити да је одговор на Ваше питање негативан јер су у питању две јавне установе које се оснивају на основу различитих закона и да свака установе има своје специфичне послове који су неспојиви са другим пословима.

Чланом 45. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) и то ставом 9. је прописано да чланови општинског већа могу бити на сталном раду у општини. Дакле, овим је дата могућност, али не и обавеза. Одлука руководства је да ли ће члан већа бити у радном односу или не и не постоји законска обавеза да се то и реализује.

Пре давања одговора на ово питање пожељно је да знамо какво је упутство о правном средству. У случају да је реч о решењу против кога се може покренути управни спор постоје две могућности, али уз испуњавање законом предвиђених услова. То су понављање поступка сходно чл. 176-182. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС), односно поништавање коначног решења сходно чл. 183. истог закона. Овим одредбама је наведено у којим случајевима може доћи до једног односно до другог исхода.

Чланом 58. став 1. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 - др. закон), прописано је да сукоб надлежности између органа државне управе, између органа државне управе и имаоца јавних овлашћења и између ималаца јавних овлашћења решава Влада, а ставом 2. да сукоб надлежности између подручних јединица органа државне управе решава руководилац органа државне управе. Ова одредба је јасна и недвосмислена и никако се не може применити у конкретном случају.

Међутим, чланом 167. став 2 тачка 2. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021) одређено је да Уставни суд решава сукоб надлежности између републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе.

Одредбама чл. 68 – 74. Закона о Уставном суду ("Сл. гласник РС", бр. 109/07, 99/11, 18/13 - одлука УС, 103/15, 40/15 - др. закон, 10/23 и 92/23), уређен је поступак решавања сукоба надлежности. Тако је, чланом 68. овог закона прописано да Уставни суд решава сукоб надлежности из члана 167. став 2. тач. 1. до 4. Устава и да захтев за решавање сукоба надлежности, подноси један или оба органа који су у сукобу, као и лице поводом чијег је права настао сукоб надлежности, а чланом 69. да захтев за решавање сукоба надлежности садржи назив органа који прихватају или одбијају надлежност и разлоге на основу којих то чине. Чланом 70. овог закона одређено је да у случају када органи одбијају надлежност, захтев за решавање сукоба надлежности подноси се у року од 15 дана од дана правноснажности, односно коначности одлуке другог органа који се огласио ненадлежним.

Из цитираних одредби Закона о Уставном суду, може се закључити да су и републички инспектор и локални комунални инспектор требали да донесу писане одлуке о ненадлежности и да се захтев за решавање сукоба надлежности Уставном суду може поднети у року од 15 дана од дана правноснажности, односно коначности одлуке другог органа који се огласио ненадлежним.

Уговор о финансирању свакако треба након закључења да будем предмет нотарске обраде.

Пред нотаром се врше две врсте овера уговора: овера потписа и солемнизација (потврда садржине уговора) ако уговор има за предмет располагање односно стицање непокретности.

Која врста овере ће се извршити зависи од предмета уговора о финансирању.

Ако закљученим уговором финансијер не стиче права на непокретностима (што је редак случај у пракси) тада ће нотар извршити тзв. “малу оверу” – оверу потписа. Ако је предмет уговора о финансирању истовремено и стицање непокретности од стране финансијера тада ће нотар извршити солемнизацију уговора.

Чланом 12. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 21/16, 113/17, 113/17-др. закон, 95/18, 114/21 и 92/23) предвиђено је да даном избора, именовања, односно постављења, функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца код кога је био у радном односу до избора, именовања, односно постављења на функцију. Функционер коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана, има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције, врати на рад код послодавца. Уколико је функционеру пре избора, именовања, односно постављења, послодавац била аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, права и обавезе из става 1. овог члана, мирују у органу, служби или организацији у којој је био распоређен на извршилачком радном месту, до избора, именовања, односно постављења на функцију. Уколико функционер није у могућности да се врати на рад код послодавца због укидања органа, службе или организације, функционер из става 3. овог члана, има право да се врати на рад код послодавца у орган, службу, односно организацију која је преузела послове укинутог органа, службе, односно организације.

Дакле, запослени у градској управи може бити биран, именован или постављен на функцију у органу града у чијој управи ради, али у том случају му мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада у органу у коме је радио пре избора, именовања или постављења.

Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) у члану 31. каже да је службеник дужан да изврши усмени налог руководиоца, изузев кад сматра да је налог супротан прописима или правилима струке, што саопштава руководиоцу, или да његово извршење може да проузрокује штету, што писменим путем саопштава руководиоцу.

Ако руководилац понови налог у писменом облику, службеник је дужан да га изврши и о томе писмено обавести руководиоца органа који врши надзор над радом руководиоца који је издао налог у писменом облику.

Службеник је дужан да одбије извршење усменог или писменог налога ако би оно представљало кажњиво дело и да о томе писмено обавести руководиоца органа који врши надзор над радом руководиоца који је издао налог у писменом облику.

Ако је налог из става 3. овог члана издат од стране руководиоца покрајинског органа или начелника управе, односно руководиоца који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, службеник је дужан да одбије извршење таквог усменог или писменог налога и да о томе писмено обавести извршни орган аутономне покрајине или градско, односно општинско веће које врши надзор над радом управе.

Чланом 9. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да ако општи акт и поједине његове одредбе утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом, примењују се одредбе закона.

Члан 93а. истог закона наводи да је послодавац дужан да запосленој жени, која се врати на рад пре истека годину дана од рођења детета, обезбеди право на једну или више дневних пауза у току дневног рада у укупном трајању од 90 минута или на скраћење дневног радног времена у трајању од 90 минута, како би могла да доји своје дете, ако дневно радно време запослене жене износи шест и више часова.

Пауза или скраћено радно време из става 1. овог члана рачунају се у радно време, а накнада запосленој по том основу исплаћује се у висини основне зараде, увећане за минули рад.

Дакле, уколико запослена поднесе захтев за остваривање наведеног права послодавац је дужан да јој то право и омогући.

Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) прописано је чланом 144. да се посебна врста објеката може градити, односно одређени радови изводити и без прибављања акта надлежног органа, у складу са посебним прописом из члана 201. став 7. тачка 13а) овог закона.

Правилником о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму, садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи ("Сл. гласник РС", бр. 87/2023 и 16/2024), чланом 2. став 1. тачка 4. прописано је да су посебне врсте објеката и посебне врсте радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа и надстрешнице основе до 20 м2.

Када су у питању монтажни објекти привременог карактера на јавним и другим површинама, чланом 146. Законом о планирању и изградњи прописано је да постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе.

Законом о комуналним делатностима ("Сл. гласник РС", бр. 88/2011, 104/2016, 95/2018 и 94/2024) прописао је, чланом 34. да је општински, односно градски комунални инспектор овлашћен да наложи решењем уклањање ствари и других предмета са површина јавне намене ако су они ту остављени противно прописима.

На основу свега наведеног, мишљења смо, да би у зависности од величине постављене надстрешнице и околности конкретног случаја, надзор могла да изврши, најпре, комунална инспекција, у циљу заштите јавне површине, а потом и грађевинска, уколико постављена надстрешница спада у оне за чије постављање је потребно прибавити дозволу.

Чланом 6а Закона о порезима на имовину прописано је да се за сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности се разврставају у следеће групе одговарајућих непокретности: 1) грађевинско земљиште; 2) пољопривредно земљиште; 3) шумско земљиште; 4) друго земљиште; 5) стан; 6) кућа за становање; 7) пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности; 8) гараже и помоћни објекти. Ако објекат чини више посебних целина које се у смислу става 1. овог члана могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности. Објекат који је јединствена целина мешовитог карактера, за потребе утврђивања пореза на имовину, разврстава се у складу са ставом 1. овог члана према претежној намени.

Према члану 6б Закона о порезима на имовину под појмом "помоћни објекти" подразумевају се, између осталог, самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то: - помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.); - помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.). Према одредби члана 2. тачка 22) Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС", бр. 72/09,... 62/23), објекат јесте грађевина спојена са тлом, која представља физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку целину (зграде свих врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, објекти инфраструктуре електронских комуникација − кабловска канализација, објекти комуналне инфраструктуре, прикључак на електроенергетску мрежу, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, објекти спорта и рекреације, гробља, склоништа и сл.) који може бити подземни или надземни.

Према томе, предмет опорезивања порезом на имовину су непокретности на територији Републике Србије на којима су конституисана права, коришћење или државина који су чланом 2. ст. 1. до 3. Закона о порезима на имовину уређени као предмет опорезивања, независно од тога да ли је објекат (или његов део), који је предмет опорезивања, надземни или подземни.

За сврху утврђивања основице пореза на имовину, код разврставања у групе одговарајућих непокретности из члана 6а став 1. Закона о порезима на имовину, у оквиру објекта који чини више посебних целина свака посебна целина се разврстава у одговарајућу групу непокретности. На пример, ако су у саставу стамбене зграде за колективно становање искључиво станови, сваки стан се разврстава у групу − Станови.

Када се пореска обавеза утврђује за станове у саставу стамбене зграде за колективно становање чији су власници различита лица, применом елемената корисне површине и просечне цене квадратног метра станова у зони (у којој се налази стамбена зграда у оквиру које су станови), простор који је у заједничкој недељивој својини што значи и подрумски простор који је заједничка недељива својина, не укључује се у корисну површину станова као посебних целина у оквиру предметне зграде (из разлога што корисну површину објекта чини збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта, искључујући површине балкона, тераса, лођа, неадаптираних таванских простора и простора у заједничкој недељивој својини свих власника економски дељивих целина у оквиру истог објекта).

Међутим, ако је у складу са одговарајућом инвестиционотехничком документацијом изграђена посебна целина у оквиру објекта која има засебан улаз (која није припадак конкретном стану у оквиру објекта, нити је тај простор заједничка недељива својина која по положају и намени служи објекту као целини), чија је подна површина испод нивоа земље и која може бити самостални предмет промета, та посебна целина представља непокретност која је предмет опорезивања порезом на имовину и која се, за сврху утврђивања пореске основице, разврстава у групу "гараже и помоћни објекти". Према томе, уколико је подрум у оквиру куће самостални објекат (може бити самостални предмет промета) исти се разврстава у групу "гараже и помоћни објекти", а ако није онда улази у корисну површину куће за становање. У случају када кућу чини више станова, ако је подрум у заједничкој недељивој својини свих власника станова, тада се подрум не опорезује, али у случају када је одређено да сваком стану припада одређена површина подрума, тада се та површина припадајућег подрума додаје у корисну површину стана и не може се опорезовати као помоћни објекат, јер није самостални објекат, већ припада конкретном стану.

Забележба овог типа РГЗ обично се ставља уколико се ради о зградама на којима је вршена надоградња (повећање спратова у односу на првобитну грађевинску и употребну дозволу).

Уколико је у току поступка утврђено да се пословни простор чија се пренамена тражи налази у делу зграде који је обухваћен употребном дозволу и уколико структура и димензије посебног дела одговарају у целости посебном делу који је приказан у пројектној документацији на основу које је издата употребна дозвола, мишљења смо да нема сметњи за промену намене предметног пословног простора.