Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Поштовани, до сада сам код доношења решена о озакоњењу ако је власник објекта имао грађевинску дозволу по којој је плаћена накнада за градско грађевинско земљиште уважавала плаћену квадратуру и као доказ прихватали само оне уговоре на којима се видело да је плаћено или уплатнице.Сада ме занима код кућа на селу где је било само нпр.одобрење за изградњу са копијом плана из 1973 године и нема нигде да пише да је плаћена такса и ту није ни било грађевинског земљишта већ врло вероватно пољопривредног да ли је исправно наплатити таксу за такав објекат или се то одобрење увазава без доказа? Како тумачите овај случај пошто у закону не пише конкретно за ове случајеве код наплаћивања такси
Имајући у виду да је 24. октобра 2025. године ступио на снагу Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима ("Сл. гласник РС", бр. 91/2025), којим је у члану 27, прописано да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", бр. 96/15, 83/18, 81/20 - УС, 1/23 - УС и 62/23), као и да се поступци започети у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката обустављају се даном ступања на снагу овог закона, сматрамо да треба да поступите у складу са одредбама Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, уколико конкретни захтев није решен до 24. октобра 2025. године.
Поштовани, Лице је одлуком Скупштине одређено за члана скупштинског одбора. Исто лице је на конститутивној седници скупштинског одбора изабрано на дужност заменика председника скупштинског одбора. Да ли лице са оваквим статусом (и лице које је уговором о делу везано за рад Скупштинсе) може бити упућивано на службено путовање у земљи и иностранству ради обављања послова везаних за скупштину, и има ли право на дневницу и накнаду нужних трошкова (превоз, смештај и сл.) ?
Лице које је одлуком Скупштине именовано за члана скупштинског одбора и изабрано за заменика председника одбора има статус изабраног лица које врши јавну функцију у складу са Пословником Скупштине. У обављању послова одбора ово лице може бити упућено на службени пут у земљи и иностранству на основу службеног налога.
Такво лице има право на:
дневницу,
накнаду трошкова превоза,
трошкове смештаја,
као и друге нужне трошкове службеног пута,
у складу са одлуком јединице локалне самоуправе и уредбама којима се уређују службена путовања.
Ове накнаде не представљају зараду већ накнаду трошкова вршења функције, па не постоји правна препрека да се исте исплате из буџета Скупштине.
Извршилац ангажован по уговору о делу нема статус запосленог лица, већ обавља конкретан посао , и у том случају наручилац је дужан да му надокнади нужне трошкове извршења посла, а то, када је природа посла таква, обухвата и путне трошкове (превоз, таксе, смештај).
Међутим, извршилац по уговору о делу нема право на дневницу, осим ако то није изричито предвиђено посебним актом ЈЛС или уговором (што је ретка и изузетна пракса).
Дакле, на освову горе наведеног, Лице које је изабрано за члана одбора или заменика председника одбора може бити упућено на службени пут и има право на дневнице и трошкове, док лице које је ангажовано по уговору о делу може бити упућено на пут ради извршења уговорених обавеза, али има право само на рефундацију стварних трошкова — без права на дневницу.
Оба статуса су правно валидна, али се обрачун накнада врши у складу са њиховим различитим правним положајима.
Поштовани, Од датума издавања грађевинске дозволе за објекат (кућа за становање) прошло је више од 5 година, објекат има бруто површину 580 м2.На терену објекат нема кров, врата, прозоре, струју, воду, није омалтерисан. Да ли се такав објекат опрезује?
Према члану 10. став 3. до 6. Закона о порезима на имовину прописано је:
„(3) Пореска обавеза за зграду у изградњи површине преко 500 м2 (осим у случају из става 10. овог члана), односно за посебни део зграде који представља техничку и функционалну целину површине преко 500 м2 који се дограђује или надграђује, која није оспособљена за коришћење и не користи се (у даљем тексту: зграда), на чијој изградњи, доградњи или надградњи (у даљем тексту: изградња) су изведени груби грађевински радови са конструктивним склопом (темељ, стубови са гредама или зидови, таваница, са или без крова, са или без завршене фасаде, са или без постављене спољне столарије и изведених подополагачких радова), настаје почев од 1. јануара наредне године у односу на годину:
1) у којој је истекло пет година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе или одобрења за изградњу те зграде (у даљем тексту: грађевинска дозвола), односно седам година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе за ту зграду, ако је решењем надлежног органа одобрено да грађевинска дозвола остаје на правној снази још две године по истицању пет година од дана њене правоснажности;
2) завршетка изградње конструктивног склопа, ако грађевинска дозвола није издата.
(4) За зграде из става 3. овог члана за које је до 31. децембра 2018. године протекао дужи период од периода који опредељује настанак пореске обавезе у складу са том одредбом, пореска обавеза настаје 1. јануара 2019. године.
(5) На настанак пореске обавезе у складу са ст. 3. и 4. овог члана није од утицаја да ли је за зграду, односно посебни део зграде, мењано решење о грађевинској дозволи услед промене инвеститора или промена у току грађења, односно да ли је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе.
(6) Изузетно од ст. 3. до 5. овог члана, за зграде за које је издато решење о посебној грађевинској дозволи за извођење припремних радова, рок из става 3. тачка 1) овог члана почиње да тече од дана правоснажности грађевинске дозволе за изградњу, а ако је та дозвола издата за две одвојене фазе изградње - од дана правоснажности грађевинске дозволе за другу фазу изградње.
Према наведеном, услови који треба да буду испуњени да би настала пореска обавеза за зграду у изградњи су следећи:
· да је површина зграде преко 500м2,
· да у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, за изградњу те зграде грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине као поверени посао (што подразумева врсту зграда за које грађевинску дозволу издају ти органи, а не зграду ма које врсте за коју је применом прописа који су престали да важе један од тих органа конкретном лицу у конкретном случају издао грађевинску дозволу),
· да није оспособљен за коришћење и не користи се,
· да су на изградњи те зграде изведени груби грађевински радови са конструктивним склопом: темељ, стубови са гредама или зидови, таваница, са или без крова, са или без завршене фасаде, са или без постављене спољне столарије и изведених подополагачких радова,
· да је протекао прописани период од дана правоснажности прве грађевинске дозволе за ту зграду, односно прописани период од дана изградње њеног конструктивног склопа – ако грађевинска дозвола није издата.
Сходно наведеном, за предметну зграду која је површине веће од 500м2, која није оспособљена за коришћење и не користи се, на чијој изградњи су изведени груби грађевински радови са конструктивним склопом (темељ, стубови са гредама или зидови, таваница, са или без крова, са или без завршене фасаде, са или без постављене спољне столарије и изведених подополагачких радова), пореска обавеза је настала почев од 1. јануара наредне године у односу на годину у којој је истекло пет година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе или одобрења за изградњу те зграде, односно седам година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе за ту зграду, ако је решењем надлежног органа одобрено да грађевинска дозвола остаје на правној снази још две године по истицању пет година од дана њене правоснажности, при чему пореска обавеза не може бити утврђена пре 1. јануара 2019. године (због рокова застарелости у 2025. години се утврђују обавезе почев од 1.1.2020. године).
Порески обвезник изврши категоризацију смештаја у објектима домаће радиности као физичко лице дана 04.07.2025. године, а укине категоризацију објекта дана 26.09.2025. године. На основу Уредбе о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања ("Сл. гласник РС" бр. 47/2019) чланом 6. је прописано да физичко лице које у току године започне пружање угоститељских услуга дужно је да плаћа износ боравишне таксе почев за наредни квартал у односу на квартал у коме је почео да пружа услуге. У овом случају физичко лице је у истом кварталу и почело и престало да одавља угоститељску делатност и обрачуном не добија задужење за боравишну таксу. Како је могуће да неко обавља угоститељску делатност више од 2 месеца и да не плати ништа?
Чланом 71. Закона о угоститељству прописано је да изузетно од члана 70. овог закона боравишну таксу плаћа угоститељ, који као физичко лице пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству и да ту боравишну таксу физичко лице плаћа у утврђеном годишњем износу на прописан начин.
Уредбом о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања ("Сл. гласник РС" бр. 47/19 и 51/19) прописано је да физичко лице које у току године започне пружање угоститељских услуга дужно је да плаћа износ боравишне таксе почев за наредни квартал у односу на квартал у коме је почео да пружа услуге, као и да у случају када у току године престане да пружа угоститељске услуге, физичко лице је дужно да изврши плаћање боравишне таксе закључно за квартал у коме је престао да пружа услуге.
Имајући у виду наведене одредбе, сматрамо да обвезник физичко лице које има категоризован смештај у периоду који почиње и завршава се у оквиру једног квартала, према наведеним прописима нема обавезу плаћања боравишне таксе.
С друге стране обвезник који је извршио категоризацију пред крај једног квартала и завршио почетком следећег квартала, има обавезу да плати боравишну таксу за два цела квартала.
Уколико сматрате да је целисходно, можете упутити иницијативу Министарству туризма и омладине за измену Уредбе о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања.
У стамбеној згради вецином откупљеном од војске зграда је Поплављена у темељу кровови су прокисњавали и пре2 дана је изгорело пола крова комплетне зграде која сада кисне како станови тако и инсталације др. део је у озбиљној опасности питање: да ли опстина мозе да нам да друге станове. Зграда је1948год.
Законом о обнови након елементарне и друге непогоде ("Службени гласник РС", број 112/15) дефинисан је поступак помоћи грађанима који су претрпели штете на стамбеним објектима након елементарне и друге непогоде. Мишљења сам да зграда из описа питања није предмет штете настале од елементарне непогоде, већ су разлози садржани у поступцима, односно, непоступању у инвестиционом и текућем одржавању стамбене зграде.
Одговор на постављено питање, а везано са могућност доделе станова од стране локалне самоуправе, треба потражити у сектору урбанизма, као и инспекцијским службама локалне самоуправе.
Да ли запослена која је остварила 18 година и 6 месеци рада у радном односу у Градској управи и 1 годину и 6 месеци рада у Регионалној развојној агенцији чији је оснивач град има право на јубиларну награду за навршених 20 година рада?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“
Дакле, право на јубиларну награду у овом конкретном случају може се остварити само за године рада проведене у градској управи, не и за стаж у развојној агенцији која има статус привредног друштва, без обзира што је оснивач развојне агенције град.
Треба ми помоћ око поступка извршења деложације. Наиме, деценијама бесправно бораве две сестре Сејдилар у нелегалном објекту који је изграђен на парцели која је у власништву општине Сремски Карловци. Број парцеле је 2013/13 К.О. Сремски Карловци, улица Ешиковачка бр. 26. Парцела се налази у зони становања и општина жели да је приведе намени, међутим особе које се ту налазе не желе да напусте просторије. Морам да напоменем да добијамо притужбе од суседа како им праве проблем, а сестре Сејдилар саме заузимају став из ког се недвосмислено види да не желе да се овај проблем реши. Која је законска процедура којом се то решава и да ли то спада под комуналне делатности? Молим за помоћ око покретања механизама како бисмо у законским оквирима брзо дошли до решења.
Поступак исељења бесправно усељених лица, који се спроводи управним извршењем, на основу акта донетог у управном поступку, регулисан је одредбама члана 77. Закона о становању и одржавању зграда („Сл. гласник РС“, бр. 104/2016 и 9/2020 – др. закон), којим је прописано да, ако се неко лице усели у стан или заједничке просторије стамбене, односно стамбено-пословне зграде без правног основа, управник стамбене заједнице, власник посебног дела или друго лице које има правни интерес има право да код надлежног органа јединице локалне самоуправе поднесе захтев за његово исељење.
Организациона јединица, у оквиру органа управе јединице локалне самоуправе, којој се подноси овај захтев и која је надлежна за спровођење управног поступка чији је предмет исељење бесправно усељених лица, на основу Закона о становању и одржавању зграда, јесте организациона јединица која се бави имовинско-правним и стамбеним пословима.
Одредбама истог члана Закона о становању и одржавању зграда прописано је да је поступак за исељење хитан.
У свим другим случајевима, поступак исељења бесправно усељених лица води се судским путем, подношењем тужбе за исељење надлежном суду.
Да ли је , у складу са цл. 189 зОСОВ, јединица локлне самоуправе обавезна да финансира меру додатне подршке детету и ученику, у складу са мишљењем Интерресорне комисије, мера из члана 4 сав 2 Правилника о додатној образовној, здравственој И социјалној подрсци..... Предложена је мера обезбеђивање неуролошке столице , односно седиста за инвалидска колица у складу са узрастом детета (ово помагало се мора увести из Немачке) које ће дете користити у школи. ИРК није прецизирала произвођача помагала, али родитељи захтевају одређену врсту помагала које се набавља из увоза. Напомињемо да деца са истим или сличним потребама користе инвалидска колица за похађање наставе
Чланом 189. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 6/2020, 129/2021, 92/2023 и 19/2025), став 1. тачка 2) прописано је да се из буџета јединице локалне смоуправе обезбеђују средства за “остваривање додатне подршке детету и ученику
у складу са мишљењем Интерресорне комисије, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије”. У Правилнику о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 5/2020, 42/2020, 133/2020, 18/2022, 36/2022, 127/2022, 3/2023, 93/2023, 112/2023 и 18/2024), на листи помагала није наведена неуролошка столица, а ово помагало не поседују ни новоосновани ресурсни центри. Из овога следи да се овакво помагало не финансира из републичког буџета, те да је за набавку неуролошке столице потребна директно применити члан 189. Закона о основама система образовања и васпитања. Други део Вашег питања се односи на експертску процену и избор одговарајућег помагала за овог ученка. У том смислу, важно је да се уради оваква процена како би потребно помагало у потпуности одговарало потребама ученика. Претпостављамо да ће стручњак да наведе врсту и све техничке карактеристике помагала, као и да ће у овом поступку процене учествовати и родитељи који најбоље познају потребе и функционалност детета.
Већ постоји изграђена котларница, из које се снабдевају купци топлотном енергијом. Сагласно ставу 6. члана 9 Закона о комуналним делатностима потребно је "На поступак поверавања обављања комуналне делатности чије се финансирање обезбеђује из буџета јединице локалне самоуправе, односно чије се финансирање обезбеђује у целости или делимично наплатом накнаде од корисника комуналних услуга, примењују се одредбе закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије." Питање је следеће да ли се може поверити обављање делатности снабдевања топлотном енергијом без примене одредби Закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије, јер је бесмислено правити јавни позив за већ изграђени енергетски објекат( котларницу) које је власништво предузетника, јер нико не може на његовом објекту понудити повољнију услугу? Имајући у виду да се његово укључивање у комунални систем не може третирати као класичан JPP пројекат где бирате најповољнијег понуђача, већ као правно признање и регулисање постојећег стања, уз навођење у Одлуци о поверавању делатности директним поверавањем (без JPP поступка)условљеност обавезом прибављања лиценц и регулацију цене по методологији (Сл.Гл. РС 63/2015).
Даљинско грејање је једна од делатности која има специфичну позицију јер је и комунална и енергетска, па подлеже прописима из обе области, међутим у овом конкретносм случају меродвне су одредбе Закона о енергетици.
У погледу производње топлотне енергије, чланом 354. Закона о енергетици прописано је да „Енергетски субјект који производи топлотну енергију (у даљем тексту: произвођач топлотне енергије) дужан је да производне капацитете одржава у исправном стању, да обезбеди њихову сталну погонску и функционалну способност и безбедно коришћење у складу са техничким и другим прописима који се односе на услове експлоатације те врсте објеката и инсталација, њихову безбедност и услове заштите животне средине утврђене законом и другим прописима.
Произвођач топлотне енергије у обављању делатности производње користи своје производне капацитете или производне капацитете других енергетских субјеката.
У случају када произвођач топлотне енергије користи производне капацитете других енергетских субјеката, њихови међусобни односи уређују се уговором.“
Затим, чланом 355. истог закона прописано је да „Произвођач топлотне енергије коме је актом о оснивању или актом о поверавању обављања делатности производње топлотне енергије утврђена обавеза производње топлотне енергије за крајње купце топлотне енергије дужан је да произведену топлотну енергију испоручује енергетском субјекту који обавља делатност снабдевања крајњих купаца топлотном енергијом према потребама крајњих купаца.
Произвођач топлотне енергије из става 1. овог члана и енергетски субјект који обавља делатност снабдевања крајњих купаца топлотном енергијом, уколико нису исти правни субјект, закључују у писаној форми уговор о продаји топлотне енергије за потребе крајњих купаца топлотне енергије за период од годину дана.
Мишљење Стручне службе СКГО је да би Топлана, којој је актом о основању поверена делатност производње топлотне енергије за крајње купце, могла да потпише уговор о пословно техничкој сарадњи на основу горе наведених чланова. Уговором би се уредлила права и обавезе, као нпр. да Топлана откупљује топлотну енергију по договореној цени и да врши дистрибуцију и снабдевање на предметном подручју.
Да ли се преко е-писарнице заводе захтеви који се односе на прибављање података из службене евиденције, а који се достављају између служби у Општинској управи?
Стигао је захтев за остваривање права на увећани дечји додатак за особу која има сметње у развоју, поднет Одељењу за друштвене делатности и локални развој – Одсек дечја заштита. Особа има 20 година и није укључена у систем образовања. Од документације која је потребна да се приложи, налази се и Заједничко мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику/одраслом. С обзиром на то да је главна област активности интерресорне комисије образовање, поставља се питање да ли комисија уопште има право да предлаже остваривање права на дечји додатак?
Одредбама члана 26. Став 9. Закона о финансјској подршци породицама са децом (“Сл. гласник РС", бр. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - одлука УС, 51/2021 - одлука УС, 53/2021 - одлука УС, 66/2021, 130/2021, 43/2023 - одлука УС, 62/2023, 11/2024 - одлука УС и 79/2024) прописано је да дечији додатак припада детету ако има својство ученика основне школе, односно својство редовног ученика средње школе, односно верске школе цркава и верских заједница уписаних у Регистар цркава и верских заједница у складу са законом којим се уређују цркве и верске заједнице до завршетка средњошколског образовања, а најдуже до навршених 20 година живота.
Одредбама става 11. Истог члана прописано је да, иИзузетно од претходно наведеног, дечији додатак припада за дете са сметњама у развоју и дете са инвалидитетом за које је донето мишљење интерресорне комисије, која је образована у складу са прописима из области просвете све док је обухваћено васпитно образовним програмом и програмом оспособљавања за рад, а за дете над којим је продужено родитељско право најдуже до 26 година.
Интерресорна комисија има надлежност да донесе мишљење о остваривању права да дечји додатак детету са сметњама у развоју старијем од 20 година све док је оно обухваћено системом образовања или програмом оспособљавања за рад. С обзиром на то да се ради о лицу које није обухваћено ниједним од ова два програма, мишљење Интерресорне комисије којим се упућује на остваривање права на дечји додатак, није у складу са законом И на основу наведеног захтева за остваривање права на дечји додатак, надлежно одељење општинске/градске управе донеће негативно решење.
Лице је обављало послове бесплатне правне помоћи и поседовало дозволу министарства правде за одлучивање о захтевима за пружање бесплатне правне помоћи грађанима. То лице је изабрано за локалног омбудсмана на период од пет година и тренутно радни однос мирује на радном месту послова бесплатне правне помоћи. Имајући у виду да ускоро истиче дозвола за одлучивање о захтевима која је издата на период од три године, да ли то лице има право да продужи важење дозволе с обзиром да радни однос на тим пословима мирује док обавља функцију локалног омбудсмана?
Чланом 9. став 1. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС“, бр. 87/2018)
прописано је да јединица локалне самоуправе обезбеђује пружање бесплатне правне помоћи преко својих организационих јединица или других овлашћених пружалаца, у складу са овим законом. Чланом 29. став 1. истог закона прописано је да о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи може да одлучује само лице у органу управе које има дозволу за то, и чији рад надзире министарство. Дакле, Законом је јасно прописано да се ради о функционалној улози везаној за рад у органу, а не о личном статусу независном од обављања послова.
Чланом 29. став 2. прописани су услови које лице мора испуњавати да би добило дозволу, док став 3. прописује да Министарство правде издаје дозволу за одлучивање о захтевима за пружање бесплатне правне помоћи на одређено време. Дакле, дозвола је временски ограничена и условљена испуњавањем законских услова током целог периода њеног важења.
Из системског тумачења Закона о бесплатној правној помоћи произлази да дозвола није лична „лиценца“ у апстрактном смислу, већ овлашћење које омогућава одлучивање о правима грађана искључиво у оквиру конкретног радног места и стварног обављања тих послова. Продужење важења дозволе подразумева континуитет обављања послова бесплатне правне помоћи.
Према прописима о раду и службеничким односима, мировање радног односа значи да запослени не обавља послове радног места, не одлучује у управним стварима из надлежности тог радног места, не учествује у раду органа у којем је запослен. Током мировања радног односа, лице не испуњава материјални услов из Закона о бесплатној правној помоћи – стварно одлучивање о захтевима грађана.
Према Закону о заштитнику грађана и одговарајућим одлукама о локалном омбудсману, локални омбудсман је самосталан и независан орган, изабран од стране скупштине, са основном улогом контроле рада органа управе и заштите права грађана. Истовремено задржавање важеће дозволе за одлучивање о захтевима за бесплатну правну помоћ током обављања функције локалног омбудсмана било би супротно начелу независности, непристрасности и сврси оба института.
На основу напред наведеног, а у складу са важећим прописима Републике Србије, закључује се да лице коме радни однос мирује због обављања функције локалног омбудсмана нема право да продужи важење дозволе Министарства правде за одлучивање о захтевима за пружање бесплатне правне помоћи, јер у периоду мировања не обавља послове бесплатне правне помоћи, не испуњава материјалне и функционалне услове прописане законом, постоји неспојивост са природом и сврхом функције локалног омбудсмана. По престанку мандата локалног омбудсмана и повратку на послове бесплатне правне помоћи, лице може поново поднети захтев за издавање нове дозволе, у складу са тада важећим законским условима.