Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Da li stranka - privredno društvo DOO koje je pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom društvenog kapitala metodom javne aukcije 2003. godine, od Agencije za privatizaciju, ima pravo na konverziju prava korišćenja na tom zemljištu bez naknade, pred nadležnom RGZ, a imajući u vidu Zakon i izmene Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskoom zemljištu uz naknadu?

Obzirom da je privredno društvo pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom putem javne aukcije društvenog kapitala i to 2003. godine od Agencije za privatizaciju, dakle pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (Zakon stupio na snagu 11.09.2009.godine), mišljenja smo da ima mesta primeni člana 6. stav 2. tačka 1. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, odnosno da se konverzija sprovodi prema odredbama člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji pred nadležnim katastrom.

U konkretnom slučaju, ako je prvostepenom organu podnet zahtev za konverziju uz naknadu isti bi trebalo zahtev da odbije sa obrazloženjem da se ne radi o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu.

Po pravosnažnosti rešenja o odbijanju zahteva podnosilac može da se obrati nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti i ostvari pravo na konverziju bez naknade.

Sistem lokalne samouprave

Da li se kod ocenjivanja rukovodioca užih organizacionih jedinica u gradskim upravama i samostalnih izvršilaca, koji nemaju neposredno nadređenog rukovodioca, sačinjava izveštaj o ocenjivanju, ili se rešenje o ocenjivanju donosi na osnovu obavljenog razgovora sa službenikom i da li je u tom slučaju potrebno sačiniti službenu belešku?

Tumačeći odredbe člana 36. Uredbe o ocenjivanju službenika, naše stanovište i stanovište Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je da rukovodilac organa, službe ili organizacije je i ocenjivač za sebi neposredno podređene i to na način koji je nešto drugačiji od toga kako se ostali ocenjuju. Naime, ovaj rukovodilac uglavnom ocenjuje rukovodioce unutrašnjih organizacionih jedinica koji su mu neposredno podređeni, kao i samostalne izvršioce koji su mu direktno podređeni; može se desiti i da bude ocenjivač za službenike koji iz nekog razloga nemaju neposredno nadređenog (najčešće zato što to radno mesto nije trenutno popunjeno) i u hijerarhiji je rukovodilac organa, službe ili organizacije prvi koji ima uvid u rad tih zaposlenih. U slučajevima kada je ovaj rukovodilac ocenjivač, ne popunjava se standardni izveštaj o ocenjivanju, već je on dužan da obavi razgovor sa ocenjivanim o rezultatima rada i da nakon toga donese rešenje o oceni. Naravno, sadržina ovog razgovora i ostalo od značaja za ocenjivanje službenika naći će se u obrazloženju tog rešenja.

Komunalne delatnosti i energetika

Kako odlučiti po zahtevu stranke kada opštinska Odluka nije usklađena sa Zakonom i Pravilnikom ministra donet na osnovu tog zakona? Koji propis primeniti?

Kada je reč o usaglašenosti lokalnih opštih pravnih akata iz izvornog delokruga, zbog samog pojma lokalne samouprave, neusaglašenost sa zakonom ne dovodi automatski do derogiranja opšteg pravnog akta JLS. Neusaglašenost takve odluke sa zakonom i podzakonskim aktom, stvara obavezu JLS za njenim usklađivanjem sa zakonskim i podzakonskim propisima. Imajući u vidu da je postupajući organ je u obavezi da primeni lokalni propis koji je na snazi, potrebno je u najkraćem roku inicirati postupak za usklađivanje lokalnog akta sa zakonom, kako ne bi došlo do povrede nekog prava stranke u postupku.

Ukoliko je pojedinačni akt, kojim se odlučuje o nekom pravu stranke, dakle, rešenje ili zaključak, donet na osnovu neusklađenog opsteg akta JLS, on može biti predmet ocene zakonitosti kroz ustavnu žalbu, kao što i sam lokalni propis može biti predmet normativne kontrole Ustavnog suda tj. postupka ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti opšteg akta JLS, koji može inicirati fizičko ili pravno lice.

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Investitor je podneo zahtev za dobijanje upotrebne dozvole. Dostavio je sve neophodne dokaze za dobijanje upotrebne dozvole, a u skladu sa članom 69. Zakona o planiranju i izgradnje rešio je imovinsko-pravne odnose osim za jednu parcelu nema dokaza o vlasništvu ili zakupu, već ima saglasnost. Radi se o parceli vlasnistva Republike Srbije, a korisnik je Železnica Srbije. Da li se saglasnost može prihvatiti kao validan dokument kako bi se izdala upotrebnu dozvola?

U skladu sa članom 69. stav 9. “Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta”. U konkretnom slučaju bi validan dokaz o rešenim imovinskim odnosima bio saglasnost Železnica Srbije kao korisnika zemljišta čiji je vlasnik RS.

U istom stavu 9. se navodi i da "Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, ugovor o zakupu zemljišta ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, odnosno rešenje o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom ili pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika, odnosno rešenje kojim je službenost uspostavljena, upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti”.

Osim navedenog, u skladu sa članom 69. stav 11. u slučaju da se predmentna parcela nalazi na zemljištu iznad podzemnih delova pomenutih objekata ili na zemljištu ispod nadzemnih elektroenergetskih vodova i elisa vetroturbina (što nije precizirano u pitanju), investitor ima pravo prolaza ispod ili preleta iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta, a takođe se u tom slučaju, u skladu sa stavom 12. ovog člana, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u smislu stava 9. ovog člana, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište, bez obzira na namenu zemljišta.

Sistem lokalne samouprave

Ukoliko je zaposleni radio u Ministarstvu unutrašnjih poslova 5 godina, a zatim zasnovao radni odnos u organu JLS (komunalnoj miliciji), da li se pri utvrđivanju prava na isplatu jubilarne nagrade od strane poslodavca JLS računaju i godine rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova kao državnom organu. Zaposleni je u policiji radio manje od 5 godina, a u komunalnoj miliciji radi od 04.11.2010. godine, nije mu isplaćena jubilarna nagrada za 10 godina rada, već ga uveravaju da ista treba da se isplati za 10 godina rada samo u JLS i to nakon 04.11.2020. godine. Da li je ista trebalo da bude isplaćena nakon 5 godina rada u JLS i onih 5 godina u državnom organu s obzirom da je Poseban kolektivni ugovor iz 2015 godine to definisao kao i sada?

Odredbe Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koji je stupio na snagu u junu 2015. godine, uređivale su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. U tom prvobitnom tekstu odrebe o jubilarnoj nagradi našle su se u članu 46(a) i glasile su:

Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:

1) za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa;

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;

4) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%.

Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposlenima koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u 2015. godini do dana stupanja na snagu ovog ugovora, isplata jubilarne nagrade izvršiće se najkasnije do kraja 2015. godine.

Dakle, u ovom osnovnom tekstu jubilarna nagrada se priznavala za rad proveden u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

Tek izmenama kolektivnog ugovora iz maja 2018. godine menja se član 46(a) tako da glasi:

Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:

1) za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa;

2) za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;

3) za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;

4) za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%;

5) za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog člana uvećane za 25%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za zaposlene koji su to pravo stekli do tog dana, osim ako kolektivnim ugovorom kod poslodavca nije drugačije određeno.

Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana ostvaruju svi zaposleni koji počev od 1. januara 2018. godine navršavaju 35 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.

Skoro isto rešenje zadržano je i u Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave iz maja 2019. godine.

Dakle, radni staž u državnom organu priznaje se tek od maja 2018. godine kod ostvarivanja prava na jubilarnu nagradu. Što u ovoj konkretnoj situaciji znači da bi sledeći osnov za isplatu jubilarne nagrade bio za 20 godina rada u 2025. godini, pod uslovom da budući kolektivni ugovor zadrži isto rešenje.