Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се скретару месне заједнице може обрачунавати л.д. и примењивати коефицијенти као постављеном лицу?На основу чега јер ,,искра" не препознаје секретара мз као постављено лице?
За обављање послова Савета месне заједнице, месна заједница може да запосли лице које заснива радни однос у месној заједници, у складу са законом, одлукама Општине и финансијском плану месне заједнице. У финансијском плану месне заједнице се посебно наводи разлог за запошљавање, да ли је потребно запошљавање лица на неодређено или одређено време или путем другог облика радног ангажовања, као и укупно потребан износ средстава за плате. Одлуку о пријему запосленог доноси Савет месне заједнице. Запослени у месној заједници не могу бити истовремено и чланови органа месне заједнице.
Чланом 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) предвиђено је да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
С обзиром да Закон о локалној самоуправи нити други посебан закон не предвиђа да је секретар месне заједнице постављено лице, а да то такође није предвиђено ни наведеним чланом 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, сматрамо да секретар месне заједнице не може имати статус постављеног лица.
Постовани, Да ли је предсколска установа у обавези да изради педагоски профил детета пре доносења и примене мера индивидуализације? Уколико није неопходан педагоски профил, да ли је потребно да постоји, у писаној форми, опсервација детета од стране васпитаца и струцних сарадника?
Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање ("Службени гласник РС", број 74/2018) је правни акт који поред норми садржи и јасно упутство које треба да следи установа приликом утврђивања права на индивидуални образовни план (ИОП), као и приликом израде, примене и вредновања ИОП-а или других мера додатне подршке. Педагошки профил је документ који, када је заснован на релевантним подацима из различитих извора, даје јасну слику функционисања детета у оквиру четири домена: Учење и како учи; Социјалне вештине; Комуникација; Самосталност и брига о себи, као и препознате потребе за додатном подршком у свакој области. Поред функционалне процене, педагошки профил садржи и набројане подршке које дете добија у породици, другим институцијуама и заједници. Из ових разлога, педагошки профил је неопходан за планирање мера додатне подршке. Можемо рећи да од квалитета педагошког профила зависи и квалитет планирања и делотворност примене мера индивидуализације. Због тога је педагошки профил неопходан као полазиште за даље планирање, спровођење и праћење мера додатне подршке и/или ИОП-а. Члан 3. Правилника, став 4–5. гласи: „На основу прикупљених података и документације из ст. 2 и 3. овог члана, стручни сарадник координира израду и у сарадњи са васпитачем, односно наставником и родитељем израђује педагошки профил детета, ученика, односно одраслог (у даљем тексту: педагошки профил). Педагошки профил садржи опис образовне ситуације детета, ученика, односно одраслог и основ је за планирање стратегија васпитача за подршку добробити детету, односно индивидуализованог начина рада са учеником, односно одраслим“. Члан 4. Правилника се односи на план мера индивидуализације, а став 1. гласи: „На основу педагошког профила у којем су утврђена подручја у којима је потребна додатна подршка, васпитач, наставник и стручни сарадник планирају мере за отклањање физичких, комуникацијских и социјалних препрека (у даљем тексту: мере индивидуализације).“ Подсећамо да су педагошки профил и план мера индивидуализације важећим Правилником из 2018. године постали обавезни део званичне школске документације.
Лице је било именовано за в.д.директора библиотеке 2016.године. После тога је у два пуна мандата обављала послове директора, оба пута после спроведеног јавног конкурса. Други мандат је престао 2025.године. Да ли може поново бити именована за в.д.директора?
Чланом 17. Закона о библиотечко-информационој делатности ("Сл. гласник РС", бр. 52/2011 и 78/2021) предвиђено је између осталод да библиотеком руководи директор и да директора библиотеке именује и разрешава оснивач, на предлог управног одбора, а на основу претходно спроведеног јавног конкурса, на четири године, с могућношћу да поново буде именован. У ставу 7. истог члана закона се каже да се спровођење конкурса и именовање директора библиотеке, именовање вршиоца дужности директора, његове надлежности и друго, врши на начин и по поступку прописаним одредбама закона којим се уређује област културе.
У члану 37. Закона о култури ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - испр., 6/2020, 47/2021, 78/2021 и 76/2023) се каже да оснивач може именовати вршиоца дужности директора установе, без претходно спроведеног јавног конкурса, у случају када директору престане дужност пре истека мандата, односно када јавни конкурс за директора није успео. Вршилац дужности директора може обављати ту функцију најдуже једну годину. Исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора из става 1. овог члана. Вршилац дужности директора мора да испуњава услове за избор кандидата за директора из члана 36. став 1. овог закона. Вршилац дужности директора има сва права, обавезе и овлашћење директора.
Дакле, у овом конкретном случају исто лице не може бити поново именовано за вршиоца дужности директора због ограничења прописаног у члану 37. Закона о култури да исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора установе, у овом случају библиотеке.
Да ли ће и за нас који радимо у локалним самоуправама важити исто што и за државне службенике везано за укидање звања млађи саветник, сада тренутно не важи а да ли ће за неко време и код нас то да важи?
Да ли у складу са Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе, запослена остварује право на јубиларну награду за 10 година рада, ако је у Општинској управи провела 6 година, а у туристичкој организацији чији је осноивач општина и која је основана као јавна установа провела 4 године у радном односу?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“
Дакле, право на јубиларну награду у овом конкретном случају може се остварити само за године рада проведене у општинској управи, не и за стаж у туристичкој организацији јер та установа није орган општине, без обзира што је њен оснивач општина.
Да ли се билборд третира као грађевински објекат и да ли је потребна грађевинска дозвола како би се он поставио на отвореној поврсини. Да ли за сваки билборд треба грађевинска дозвола или то зависи од квадратуре? Или се билборд третира као мањи монтазни објекат за које није потребно издавање грађевинске дозволе, вец само одобрења од стране надлезног одељења?
У складу са Законом о планирању и изградњи, постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе. Мањи монтажни објекти су: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 м2, баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година.
Одлуком о комуналном реду града Лесковца (Сл. гласник града Лесковца бр. 23/2017) уређен је начин постављања рекламних објеката (паноа). У складу са овом одлуком, средства за оглашавање су огласни пано (билборд), плакат, дисплеј, светлећа ознака и слично. Огласни пано је билборд, мегаборд, лед реклама, рекламни тотем.
Средства за оглашавање за које је потребно одредити место и број за постављање на површини јавне намене врши се на основу Плана и програма постављања, плакатирање и оглашавање а које садрже називе улица, булевара и тргова и других јавних површина и спољних делова зграда, број објеката и ближе назначење места њиховог распореда.
Постављање средстава за оглашавање која се налазе на површини јавне намене и отвореним површинама (рекламни пано, рекламно платно, светлеће ознаке, рекламна табла, ротирајућа и преносива табла, покретни рекламни пано, обједињена информативна табла-огласна табла, рекламно платно на стубовима или јарболу и др.) за које није потребно место и број за постављање на површини јавне намене, врши се у складу са Одлуком о комуналном реду града Лесковца.
Решење за постављање средства за оглашавање издаје надлежно Одељење Градске управе града Лесковца. Решење за постављање огласног паноа и осталих сличних објекта издаје се у складу са Планом и програмом постављања огласних паноа и осталих сличних објеката који се постављају на површинама јавне намене. План и програм постављања огласних паноа и осталих сличних објекта израђује Јавно предузеће коме је град Лесковац поверио обављање тих послова.
У складу са чланом 191 Закона о накнадама за коришћење јавних добара ("Сл. гласник РС", бр. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - усклађени дин. изн., 156/2020 - усклађени дин. изн., 15/2021 - доп. усклађених дин. изн., 15/2023 - усклађени дин. изн., 92/2023, 120/2023 - усклађени дин. изн., 99/2024 - усклађени дин. изн. и 109/2025), обвезник накнаде за постављање средстава за оглашавање поред односно на улицама и општинским путевима, односно на другом земљишту које користи управљач улице или општинског пута (у даљем тексту: накнада за постављање рекламних табли поред општинског пута) је лице које је поставило средство за оглашавање на основу плана постављања средстава за оглашавање на улицама и општинским путевима, након спроведеног поступка јавног конкурса односно кроз реализацију пројекта јавно-приватног партнерства са елементом концесије. Ближе услове и критеријуме за спровођење јавног конкурса односно за реализацију пројекта јавно-приватног партнерства са елементом концесије, укључујући и начин одређивања накнаде за постављање рекламних табли поред општинског пута, уређује се актом надлежног органа јединице локалне самоуправе.
У конкретном случају, надлежно одељење градске управе ће у складу са конкретним захтевом за постављање рекламног паноа/билборда, утврдити који ниво техничке документације је потребно приложити и коју врсту одобрења ће издати подносиоцу захтева.
Да ли спортско удружење које се суфинансира из Будзета града може утрошити средства на изграђу игралишта или спортског терена, изградњу свлачионица , трибина на игралишту, односно да ли може уговарати изводити грађевинске радове и исте финансирати из будзетских срдстава.
Према Закону о спорту, буџетска средства се додељују за програме и активности у области спорта и за обављање делатности од општег интереса. Изградња објеката није програмска активност спортског удружења, већ капитално улагање.
Према Закону о буџетксом систему, забрањује се коришћење буџетских средстава за стицање или увећање имовине других правних лица, осим ако је то изричито прописано посебним актом и планирано као капитална инвестиција ЈЛС.
Одредбама Закона о удружењима прописано је да удружење може располагати средствима у складу са својом делатношћу, али не може буџетским средствима градити имовину за себе, осим ако закон то изричито дозвољава.
Дакле, буџетска средства додељују се за програмске активности, а не за стварање или увећање имовине приватног (удружења грађана) субјекта.
Међутим, спортско удружење може учествовати у пројекту изградње само ако су сва три услова испуњена: 1) ако је објекат у јавној својини ЈЛС, 2) инвеститор је ЈЛС, не удружење (ЈЛС спроводи јавну набавку, уговара извођаче и 3) удружење има улогу корисника, не финансијера (може бити корисник објекта, партнер у пројекту, давати допринос у натури или сопственим средствима (не буџетским). У том случају, средства се не преносе удружењу за градњу, већ се реализују директно кроз буџет ЈЛС (капитални пројекат).
На основу свега изнетог, мишљење Стручне службе СКГО је да спортско удружење које се суфинансира из буџета ЈЛС не може буџетска средства користити за изградњу или реконструкцију спортских објеката (игралишта, терена, свлачионица, трибина), нити уговарати грађевинске радове, јер се буџетска средства додељују за програмске активности, а не за капиталне инвестиције и стварање имовине спортског удружења. Изградња спортских објеката може се финансирати искључиво као капитални пројекат ЈЛС, на објектима у јавној својини, при чему ЈЛС наступа као инвеститор.
Потребно је да се прибави употребна дозвола за прикљуцни гасовод и МРС који је изграђен за потребе Објекта средњег образовања. Да ли у овом слуцају надлежни орган захтева да постоји потврда у конструктивном смислу?
Поступак издавања употребне дозволе уређен је Законом о планирању и изградњи ('Sl. гласник РС”, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021, 62/2023 и 91/2025), члановима 154 -158.
Међутим, када се ради о линијским инфраструктурним објектима, што прикључни гасовод И пратећа опрема (МРС) јесу, није потребно прибављати потврду о завршетку изградње у конструктивном смилсу, а све у складу са одредбама Закона о планирању и пратећих подзаконских аката.
Да ли се по новој Уредби о енергетски угроженом купцу електричне енергије, лицима која су стекла статус енергетски угроженог купца електричне енергије, по неком од основа из уредбе, а имају и решење из области борачко-инвалидске заштите, може признати и право на умањење од 1.000,00 дин као котиснику борачко инвалидске заштите, поред већ постојећег попуста, односно, да ли се умањење може признати по два основа. Такође, да ли се право на додатак за негу и помоћ по прописима ПИО, узима као приход од утицаја на право приликом утврђивања статуса енергетски угроженог купца електричне енергије
Према члану 3. став 1. Уредбе о енергетски угроженом купцу електричне енергије, критеријуми за стицање статуса енергетски угроженог купца прописани су алтернативно, и то по основу:
- материјалног положаја (тачка 1);
- оствареног права на новчану социјалну помоћ, дечији додатак или додатак за помоћ и негу другог лица (тачка 2);
- оствареног права на пензију до и у висини прописаног износа (тачка 2а);
- оствареног статуса или права из области борачко-инвалидске заштите (тачка 2б);
- здравственог стања члана домаћинства (тачка 3).
Из наведене одредбе произлази да је за стицање статуса енергетски угроженог купца довољно испуњење једног од прописаних основа, уз испуњење формалног услова закљученог уговора о снабдевању електричном енергијом, односно евидентираности код снабдевача као крајњег купца.
Члан 3. став 1. тачка 2б) Уредбе изричито прописује да статус енергетски угроженог купца може остварити члан домаћинства који има пребивалиште на територији Републике Србије и који је остварио:
- статус борца,
- својство војног инвалида (ратног или мирнодопског),
- статус цивилног инвалида рата,
- право на породичну инвалиднину или месечно новчано примање по прописима о борачко-инвалидској заштити,
уз услов да има закључен уговор о снабдевању електричном енергијом на своје име, односно да је евидентиран код снабдевача као крајњи купац. Из наведене одредбе произилази да
статус из области борачко-инвалидске заштите је самосталан и довољан основ за стицање статуса енергетски угроженог купца, без додатног доказивања прихода или имовног стања.
Право на додатак за помоћ и негу другог лица, остварено по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, представља наменску социјалну накнаду која је везана за здравствено стање корисника и повећане трошкове неге и помоћи.
Уредба о енергетски угроженом купцу изричито препознаје остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица као посебан основ за стицање статуса енергетски угроженог купца, што јасно указује да се наведени додатак не може тумачити као приход који би имао негативан утицај на остваривање тог статуса. У том смислу, додатак за помоћ и негу не представља приход у класичном смислу; не служи обезбеђивању опште егзистенције и не може бити основ за искључење или умањење права на статус енергетски угроженог купца.
У погледу дозвољености кумулације права, Уредба не садржи ниједну одредбу којом се искључује коришћење других права по посебним прописима, не прописује забрану кумулације права из система енергетске заштите са правима из система борачко-инвалидске заштите; не уводи правило избора једног права („најповољнијег права“).
На основу изнетог, мишљење Стручне службе СКГО је да лицима која су стекла статус енергетски угроженог купца електричне енергије по неком од основа из Уредбе, а која истовремено имају признато право из области борачко-инвалидске заштите, може се признати и право на умањење износа од 1.000,00 динара по основу борачко-инвалидске заштите, јер се ради о правима која се остварују по различитим правним основима, а важећи прописи не садрже забрану њихове кумулације. Истовремено, право на додатак за помоћ и негу другог лица, остварено по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, не сматра се приходом који утиче негативно на право на стицање статуса енергетски угроженог купца електричне енергије, већ представља индикатор социјалне и здравствене осетљивости корисника.
Које су санкције за општинске органе у случају изостанка одговора, или непотпуног одговора, на одборничка питања?
Чланом 31. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано је да одборник има право да буде редовно обавештаван о питањима од значаја за обављање одборничке дужности, као и да на лични захтев од органа и служби општине добије податке који су му потребни за рад. Ставом 4. истог члана прописано је да је за благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава одговоран секретар скупштине општине, а начелник општинске управе, односно управе за поједине области - када се обавештење, тражени податак, спис и упутство односе на делокруг и рад општинске управе.
Недавање или непотпун одговор представља повреду закона и основ за надзор законитости од стране надлежног министарства (МДУЛС). У том случају санкција може бити наложене мере за отклањање незаконитости, упозорење органу, а у крајњем случају: покретање поступка за распуштање скупштине ако се ради о системском и трајном кршењу закона (изузетно, али постоји као механизам).
Најчешчи основ је у повреди Пословника Скупштине, јер овим актом се углавном прописује рок за одговор (најчешће 7, 8 или 15 дана), као и да одговор мора бити потпун и образложен. Ако одговор изостане или је формалан/непотпун, председник скупштине може захтевати хитно поступање, наложити допуну одговора, док дборник може тражити, да се повреда констатује на седници, уношење у записник. У том случају санкција би била јавна констатација повреде Пословника.
Од када почиње да тече закуп гробног места?
Закуп гробног места уређују Закон о комуналним делатностима, Одлука о управљању и одржавању гробаља (локални акт ЈЛС), Уговор о закупу гробног места са комуналним предузећем. Не постоји јединствено законско правило, тако да је кључна локална одлука.
Закуп гробног места почиње да тече од дана закључења уговора о закупу гробног места, односно од дана првог укопа, у зависности од тога шта је раније наступило и како је уређено локалном одлуком.
У већини јединица локалне самоуправе важи правило да рок закупа гробног места почиње да тече од дана првог укопа у то гробно место, без обзира на то када је уговор формално закључен. Разлог такве праксе је јер је закуп функционално везан за коришћење гробног места и за то што пре укопа не постоји стварно коришћење у смислу закупа.
Међутим, изуетак постоји ако је гробно место дато унапред у закуп. Нпр. ако је гробно место додељено и уговор закључен пре укопа (нпр. породична гробница) и закупнина се плаћа унапред, онда закуп тече од дана закључења уговора, ако је то изричито прописано одлуком ЈЛС или уговором. Ово мора бити јасно наведено у локалној одлуци о управљању гробљима и уговору о закупу гробног места.
На основу свега изнетог, мишљење Стручне службе СКГО је да закуп гробног места, по правилу, почиње да тече од дана првог укопа у то гробно место, осим ако је гробно место дато у закуп пре укопа, када закуп тече од дана закључења уговора, уколико је то изричито прописано локалном одлуком или уговором.
Директни буџетски корисник тј. локална управа је носилац права својине на објекту а индиректни буџетски корисник тј. школа је носилац права коришћења на том објекту за који је школа као индиректни буџетски корисник и носилац права коришћења на објекту добила средства из буџета АП Војводине по конкурсу за инвестиционо одржавање. Школа је ангажовала извођача радова и фактура гласи на школу. Основно средство је код носиоца права својине, односно локалне управе евидентирано на конту 011131. Како се рачуноводствено вспроводи књижење код носиоца права својине на објекту тј. локалне управе, ако су средства добијена од АП Војводине, а какосе књижи код носиоца права коришћења објекта?
Финансирање инвестиционог одржавања објекта образовања од стране вишег нивоа власти, директним уговарањем и преносом средстава образовној установи која не може бити носилац права јавне својине према Закону о јавној својини ("Сл.гласник РС", бр. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - други закон, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 153/2020 и 94/2024), ствара додатне изазове приликом евидентирања ових пословним промена и код носиоца права јавне својине и код корисника објекта. Разлог оваквог начина расписивања конкурсног поступка, највероватније, лежи у чињеници да постоји евидентна разноликост код ЈЛС у земљи, а огледа се у томе да код одређеног броја ЈЛС права јавне својине над школским објектима нису уписана у корист ЈЛС на чијој се територији исте налазе, већ је успостављено републичко или пак покрајинско власништво над њима.
Ради адекватног књиговодственог обухватања издатака инвестиционог одржавања објеката образовања, било би идеално да на конкурсу за доделу средстава могао да се аплицира сам носилац права јавне својине, односно ЈЛС. Како то у Вашој конкретној ситуацији није случај, онда је потребно да инвестиционо улагање у рачуноводственој евиденцији школе (као другог корисника средстава буџета локалне власти) буде обухваћено на контима ванбилансне евиденције (пошто је школа само носилац права коришћења објекта) и то на контима 351151 – Остала ванбилансна актива и 352151 – Остала ванбилансна пасива. На предметним контима треба да буду евидентирана сва имовинска јединица коју школа користи за обављање своје основне делатности, а према званичним подацима РГЗ – Катастар непокретности нису њено власништво.
Са друге стране, књиговодствено обухватање код носиоца права јавне својине за предметни објекат, у главној књизи ЈЛС (али и у помоћној евиденији непокретне имовине) треба да буде спроведено на основу веродоствојне, изворне документације која гласи на школу, кроз евидентирање повећања вредности објекта након реализације инвестиционог одржавања по инвентарном броју за конкретан школски објекат (у помоћној књизи), који се налази у евиденцији носиоца права јавне својине – ЈЛС, односно у главној књизи на контима 011131/311100. Напомена: ова књиговодствена промена код ЈЛС је без извршења расхода/издатака, јер средства за реализацију нису извршена преко буџета ЈЛС, те овакво евидентирање дели судбину књижења процене фер вредности непокретности у својини ЈЛС када се на истоветан начин евидентирају ефекти процене.
Наглашавамо потребу да корисник непокретности води ванбилансну евиденцију о основним средствима које користи ради извршења расхода на текућем одржавању тих објеката и других расхода који се везују за коришћење истог. Са друге стране, потребно је на правилан начин водити евиденцију о набавној вредности предметног објекта из угла закључења полисе осигурања за случај пожара, лома и слично (и овде имамо различита емпиријска сазнања у вези одређивања уговарача осигурања и сношења предметних трошкова).