Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Sistem lokalne samouprave

Članom 50. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10,20,30,35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario prava iz radnog odnosa. Da li to znači da zaposlenom koji je bio u radnom odnosu u Ministarstvu finansija-Poreska uprava, a sada je zaposlen u jedinici lokalne samouprave, se priznaje pravo na jubilarnu nagradu za godine rada provedenih u poreskoj upravi (zaposleni nije pravo na jubilarnu nagradu ostvario u Poreskoj upravi)?

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS predviđeno je, između ostalog, da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. 

Kako je Ministarstvo finansija – Poreska uprava državni organ, zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu i za godine provedene u tom organu.

Sistem lokalne samouprave

Šta se dešava kada je na izbornoj listi kandidat za odbornika koji je u međuvremenu optužen i nalazi se u pritvoru (pritvor je određen za vreme vanrednog stanja zbog nepoštovanja mera zaštite)?

Član 6. stav 2. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Za odbornika, može biti izabran punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je predložen za odbornika.“ 

Član 46. stav 1. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: 

    1) podnošenjem ostavke; 

    2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave; 

    3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom OSUĐEN na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci; 

    4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti; 

    5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika; 

    6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave; 

    7) gubljenjem državljanstva; 

    8) ako nastupi smrt odbornika. 

Iz navedenih zakonskih odredbi proističe da prosta činjenica postojanja optužnice za izvršenje nekog krivičnog dela, bez obzira na to da li je u konkretnom slučaju određen pritvor ili ne, ne predstavlja smetnju za kandidaturu niti za izbor za odbornika. U slučaju da odbornik koji je optužen bude i pravnosnažno osuđen u smislu člana 46. stav 1. tačka 3) Zakona o lokalnim izborima, prestaće mu mandat odbornika. 

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Da li član porodice umrlog ratnog vojnog invalida i korisnika mesečnog novčanog primanja za vreme nezaposlenosti ratnih vojnih invalida od V do X grupe, a koji je snosio troškove sahrane, ima pravo na naknadu pogrebnih troškova?

Ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 29/98 - ispr. i 25/2000 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon, 111/2009 - dr. zakon i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja nema pravo na naknadu troškova, već članovi porodice definisani u čl. 14. zakona imaju pravo na pomoć čija visina je utvrđena čl. 61. istog zakona.  

Međutim, ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica ("Sl. glasnik SRS", br. 54/89 i "Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 69/2012 - odluka US i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja članovi porodice definisani u čl. 14. zakona ima pravo na naknadu troškova sahranjivanja i pravo na pomoć, čija visina je utvrđena čl. 32. i čl. 33. istog zakona. 

Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Sl. glasnik RS“, br. 18/2020) koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a počinje da se primenjuje se od 01.01.2021. godine izjednačio je prava ratnih vojnih invalida i unificirao ih u svakom pogledu po pravilu šta je povoljnije za korisnika (svi korisnici podjednako ostvaruju prava i porodice imaju pravo na troškove sahranjivanja). 

Sistem lokalne samouprave

Ako se biračima JMBG u ličnoj karti ne slaže sa JMBG na biračkom spisku, a svi ostali podaci se slažu, da li da im se dozvoli da glasaju i po kojim uslovima?

Član 20. Pravila o radu biračkih odbora na koordiniranom sprovođenju svih izbora raspisanih za 21. jun 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 77/20) glasi: 

                „(1) Pošto se utvrdi da birač nije glasao, on prilazi sledećem članu biračkog odbora, saopštava mu svoje ime i prezime, predaje mu sva obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora, ukoliko ih poseduje, i dokazuje svoj identitet.  

                (2) Birač ne može da glasa bez podnošenja dokaza o svom identitetu. 

                (3) Birač može da pristupi glasanju i bez obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora i birački odbor ne može biraču da uskrati pravo na glasanje ukoliko ne poseduje obaveštenja, već birački odbor mora da pristupi pronalaženju birača u izvodima iz biračkog spiska za sve izbore koji se sprovode na tom biračkom mestu prema dostupnim podacima o biraču iz njegovog dokumenta kojim dokazuje identitet. 

                (4) Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom ili važećom putnom ispravom (pasošem). 

                (5) Birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje ličnom kartom ili pasošem sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu da je Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo zahtev za izdavanje nove lične karte odnosno pasoša. 

                (6) U slučaju da na biračko mesto dođe birač koji poseduje važeći dokument iz stava 4. ovog člana u kojem je navedeno drugo prezime u odnosu na prezime navedeno u izvodu iz biračkog spiska, birački odbor treba tom biraču da omogući da glasa, bez obzira na tu okolnost, pod uslovom da na osnovu slike birača i jedinstvenog matičnog broja građana u dokumentu kojim dokazuje svoj identitet može da utvrdi da je u pitanju ista osoba.“. 

Po pitanju primene ove odredbe, treba imati u vidu da je odlučujuća činjenica prilikom određivanja dokumenata koji su dozvoljeni za identifikovanje birača na biračkom mestu bila ta da lična karta i pasoš sadrže sliku i JMBG birača. U tom smislu, vredi napomenuti da je nekada za identifikovanje birača bila dozvoljena i vozačka dozvola na starom, kartonskom obrascu, jer je sadržavala JMBG birača, ali da glasanje uz novu, plastičnu vozačku dozvolu više nije dozvoljeno, upravo zbog toga što obrazac nove vozačke dozvole ne sadrži JMBG. 

U skladu sa navedenim, jasno je da je JMBG bitna činjenica za identifikaciju birača, s obzirom na to da, prema zakonu, nije moguće da dva lica imaju isti JMBG, što ne važi za ostale lične podatke sadržane u izvodu iz biračkog spiska. 

Imajući navedeno u vidu, odgovor na postavljeno pitanje jeste: birački odbor NE SME da dozvoli glasanje biraču čiji se JMBG iz lične karte ili pasoša razlikuje od JMBG navedenog u izvodu iz biračkog spiska.  

Ako se desi situacija opisana u pitanju, birački odbor treba da proveri da li je u spisku naknadnih promena u biračkom spisku, ukoliko je dostavljen biračkom odboru, eventualno upisana promena JMBG za tog „spornog“ birača. Dakle, moguća je situacija da je birač uvidom u birački spisak po njegovom zaključenju konstatovao da je u biračkom spisku upisan netačan JMBG pa je od opštine, odnosno Ministarstva zatražio da se taj broj ispravi. U tom slučaju, donosi se posebno rešenje na osnovu kojeg izborna komisija sastavlja tzv. Spisak naknadnih promena, u koji upisuje da je za tog i tog birača izvršena ispravka JMBG. Ako je, dakle, u tom spisku naknadnih promena naveden JMBG identičan onom koji je naveden u ličnoj karti odnosno pasošu (u zavisnosti od toga kojim se od ova dva dokumenta birač identifikuje), birački odbor treba da mu omogući da glasa, iako mu u izvodu piše pogrešan JMBG.

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Da li je za donošenje mišljenja IRK, o odlaganju polaska u prvi razred osnovne škole za godinu dana, neophodno mišljenje - nalaz pedijatra sa predlogom odlaganja, ili je dovoljno mišljenje psihologa o potebi odlaganja, ili je prepušteno IRK da odredi koji nalazi/ mišljenja su potrebni za donošenje mišljenja da je odlaganje polaska u prvi razred u najboljem interesu deteta?

Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je upis u prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije: 

„Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.“ 

Član 8. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da svaki član Komisije vrši opservaciju neposredno, u prirodnom životnom okruženju (porodici, predškolskoj ustanovi ili školi) i utvrđuje potrebe deteta za dodatnom podrškom u okviru svog domena rada. Svaki član Komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete; iz razgovora sa detetom; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka priloženih, odnosno dobijenih uz zahtev. 

Za odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta, važi procedura navedena u članu 8. Pravilnika, a Interresornoj komisiji je ostavljeno da proceni koji nalazi i mišljenja su potrebna za svako dete pojedinačno.