Питања и одговори

Законом о планирању и изградњи у члану 2 дефинисани су појмови, између осталог и објекти јавне намене: “Објекти јавне намене су објекти намењени за јавно коришћење и могу бити објекти јавне намене у јавној својини по основу посебних закона (линијски инфраструктурни објекти, објекти за потребе државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе итд.) и остали објекти јавне намене који могу бити у свим облицима својине (болнице, домови здравља, домови за старе, објекти образовања, отворени и затворени спортски и рекреативни објекти, трговински центри, објекти културе, саобраћајни терминали, поште и други објекти)”.

За конкретније тумачење прописа и дефиницију објеката јавне намене у вези са конкретним питањем, предлажемо да се обратите ресорном министарству, односно Агенцији за просторно планирање и урбанизам РС.

Старосни пензионер може поново бити ангажован и радити после престанка радног односа због одласка у старосну пензију, али то се не третира као исти радни однос у коме је претходно био запослен и важе специфична правила која треба поштовати. Старосни пензионер може бити поново ангажован код послодавца (општинска управа) и може истовремено примати зараду без губитка права на пензију. Ангажовање се може остварити путем: уговора о раду (на одређено или неодређено време), уговора о делу, привремених и повремених послова, друге форме уговора предвиђене Законом о раду. Послодавац је дужан да уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање као да се ради о стандардном запосленом. Ако након ангажовања пензионер ради бар годину дана и то је пријављено, он може имати право на прерачунавање пензије по том додатном стажу ако то затражи након престанка ангажовања (ово се посебно односи на кориснике старосне и превремене старосне пензије). Ово важи само за старосне пензионере — односно оне који су отишли у пензију јер су испунили године и стаж. Инвалидски или породични пензионери имају другачија правила (нпр. већим ограничењима или губитком права на пензију у неким случајевима).

У конкретном случају, када службеник коме престаје радни однос јер иде у старосну пензију, можете га касније поново ангажовати (нпр. на исти посао грађевинског инспектора или друге послове које је радио), под условом да му понудите нови ангажман по неком од важећих правних основа (уговор о раду, уговор о делу, привремени/повремени послови итд.). Старосном пензионеру то не угрожава право на пензију. Уз то, препоручујемо да увек претходно проверите специфичне интерне акте ваше општине и консултујте правну службу јер могу постојати додатне процедуре или ограничења (нпр. начин ангажовања, систематизација, буџетска средства).

Чланом 102. став 3. Устава Републике Србије прописано је да народни посланик не може бити посланик у скупштини аутономне покрајине, нити функционер у органима извршне власти и правосуђа, нити може обављати друге функције, послове и дужности за које је законом утврђено да представљају сукоб интереса. Ово значи да посланик не може бити у извршној власти (Влада, министарства, државна управа, управни окрузи).

Чланом 38. став 1. Закона о државној управи прописано је да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе, док је чланом 40. став 3. прописано да је начелник управног округа функционер кога на четири године поставља и разрешава Влада на предлог министра надлежног за послове управе. С обзиром да га именује Влада и да врши послове државне управе, начелник управног округа је представник извршне власти у управном округу и то га чини јавним функционером извршне власти.

Ћланом 39. Закона о Народној скупштини прописано је да народни посланик не може истовремено да обавља другу јавну функцију или професионалну делатност неспојиву са посланичком функцијом, у складу са Уставом и законом, као и да народном посланику престаје функција која је неспојива са посланичком функцијом на дан потврђивања посланичког мандата.

 Дакле, имајући у виду одредбе Устава Републике Србије, Закона о државној управи и Закона о Народној скупштини, мишљење Стручне службе СКГО је да посланик у Народној скупштини Републике Србије не може у исто време да буде начелник управног округа, јер функције које припадају различитим гранама власти: законодавна (Народна скупштина) и извршна (Влада + управа) не могу бити спојене. Начелник управног округа је део извршне структуре, дакле није изузетак. То значи да би истовремено обављање ове две функције било противно начелу поделе власти и аутоматски је сукоб интереса

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“

С обзиром да установа културе није орган јединице локалне самоуправе, запослени неће остварити право на јубиларну награду за године рада проведене у тој установи.

Чланом 100. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да један од родитеља, усвојилац, хранитељ, односно старатељ има право да одсуствује са рада док дете не наврши три године живота. За време одсуствовања са рада из става 1. овог члана права и обавезе по основу рада мирују, ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.

У складу са чланом 11. став 1 тачка 8 Закона о здравственом осигурању ("Сл. гласник РС", бр. 25/2019 и 92/2023) осигураници су између осталих запослени родитељ, усвојитељ, хранитељ, односно старатељ који одсуствује са рада док дете не наврши три године живота, док му мирују права и обавезе по основу рада, у складу са прописима којима се уређује рад.

Чланом 6. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: посебан колективни уговор), као и колективни уговор код послодавца.

Дакле, из свега наведеног закључујемо да службеник у органима јединица локалне самоуправе има право да одсуствује са рада док дете не наврши три године живота у складу са Законом о раду.

У Закону о основама система образовања и васпитања термин „деца“ се односи на децу различитог узраста која су укључена у предшколско образовање и васпитање, док се термин „ученик/ученици“ односи на ученике који похађају основно образовање и васпитање и на ученике који похађају средње образовање и васпитање.

Из овога произилази да се наведена одредба односи и на редовне ученике средњих школа, односно да је јединица локалне самоуправе дужна да обезбеди средства за превоз, смештај и исхрану ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе и за ученике који похађају средње образовање и васпитање

Чланом 84. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да на интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона код послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.

Даље је чланом 133ђ истог закона предвиђено да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице. Такође, за напредовање су релевантне и одредбе члана 133е истог закона које говоре о услову у погледу оцена, па се каже да може напредовати службеник коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се”, ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно , службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена „истиче се” може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена „истиче се”. Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена „добар”. Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Дакле, у овом конкретном случају наведено лице може да учествује у интерном конкурсу зато што испуњава услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.

Чланом 211. Став 1 Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да се колективним уговором или споразумом између послодавца и синдиката код послодавца може утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката, ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката.

Чланом 70. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да је послодавац дужан да овлашћеном представнику репрезентативног синдиката у који је учлањено најмање 50% запослених код послодавца, за обављање његове функције, обезбеди најмање 40 плаћених часова месечно у складу са законом. Овлашћени представници репрезентативног синдиката у који је учлањено мање од 50% запослених код послодавца имају право на сразмерно мање плаћених часова месечно.

Чланом 170. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се акт којим се одлучује о правима, обавезама и одговорностима службеника из радног односа доноси у форми решења, сагласно закону којим се уређује општи управни поступак, и има карактер управног акта, ако овим законом није друкчије одређено.

Дакле, из свега наведеног закључујемо да ће о плаћеним часовима овлашћеног представника репрезентативног синдиката одлучивати послодавац решењем сваког месеца.

године, на основу спроведеног јавног конкурса и да може бити именовано лице које испуњава и услов да има најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са пословима јавног предузећа.

Такође је неспорно, да су одредбе члана 59 Статута града усклађене са чланом 46. Закона о локалној самоуправи предузећима („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) којим је прописана надлежност општинског/градског већа.

Члан Градског већа може испунити услов ако поседује најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са пословима јавног предузећа.

Међутим, само чланство у Градском већу није аутоматски доказ да је то искуство повезано са пословима јавног предузећа. Потребно је да се докаже да је обављао послове који су по природи повезани са делатношћу јавног предузећа (нпр. управљање комуналним системима, надзор над реализацијом програма пословања ЈП, доношење одлука које се директно односе на рад ЈП).

Дакле, члан Градског већа може конкурисати за директора ЈКП али је потребно да докаже да је кроз функцију обављао послове повезане са пословима ЈП (надзор, координација, доношење одлука у вези са ЈП). Само формално чланство није довољно, потребни су докази (опис функције, одлуке, извештаји).

Дакле, поменуте надлежности могу се сматрати повезаним пословима, али коначну оцену даје Комисија за избор директора на основу документације и доказа о обављању тих послова.

У циљу правилног спровођења јавног конкурса за именовање директора јавног предузећа предлажемо Вам да се обратите Министарству привреде за давање мишљења о примени члана 25. став 1. тачка 4. Закона о јавним предузећима, које је и обрађивач овог закона.

Члан 12. ZPPPA прописује да је порески дужник физичко или правно лице, као и фонд које дугује одређену радњу из порескоправног односа из члана 10. овог закона. Порески обвезник је порески дужник који је обавезан да плати порез, односно споредно пореско давање.

Члан 18. ZPPPA прописује да обавеза плаћања пореза из члана 10. став 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: пореска обавеза) представља дужност пореског обвезника да плати утврђени порез, под условима прописаним овим законом или другим пореским законом. Порески обвезник одговара за испуњење пореске обавезе од момента када су настале чињенице за које је пореским законом прописано да стварају пореску обавезу. Одредбе о пореској обавези примењују се и на обавезу плаћања споредних пореских давања, осим ако је овим законом друкчије прописано. Износ утврђеног пореза сматра се дугованим порезом.

Чланом 19. ZPPPA прописано је да се испуњење пореске обавезе састоји се у плаћању, о доспелости, дугованог износа пореза и да пореску обавезу:

1) испуњава порески обвезник непосредно;

2) испуњава друго лице, када је овим законом или другим пореским законом прописано да је одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника.

Чланом 22. ZPPPA прописано је да пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

Чланом 75. ZPPPA прописано је да на износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања, осим камате, обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за десет процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто. На дуговани порез и споредна пореска давања, осим камате, камата се обрачунава почев од наредног дана од дана доспелости.

Имајући у виду да је преминулом лицу обавеза утврђена до дана смрти, сходно одредбама ZPPPA на исти се обрачунава камата од дана доспелости.

Решењем о преносу дуга са преминулог лица на наследника не врши се утврђивање обавезе наследнику, већ се само преноси обавеза плаћања пореза који је утврђен преминулом лицу и није плаћен, при чему се на ту обавезу камата обрачунава у складу са ZPPPA, јер је то обавеза која је утврђена, која није престала даном смрти пореског обвезника већ се преноси на друго лице и ниједним прописом није регулисано да се не врши обрачун камате на те обавезе у периоду од дана смрти пореског обвезника до дана оглашавања наследника. Наследник од момента прихватања наследства постаје порески дужник и има обавезу да измири пореску обавезу преминулог лица са припадајућом каматом која му је обрачуната у складу са ZPPPA (пре тог момента обавеза и камата су постојали али нису могли бити пренети на њега).

Значи, у конкретном случају на главни дуг настао до дана смрти пореског обвезника, лица које је преминуло 2016. године, камата се обрачунава до дана преноса дуга са преминулог лица на наследника, при чему ће у случају неплаћања камата бити обрачуната и даље, до дана уплате, с тим што се даље камата обрачунава на име наследника.

У решењу о преносу дуга се наследнику оставља рок да плати дуговану обавезу са припадајућом каматом, након ког рока ће надлежна ЛПА имати право да предузме мере редовне и принудне наплате.

У наставку је форма текста диспозитива решења о преносу дуга са преминулог лица на наследника:

Р Е Ш Е Њ Е

И ПРЕНОСИ  СЕ доспела а неплаћена обавеза по основу изворних јавних прихода на дан  ___________. године  са преминулог пореског обвезника  ______________________, ЈМБГ: _____________  на  пореског обвезника - наследника ____________________ ,  ЈМБГ:______________ и то:

II НАЛАЖЕ СЕ пореском обвезнику - наследнику да пренете доспеле а неплаћене обавезе по основу изворних јавних прихода уплати у року од 15 дана од дана пријема овог решења на наведене рачуне јавних прихода са  позивом  на број _______________ и обрачунатом каматом од дана ____________ . године  до дана уплате.

На износ утврђене обавезе који није плаћен у прописаном року обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за 10 процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто.

Ако порески обвезник доспеле обавезе не плати у прописаном року извршиће се принудна наплата пореза, камате и трошкова принудне наплате. Трошкови принудне наплате падају на терет обвезника.

              ИИИ Жалба против овог решења не одлаже његово извршење.

 Није у складу са законским прописима да грађани својим средствима, потпуно или у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, финансирају асфалтирање улица и сеоских путева који су имовина јединице локалних самоуправа на начин што ће средства директно уплаћивати извођачима радова. Грађани својим средствима, потпуно или у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, могу да финансирају асфалтирање улица и сеоских путева који су имовина јединице локалних самоуправа на следеће начине:

- кроз месни кроз самодопринос, који се уплаћује у буџет општине, кроз евиденциони подрачун и представља изворни приход општине;

- путем уплате добровољних трансфера од физичких и правних лица, уз регулисање међусобних права и обавеза закључивањем појединачних типских уговора, све са циљем обезбеђивања нормативно-правне позадине ове трансакције и наменског утрошка предметних уплата у конкретне сврхе. На ову тему расположиви су још неки одговори на раније постављена питања кроз базу СКГО, тако да упућујемо да исте погледате под линком: https://www.skgo.org/pitanja-i-odgovori?search=samodoprinos&thematic=&publication=&page=1

Сматрамо да средства намењена за реализацију иницијатива, односно финансирање пројеката и активности које грађани подносе у форми петиција и захтева не треба планирати и књижити у оквиру главе Месне заједнице на програмској активности Функционисање месних заједница унутар програмске структуре буџета ЈЛС - већ на другим одговарајућим позицијама у буџету ЈЛС тј., у разделу код надлежног директног буџетског корисника. Ово стога што намена предметних средстава није функционисање месних заједница, већ финансирање пројеката и активности које грађани подносе у форми петиција и захтева (уколико о је овим предлозима позитивно решено у редовном процесу планирања буџета). Овакав приступ треба и иначе примењивати у оквиру редовног функционисања и мандата савета месних заједница, када месна заједница доноси финансијски план на који сагласност даје надлежни орган општине, односно града, у складу са одлуком о буџету (члан 75. став 2. Закона о локалној самоуправи).